\id NEH - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h Књига Немијина
\toc1 Књига Немијина
\toc2 Књига Немијина
\toc3 Нем
\mt1 Књига Немијина
\c 1
\s1 Немијина молитва
\p
\v 1 Речи Немије, Ахалијиног сина.
\b
\p Био је месец кислев\f + \fr 1,1 \fr*\ft Девети месец, новембар/децембар.\ft*\f*, двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, 
\v 2 када је дошао Ханани, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму.
\p
\v 3 А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“
\p
\v 4 Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. 
\v 5 Рекао сам:
\pm „Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! 
\v 6 Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. 
\v 7 Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију.
\pm
\v 8 Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако ме будете изневерили, расејаћу вас међу народе; 
\v 9 а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’
\pm
\v 10 Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном. 
\v 11 Молим те, о, Господе, нека буде пригнуто твоје ухо да чујеш молитву свога слуге и молитве својих слугу који су вољни да се боје твог имена. Молим те, дај данас успех свом слузи; дај му милосрђе пред овим човеком!“
\p А ја сам био царев пехарник.
\c 2
\s1 Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим
\p
\v 1 Било је то месеца нисана\f + \fr 2,1 \fr*\ft Март/април.\ft*\f* двадесете године цара Артаксеркса. Пред њим је било вино и ја сам узео то вино и дао га цару. И никада раније нисам био тужан пред њим. 
\v 2 Цар ми рече: „Зашто ти је лице тужно? Да ниси болестан? То није ништа него нека туга срца.“
\p А ја сам се јако уплашио 
\v 3 и рекао цару: „Нека је цар жив довека! Како да ми лице не буде жалосно када је опустошен град где су гробови мојих предака, а врата су му огњем спаљена?“
\p
\v 4 Рече ми цар: „Дакле, шта желиш?“
\p А ја сам се помолио Богу небеском 
\v 5 и одговорио цару: „Ако цар нађе за добро и ако му је по вољи твој слуга пред тобом, онда ме пошаљи у Јуду, у град где су гробови мојих предака и ја ћу да га обновим.“
\p
\v 6 Цар ме је – док је царица седела поред њега – питао: „Докле ћеш бити на путу и када ћеш да се вратиш?“ Цару је то било по вољи, па ме је послао, а ја сам му рекао за време.
\p
\v 7 Још сам казао цару: „Ако је цару по вољи, нека ми да писма за управитеље подручја преко реке, како би ме пустили да прођем док не дођем у Јуду. 
\v 8 И писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да би ми дао дрва, како би се направиле греде за врата утврђења, које припада Дому, за градски зид и за кућу у којој ћу бити.“ Цар ми их је дао јер је добра рука мога Бога била нада мном. 
\v 9 Тако сам отишао управитељима подручја преко реке и дао им царева писма. Цар је још са мном послао војне заповеднике и коњанике.
\p
\v 10 Али када су то чули Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, било им је веома мрско што је дошао неко да тражи добро за израиљски народ.
\s1 Немија проверава зидине Јерусалима
\p
\v 11 Дошао сам у Јерусалим и био тамо три дана. 
\v 12 Устао сам ноћу, ја и неколицина људи са мном, али никоме нисам казао шта ми је мој Бог ставио у срце да урадим за Јерусалим. А од животиња ништа није било уз мене осим живинчета на коме сам јахао.
\p
\v 13 Изашао сам на Долинска врата, ноћу, наспрам Змајевог извора и Гнојних врата. Проверавао сам зидове Јерусалима. Били су порушени, а његова врата спаљена огњем. 
\v 14 Прошао сам до Изворских врата и до Царевог језера, али тамо није било места да прође живинче испод мене. 
\v 15 Пењао сам се уз поток, ноћу, и проверавао зид, а онда сам се окренуо назад ка Долинским вратима и вратио се. 
\v 16 Достојанственици нису знали где сам отишао и шта сам радио. Наиме, никог од Јевреја, свештеника, главара и достојанственика, који су радили на подухвату, нисам обавестио до сада.
\p
\v 17 И тада сам им казао: „Ви видите невољу у којој смо: да је Јерусалим опустошен, да су му врата огњем спалили. Дођите, хајде да обновимо јерусалимски зид и не будемо опет на срамоту!“ 
\v 18 Испричао сам им о доброј руци мога Бога, која је била нада мном, о царевим речима које ми је рекао.
\p А они су рекли: „Устанимо и зидајмо!“ Тако су се охрабрили за добро дело.
\p
\v 19 Али то су чули Санавалат Ороњанин, Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, ругали су нам се и гледали нас с презиром. Казали су: „Шта је то што радите? Буните ли се против цара?!“
\p
\v 20 Ја сам им узвратио и казао им: „Бог небески ће нам дати да успемо. И ми, његове слуге, ћемо устати и зидати. А вама не припада ни део ни право ни спомен у Јерусалиму.“
\c 3
\s1 Градитељи зида
\p
\v 1 Тада је устао Првосвештеник Елијасив са својом браћом свештеницима, па су обновили Овчија врата. Посветили су их и поставили им крила. А посветили су их до куле Меје\f + \fr 3,1 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa до куле Стотине.\fqa*\f* и до куле Ананилове. 
\v 2 Поред њега су зидали људи из Јерихона, а поред њега је зидао и Имријев син Захур.
\b
\p
\v 3 Рибља врата су поправљали Асенајини синови. Направили су греде за њих, поставили им њихова крила, браве и преворнице. 
\v 4 Поред њих је поправљао Меримот, син Акосовог сина Урије; до њега је поправљао Месулам, син Месизавеиловог сина Варахије; до њега је поправљао Ванин син Садок; 
\v 5 до њега су поправљали Текујани, али њихови моћници нису хтели да подупру рад својих господара.
\b
\p
\v 6 Стара врата су поправљали Фесејин син Јодај и Весодијин син Месулам. Направили су греде за њих и поставили им њихова крила, браве и преворнице. 
\v 7 Поред њих су поправљали Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероноћанин, људи из Гаваона и из Миспе, под влашћу управитеља подручја преко реке. 
\v 8 Поред њих је поправљао Арахијин син Озило, један од златара; а поред њега је поправљао Хананија, један од апотекарских синова. Они су обновили Јерусалим до Широког зида. 
\v 9 Поред њих је поправљао Оров син Рефаја, главар половине јерусалимске области. 
\v 10 Поред њега је, пред својом кућом, поправљао Арумафов син Једаја, а поред њега Асавнијин син Хатуш. 
\v 11 Други измерени део и кулу код пећи су поправљали Харимов син Малхија и Фат-Моавов син Асув. 
\v 12 Поред њих су поправљали Лоисов син Салум, главар половине јерусалимске области, он и његове ћерке.
\b
\p
\v 13 Долинска врата је поправљао Анун са становницима Заноја. Поправили су их и ставили им крила, браве и преворнице; сазидали су хиљаду лаката\f + \fr 3,13 \fr*\ft Око 500 m.\ft*\f* зида до Гнојних врата.
\b
\p
\v 14 Гнојна врата је поправљао Рихавов син Малхија, главар области Вет-Керем. Поправио их је и ставио им крила, браве и преворнице.
\b
\p
\v 15 Изворска врата је поправљао Хол-Озинов син Шалун, главар области Миспа. Поправио их је, покрио их и ставио им њихова крила, браве и преворнице. Поправио је и зид силоамског језера крај царског врта до степеница које се спуштају из Давидовог града. 
\v 16 Иза њега је Азвуков син Немија, главар половине области Вет-Сур, поправљао испред Давидових гробница до вештачког језера и до куће јунака.
\p
\v 17 Иза њега су поправљали Левити: Ванијев син Реум и поред њега је, за своју област поправљао Асавија, главар половине области Кеила. 
\v 18 Иза њих су поправљала њихова браћа: Инададов син Вавај, главар половине области Кеила. 
\v 19 Поред њега је Исусов син Езер, главар Миспе, поправљао други измерени део наспрам успона ка оружарници на углу. 
\v 20 Иза њега је Завајев син, Варух, са жаром поправљао други измерени део од угла до улаза у кућу Првосвештеника Елијасива. 
\v 21 Иза њега је Меримот, син Акосовог сина Урије поправљао други измерени део од улаза Елијасивове куће до краја његове куће.
\p
\v 22 Иза њега су поправљали свештеници, људи из равнице. 
\v 23 Иза њих су Венијамин и Асув поправљали пред својим кућама, а иза њих је уз своју кућу поправљао Азарија, син Ананијевог сина Масије. 
\v 24 Иза њих је Инададов син Винуј поправљао други измерени део од Азаријине куће до угла и до кривине. 
\v 25 Узајев син Фалал је поправљао наспрам угла и куле која се уздиже код горњег царевог дома, код дворишта за стражу. Иза њега Фаросов син Федаја. 
\v 26 Храмске слуге су још боравиле у Офилу наспрам Водених врата, на истоку и до уздигнуте куле. 
\v 27 Иза њих су становници Текује поправљали други измерени део наспрам велике уздигнуте куле до офилског зида.
\b
\p
\v 28 Изнад Коњских врата поправљали су свештеници, сваки испред своје куће. 
\v 29 Иза њих, пред својом кућом је поправљао Имиров син Садок; иза њега је поправљао Сеханијев син Семаја, чувар источних врата. 
\v 30 Иза њега су други измерени део поправљали Селемијин син Ханани и Салафов шести син Анун. Иза њих је пред својом одајом поправљао Варахијин син Месулам 
\v 31 Иза њега је поправљао Малхија, златарев син, све до куће храмских слугу и трговаца, до Тамничких врата и горње собе на углу. 
\v 32 Између горње собе на углу и Овчијих врата су поправљали златари и трговци.
\c 4
\s1 Противљење обнови
\p
\v 1 А када је Санавалат чуо да обнављамо зид, пламтео је од беса и јако се разгневио, па се ругао Јеврејима. 
\v 2 Рекао је испред своје браће и самаријске војске: „Шта то раде ти јадни Јевреји? Хоће ли да га обнове? Хоће ли да жртвују? Хоће ли да заврше за дан? Хоће ли да оживе то камење из гомиле рушевина и оног што је спаљено?“
\p
\v 3 А Товија Амонац, који је стајао крај њега, рече: „Па на то што они зидају да се и лисица попне, срушиће зид од њиховог камења!“
\b
\p
\v 4 „Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства. 
\v 5 Не покривај њихову кривицу и нека им греси њихови пред тобом не буду избрисани, јер су те гневили пред градитељима.“
\b
\p
\v 6 И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао.
\p
\v 7 А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. 
\v 8 Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. 
\v 9 Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих.
\p
\v 10 Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“
\p
\v 11 Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“
\p
\v 12 И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“
\p
\v 13 А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. 
\v 14 Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“
\p
\v 15 А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.
\p
\v 16 Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. 
\v 17 Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. 
\v 18 Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог.
\p
\v 19 Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. 
\v 20 Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“
\p
\v 21 Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. 
\v 22 У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ 
\v 23 Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.
\c 5
\s1 Немија се заузима за сиромахе
\p
\v 1 У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја. 
\v 2 Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“
\p
\v 3 Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“
\p
\v 4 Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде. 
\v 5 А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“
\p
\v 6 Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи. 
\v 7 Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор. 
\v 8 Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли.
\p
\v 9 Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља? 
\v 10 И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења! 
\v 11 Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“
\p
\v 12 Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“
\p А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору. 
\v 13 Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“
\p Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору.
\p
\v 14 Такође, од дана када су ме поставили за њиховог управитеља у Јуди, од двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ни моја браћа ни ја нисмо јели управитељски хлеб. 
\v 15 Ранији управитељи, они који су били пре мене, ставили су тежак јарам на народ. Наиме, поред четрдесет сребрних шекела,\f + \fr 5,15 \fr*\ft Око 460 gr.\ft*\f* узимали су им храну и вино. А и њихове су слуге владале над народом, али ја то нисам радио из богобојазности. 
\v 16 Такође, за рад на овом зиду, који сам обновио, нисмо стекли никакво имање. И све моје слуге су биле тамо окупљене на послу.
\p
\v 17 За мојим столом су били Јевреји и достојанственици, њих стотину педесет, као и они око нас, они који су нам дошли из других народа. 
\v 18 Сваки дан је спреман један во, шест одабраних оваца и живина. То су они спремали за мене. А сваких десет дана су додавали разне сорте вина у изобиљу. Али ја нисам тражио сву ту храну за управитеља, јер сам видео да је на овом народу била тешка служба.
\b
\p
\v 19 Сети ме се, о, мој Боже, због свег добра што сам учинио овом народу!
\c 6
\s1 Ново противљење обнови
\p
\v 1 А када су чули Санавалат, Товија, Гисем Арапин и остатак наших непријатеља да сам обновио зид и да у њему није остала ни пукотина – иако до тада још нисам био ставио крила на врата – 
\v 2 Санавалат и Гисем су ми послали поруку: „Дођи да се сретнемо у Кефиру, у Онановој долини.“
\p А намеравали су да ми нанесу зло. 
\v 3 Ја сам им послао гласнике и поручио: „У великом сам послу и не могу да сиђем. Зашто да стане посао када га оставим и сиђем к вама?“ 
\v 4 Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им узвраћао истим речима.
\p
\v 5 Тада ми је Санавалат и пети пут послао исту поруку по свом слузи, а у његовој руци је било отворено писмо. 
\v 6 У њему је писало:
\pm „Прочуло се међу народима, а и Гисем каже да ти и Јевреји намеравате да се побуните. Прича се да зато обнављаш зид, да ћеш бити њихов цар. 
\v 7 И пророке си поставио да у Јерусалиму објављују о теби: ’Цар је у Јуди!’ Сада ће и цар чути за то. Зато дођи да се заједно посаветујемо.“
\p
\v 8 Али ја сам му послао одговор: „Ништа се није догодило тако како говориш! Ти то измишљаш из срца.“
\p
\v 9 Наиме, сви они су хтели да нас преплаше, јер су говорили: „Клонуће им руке од посла који се неће завршити!“
\p Зато, оснажи моје руке, Боже!
\p
\v 10 Тако сам отишао до куће Семаје, сина Метавеиловог сина Далаје. Јер, он се затворио и поручио: „Хајде да се сретнемо у Дому Божијем, усред Дома и да му затворимо врата. Јер ће доћи да те убију, ноћу ће доћи да те убију!“
\p
\v 11 Одговорио сам му: „Зар да бежи човек попут мене? Зар неко као ја да оде у Дом да преживи? Не, нећу да идем.“ 
\v 12 Тада сам схватио: гле, није га Бог послао! За пророштво које ми је прорекао подмитили су га Санавалат и Товија. 
\v 13 А подмитили су га да бих се преплашио, да бих поступио онако и сагрешио, да би ми оцрнили име и наругали ми се.
\b
\p
\v 14 Сети се, о, мој Боже, Товије и Санавалата по овим њиховим делима, као и пророчице Ноадије и свих осталих пророка који су ме застрашивали.
\b
\p
\v 15 Тако је зид био довршен за педесет два дана, двадесет петог дана месеца елула\f + \fr 6,15 \fr*\ft Август/септембар.\ft*\f*.
\s1 Противљење завршетку зида
\p
\v 16 Чули су за то сви наши непријатељи и уплашили су се народи који су били око нас, па су се јако покуњили. Јер, знали су да је овај посао урађен уз помоћ нашег Бога.
\p
\v 17 Такође, тих су дана многи Јудини главари слали писма Товији, а од Товије су писма долазила њима, 
\v 18 јер су се многи у Јуди с њим повезали заклетвом. Наиме, он је био зет Араховом сину Сеханији, а његов син Јоанан је оженио ћерку Варахијиног сина Месулама. 
\v 19 Још су преда мном говорили о његовим добрим делима, а моје су речи дојављивали њему. А Товија је слао писма да би ме застрашио.
\c 7
\p
\v 1 Када је зид обновљен, када сам поставио врата и када су били постављени вратари, певачи и Левити; 
\v 2 поставио сам над Јерусалимом свог брата Ханани и заповедника утврђења Хананију. Јер, он је био човек од поверења и богобојазнији од многих других. 
\v 3 Рекао сам им: „Нека се не отварају врата Јерусалима док сунце не огреје. А кад стражари буду на местима, нек они затворе врата и закључају их. Нека се поставе стражари од становника Јерусалима, неке на своје место страже, а неке пред својом кућом.“
\s1 Попис повратника
\p
\v 4 Град је био простран и велик, са тек нешто житеља у свом средишту, а куће још нису биле обновљене. 
\v 5 А мој Бог ми је ставио на срце па сам окупио главаре, достојанственике и народ да се попишу у родослове. Тако сам пронашао родословну књигу оних који су се вратили први, и открио да је у њој писало:
\b
\li4
\v 6 Ово су имена људи оне области који су дошли из ропства у које су изгнани, они које је Навуходоносор, цар Вавилона, одвео у изгнанство, а сада су се вратили у Јерусалим и Јуду, сваки у своје место; 
\v 7 дошли су са Зоровавељом и са Исусом, Немијом, Азаријом, Ремијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Миспаретом, Вигвајом, Неумом и Ваном.
\b
\li4 Ово је попис људи из Израиља:
\li1
\v 8 Фаросових потомака: две хиљаде стотину седамдесет два;
\li1
\v 9 Сефатијевих потомака: три стотине седамдесет два;
\li1
\v 10 Арахових потомака: шест стотина педесет два.
\li1
\v 11 Фат-Моавових потомака од синова Исусових и Јоавових: две хиљаде осам стотина осамнаест;
\li1
\v 12 Еламових потомака: хиљаду две стотине педесет четири;
\li1
\v 13 Затујевих потомака: осам стотина четрдесет пет;
\li1
\v 14 Захајевих потомака: седам стотина шездесет;
\li1
\v 15 Винујевих потомака: шест стотина четрдесет осам;
\li1
\v 16 Вивајевих потомака: шест стотина двадесет осам;
\li1
\v 17 Азгадових потомака: две хиљаде три стотине двадесет два;
\li1
\v 18 Адоникамових потомака: шест стотина шездесет седам;
\li1
\v 19 Вигвајевих потомака: две хиљаде шездесет седам;
\li1
\v 20 Адинових потомака: шест стотина педесет пет;
\li1
\v 21 Атирових потомака од Језекије: деведесет осам;
\li1
\v 22 Асумових потомака: три стотине двадесет осам;
\li1
\v 23 Висајевих потомака: три стотине двадесет четири;
\li1
\v 24 Потомака Арифових: стотину дванаест;
\li1
\v 25 Гаваонових потомака: деведесет пет;
\li1
\v 26 Људи из Витлејема и Нетофата: стотину осамдесет осам;
\li1
\v 27 Људи из Анатота: стотину двадесет осам;
\li1
\v 28 Људи из Вет-Азмавета: четрдесет два;
\li1
\v 29 Киријат-Јаримових, Кефириних, Виротових потомака: седам стотина четрдесет три;
\li1
\v 30 Раминих и Гавајиних потомака: шест стотина двадесет један;
\li1
\v 31 Људи из Михмаса: стотину двадесет два;
\li1
\v 32 Људи из Ветиља и Гаја: стотину двадесет три;
\li1
\v 33 Људи из другог Навава: педесет два;
\li1
\v 34 Потомака другог Елама: хиљаду две стотине педесет четири;
\li1
\v 35 Харимових потомака: три стотине двадесет;
\li1
\v 36 Људи из Јерихона: три стотине четрдесет пет;
\li1
\v 37 Лодових, Адидових, Онанових потомака: седам стотина двадесет један;
\li1
\v 38 Људи из Сенаје: три хиљаде девет стотина тридесет.
\b
\li4
\v 39 Свештеници:
\li1 Једајиних потомака, из Исусовог дома: деветсто седамдесет три;
\li1
\v 40 Имирових потомака: хиљаду педесет два;
\li1
\v 41 Пасхорових потомака: хиљаду две стотине четрдесет седам;
\li1
\v 42 Харимових потомака: хиљаду седамнаест.
\b
\li4
\v 43 Левити:
\li1 Исусових потомака од Кадмила и од потомака Овадијиних: седамдесет четири.
\b
\li4
\v 44 Певачи:
\li1 Асафових потомака: стотину четрдесет осам.
\b
\li4
\v 45 Вратари:
\li1 Салумових потомака, Атирових потомака, Талмонових потомака, Акувових потомака, Атитиних потомака и Совајевих потомака укупно: стотину тридесет осам.
\b
\li4
\v 46 Храмске слуге:
\li1 Сишови потомци, Асуфови потомци, Таваотови потомци;
\li1
\v 47 Киросови потомци, Сијини потомци, Фадонови потомци;
\li1
\v 48 Леванови потомци, Агавини потомци, Салмејеви потомци;
\li1
\v 49 Ананови потомци; Гидилови потомци, Гарови потомци;
\li1
\v 50 Реајини потомци; Ресини потомци, Некодини потомци;
\li1
\v 51 Газамови потомци; Узини потомци, Фесејеви потомци;
\li1
\v 52 Висајеви потомци, Меунимови потомци, Нефусесимови потомци;
\li1
\v 53 Ваквукови потомци, Акуфови потомци, Арурови потомци;
\li1
\v 54 Васлитови потомци, Меидинихови потомци, Арсинихови потомци;
\li1
\v 55 Варкосови потомци, Сисерини потомци, Тамини потомци;
\li1
\v 56 Несијини потомци, Атифини потомци.
\li4
\v 57 Соломонове слуге:
\li1 Сотајеви потомци, Соферетови потомци, Феридини потомци;
\li1
\v 58 Јалини потомци, Дарконови потомци, Гидилови потомци;
\li1
\v 59 Сефатијини потомци, Атилови потомци, потомци Фохерета од Севојима, Амонови потомци;
\li1
\v 60 Храмских слуга и Соломонових слуга укупно три стотине деведесет два.
\b
\li4
\v 61 Ово су они који су дошли из Тел-Мелеха, Тел-Арисе, Херува, Адона и Имира, а нису могли да потврде из којег очинског дома су и они и њихови потомци, и да ли су Израиљци:
\li1
\v 62 Далајини потомци, Товијини потомци, Некодини потомци, њих шест стотина четрдесет два.
\b
\li4
\v 63 Потомци свештеника:
\li1 Авајини потомци, Акосови потомци, потомци Варзелаја који се оженио једном од ћерки Варзелаја Галађанина и назвао се њиховим именом;
\li4
\v 64 Они су тражили своје родословне записе, али нису могли да се пронађу. Зато су као нечисти били одстрањени из свештенства. 
\v 65 Тирсата\f + \fr 7,65 \fr*\ft Персијска титула намесника покрајине.\ft*\f* им је рекао да не једу од најсветије хране док не служи свештеник са Уримом и Тумимом.
\b
\li4
\v 66 Цела заједница је укупно бројила четрдесет две хиљаде три стотине шездесет, 
\v 67 не рачунајући слуге и слушкиње, њих седам хиљада три стотине тридесет седам, и с њима две стотине четрдесет пет певача и певачица. 
\v 68 Имали су четири стотине тридесет пет камила, 
\v 69 шест хиљада седам стотина двадесет магараца.
\b
\pm
\v 70 Неки су главари отачких домова приложили за дело. Тирсата је дао у ризницу хиљаду златних драхми\f + \fr 7,70 \fr*\ft Око 8,4 kg.\ft*\f*, педесет посуда и пет стотина тридесет свештеничких одора. 
\v 71 Неки су главари отачких домова приложили у ризницу за дело двадесет хиљада златних драхми\f + \fr 7,71 \fr*\ft Око 170 kg.\ft*\f* и две хиљаде две стотине сребрних мина\f + \fr 7,71 \fr*\ft Око 1,2 t.\ft*\f*. 
\v 72 Остали народ је дао двадесет хиљада златних драхми, две хиљаде сребрних мина\f + \fr 7,72 \fr*\ft Око 1,1 t.\ft*\f* и шездесет седам одора за свештенике.
\pm
\v 73 Тако су се настанили свештеници и Левити, вратари, певачи, неки од народа, храмске слуге и сав Израиљ у својим градовима.
\p А када је дошао седми месец, сав је израиљски народ био у својим градовима.
\c 8
\s1 Јездра чита Закон
\p
\v 1 Сав народ се сложно окупио на тргу испред Водених врата. Рекли су Јездри, зналцу Светог писма, да донесе књигу Мојсијевог Закона који је Господ заповедио Израиљу.
\p
\v 2 Свештеник Јездра је донео Закон пред збор, пред мушкарце, жене и све који су разумели, да чују тог првог дана седмог месеца. 
\v 3 Читао га је наглас на тргу испред Водених врата, пред мушкарцима, женама и онима који су могли да разумеју, од јутра до поднева. А сав народ је пажљиво слушао књигу Закона.
\p
\v 4 Јездра, зналац Светог писма, је стајао на дрвеном постољу које су направили за ову сврху. Поред њега је стајао Мататија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија, Масија са десне стране. Са леве стране је стајао Федаја, Мисаило, Малхија, Асум, Асвадана, Захарија и Месулам.
\p
\v 5 Тада је Јездра пред очима свег народа отворио књигу – јер је и био изнад свих – а када ју је отворио, сав народ је устао. 
\v 6 Благословио је Јездра Господа, Бога великог, а сав народ је узвратио – „Амин! Амин!“ – и подижући руке погнули су главе и поклонили се Господу лицем до земље.
\p
\v 7 А Исус, Ванија, Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита. Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и Левити су поучавали народ Закону, док је народ стајао на свом месту. 
\v 8 Наглас су читали књигу Божијег Закона и објашњавали, давали смисао, па су разумели читање.
\p
\v 9 Тада Немија – а он је био Тирсата – и Јездра свештеник, зналац Светог писма, и Левити који су поучавали народ, рекоше свем народу: „Овај дан је свет Господу, вашем Богу. Зато не тугујте и не плачите.“ Јер је сав народ плакао када је чуо речи Закона.
\p
\v 10 И ово им је рекао: „Идите и једите масну храну и пијте слатка пића, па део пошаљите онима којима ништа није спремљено. Јер, овај дан је свет нашем Господу. И не будите ожалошћени, јер је радост Господња наша тврђава!“
\p
\v 11 А Левити су утишавали сав народ. Говорили су: „Тише! Па овај је дан свет! Не будите жалосни.“
\p
\v 12 Народ је отишао да једе и пије, да пошаље део хране, да слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.
\p
\v 13 Сутрадан су се главари отачких домова свег народа, свештеници и Левити окупили код Јездре, зналца Светог писма, да проникну у речи Закона. 
\v 14 Открили су да је у Закону, који је Господ дао Мојсијевом руком, записано да израиљски народ борави у сеницама на празник у седмом месецу; 
\v 15 да обзнане и разгласе по свим својим градовима и у Јерусалиму: „Изађите на брдо и понесите гране маслине, гране дивљих маслина, гране мирте, гране палми, па гранама лиснатих стабала направите сенице, како је записано.“
\p
\v 16 Тако је народ отишао па су донели гране и направили за себе сенице: свако на свом крову, у својим двориштима, и у двориштима Божијег Дома, на тргу код Водених врата и на тргу код Јефремових врата. 
\v 17 Тако је сав збор који се вратио из изгнанства направио сенице, па су боравили у сеницама. Јер Израиљци нису тако радили још од времена Исуса Навина, па до овог дана. И била је велика радост.
\p
\v 18 Читао им је свакодневно наглас из књиге Божијег Закона, од првог до последњег дана. Тако су славили празник седам дана, а осмог дана је био свечани сабор, као што је било прописано.
\c 9
\s1 Израиљци исповедају грехе
\p
\v 1 Двадесет четвртог дана истог месеца, израиљски народ се окупио на пост у кострети, посути прашином. 
\v 2 Наиме, потомци Израиља су се одвојили од туђинаца, па су устали и исповедили своје грехе и кривице својих предака. 
\v 3 Стајали су на свом месту и наглас читали књигу Закона Господа, Бога свога, четвртину дана. Четвртину дана су се исповедали и клањали Господу, Богу своме. 
\v 4 Тада су на постоље стали Левити: Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ванија и Хенаније. Заплакали су из свег гласа Господу, свом Богу. 
\v 5 А Левити Исус, Кадмило, Ванија, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја су рекли: „Устаните и благосиљајте Господа, свог Бога, од века до века!“
\s1 Молитва Левита
\pm „Нека је благословено твоје славно име, нека је узвишено над сваким благословом и хвалом! 
\v 6 Јер ти си Господ, ти једини. Ти си створио небеса и небо над небесима са свом војском њиховом; и земљу и све што је на њој; и мора и све што је у њима. Ти дајеш живот свима њима и војска ти се небеска клања!
\pm
\v 7 Ти си, Господе, Бог који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и назвао га Аврахам. 
\v 8 Нашао си да му је срце верно пред тобом, па си са њим склопио савез, да му даш земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Јевусејаца и Гергешана, њему и његовом потомству. И испунио си своје речи јер си праведан!
\pm
\v 9 Видео си невољу наших предака у Египту, чуо си им вапај код Црвеног мора; 
\v 10 Учинио си знакове и чудеса над фараоном, над свим његовим слугама и читавим народом његове земље, јер си знао да су бахато поступили према њима. Тако си стекао себи име, баш какво је и данас. 
\v 11 Ти си разделио море пред њима и прошли су посред мора, по сувом дну, а њихове си прогонитеље бацио у дубине, као камен у силне воде! 
\v 12 Водио си их дању стубом од облака, а ноћу си им стубом од огња осветљавао пут којим су ишли.
\pm
\v 13 Сишао си на брдо Синај и говорио им са небеса; дао си им праведне прописе, истините законе и добре уредбе и заповести. 
\v 14 Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко Мојсија, свога слуге. 
\v 15 Дао си им хлеб са неба кад су били гладни и воду из стене си им довео кад су били жедни; још си им рекао да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.
\pm
\v 16 Али су они и наши преци били бахати и тврдоглави и нису послушали твоје заповести. 
\v 17 Нису хтели да слушају, нису запамтили твоја чудеса која си урадио са њима, него су тврдоглаво изабрали вођу да се врате свом робовању у Египат. А ти си Бог који прашта, милосрдни и милостиви, спор на срџбу и богат милосрђем, па их ниси напустио 
\v 18 ни када су себи направили ливено теле, кад су рекли: ’Ово је твој бог који те је извео из Египта!’, кад су учинили велика богохуљења.
\pm
\v 19 Ти их у свом многоструком милосрђу ниси напустио у пустињи. Стуб од облака их није напустио дању, да их води путем; а ни стуб од огња, да им ноћу осветљава пут којим су ишли. 
\v 20 Дао си им свој добри Дух да их поучава, своју ману ниси ускратио њиховим устима, а и воду си им дао кад су били жедни. 
\v 21 Четрдесет година си их збрињавао у пустињи и нису оскудевали. Одећа им се није поцепала и ноге им нису отицале.
\pm
\v 22 Дао си им царства и народе, разместио их по подручјима, а они су запосели земљу Сихона, земљу цара есевонског и земљу Ога, цара васанског. 
\v 23 Њихове си потомке умножио као звезде небеске и довео их у земљу за коју си рекао њиховим прецима да уђу у њу и запоседну је. 
\v 24 И ушли су њихови потомци и запосели су земљу, а ти си им покорио житеље земље, Хананце. Још си им с њима дао у руке њихове цареве и народе земаљске, да раде с њима како им је воља. 
\v 25 Тако су освојили утврђења и плодну земљу, заузели су куће препуне сваког добра, ископане бунаре, винограде, маслине, плодоносна стабла – обиље хране – па су јели до миле воље, угојили се и уживали у твојој великој доброти.
\pm
\v 26 Али су ти били непослушни и бунтовни. Бацили су твој Закон иза својих леђа и убили твоје пророке који су их упозоравали, како би их теби вратили. Тако су учинили велика богохуљења. 
\v 27 И ти си их предао у руке њихових злотвора и они су им задавали невоље. Зато су у време своје невоље завапили теби, а ти си их чуо са небеса и по свом многоструком милосрђу си им дао избавитеље који су их избављали из руку њихових злотвора.
\pm
\v 28 Али тек што би завладао мир, опет су пред тобом чинили зло. Ти си их препустио рукама њихових злотвора па су они владали над њима. А када би ти опет завапили ти би их чуо са небеса и избављао их по свом милосрђу много пута.
\pm
\v 29 Упозоравао си их како би се вратили твом Закону, али су били бахати и нису послушали твоје заповести и твоје прописе. Огрешили су се о њих, а ко год да их врши по њима ће стећи живот. Али, они су се тврдоглаво окренули од тебе, укрутили вратове и нису те послушали. 
\v 30 А ти си их подносио многе године и упозоравао их својим Духом преко својих пророка, али нису послушали. Зато си их предао у руке народа земаљских. 
\v 31 И у свом многоструком милосрђу их ниси затро и ниси их напустио, јер си ти Бог милосрдан и милостив.
\pm
\v 32 Стога, о, Боже наш, Боже велики, моћни и страшни, који чуваш савез и исказујеш милост, нека пред тобом не буде незнатна сва ова невоља која је снашла нас, наше цареве, наше главаре, наше свештенике, наше пророке, наше претке и сав наш народ још од времена царева асирских до данашњих дана. 
\v 33 Ти си праведан у свему што нас је задесило. Јер ти си поступао верно, а ми смо поступали опако. 
\v 34 Наши цареви, наши главари, наши свештеници и наши преци нису извршавали твој Закон и нису марили за твоје заповести и твоја сведочанства којима си их упозоравао. 
\v 35 Јер, у њиховом царству и у твојој великој доброти коју си им дао, у земљи великој и плодној коју си им подастро, нису ти служили и нису се одвратили од својих злих дела.
\pm
\v 36 А ево нас данас – робови смо у земљи коју си дао нашим прецима да једу њене плодове и сва њена добра. Ми смо робови у њој! 
\v 37 Њен богати урод припада царевима које си над нама поставио због наших греха. Они владају како им је воља над нашим телима и над нашим стадима, а ми смо у великој невољи!
\pm
\v 38 И сада, због свега овога склапамо поуздан савез и потписујемо га, а запечатиће га наши главари, наши Левити и наши свештеници.“
\c 10
\s1 Обновљење савеза
\p
\v 1 Они који су запечатили су били:
\b
\li1 Немија Тирсата, Ахалијин син.
\b
\li1 Затим Седекија, 
\v 2 Сораја, Азарија, Јеремија,
\li1
\v 3 Пасхор, Амарија, Малхија,
\li1
\v 4 Хатуш, Севанија, Малух,
\li1
\v 5 Харим, Меримот, Овадија,
\li1
\v 6 Данило, Гинетон, Варух,
\li1
\v 7 Месулам, Авија, Мијамин,
\li1
\v 8 Мазија, Вилгај и Семаја.
\li2 То су били свештеници.
\b
\li1
\v 9 И Левити:
\li2 Исус, Азанијин син; Винуј, један од Инададових синова, затим Кадмило и његова браћа:
\li2
\v 10 Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан,
\li2
\v 11 Миха, Реов, Асавија,
\li2
\v 12 Захур, Серевија, Севанија,
\li2
\v 13 Одија, Ваније и Венинуј.
\b
\li1
\v 14 А од народних главара:
\li2 Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ванија,
\li2
\v 15 Вуније, Азгад, Вивај,
\li2
\v 16 Адонија, Вигвај, Адин,
\li2
\v 17 Атир, Језекија, Азур,
\li2
\v 18 Одија, Асум, Висај,
\li2
\v 19 Ариф, Анатот, Навај,
\li2
\v 20 Магпија, Месулам, Езир,
\li2
\v 21 Месизавеило, Садок, Јадва,
\li2
\v 22 Фелатија, Анан, Анаја,
\li2
\v 23 Осија, Хананија, Асув,
\li2
\v 24 Лоис, Филеја, Совик,
\li2
\v 25 Реум, Асавана, Масија,
\li2
\v 26 Ахија, Анан, Ганан,
\li2
\v 27 Малух, Харим, Вана.
\b
\pm
\v 28 „А остали народ – свештеници, Левити, вратари, певачи, храмске слуге, и свако ко се одвојио од народа земаљских ка Божијем Закону са својим женама, својим синовима и својим ћеркама, и свако ко је знао и разумео – 
\v 29 подржао је своје сународнике и своје главаре, па су се обавезали клетвом и заклетвом да ће ходати у Божијем Закону, који је дан преко Божијег слуге Мојсија, да ће чувати и извршавати заповести Господа, нашег Бога, и његове прописе и уредбе.
\pm
\v 30 Нећемо давати своје ћерке земаљским народима и њихове ћерке нећемо узимати за наше синове.
\pm
\v 31 И ако неки од земаљских народа буду донели робу и разно жито за продају у суботњи дан, ми је нећемо узимати од њих у суботу, или на неки свети дан. Још ћемо се седме године одрећи обрађивања земље и зеленаштва.
\pm
\v 32 Још смо себи одредили заповест да дајемо трећину шекела годишње за службу Дома нашег Бога. 
\v 33 И то за поређане хлебове, за свакодневну житну жртву, за свакодневну свеспалницу, за суботе, за младине, за прописане празнике, за свете ствари, за жртве за грех, да се изврши откупљење над Израиљем и свим пословима на Дому нашег Бога.
\pm
\v 34 Ми – свештеници, Левити и народ – бацили смо жреб за принос дрва која се доносе у Дом нашег Бога; према нашим отачким домовима на одређене празнике, годину за годином, да се пали на жртвенику Господа, нашег Бога, како је записано у Закону.
\pm
\v 35 Такође, да се из године у годину доносе првине са поља, првине од свих плодова сваког стабла у Господњи Дом.
\pm
\v 36 Затим прворођене од наших синова и наше стоке, како је записано у Закону; и првину од наших крда и наших стада да ћемо доносити у Дом нашег Бога, свештеницима који служе у Дому нашег Бога.
\pm
\v 37 Поред тога: првину теста, наше приносе, плодове сваког стабла, младо вино и уље ћемо доносити свештеницима за ризнице Дома нашег Бога; и десетак са наших поља за Левите. А Левити сакупљају десетак у свим градовима где обрађујемо поља. 
\v 38 Нека свештеник, Аронов потомак, буде са Левитима када Левити буду сакупљали десетак. И нека Левити однесу десетак од десетка у Дом нашег Бога, у одаје складишта Дома. 
\v 39 Јер, у складишта ће доносити Израиљци и потомци Левита приносе у житу, младо вино и уље. Тамо је посуђе Светилишта, свештеници који служе, вратари и певачи.
\pm Нећемо да запоставимо Дом нашег Бога!“
\c 11
\s1 Нови житељи Јерусалима
\p
\v 1 У Јерусалиму су се настанили главари народа, а остатак народа је бацио жреб да би довели једног од десеторо да пребива у Јерусалиму, у светом граду, а осталих девет у другим градовима. 
\v 2 Народ је благословио све људе који су се вољно одазвали да станују у Јерусалиму.
\b
\li4
\v 3 Ово су главари области који су становали у Јерусалиму; а у градовима Јуде свако је становао на свом поседу, у својим градовима: Израиљци, свештеници и Левити, храмске слуге и потомци Соломонових слугу. 
\v 4 У Јерусалиму су становали неки од потомака Јуде и неки од потомака Венијамина.
\li1 Од потомака Јуде:
\li2 Атаја син Озије, син Захарије, син Амарије, син Сефатије, син Малелеилов од потомака Фаресових;
\li2
\v 5 затим Масија, син Варуха, син Хол-Озина, син Азаје, син Адаје, син Јојарива, син Захарије, син Силонијев;
\li2
\v 6 свих Фаресових потомака који су становали у Јерусалиму је било четири стотине шездесет осам способних људи.
\li1
\v 7 Ово су Венијаминови потомци:
\li2 Салуј син Месулама, син Јоада, син Федаје, син Колаје, син Масија, син Итила, син Исаијин; 
\v 8 након њега Гава, Салај, њих девет стотина двадесет осам.
\li2
\v 9 А Јоило, Зихријев син је био њихов надгледник, док је Асенујин син Јуда био други над градом.
\li1
\v 10 Ово су свештеници:
\li2 Једаја син Јојаривов, Јакин;
\li2
\v 11 Сораја син Хелкије, син Месулама, син Садока, син Мерајота, син Ахитувов, старешина Божијег Дома. 
\v 12 Затим њихова браћа која су радила посао у Дому: њих осам стотина двадесет два;
\li2 и Адаја син Јероама, син Фелалије, син Амсија, син Захарије, син Пасхора, син Малхијин. 
\v 13 Његова браћа, главари отачких домова, њих је било две стотине четрдесет два;
\li2 и Амасај син Азареила, син Азаја, син Месилемота, син Имиров. 
\v 14 А њихова браћа, храбри ратници, њих стотину двадесет осам.
\li2 Надгледник над њима је био Гедолимов син Завдило.
\li1
\v 15 Ово су Левити:
\li2 Семаја син Асува, син Азрикама, син Асавије, син Вунијев;
\li2
\v 16 и Саветај и Јозавад, од левитских главара, који су били на спољним пословима Божијег Дома.
\li2
\v 17 Затим, Матанија, син Михе, син Завдијев, син Асафов. Он је надгледао отпочињање слављења у молитви;
\li2 па Ваквукија, други од своје браће
\li2 и Авда син Самује, син Галала, син Једутунов.
\li2
\v 18 Тако је у светом граду било укупно Левита две стотине осамдесет четири.
\li1
\v 19 Ово су вратари:
\li2 Акув, Талмон и њихова браћа која су чувала врата, њих стотину седамдесет два.
\b
\p
\v 20 Остали – Израиљци, свештеници, Левити – били су у свим градовима Јуде и свако на свом наследству.
\p
\v 21 Храмске слуге су пребивале у Офилу, а надгледали су их Сиха и Гиспа.
\p
\v 22 Надгледник Левита у Јерусалиму је био Озија син Ванија, син Асавије, син Матаније, син Мишин и један од Асафових потомака, певача одговорних за радове на Божијем Дому. 
\v 23 Наиме, за њих је оног дана изашла царева заповест и поуздана уредба у вези ове службе.
\p
\v 24 А Месизавеилов син Петаја, иначе један од Зариних потомака и син Јуде, је био царева рука за све послове са народом.
\p
\v 25 Тако су се неки Јевреји настанили по селима са њиховим пољима. И то у околним селима Киријат-Арве, околним селима Девона и селима Јекавсеила. 
\v 26 Затим у Јесуји, Молади и Вет-Фелету; 
\v 27 па у Асар-Суалу и Вир-Савеји са њеним околним селима; 
\v 28 у Сиклагу и у околним селима Меконе; 
\v 29 у Ен-Римону, Сараји, Јармуту, 
\v 30 Заноји, Одоламу и његовим околним селима; у пољима Лахиса, у Азеки и њеним селима. Тако су се населили од Вир-Савеје до долине Еном.
\p
\v 31 Венијаминови потомци су се настанили у Гаваји, у Михмасу, у Гају и околним селима Ветиља. 
\v 32 Затим у Анатоту, Нову, Ананији, 
\v 33 Асору, Рами, Гитајиму, 
\v 34 Адиду, Севојиму, Навалату, 
\v 35 Лоду, Онану и у Долини резбара.
\p
\v 36 А неки од Јудиних левитских редова су се настанили у Венијамину.
\c 12
\s1 Свештеници и Левити
\li4
\v 1 Ово су свештеници и Левити који су дошли са Салатиловим сином Зоровавељом и са Исусом:
\li1 Сораја, Јеремија, Јездра,
\li1
\v 2 Амарија, Малух, Хатуш,
\li1
\v 3 Сеханије, Реум, Меримот,
\li1
\v 4 Идо, Гинето, Авија,
\li1
\v 5 Мијамин, Мадија, Вилга,
\li1
\v 6 Семаја, Јојарив, Једаја,
\li1
\v 7 Салуј, Амок, Хелкија, Једаја.
\b
\li4 То су били главари свештеника и њихова браћа у Исусово време.
\b
\p
\v 8 Ово су Левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија који је са својом браћом водио хвалоспеве. 
\v 9 Њихова браћа, Ваквукија и Уније су на дужностима стајали насупрот њих.
\b
\li1
\v 10 Исусу се родио Јоаким,
\li1 Јоакиму Елијасив,
\li1 а Елијасиву Јодај;
\li1
\v 11 Јодају се родио Јонатан,
\li1 а Јонатану се родио Јадва.
\b
\li4
\v 12 У Јоакимово време су били свештеници, главари отачких домова:
\li1 од Сорајиног дома Мераја,
\li1 од Јеремијиног Хананија;
\li1
\v 13 од Јездриног Месулам,
\li1 од Амаријиног Јоанана;
\li1
\v 14 од Мелихујевог Јонатан,
\li1 од Севанијиног Јосиф;
\li1
\v 15 од Харимовог Адна,
\li1 од Мерајотовог Елкај;
\li1
\v 16 од Идовог Захарија,
\li1 од Гинетоновог Месулама;
\li1
\v 17 од Авијиног Зихрије,
\li1 од Минијаминовог и од Моадијиног Филтај;
\li1
\v 18 од Вилжиног Самуја,
\li1 од Семајиног Јонатан;
\li1
\v 19 од Јојаривовог Матенај,
\li1 од Једајиног Озије;
\li1
\v 20 од Салујевог Калај,
\li1 од Амоковог Евер;
\li1
\v 21 од Хелкијиног Асавија,
\li1 од Једајиног Натанаило.
\b
\p
\v 22 Левити, главари отачких домова – у време Елијасива, Јодаја, Јоанана и Јадве – били су пописани баш као и свештеници, када је владао Дарије Персијанац. 
\v 23 Левијеви потомци, главари отачких домова су били пописани у Књизи дневника све до времена Елијасивовог сина Јоанана. 
\v 24 А левитски главари су били Асавија, Серевија и Исус син Кадмилов. Њихова браћа су стајала насупрот њих да славе и хвале по заповести Давида, човека Божијег, и то стража поред страже.
\p
\v 25 Матанија, Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон и Акув су били вратари и чували су стражу код складишта поред врата. 
\v 26 Они су живели у време Исусовог сина Јоакима, сина Јоседековог, за време управитеља Немије и за време Јездре, свештеника и зналца Светог писма.
\s1 Посвећење јерусалимског зида
\p
\v 27 За посвећење јерусалимског зида људи су потражили Левите из свих њихових места, да их доведу у Јерусалим, да прославе посвећење у радости, уз хвале са песмом, са цимбалима, лирама и харфама. 
\v 28 Окупили су се и синови певача из равнице око Јерусалима, из нетофатских села; 
\v 29 из Вет-Гилгала и са поља Гаваје и Азмавета, јер су певачи за себе сазидали села око Јерусалима. 
\v 30 Свештеници и Левити су се очистили, а очистили су и народ, врата и зид.
\p
\v 31 Довео сам главаре Јуде да се попну на зид и поставио сам два велика хора слављења и поворке, десно по зиду према Гнојним вратима. 
\v 32 Иза њих је ишао Осаја, половина Јудиних главара; 
\v 33 Затим Азарија, Јездра и Месулам; 
\v 34 Јуда, Венијамин, Семаја и Јеремија. 
\v 35 А од синова свештеника са трубама: Јонатанов син Захарија, син Семаје, син Матаније, син Михеје, син Захура, син Асафов. 
\v 36 И његова браћа Семаја, Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило, Јуда и Ханани са инструментима Божијег човека Давида. А Јездра, зналац Светог писма, је ишао пред њима. 
\v 37 Код Изворских врата, баш пред њима, попели су се степеницама Давидовог града, зидним успоном, до Давидовог дома и до Водених врата на истоку.
\p
\v 38 Други хор слављења са половином поворке је ишао супротно, а ја сам био позади са половином поворке на зиду, изнад куле код пећи и до Широког зида. 
\v 39 Онда изнад Јефремових врата, па изнад Старих врата и изнад Рибљих врата; и Ананилове куле и куле Меје до Овчијих врата. Стали су код Тамничких врата.
\p
\v 40 Тада су оба хора слављења заузела своје место у Божијем Дому, баш као и ја, половина достојанственика са мном, 
\v 41 и свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михеја, Елиоинај, Захарија и Хананија са трубама. 
\v 42 Затим Масија, Семаја, Елеазар, Озије, Јоанан, Малхија, Елам и Езер. А певачи су певали гласно под надгледником Језрајом. 
\v 43 Тог дана су жртвовали много жртава. Радовали су се јер их је Бог обрадовао великом радошћу, а и жене и деца су се радовали тако да се радост Јерусалима чула надалеко.
\p
\v 44 Тог дана су одређени људи постављени над одајама складишта за приносе, за прве плодове и за десетине, да сакупљају у њих са градских поља делове по Закону за свештенике и за Левите. Јер, народ Јуде се радовао због свештеника и Левита који су служили. 
\v 45 Одржавали су службу њиховог Бога и службу очишћења, као и певачи и вратари према заповести Давида и његовог сина Соломона. 
\v 46 Наиме, још је од давнина, у време Давида и Асафа, било главара певача и славопоја и хвалоспева Богу. 
\v 47 Тако је сав Израиљ у време Зоровавеља и у време Немије давао делове певачима и вратарима, колико је потребно за тај дан. Одвајали су посвећено за Левите, а Левити су одвајали посвећено за Аронове потомке.
\c 13
\s1 Немијина последња дела обнове
\p
\v 1 Тог дана била је народу читана Мојсијева књига и у њој се нашло да је записано да се Амонац и Моавац довека не примају у Божији збор. 
\v 2 Јер нису изашли у сусрет израиљском народу са хлебом и водом. Чак су против њих унајмили Валама да их прокуне, али је наш Бог преокренуо клетву у благослов. 
\v 3 И чим су чули Закон одвојили су од Израиља сваку особу мешаног порекла.
\p
\v 4 Пре тога је свештеник Елијасив, Товијин рођак, постављен над одајама Дома нашег Бога. 
\v 5 Он је уредио за њега велику одају, где је народ раније стављао житне жртве, тамјан, посуђе, десетак у житу, младом вину и уљу; према заповести за Левите, певаче, вратаре и приносе за свештенике.
\p
\v 6 Наиме, док се све то дешавало, ја нисам био у Јерусалиму, јер сам у тридесет другој години Артаксеркса, цара Вавилона, отишао цару. Након неколико дана затражио сам од цара да одсуствујем. 
\v 7 А када сам дошао у Јерусалим запазио сам зло које је направио Елијасив за Товију, да је за њега уредио одају у дворишту Дома Божијег. 
\v 8 То ми је било веома мрско па сам избацио све ствари Товијине куће ван одаје. 
\v 9 Тада сам заповедио и они су очистили одаје, па сам поново унео посуђе Божијег Дома, житне жртве и тамјан.
\p
\v 10 Запазио сам и да се делови за Левите нису давали, па су са службе коју су обављали одбегли и Левити и певачи, свако на своју њиву. 
\v 11 Зато сам укорио достојанственике и рекао им: „Зашто је занемарен Божији Дом?!“ Затим сам их окупио и поставио на њихова места.
\p
\v 12 Сви из Јуде су донели у складишта десетак у житу, младом вину и уљу. 
\v 13 Над складиштима сам као надгледнике поставио свештеника Селемију и Садока, зналца Светог писма, и Федају као једног од Левита. Поред њих је био Захуров син Анана, син Матанијин. Њих су сматрали поузданима и на њима је било да раздељују својој браћи.
\b
\p
\v 14 Сети ме се, о, мој Боже, због овога! Не заборави моја добра која сам учинио у Дому мога Бога и у његовим службама!
\b
\p
\v 15 Тих дана видео сам у Јуди неке како муљају грожђе у суботу, неки су скупљали жито, неки га товарили на магарце са вином, грожђем, смоквама и разним товарима. Све то су доносили у Јерусалим у суботњи дан, а ја сам их упозоравао што на тај дан продају храну. 
\v 16 А Тирци који су ту пребивали доносили су рибу и разноврсну робу, па су је продавали суботом Јеврејима и у Јерусалиму. 
\v 17 Зато сам укорио Јудине главаре и рекао им: „Какво је то зло што радите и скрнавите суботњи дан?! 
\v 18 Зар то нису радили и ваши преци па је Бог наш довео на нас и на овај град све ове невоље? А ви још распламсавате гнев над Израиљем скрнавећи суботу.“
\p
\v 19 Тако, кад се смркло на вратима Јерусалима пред суботу, заповедио сам и затворили су врата. Још сам заповедио да се не отварају док субота не прође. Затим сам неке од мојих слугу поставио на врата да не би улазио товар у суботњи дан. 
\v 20 Трговци и продавци разноврсне робе су једном или два пута преноћили изван Јерусалима. 
\v 21 Упозорио сам их и рекао им: „Зашто ноћите пред зидом? Дићи ћу руку на вас ако то поново урадите!“ И од тада више нису долазили суботом. 
\v 22 Још сам рекао Левитима да се посвете и дођу да чувају врата, да се посвети суботњи дан.
\b
\p Сети ме се и због овог, о, мој Боже, и сажали се на мене по богатству своје милости!
\b
\p
\v 23 Такође, тих сам дана видео Јевреје који су оженили Азоћанке, Амонке и Моавке. 
\v 24 Половина њихове деце су говорила азотски и нису умела да причају јудејски, него језик овог или оног народа. 
\v 25 Ја сам их корио, проклињао их, ударао неке људе и чупао им косу. Заветовао сам их Богом: „Не дајте своје ћерке за њихове синове и не узимајте њихове ћерке за своје синове и за себе! 
\v 26 Зар није тако згрешио Соломон, цар Израиља, а међу многим народима није било цара попут њега? Његов Бог га је волео и учинио га је Бог царем над свим Израиљем, али су и њега на грех навеле жене туђинке. 
\v 27 Зар да слушамо о вама како радите све то велико зло, да радите невернички према нашем Богу женећи се туђинкама?“
\p
\v 28 А један од синова Јодаја – који је син Првосвештеника Елијасива – био је зет Санавалата Ороњанина и ја сам га отерао од себе.
\b
\p
\v 29 Сети их се, о, мој Боже, због скрнављења свештенства и завета свештенства и левитства!
\b
\p
\v 30 Онда сам их очистио од свега што је туђе и поставио на дужности свештенике и Левите, сваког на његов посао, 
\v 31 и за принос у дрвима у одређено време и за првине плодова.
\b
\p Сети ме се, о, мој Боже, по добру!