\id EST - Biblica® Open New Serbian Translation Latin 2017
\ide UTF-8
\h Knjiga o Jestiri
\toc1 Knjiga o Jestiri
\toc2 Knjiga o Jestiri
\toc3 Jes
\mt1 Knjiga o Jestiri
\c 1
\s1 Carica Astina svrgnuta
\p
\v 1 Bilo je to u vreme Artakserksa, kada je Artakserks carevao od Indije pa sve do Kuša u stotinu dvadeset sedam oblasti. 
\v 2 U to vreme, dok je car Artakserks sedeo na prestolu svog carstva, u dvoru koji je bio u Susanu, 
\v 3 treće godine svoje vladavine je priredio gozbu za sve svoje glavare i sve njegove sluge. A zapovednici vojske Persije i Midije, plemići i glavari oblasti su bili pred njim.
\p
\v 4 On im je mnogo dana pokazivao bogatstvo sjaja svog carstva i raskoš slave svoga veličanstva, čak stotinu osamdeset dana. 
\v 5 Kada su se ti dani završili, car je priredio za sve ljude koji su se zatekli na dvoru u Susanu – od najvećih do najmanjih – sedmodnevnu gozbu u dvorištu vrta carskog dvora. 
\v 6 Bele i ljubičaste zavese su visile na vrpcama od finog platna i od skerleta na srebrnim alkama i mermernim stubovima. Zlatni i srebrni ležajevi bili su na podu od porfira, sedefa, crnog i belog mermera. 
\v 7 Pilo se iz zlatnih čaša i drugih različitih posuda. Bilo je obilja carskog vina, onako kako dolikuje carskoj darežljivosti. 
\v 8 Ipak, pilo se prema ukazu da niko na to nije bio primoravan. Naime, car je naredio svakom nadgledniku svog dvora da postupa po želji svakog ponaosob.
\p
\v 9 Takođe je i carica Astina priredila gozbu za žene u Artakserksovom carskom dvoru.
\p
\v 10 A sedmog dana, kada je vino razgalilo carevo srce, zapovedio je Meumanu, Visati, Arvoni, Vikti, Avakti, Zetaru i Harkasu – sedmorici evnuha koji su služili pred carem Artakserksom – 
\v 11 da dovedu caricu Astinu pred cara, sa carskom krunom, da narodu i glavarima pokaže njenu lepotu. Naime, ona je bila veoma lepa. 
\v 12 Ali carica Astina je odbila da dođe na carevu zapovest koju su joj preneli evnusi. Na to se car jako razgnevio i u sebi razbuktao od besa.
\p
\v 13 Tada je car upitao mudrace, koji su umeli da razumeju vremena – jer, car je tako postupao. Izložio bi stvar svima koji su poznavali zakon i pravo; 
\v 14 onima koji su mu bili bliski: Karseni, Setaru, Admati, Tarsisu, Meresu, Marseni i Memukanu, sedmorici persijskih i midijskih glavara koji su gledali carevo lice i bili najuzvišeniji u carstvu:
\p
\v 15 „Šta zakon nalaže da se uradi sa caricom Astinom zato što nije poslušala zapovest cara Artakserksa koju su joj preneli evnusi?“
\p
\v 16 Tada je pred carem i glavarima odgovorio Memukan: „Carica Astina nije pogrešila samo protiv cara već i protiv svih glavara i protiv sveg naroda u svim oblastima cara Artakserksa. 
\v 17 Naime, caričin slučaj će doći do svih žena i izazvati ih da prezrivo gledaju svoje muževe kada razglase: ’Car Artakserks je naredio da mu pred njega dovedu caricu Astinu, a ona nije došla!’ 
\v 18 I koliko danas će kneginje Persije i Midije, koje budu čule za caričin slučaj, reći tako svim carevim glavarima. Biće mnogo prezira i gneva.
\p
\v 19 Ako je caru po volji, neka se od njega pošalje carski ukaz i neka se za stalno zapiše u zakone Persije i Midije: carica Astina više neće dolaziti u prisustvo cara Artakserksa, a caričino dostojanstvo car daje drugoj koja je bolja od nje. 
\v 20 Carev će se ukaz – koji će on da donese – čuti po svem njegovom carstvu, koje je veliko. I sve će žene da poštuju svoje muževe, od najvećeg do najmanjeg.“
\p
\v 21 Ovaj savet se dopao caru i glavarima, pa je car postupio prema Memukanovoj reči. 
\v 22 Poslao je pisma po svim carskim oblastima, i to svakoj oblasti na njenom pismu i svakom narodu na njegovom jeziku – da svaki čovek bude domaćin svog doma i govori jezikom svog naroda.
\c 2
\s1 Jestira postaje carica
\p
\v 1 Nakon ovih događaja, kada se utišao bes cara Artakserksa, on se setio Astine, onoga što je uradila i što je bilo odlučeno protiv nje. 
\v 2 Tada su carevi mladići, koji su mu služili, rekli: „Neka se potraže za cara devojke, device privlačnog izgleda! 
\v 3 Neka car odredi nadglednike u svim oblastima svog carstva. Neka oni, u Susanu na dvoru, okupe u haremu svaku devojku, lepu i privlačnu devicu i predaju je Igaju, carevom evnuhu i nadgledniku žena, pa neka im obezbedi da se doteruju. 
\v 4 Devojka koja se svidi caru neka vlada umesto Astine.“ Ovaj savet je caru bio prihvatljiv pa je tako i uradio.
\p
\v 5 U Susanu, na dvoru, živeo je čovek Jevrejin zvani Mardohej. Bio je sin Jaira, sin Semaja, sin Kisa Venijaminovca 
\v 6 koji je bio odveden iz Jerusalima sa grupom izgnanika odvedenom sa Jehonijom, Judinim carem koga je odveo vavilonski car Navuhodonosor. 
\v 7 On je odgajao Adasu, to jest Jestiru, ćerku njegovog strica, jer nije imala ni oca ni majku. Devojka je bila lepa stasom i izgledom. Nakon smrti oca i majke, Mardohej ju je uzeo kod sebe kao ćerku.
\p
\v 8 Tada se pročuo carev ukaz i njegova odredba, pa su mnoge devojke bile okupljene na dvoru u Susanu i predane Igaju. I Jestira je odvedena na carev dvor i predana Igaju, carevom nadgledniku žena. 
\v 9 Devojka mu se svidela i stekla njegovu naklonost, a on se revno pobrinuo za njeno doterivanje i njena sledovanja. Dao joj je i sedam probranih pratilja sa carevog dvora, pa je i nju i njene pratilje preselio u najbolji deo harema.
\p
\v 10 Jestira nije rekla iz kog je naroda i ko joj je rod, jer joj je Mardohej zabranio da to govori. 
\v 11 A Mardohej se dan za danom šetao ispred dvora, ispred harema, da sazna za Jestirino stanje i šta će da bude sa njom.
\p
\v 12 Na svaku devojku bi došao red da ide caru Artakserksu, kada bi se završilo njeno ulepšavanje od dvanaest meseci, prema odredbi za žene. Naime, toliko je trajalo vreme njihovog ulepšavanja: šest meseci sa uljem smirne i šest meseci sa balzamovim uljem i sredstvima za doterivanje žena. 
\v 13 A devojka bi ovako otišla caru: bilo bi joj dano sve što bi zatražila da sa sobom iz harema ponese na carev dvor. 
\v 14 Uveče bi ušla, a ujutro bi se vratila u drugi harem i bila bi predana Sazgazu, carevom evnuhu i nadgledniku inoča. Više nije smela da ide caru osim ako bi mu se svidela i ako bi je car pozvao po imenu.
\p
\v 15 Kada je došao red na Jestiru – ćerku Aviheja, strica Mardoheja, koji ju je uzeo kod sebe kao ćerku – da ide caru, nije zahtevala nijednu stvar osim onoga što joj je odredio Igaj, carev evnuh i nadglednik žena. Tako je Jestira osvojila naklonost svih koji su je videli. 
\v 16 Jestira je odvedena caru Artakserksu na njegov carski dvor desetog meseca, to jest meseca teveta\f + \fr 2,16 \fr*\ft Decembar/januar.\ft*\f*, sedme godine njegove vladavine.
\p
\v 17 Car je zavoleo Jestiru više od svih drugih žena. Stekla je njegovu naklonost i ljubav više od svih devica, pa je stavio carsku krunu na njenu glavu i proglasio je caricom umesto Astine. 
\v 18 Tada je car u Jestirinu čast priredio veliku gozbu za sve svoje glavare i svoje sluge. Proglasio je praznik za oblasti i dao darove kakvi dolikuju carevoj darežljivosti.
\s1 Mardohej razotkriva zaveru
\p
\v 19 Kada su device ponovo bile okupljene, Mardohej je sedeo na carevim vratima. 
\v 20 Jestira nije rekla ko joj je rod i iz kog je naroda, jer joj je Mardohej zabranio. Naime, Jestira je sve radila po Mardohejevim rečima, kao kada je kod njega bila odgajana.
\p
\v 21 Tih dana, dok je Mardohej sedeo na carevim vratima, dvojica carevih evnuha od onih koji čuvaju prag – Vihtan i Tares – su se razgnevili, te nastojali da ubiju cara Artakserksa. 
\v 22 Ali ta stvar je bila javljena Mardoheju i on ju je preneo carici Jestiri, a ona, Jestira, je ispričala caru u Mardohejevo ime. 
\v 23 Kada se stvar razotkrila i dokazala, obojica su bila obešena o drvo, a sve se u carevom prisustvu zapisalo u Knjigu dnevnika.
\c 3
\s1 Aman kuje zaveru da istrebi Jevreje
\p
\v 1 Nakon ovih događaja car Artakserks je uzvisio Amana, sina Amadeta Agageja. Unapredio ga je i postavio njegovu stolicu iznad svih glavara koji su bili sa njim. 
\v 2 Sve careve sluge koje su bile na carevim vratima bi klečale i klanjale se Amanu. Naime, tako je car zapovedio za njega. Ali Mardohej mu nije klečao i nije mu se klanjao.
\p
\v 3 Tada su careve sluge, koje su bile na carevim vratima rekle Mardoheju: „Zašto ne mariš za carevu zapovest?“ 
\v 4 Dogodilo se da su mu tako govorili dan za danom, ali on ih nije slušao. Tako su javili Amanu da bi se videlo vredi li Mardohejev izgovor. Naime, rekao im je da je Jevrejin.
\p
\v 5 I Aman je video da Mardohej ne kleči i ne klanja mu se, pa se ispunio besom. 
\v 6 Ali pomisao da ubije samo Mardoheja mu je bila nedovoljna, jer su mu otkrili Mardohejevo poreklo. Zato je Aman odlučio da istrebi sve Jevreje koji su živeli u Artakserksovom carstvu, sav Mardohejev narod.
\p
\v 7 Prvog meseca, a to je mesec nisan, dvanaeste godine cara Artakserksa, bacili su pur – to jest žreb – pred Amanom za svaki dan i za svaki mesec, sve do dvanaestog meseca adara\f + \fr 3,7 \fr*\ft Februar ili mart. Neki prevodi (Bosanska Biblija, Jerusalimska) prate tekstualno rešenje: \ft*\fqa i žreb pade na trinaesti dan dvanaestog meseca.\fqa*\f*.
\p
\v 8 Tada je Aman rekao caru Artakserksu: „Postoji izvesni narod koji se raštrkao i rasejao po narodima u svim oblastima tvog carstva. Njihovi zakoni su drugačiji od svih naroda i oni ne izvršavaju carske zakone. Caru ne odgovara da ih ostavi na miru. 
\v 9 Ako je caru po volji, neka se napiše da se istrebe, a ja ću na ruke izvršilaca posla da odmerim deset hiljada talanata\f + \fr 3,9 \fr*\ft Oko 340 t.\ft*\f* srebra, da se donesu u carevu riznicu!“
\p
\v 10 Na to je car skinuo pečatni prsten sa svoje ruke i dao ga Amanu, sinu Amadeta Agageja, zlotvoru Jevreja. 
\v 11 Car je rekao Amanu: „Srebro je tvoje, a i narod, pa sa njim čini ono što smatraš da je dobro.“
\p
\v 12 Prvog meseca trinaestog dana pozvani su carevi pisari. Zapisano je sve što je Aman zapovedio carevim zapovednicima, upraviteljima svih oblasti i glavarima svih naroda, svim oblastima njihovim pismom i svakom narodu njegovim jezikom. Zapisano je u ime cara Artakserksa i zapečaćeno carskim pečatnim prstenom. 
\v 13 Poslana su pisma po glasnicima u sve careve oblasti da se istrebe, pobiju i unište svi Jevreji – mlado i staro, deca i žene – u jednom danu. I to trinaestog dana dvanaestog meseca adara, i da im se dobra zaplene. 
\v 14 Prepis pisma je učinjen zakonom za svaku oblast i objavljen svakom narodu kako bi se pripremili za ovaj dan.
\p
\v 15 Po carevoj zapovesti, glasnici su krenuli u žurbi, a zakon je oglašen na dvoru u Susanu. Car i Aman su seli da piju dok je grad Susan bio smeten.
\c 4
\s1 Mardohej traži Jestirinu pomoć
\p
\v 1 Mardohej je saznao šta je sve učinjeno, pa je razdro svoju odeću, navukao kostret i posuo se pepelom. Izašao je nasred grada i plakao glasnim i gorkim jecajem. 
\v 2 Ali otišao je samo do carevih vrata jer na careva vrata nije smelo da se uđe u kostreti. 
\v 3 U svim oblastima, u mestima gde je dosegla careva reč i njegov zakon, Jevreji su bili u žalosti, postu, plaču i leleku. Mnogi su bili u kostreti i pepelu.
\p
\v 4 Tada su Jestiri došle njene sluškinje i evnusi i to su joj javili. Carica se silno potresla. Poslala je odeću da obuku Mardoheja, da skine kostret, ali on nije hteo da je uzme. 
\v 5 Jestira je pozvala Ataha, jednog od carevih evnuha koga je on poslao da joj služi, pa mu je naredila za Mardoheja da sazna o čemu se radi i šta se dešava.
\p
\v 6 Atah je otišao kod Mardoheja na gradski trg ispred carevih vrata. 
\v 7 I Mardohej mu je preneo sve što ga je zadesilo i koliko će srebra ukupno Aman da odmeri u carevu riznicu da istrebe Jevreje. 
\v 8 Dao mu je prepis zapisanog zakona o njihovom istrebljenju, danog u Susanu, da pokaže Jestiri; da je obavesti i naloži joj da ide kod cara i moli ga za milost, da pred njim zastupa svoj narod.
\p
\v 9 Atah se vratio i preneo Jestiri sve Mardohejeve reči. 
\v 10 A Jestira je naredila Atahu da prenese Mardoheju: 
\v 11 „Sve careve sluge i narod iz svih carevih oblasti znaju da bi bilo koji muškarac i žena, koji bi došao u unutrašnjost dvora, a nije pozvan, bio ubijen prema jednom njegovom zakonu. Osim ako bi mu car pružio zlatno žezlo i ostavio ga da živi. A ja, evo, nisam pozvana da idem kod cara trideset dana.“
\p
\v 12 Tako su preneli Mardoheju Jestirine reči. 
\v 13 A Mardohej je ovako odgovorio Jestiri: „I ne pomišljaj u svojoj duši da ćeš na carevom dvoru biti sačuvana više od svih Jevreja. 
\v 14 Jer, ako zaćutiš u ovom času, Jevrejima će sa drugog mesta doći pomoć i izbavljenje, a ti i dom tvog oca ćete da nastradate. A ko zna, možda si baš za vreme poput ovog dospela na mesto carice?“
\p
\v 15 Jestira je odgovorila Mardoheju: 
\v 16 „Idi i okupi sve Jevreje koje nađeš u Susanu pa postite za mene. Ne jedite i ne pijte tri dana, ni danju ni noću. A i ja i moje sluškinje ćemo da postimo i takva ću da idem caru, makar i ne bilo po zakonu. Pa ako poginem – poginem.“
\p
\v 17 Tako je Mardohej otišao i uradio sve kako mu je Jestira naložila.
\c 5
\s1 Jestirina molba caru
\p
\v 1 Trećeg dana Jestira se obukla carski i stala u dvorište carskog dvora, ispred dvora, dok je car sedeo na svom carskom prestolu u dvoru naspram ulaza u dvor. 
\v 2 Car je tada video caricu Jestiru kako stoji u dvorištu i smilovao se na nju. Car je ispružio ka Jestiri svoje zlatno žezlo koje mu je bilo u ruci, pa je Jestira prišla i dotaknula vrh žezla.
\p
\v 3 Rekao joj je car: „Šta ti je, carice Jestiro? Šta želiš? Daće ti se makar i polovina carstva!“
\p
\v 4 Jestira mu je odgovorila: „Ako je caru po volji, neka danas dođe car sa Amanom na gozbu koju sam za njega pripremila.“
\p
\v 5 Car zapovedi: „Požurite Amana da uradi po Jestirinoj reči!“
\p Tako je car sa Amanom došao na gozbu koju je Jestira pripremila. 
\v 6 Kada su na gozbi pili vino, car je upitao Jestiru: „Koja je tvoja molba? Biće ti dano! Šta je to što želiš? Ako je i polovina carstva – neka bude!“
\p
\v 7 A Jestira mu je odgovorila: „Ovo je moja molba i moja želja: 
\v 8 Ako sam našla blagonaklonost pred carem i ako je caru po volji da ispuni moju molbu i učini po mojoj želji, neka dođu car i Aman na gozbu koju ću za njih da pripremim, i sutra ću učiniti prema carevoj reči.“
\s1 Aman besni protiv Mardoheja
\p
\v 9 Tog dana je Aman otišao veselog i radosnog srca. Ali kada je Aman video Mardoheja na carevim vratima, da mu ne ustaje i da ne drhti pred njim, Aman se ispunio besom prema Mardoheju. 
\v 10 Ali, Aman se suzdržao i otišao svojoj kući.
\p Zatim je poslao po svoje prijatelje i svoju ženu Seresu i okupio ih. 
\v 11 Onda im je pripovedao Aman o slavi svog bogatstva, o mnogim svojim sinovima, o svemu čime ga je car unapredio i o tome kako ga je uzvisio nad carskim glavarima i slugama. 
\v 12 Takođe je Aman rekao: „Nikog osim mene carica Jestira nije pozvala sa carem na gozbu koju je pripremila. Čak me je i sutra pozvala sa carem. 
\v 13 Ali sve to mi ne odgovara dokle god gledam Mardoheja, Jevrejina, kako sedi na carevim vratima.“
\p
\v 14 Na to mu je rekla Seresa, njegova žena, i svi njegovi prijatelji: „Neka naprave vešala visoka pedeset lakata\f + \fr 5,14 \fr*\ft Oko 25 m.\ft*\f*, pa ujutru reci caru da na njih obese Mardoheja. Onda veselo idi s carem na gozbu.“ Amanu se svideo savet pa je napravio vešala.
\c 6
\s1 Mardohej počastvovan
\p
\v 1 Car nije spavao te noći, pa je zapovedio da mu donesu spomen-knjigu, dnevnike, koja je bila pročitana pred njim. 
\v 2 I tako se našlo zapisano kako je Mardohej razotkrio dvojicu carevih evnuha i čuvare praga, Vihtana i Taresa, u nameri da ubiju cara Artakserksa.
\p
\v 3 Car je pitao: „Šta je zbog ovog urađeno u čast i dostojanstvo Mardoheja?“
\p Odgovorili su carevi mladići, njegove sluge: „Baš ništa nije urađeno za njega.“
\p
\v 4 Car je upitao – „Ko je u dvorištu?“ – jer je Aman došao u spoljašnje dvorište carskog dvora da razgovara sa carem o vešanju Mardoheja na vešala koja je podigao za njega.
\p
\v 5 Careve sluge su mu odgovorile: „To je Aman, stoji u dvorištu.“
\p A car im uzvrati: „Neka uđe.“
\p
\v 6 Aman je došao, a car mu je rekao: „Šta bi trebalo da se uradi za čoveka koga car hoće da počastvuje?“
\p Na to je Aman rekao u srcu: „Kome bi car želeo da iskaže počast više nego meni?!“ 
\v 7 Aman je odgovorio caru: „Čoveku koga car želi da počastvuje 
\v 8 neka bude doneta carska odeća koju je car nosio, konj koga je car jahao i kome je na glavu stavljena carska perjanica. 
\v 9 Onda neka se odeća i konj daju u ruke čoveku koji je carski glavar, plemić. I neka obuku čoveka koga car želi da počastvuje, neka ga provedu na konju po gradskom trgu i neka pred njim objavljuju: ’Ovako će biti učinjeno čoveku koga car želi da počastvuje!’“
\p
\v 10 A car je rekao Amanu: „Požuri, uzmi odeću i konja baš kako si kazao i uradi to za Mardoheja Jevrejina koji sedi na carevim vratima. I nemoj da propustiš ni reči od svega što si predložio!“
\p
\v 11 Tako je Aman uzeo odeću i konja, obukao Mardoheja, proveo ga po gradskom trgu i objavio pred njim: „Ovako će biti učinjeno čoveku koga car želi da počastvuje!“
\p
\v 12 Onda se Mardohej vratio na carska vrata, a Aman je pokrio glavu i ožalošćen požurio svojoj kući. 
\v 13 Aman je sve ovo što ga je zadesilo ispripovedao Seresi, svojoj ženi i svojim prijateljima.
\p A Seresa, njegova žena i njegovi mudraci su mu rekli: „Ako je Mardohej potomak Jevreja, a ti si već počeo da padaš pred njim, nećeš imati snage da mu se suprotstaviš. Sigurno ćeš pasti pred njim.“ 
\v 14 I dok su oni još razgovarali sa njim, stigli su carevi evnusi pa su požurili da odvedu Amana na gozbu koju je Jestira pripremila.
\c 7
\s1 Aman obešen
\p
\v 1 Tako je car sa Amanom otišao na gozbu kod carice Jestire. 
\v 2 Drugog dana gozbe, kod vina, car je ponovo upitao Jestiru: „Koja je tvoja molba, carice Jestiro? Biće ti dano! Šta je to što želiš? Ako je i polovina carstva – neka bude!“
\p
\v 3 Carica Jestira mu je odgovorila i rekla: „Care, ako sam stekla blagonaklonost u tvojim očima i ako je caru po volji, neka mi se na moju molbu da život i moj narod na moju želju. 
\v 4 Jer i ja i moj narod smo prodani da nas istrebe, pobiju i unište. Da su nas prodali kao robove i robinje, ja bih ćutala, jer ta nesreća ne bi oštetila cara.“\f + \fr 7,4 \fr*\ft Drugi deo stiha se prevodi i kao: \ft*\fqa a …premda neprijatelj ne bi mogao da nadoknadi štetu caru.\fqa*\f*
\p
\v 5 Car Artakserks je na to rekao carici Jestiri: „Ko je on? Gde je taj koji je naumio da uradi tako nešto?“
\p
\v 6 Jestira je odgovorila: „Tlačitelj i neprijatelj je ovaj zli Aman!“
\p Aman je bio prestravljen pred carem i caricom. 
\v 7 Car je besno ustao od gozbe i vina, i otišao u dvorsku baštu, a Aman je ostao da moli za život caricu Jestiru. Naime, video je da je car rešen da mu nanese zlo.
\p
\v 8 Kada se car vratio iz dvorske bašte u kuću gde je bila gozba i vino, Aman je bio pao na ležaj na kome je bila carica Jestira.
\p A car je rekao: „Da neće još i caricu da obeščasti u mojoj kući?!“
\p Čim je car izustio ovu reč pokrili su Amanovo lice. 
\v 9 A Arvona, jedan od evnuha koji služe caru je rekao: „Tu su vešala koja je Aman spremio za Mardoheja koji je govorio dobro za carevu korist. Eno stoje kod Amanove kuće i visoka su pedeset lakata\f + \fr 7,9 \fr*\ft Oko 25 m.\ft*\f*.“
\p Na to je car naredio: „Obesite ga na njih!“ 
\v 10 Tako su obesili Amana na vešala koja je on podigao za Mardoheja i carev bes se utišao.
\c 8
\s1 Carev proglas u korist Jevreja
\p
\v 1 Tog je dana car Artakserks dao carici Jestiri kuću Amana, zlotvora Jevreja, a Mardohej je došao pred cara, jer mu je Jestira ispričala šta joj je on. 
\v 2 Car je skinuo pečatni prsten, koji je oduzeo Amanu i dao ga Mardoheju, a Jestira je postavila Mardoheja nad Amanovom kućom.
\p
\v 3 Jestira je ponovo progovorila pred carem. Pala je pred njegove noge, plakala i preklinjala ga za milost da ukloni zlo Amana Agageja i njegov naum koji je skovao protiv Jevreja. 
\v 4 Car je pružio Jestiri zlatno žezlo i Jestira je ustala i stala pred cara.
\p
\v 5 Rekla je: „Ako je caru po volji, ako sam našla blagonaklonost pre njim, ako je ova stvar pogodna caru i ako sam mu ja draga – neka se zapiše i pismima opozove naum Amana Agageja, Amadetovog sina, koji je napisao da se unište Jevreji koji su u carevim oblastima. 
\v 6 Jer kako bih mogla da gledam zlo koje bi zadesilo moj narod? Kako bih mogla da gledam uništenje svoga roda?“
\p
\v 7 Car Artakserks je odgovorio carici Jestiri i Mardoheju Jevrejinu: „Evo, Amanovu kuću sam dao Jestiri, a njega su obesili na vešala, jer je podigao svoju ruku protiv Jevreja. 
\v 8 Sad i vi pišite u korist Jevreja ono što smatrate da je dobro, u carevo ime, i opečatite carevim pečatnim prstenom. Jer je neopozivo pismo napisano u carevo ime i opečaćeno carevim pečatnim prstenom.“
\p
\v 9 Tada su okupili sve careve pisare, baš u to vreme – trećeg meseca, a to je mesec sivan\f + \fr 8,9 \fr*\ft Maj/jun.\ft*\f*, dvadeset trećeg dana. Zapisano je sve što je Mardohej zapovedio Jevrejima, upraviteljima, zapovednicima i glavarima oblasti od Indije do Kuša za stotinu dvadeset sedam oblasti. I to za svaku oblast njenim pismom, za svaki narod njegovim jezikom i za Jevreje njihovim pismom i njihovim jezikom. 
\v 10 Pisao je u ime cara Artakserksa i opečatio carevim pečatnim prstenom. Poslao je pisma po glasnicima na konjima. Oni su jahali najbrža carska grla.
\p
\v 11 Naime, car je dozvolio Jevrejima u svim gradovima da se okupe, da brane svoje živote, da istrebe, pobiju i unište svaku vojsku naroda i oblasti koja bi ih napala sa njihovom decom i ženama, kao i da im zaplene dobra. 
\v 12 I to u jednom danu u svim oblastima cara Artakserksa – trinaestog dana dvanaestog meseca adara\f + \fr 8,12 \fr*\ft Februar/mart.\ft*\f*. 
\v 13 Prepis pisma je učinjen zakonom za svaku oblast i objavljen svakom narodu kako bi se Jevreji pripremili za ovaj dan i osvetili se svojim neprijateljima.
\p
\v 14 Užurbani glasnici, koji su jahali najbrža carska grla, su izašli da pohitaju po carevoj zapovesti. Proglas je bio izdan na dvoru u Susanu.
\p
\v 15 Mardohej je od cara otišao u ljubičastoj i beloj carskoj odeći, sa velikom zlatnom krunom, u ogrtaču od finog belog i skerletnog platna. A grad Susan je klicao i radovao se. 
\v 16 To je za Jevreje bilo svetlo, radost, milina i čast. 
\v 17 U svakoj oblasti i u svakom gradu dokle je dosegnula careva zapovest i njegov proglas, za Jevreje su nastali veselje, radost, gozba i radostan dan. Mnogi narodi zemlje su postali Jevreji jer ih spopao strah od Jevreja.
\c 9
\s1 Trijumf Jevreja
\p
\v 1 Dvanaestog meseca – a to je mesec adar\f + \fr 9,1 \fr*\ft Februar/mart.\ft*\f* – trinaestog dana kada je došlo vreme da se izvrši careva reč i njegov proglas, neprijatelji Jevreja su se ponadali da će zavladati nad njima. Ali sve se preokrenulo kada su Jevreji zavladali nad svojim mrziteljima. 
\v 2 Jevreji su se okupili u njihovim gradovima po svim oblastima cara Artakserksa kako bi pobili sve koji su im želeli zlo. I niko nije mogao da im se odupre, jer je strah spopao sve narode. 
\v 3 Svi oblasni glavari, zapovednici, upravitelji i carevi službenici su pomagali Jevrejima, jer ih je spopao strah od Mardoheja. 
\v 4 Naime, Mardohej je bio velik na carevom dvoru i njegova slava se pronosila kroz sve oblasti. Stvarno je taj čovek, Mardohej, postajao sve veći.
\p
\v 5 Tako su Jevreji udarili na sve svoje neprijatelje i sasekli ih mačem. Činili su sa svojim mrziteljima kako su hteli kroz pokolj i zatiranje. 
\v 6 Jevreji su u prestonici Susan poklali i zatrli pet stotina ljudi; 
\v 7 i Farsandata, Dalfona i Aspata; 
\v 8 Porata, Adaliju i Aridata; 
\v 9 Farmasta, Arisaja, Aridaja i Vajezata, 
\v 10 desetoricu sinova Amana, Amadetovog sina i zlotvora Jevreja. Ubili su ih, ali nisu pokupili plen.
\p
\v 11 Tog dana su javili caru broj poklanih u prestonici Susan. 
\v 12 Na to je car rekao carici Jestiri: „U prestonici Susan Jevreji su poklali i zatrli pet stotina ljudi i desetoricu Amanovih sinova. Šta li su tek uradili u ostatku carevih oblasti?! Koja je tvoja molba? Biće ti dano. Šta je to što još želiš? Neka bude.“
\p
\v 13 Jestira je odgovorila caru: „Ako je caru po volji, neka se dopusti još sutra Jevrejima, koji su u Susanu, da čine prema današnjem proglasu, i da se na vešala obese desetorica Amanovih sinova.“
\p
\v 14 Car je zapovedio da ovo bude izvršeno. Izdat je proglas u Susanu pa su obesili tela desetorice pobijenih Amanovih sinova. 
\v 15 Jevreji, koji su bili u Susanu, okupili su se četrnaestog dana meseca adara, pa su u Susanu pobili tri stotine ljudi, ali nisu pokupili plen.
\p
\v 16 Ostali Jevreji, oni po carevim oblastima, su se okupili, pa su ustali da brane svoje živote. I tako su se rešili svojih neprijatelja poklavši sedamdeset pet hiljada svojih mrzitelja, ali nisu pokupili plen. 
\v 17 To se dogodilo trinaestog dana meseca adara, a četrnaestog dana su odahnuli i učinili ga danom gozbe i radosti.
\p
\v 18 Jevreji iz Susana su se okupili trinaestog i četrnaestog, pa su odahnuli petnaestog dana i učinili ga danom gozbe i radosti.
\p
\v 19 Zato Jevreji sa sela, oni koji prebivaju u neograđenim gradovima, slave četrnaesti adar u veselju, gozbi, praznovanju i slanju darova svakome iz susedstva.
\s1 Ozvaničenje Purima
\p
\v 20 Mardohej je zapisao sve ove događaje i razaslao pisma svim Jevrejima po oblastima cara Artakserksa – i onima koji su blizu i onima koji su daleko – 
\v 21 kako bi ih obavezao da svake godine slave četrnaestog dana i petnaestog dana meseca adara. 
\v 22 Naime, tih dana su Jevreji odahnuli od svojih neprijatelja. Tog meseca se njihova tuga preokrenula u radost i žalost u srećan dan. Neka za njih to budu dani gozbe i radosti kada će slati darove svakome iz susedstva i siromasima.
\p
\v 23 Jevreji su prihvatili da praznuju tako kako su i otpočeli, a i to što im je napisao Mardohej. 
\v 24 Jer Aman, sin Amadeta Agageja i zlotvor svih Jevreja je naumio da zatre sve Jevreje. Bacao je pur, to jest žreb da ih smete i zatre. 
\v 25 Ali kada je to došlo pred cara, on je zapovedio proglasom da se opozovu njegovi zli naumi koje je osmislio protiv Jevreja, i to na njegovu štetu, pa su njega i njegove sinove obesili na vešala. 
\v 26 Zato su one dane nazvali \tl Purim\tl*, od imena „pur“. Zbog svih reči ovog pisma, zbog onoga što su videli u ovome i onoga što im se dogodilo, 
\v 27 Jevreji su ustanovili i obavezali sebe, svoje potomke i sve koji su im bili pripojeni, da neće propustiti da praznuju ova dva dana, prema proglasu koji im je dan, svake godine u vreme koje im je određeno; 
\v 28 da će se tih dana sećati i praznovati ih u svakom naraštaju, u svakom rodu, u svakoj oblasti i u svakom gradu; da se dani ovog Purima neće propustiti među Jevrejima i da sećanje na njih neće nestati u njihovom potomstvu.
\p
\v 29 Sa svim ovlašćenjem carica Jestira, ćerka Avihejeva, je sa Mardohejem Jevrejinom napisala da bi potvrdili ovo drugo pismo o Purimu. 
\v 30 On je poslao pisma sa rečima mira i istine svim Jevrejima u stotinu dvadeset sedam carskih Artakserksovih oblasti, 
\v 31 da ustanovi dane Purima u propisano vreme kao što ih je ustanovio Jevrejin Mardohej sa caricom Jestirom, onako kako su se obavezali i oni i njihovo potomstvo propisima o postovima i njihovim naricanjima. 
\v 32 Tako je Jestirina zapovest potvrdila ove propise za Purim i to je bilo zapisano u knjigu.
\c 10
\s1 Mardohejeva veličina
\p
\v 1 Car Artakserks je postavio nadzornike prinudnog rada nad zemljom i nad morskim ostrvima. 
\v 2 Naime, sva dostignuća njegove moći i njegove sile i objava o Mardohejevoj veličini – koga je car uzveličao – zar nisu zapisana u Knjizi dnevnika o vremenu careva Midije i Persije? 
\v 3 Jer je Mardohej Jevrejin bio drugi do cara Artakserksa, velik među Jevrejima i prihvaćen od mnoštva svoje braće, jer je tražio dobrobit za svoj narod i objavljivao mir za sve svoje potomke.