\id JON - Biblica® Open New Serbian Translation Latin 2017
\ide UTF-8
\h Knjiga proroka Jone
\toc1 Knjiga proroka Jone
\toc2 Knjiga proroka Jone
\toc3 Jon
\mt1 Knjiga proroka Jone
\c 1
\s1 Jona beži od Boga
\p
\v 1 Reč Gospodnja dođe Joni, sinu Amitajevu: 
\v 2 „Ustani i idi u Ninivu, onaj veliki grad, i propovedaj protiv njega, jer se njihova zloba popela do mene.“
\p
\v 3 Međutim, Jona ustane i pobegne od Gospoda u Tarsis. Došavši u Jopu, našao je lađu koja je išla u Tarsis. Platio je vozarinu i ukrcao se u nju da sa njima ode u Tarsis i da pobegne od Gospoda. 
\v 4 Ali Gospod podiže veliki vetar. Nastala je velika bura na moru, pa je izgledalo da će se lađa razbiti. 
\v 5 Uplašivši se, mornari su počeli da prizivaju svaki svog boga i da izbacuju u more tovar što je bio u lađi, da je olakšaju.
\p A Jona je sišao pod palubu, legao i zaspao tvrdim snom. 
\v 6 Kapetan lađe dođe k njemu i reče mu: „Kako možeš da spavaš?! Diži se i prizivaj svoga Boga! Možda će se Bog obazreti na nas, te nećemo propasti.“
\p
\v 7 Tada ljudi rekoše jedan drugome: „Hajde da bacimo žreb da vidimo zbog koga nas je snašlo ovo zlo.“ Bacili su žreb i žreb je pao na Jonu. 
\v 8 Oni su ga upitali: „Reci nam, zašto nas je snašlo ovo zlo? Kakvim se poslom baviš? Odakle dolaziš? Koja je tvoja zemlja, i kom narodu pripadaš?“ 
\v 9 Jona im odgovori: „Ja sam Jevrejin i bojim se Gospoda, Boga nebeskog, koji je stvorio more i zemlju.“ 
\v 10 Ljude je obuzeo veliki strah. Pitali su ga: „Šta si uradio?“ Znali su da beži od Gospoda, jer im je sam rekao. 
\v 11 Onda su ga upitali: „Šta da učinimo s tobom da nam se more smiri?“ More je, naime, počelo sve više da besni.
\p
\v 12 On im odgovori: „Podignite me i bacite me u more i more će vam se umiriti, jer znam da vas je ovo veliko nevreme snašlo zbog mene.“ 
\v 13 No, ljudi su počeli da veslaju kako bi se domogli obale, ali nisu mogli, jer se more još jače dizalo na njih. 
\v 14 Tada su prizvali Gospoda govoreći: „Ne daj, Gospode, da propadnemo zbog života ovog čoveka! Ne svali na nas krv nevinog čoveka, jer ti, Gospode, činiš kako hoćeš.“ 
\v 15 Podigli su Jonu, i bacili ga u more; i more je prestalo da besni. 
\v 16 Na to je ljude obuzeo veliki strah od Gospoda, pa su prineli žrtvu Gospodu i učinili zavete.
\s1 Bog šalje ribu da proguta Jonu
\p
\v 17 Ali Gospod posla veliku ribu da proguta Jonu. Jona je bio u utrobi ribe tri dana i tri noći.
\c 2
\p
\v 1 Tada se Jona pomolio Gospodu, svome Bogu, iz utrobe ribe.
\s1 Jonina molitva
\p
\v 2 Rekao je:
\q1 „Iz nevolje svoje prizvah Gospoda
\q2 i on mi je odgovorio,
\q1 iz utrobe Sveta mrtvih\f + \fr 2,3 \fr*\ft U izvornom tekstu \+tl Šeol\+tl*, ili \ft*\fqa podzemlje\fqa*\ft , gde prebivaju duše umrlih.\ft*\f* zavapih,
\q2 i ti si čuo glas moj.
\q1
\v 3 Ti si me bacio u dubine,
\q2 u središte mora,
\q1 bujica me opkolila,
\q2 svi talasi tvoji i vrtlozi preplaviše me.
\q1
\v 4 Pomislih: ’Oteran sam od tvojih očiju,
\q2 no, opet ću sveti Dom tvoj gledati.’
\q1
\v 5 Vode mi dođoše do grla,
\q2 bezdan me je okružio,
\q2 trave mi se oko glave spletoše,
\q1
\v 6 spustih se do temelja gorskih,
\q2 zauvek se brave zemaljske sklopiše nada mnom,
\q1 ali ti si podigao iz jame život moj,
\q2 Gospode, Bože moj.
\b
\q1
\v 7 Kad mi život na izmaku beše,
\q2 setih se Gospoda,
\q1 i molitva mi dopre do Gospoda,
\q2 do svetoga Doma tvojega.
\b
\q1
\v 8 Oni što se drže ništavnih idola,
\q2 milost Božiju sebi uskraćuju.
\q1
\v 9 Glasom hvalospevnim
\q2 žrtvu ću ti prineti,
\q1 što zavetovah, to ću izvršiti.
\q2 Spasenje je od Gospoda!“
\p
\v 10 Tada je Gospod zapovedio ribi, te je ona izbacila Jonu na kopno.
\c 3
\s1 Pokajanje stanovnika Ninive
\p
\v 1 Reč Gospodnja po drugi put dođe Joni: 
\v 2 „Ustani i idi u Ninivu, taj veliki grad i propovedaj mu ono što ti ja kažem.“
\p
\v 3 Jona ustane i ode u Ninivu po reči Gospodnjoj. A Niniva je bila veliki grad pred Bogom, tri dana hoda. 
\v 4 Kad je ušao u grad, Jona je išao samo dan hoda propovedajući: „Još četrdeset dana i Niniva će biti uništena.“ 
\v 5 Ninivljani su poverovali Bogu; proglasili su post, pa su se, od najvećeg do najmanjeg, obukli u kostret.
\p
\v 6 Kad je vest došla do cara, on je ustao sa svog prestola, skinuo svoje ruho, stavio na sebe kostret i seo u pepeo. 
\v 7 Onda je zapovedio da viču po Ninivi:
\pmo „Po nalogu cara i njegovih velikaša:
\b
\pm ’Ni čovek ni stoka, bilo krupna ili sitna, ne sme ništa okusiti! Neka ne pasu i ne piju vodu. 
\v 8 Neka se i stoka i ljudi pokriju kostreću, i neka iz sve snage prizivaju Boga. Neka se svako odvrati od svoga zlog puta i od nasilja koje je činio. 
\v 9 Ko zna? Možda će se Bog odvratiti i milostivo odustati od svog ljutog gneva, pa ne izginemo.’“
\p
\v 10 Bog je video njihova dela, kako su se odvratili od svojih zlih puteva, pa je odustao od nesreće, koju je rekao da će izvršiti nad njima. I tako je nije izvršio.
\c 4
\s1 Jonin gnev i Božija pouka
\p
\v 1 Tada se Jona veoma ozlovoljio i naljutio. 
\v 2 Jona se pomolio Gospodu: „O, Gospode! Nisam li ja baš ovo rekao dok sam bio u svojoj zemlji? Ja sam i pobegao u Tarsis, zato što sam znao da si ti Bog milosrdan i milostiv, spor na srdžbu, bogat milosrđem, i da se sažališ nad nesrećom. 
\v 3 Zato, Gospode, uzmi sada moj život, jer je bolje da umrem nego da živim.“ 
\v 4 Gospod reče: „Ljutiš li se s pravom?“
\p
\v 5 Jona izađe iz grada i nastani se istočno od grada. Tamo je načinio sebi kolibu i seo u nju, u hlad, da vidi šta će Gospod učiniti s gradom. 
\v 6 A Gospod Bog učini da izraste bršljan nad Jonom, da pruža senku nad njegovom glavom, da okonča njegovu zlovolju. Jona se veoma obradovao zbog bršljana. 
\v 7 Ali sutradan, u zoru, Bog zapovedi crvu da podgrize bršljan, tako da je bršljan uvenuo. 
\v 8 Kad je granulo sunce, Bog je učinio da dune vetar s istoka; sunce je peklo Joninu glavu, pa je smalaksao. Želeći da umre, rekao je: „Bolje da umrem, nego da živim.“
\p
\v 9 Bog upita Jonu: „Gneviš li se s pravom zbog bršljana?“ On odgovori: „Da, s pravom sam ljut nasmrt.“ 
\v 10 Gospod mu reče: „Tebi je žao bršljana oko koga se nisi trudio, i koga nisi uzgojio; jedne noći je niknuo, a druge noći je uvenuo. 
\v 11 A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada u kome ima više od stotinu dvadeset hiljada ljudi, koji ne znaju šta je desno a šta levo, i mnogo stoke?“