\id MAT - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h Матеј
\toc1 Еванђеље по Матеју
\toc2 Матеј
\toc3 Мт
\mt1 Еванђеље по Матеју
\c 1
\s1 Исусови преци
\li4
\v 1 Ово је родословна књига Исуса Христа – сина Давидовог, сина Аврахамовог.
\li1
\v 2 Аврахам је имао сина Исака,
\li1 Исак Јакова,
\li1 Јаков је имао Јуду и његову браћу,
\li1
\v 3 Јуда је са Тамаром имао Фареса и Зару,
\li1 Фарес је имао Есрона,
\li1 Есрон Арама,
\li1
\v 4 Арам Аминадава,
\li1 Аминадав Насона,
\li1 Насон Салмона.
\li1
\v 5 Салмон је са Рахавом имао Воза,
\li1 Воз са Рутом Овида,
\li1 Овид је имао Јесеја.
\li1
\v 6 Јесеј је био отац цара Давида.
\b
\li1 Давид је са Уријином женом добио Соломона.
\li1
\v 7 Соломон је имао Ровоама,
\li1 Ровоам Авију,
\li1 Авија Асафа,
\li1
\v 8 Асаф Јосафата,
\li1 Јосафат Јорама,
\li1 Јорам Озију,
\li1
\v 9 Озија Јотама,
\li1 Јотам Ахаза,
\li1 Ахаз Језекију,
\li1
\v 10 Језекија Манасију,
\li1 Манасија Амоса,
\li1 Амос Јосију.
\li1
\v 11 Јосији су се родили Јехонија и његова браћа за време вавилонског изгнанства.
\b
\li4
\v 12 Јехонија је, после вавилонског изгнанства, имао Салатила,
\li1 Салатило Зоровавеља,
\li1
\v 13 Зоровавељ Авијуда,
\li1 Авијуд Елијакима,
\li1 Елијаким Азора,
\li1
\v 14 Азор Садока,
\li1 Садок Ахима,
\li1 Ахим Елијуда,
\li1
\v 15 Елијуд Елеазара,
\li1 Елеазар Матана,
\li1 Матан Јакова,
\li1
\v 16 Јаков Јосифа, који је био муж Марије, која је родила Исуса званог „Христос“.
\b
\li4
\v 17 Дакле, од Аврахама до Давида било је четрнаест колена, од Давида до вавилонског изгнанства четрнаест колена, и од вавилонског изгнанства до Христа такође четрнаест колена.
\s1 Исусово рођење
\p
\v 18 А ево како се Исус Христ родио: његова мајка, Марија, била је испрошена за Јосифа. Међутим, пре него што су постали супружници, испостави се да је она затруднела по Светоме Духу. 
\v 19 Њен муж Јосиф, који је био праведан човек, не желећи да је јавно извргне срамоти, науми да потајно раскине веридбу.
\p
\v 20 Тек што је он то наумио, кад гле, анђео Господњи указа му се у сну и рече му: „Јосифе, Сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену. Дете које је у њој зачето, дело је Светога Духа. 
\v 21 Она ће родити сина, а ти ћеш му дати име ’Исус’, јер ће он спасти свој народ од њихових греха.“ 
\v 22 Све се ово догодило да се испуни оно што је Господ рекао по пророку:
\p
\v 23 „Ево, зачеће девица и родиће сина, и даће му име ’Емануил’.“\f + \fr 1,23 \fr*\ft \+xt Иса 7,14\+xt*.\ft*\f* (То у преводу значи „Бог је с нама“.)
\p
\v 24 Када се Јосиф пробудио, учинио је оно што му је анђео Господњи заповедио: узео је Марију за жену, 
\v 25 али као супружници нису живели, све док она није родила сина. Јосиф му даде име „Исус“.
\c 2
\s1 Мудраци се клањају Христу
\p
\v 1 У време када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, у дане цара Ирода, дођоше у Јерусалим мудраци са истока, 
\v 2 и упиташе: „Где је новорођени Цар јудејски? Видели смо на истоку његову звезду, па смо дошли да му се поклонимо.“
\p
\v 3 Када је то чуо цар Ирод, узнемирио се и он и сав Јерусалим са њим. 
\v 4 Онда је сазвао све водеће свештенике и народне зналце Светог писма и упитао их: „Где треба да се роди Христос?“ 
\v 5 Они му одговорише: „У Витлејему Јудином, јер је овако написао пророк:
\q1
\v 6 ’А ти, Витлејеме \add у\add* земљи Јудиној,
\q2 ни по чему ниси мање важан
\q1 од владалачких \add градова\add* јудејских,
\q2 јер из тебе ће изаћи Владар,
\q1 који ће као Пастир водити мој народ Израиљ.’“
\p
\v 7 Ирод је тада тајно позвао мудраце к себи, па се подробно распитивао код њих за време када се појавила звезда. 
\v 8 Затим их је послао у Витлејем рекавши им: „Идите и помно се распитајте о детету, па када га нађете, јавите ми да бих и ја дошао и поклонио му се.“
\p
\v 9 Када су чули шта им је цар рекао, одоше. А на путу, ето звезде коју су видели на истоку. Она је ишла испред њих све док се није зауставила над местом где се налазило дете. 
\v 10 Када су видели тамо звезду, обузела их је силна радост. 
\v 11 Ушли су, затим, у кућу и видели дете и његову мајку Марију, те су пали ничице и поклонили му се. Онда су извадили своје драгоцености и принели му дарове: злато, тамјан и смирну. 
\v 12 Након тога су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, па су се другим путем вратили у своју земљу.
\s1 Бекство у Египат
\p
\v 13 Када су мудраци отишли, анђео Господњи се указа Јосифу у сну и рече му: „Спреми се, узми дете са мајком његовом и бежи у Египат. Буди тамо док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.“
\p
\v 14 Јосиф се спреми, узме дете са његовом мајком и по ноћи оде у Египат. 
\v 15 Тамо је боравио све док Ирод није умро, да би се испунило што је Господ рекао преко пророка:
\p „Из Египта позвах Сина свога.“
\s1 Покољ невине деце
\p
\v 16 Кад је Ирод видео да су га мудраци надмудрили, жестоко се разбеснео и наредио да се у Витлејему и околини побију сва деца од две године и ниже, према времену које је дознао од мудраца. 
\v 17 Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
\q1
\v 18 „У Рами се глас чује,
\q2 јецај и лелек гласни:
\q1 то Рахиља за децом својом нариче,
\q2 и неће да се утеши,
\q2 јер њих више нема.“
\s1 Повратак из Египта
\p
\v 19 Кад је Ирод умро, анђео Господњи указа се Јосифу у сну у Египту, 
\v 20 рекавши му: „Спреми се, узми дете и његову мајку и пођи у израиљску земљу, јер су помрли они који су тражили да се дете убије.“
\p
\v 21 Јосиф се спреми, узме дете и његову мајку, па се врати у израиљску земљу. 
\v 22 Међутим, када је чуо да Јудејом влада Архелај уместо свог оца, уплашио се да иде тамо, али је у сну био упућен да иде у галилејску област. 
\v 23 Отишао је тамо и настанио се у граду који се зове Назарет. Тако се испунило оно што су пророци рекли: „Назваће га Назарећанином.“
\c 3
\s1 Послање Јована Крститеља
\p
\v 1 У оне дане појавио се Јован Крститељ проповедајући у Јудејској пустињи. 
\v 2 Говорио је: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“ 
\v 3 То је оно што је рекао пророк Исаија:
\q1 „Глас једног пустињом одзвања:
\q1 ’Пут Господњи приправите;
\q2 друмове за њега поравнајте.’“
\p
\v 4 Са̂м Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. 
\v 5 Људи из Јерусалима, из целе Јудеје и из целе јорданске области долазили су тада к њему, 
\v 6 а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе.
\p
\v 7 Када је Јован видео да фарисеји и садукеји долазе да се крсте, он им је рекао: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом \add Божијим\add*? 
\v 8 Него, донесите плод који доказује покајање. 
\v 9 И не обмањујте себе говорећи у себи: ’Аврахам је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Аврахаму. 
\v 10 Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.
\p
\v 11 Ја вас крштавам водом ради покајања, али после мене долази неко ко је моћнији од мене, коме ја нисам достојан ни сандале да понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. 
\v 12 У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“
\s1 Исусово крштење
\p
\v 13 Тада Исус оде из Галилеје на Јордан да га Јован крсти. 
\v 14 А Јован га је одвраћао од тога, говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?“
\p
\v 15 А Исус му одговори: „Пусти сада, јер овако нам ваља испунити све \add што је у складу с Божијом\add* праведношћу.“ Тада му Јован допусти.
\p
\v 16 Одмах након што је Исус био крштен, изашао је из воде. Уто се отворе небеса, и Исус угледа Божијег Духа како као голуб силази и спушта се на њега. 
\v 17 Тада се зачуо глас с неба: „Ово је Син мој вољени, који ми је сва радост!“
\c 4
\s1 Ђаво искушава Исуса
\p
\v 1 Тада је Дух одвео Исуса у пустињу, да га ђаво куша. 
\v 2 Пошто је Исус постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, напокон огладне. 
\v 3 Кушач му тада приђе и рече му: „Ако си Син Божији, реци нека ови каменови постану хлебови.“ 
\v 4 Исус му одговори:
\q1 „Неће човек живети само од хлеба,
\q2 већ од сваке речи која излази из Божијих уста.“
\p
\v 5 Онда га је ђаво одвео у Свети град, поставио га на врх храма 
\v 6 и рекао му: „Ако си Син Божији, баци се доле јер је \add у Светом писму\add* написано:
\q1 ’Он ће заповедити својим анђелима за тебе,
\q2 да те својим рукама понесу,
\q2 да ногом не би о камен запео.’“
\p
\v 7 Исус му одговори: „Написано је и ово: ’Не искушавај Господа, Бога свога.’“
\p
\v 8 Тада је ђаво опет одвео Исуса на једну веома високу гору, показао му сва светска царства и њихову славу, 
\v 9 и рекао му: „Све ћу ти ово дати ако паднеш преда мном и поклониш ми се.“
\p
\v 10 Тада му Исус одврати: „Одлази од мене, Сатано! Јер \add у Писму\add* пише:
\q1 ’Господу Богу своме клањај се,
\q2 и њему једином служи.’“
\p
\v 11 Ђаво је након овога отишао од Исуса, а анђели су му приступили и служили му.
\s1 Почетак Исусовог јавног деловања
\p
\v 12 Када је Исус чуо да је Јован одведен \add у тамницу\add*, повукао се у Галилеју. 
\v 13 Напустио је Назарет и настанио се у Кафарнауму, крај мора, на подручју Завулоновог и Нефталимовог племена, 
\v 14 да би се испунило оно што је \add Бог\add* рекао преко пророка Исаије:
\q1
\v 15 „Земља завулоновска и земља нефталимска,
\q2 на путу \add што води\add* ка мору,
\q1 с друге стране Јордана,
\q2 Галилеја многобожачка;
\q1
\v 16 народ што у тами седи,
\q2 велику је светлост угледао,
\q1 онима што у крају смрти живе,
\q2 и под њеном сенком седе,
\q2 светлост јарка освану.“
\p
\v 17 Од тада је Исус почео да проповеда и говори: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“
\s1 Исус изабире себи ученике
\p
\v 18 А када је ишао поред Галилејског језера, \add Исус\add* виде два брата, Симона, названог Петар, и његовог брата Андрију, како бацају мреже у море. Они су, наиме, били рибари. 
\v 19 \add Исус\add* им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ 
\v 20 Они су одмах оставили мреже и кренули за њим. 
\v 21 Пошавши одатле даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове, како у бродићу са својим оцем Заведејем, крпе рибарске мреже, па их позва. 
\v 22 И они су одмах оставили бродић и свог оца и кренули за њим.
\s1 Исус – учитељ и исцелитељ
\p
\v 23 \add Исус\add* је обилазио сву Галилеју. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ у народу. 
\v 24 Глас о њему раширио се по свој Сирији. Људи су му доносили све болеснике који су патили од различитих болести и мука, опседнуте злим духовима, оболеле од падавице и непокретне, и он их је излечио. 
\v 25 За њим је ишло мноштво света из Галилеје, Декапоља, Јерусалима, Јудеје, и с оне стране Јордана.
\c 5
\ms1 Исусова Проповед на гори
\s1 Блаженства
\p
\v 1 Када је Исус видео мноштво света, попео се на гору, и пошто је сео, приступише му његови ученици. 
\v 2 Исус поче да их поучава, говорећи:
\q1
\v 3 „Блажени су сиромашни духом,
\q2 јер је њихово Царство небеско.
\q1
\v 4 Блажени су жалосни,
\q2 јер ће примити утеху.
\q1
\v 5 Блажени су кротки,
\q2 јер ће им се дати земља у наследство.
\q1
\v 6 Блажени су гладни и жедни праведности,
\q2 јер ће се наситити.
\q1
\v 7 Блажени су милостиви,
\q2 јер ће им се \add Бог\add* смиловати.
\q1
\v 8 Блажени су чисти срцем,
\q2 јер ће они Бога гледати.
\q1
\v 9 Блажени су миротворци,
\q2 јер ће их Бог назвати својим синовима.
\q1
\v 10 Блажени су прогнани због праведности,
\q2 јер је њихово Царство небеско.
\p
\v 11 Блажени сте кад вас буду вређали и прогонили и када вас због мене лажно оптуже приписујући вам свако зло. 
\v 12 Радујте се и кличите, велика је награда ваша на небесима; тако су прогонили и пророке пре вас.
\s1 Со земље и светлост света
\p
\v 13 Ви сте со земље. Али ако со обљутави, чиме ће повратити сланоћу? Неће више ваљати ни за шта, осим да се избаци и да је људи изгазе.
\p
\v 14 Ви сте светлост свету. Не може се сакрити град који стоји на брду. 
\v 15 И нико не пали светиљку и ставља је под мерицу, него на свећњак, па светли свима у кући. 
\v 16 Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да би они, видећи ваша добра дела, прославили Оца вашег који је на небесима.
\s1 Исус тумачи Мојсијев Закон
\p
\v 17 Немојте мислити да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да укинем, него да испуним. 
\v 18 Заиста вам кажем: све док трају небо и земља, ни најмање слово, ни једна цртица неће нестати из Закона док се све не испуни. 
\v 19 Али, ако неко прогласи неважећом једну од ових најмањих заповеди, и тако научи друге људе, најмањим ће се назвати у Царству небеском. А ко изврши и томе научи друге људе, великим ће се назвати у Царству небеском. 
\v 20 Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде већа од праведности зналаца Светог писма и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
\s1 Исус поучава о гневу
\p
\v 21 Чули сте да је речено старима: ’Не убиј! Свако ко убије, одговараће за то пред судом.’ 
\v 22 А ја вам кажем да ће свако ко се гневи на свог брата, одговарати пред судом. А ко каже свом брату ’шупљоглавче’, одговараће за то пред Великим већем, а ко каже брату ’будало’, одговараће за то у огњу пакленом.
\p
\v 23 Ако донесеш жртвени дар на жртвеник и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, 
\v 24 остави свој дар пред жртвеником, те иди и измири се прво са својим братом, па онда дођи и принеси свој жртвени дар.
\p
\v 25 Гледај да се брзо нагодиш са својим зајмодавцем који те води на суд. Учини то док си још с њим на путу, да те зајмодавац не би предао судији, а судија службенику, па ћеш бити бачен у тамницу. 
\v 26 Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи динар.
\s1 Прељуба
\p
\v 27 Чули сте да је речено: ’Не чини прељубе!’ 
\v 28 А ја вам кажем да свако ко гледа жену са пожудом, већ је учинио прељубу с њом у своме срцу. 
\v 29 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га и баци од себе, јер боље је да један уд буде мртав за тебе, него да са целим телом будеш бачен у пакао. 
\v 30 И ако те твоја десна рука наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да један уд буде мртав за тебе, него да са целим телом будеш бачен у пакао.
\s1 О разводу брака
\p
\v 31 Такође је речено и ово: ’Ако се неко разведе од жене, нека јој да потврду о разводу.’ 
\v 32 А ја вам кажем: сваки ко се разведе од своје жене, осим у случају да је затечена у блуду, наводи је да чини прељубу, и сваки ко се ожени разведеном, чини прељубу.
\s1 О заклињању
\p
\v 33 И ово сте чули да је речено вашим прецима: ’Не куни се криво, него изврши оно што си се Господу заклео.’ 
\v 34 А ја вам кажем: не куните се никако, ни небом, јер је престо Божији, 
\v 35 ни земљом, јер је она подножје његовим ногама, ни Јерусалимом, јер је то град великог Цара. 
\v 36 Не куни се ни својом сопственом главом, јер не можеш ни једну длаку на глави учинити белом или црном. 
\v 37 Само реците ’да’ када нешто тврдите, и ’не’ када нешто поричете. Што је више од овога, од Злога је.
\s1 О освети
\p
\v 38 Чули сте да је речено: ’Око за око и зуб за зуб.’ 
\v 39 А ја вам кажем: не супротстављајте се злом човеку, него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. 
\v 40 Ако неко хоће да иде на суд с тобом да би ти узео кошуљу, дај му и огртач. 
\v 41 Ако те неко натера да идеш једну миљу с њим, иди с њиме и две. 
\v 42 Дај ономе који тражи од тебе, и не окрећи се од онога који хоће да позајми од тебе.
\s1 Љубав према непријатељима
\p
\v 43 Чули сте да је речено: ’Воли ближњега свога, а мрзи непријатеља свога.’ 
\v 44 А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне. 
\v 45 Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима. 
\v 46 Јер ако волите оне који вас воле, какву ћете награду примити \add од Бога\add*? Не чине ли то исто и порезници? 
\v 47 Ако поздрављате само своје сународнике, чините ли нешто посебно? Зар то исто не чине и многобошци? 
\v 48 Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.
\c 6
\s1 Давање милостиње
\p
\v 1 Пазите да своја дела праведности не чините пред људима да би вас приметили; иначе нећете добити награду од Оца вашега који је на небесима.
\p
\v 2 Стога, кад дајеш милостињу, не труби пред собом, као што то лицемери чине по синагогама и по улицама, да би их људи величали. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 
\v 3 А ти кад дајеш милостињу, нека твоја левица не зна шта чини твоја десница, 
\v 4 да твоја милостиња буде у тајности. И Отац твој који види оно што је тајно, узвратиће ти јавно.
\s1 О молитви
\p
\v 5 Када се молите, не будите као лицемери који воле да се моле стојећи по синагогама и по раскршћима улица да би их људи видели. Заиста вам кажем, већ су примили своју награду. 
\v 6 А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата за собом и помоли се своме Оцу који види што је тајно. Твој Отац који види што је тајно, узвратиће ти јавно. 
\v 7 И када се молите, не будите као незнабошци који гомилају речи, мислећи да ће због многих речи бити услишени. 
\v 8 Не будите као они! Наиме, ваш Отац зна које су ваше потребе и пре него што затражите нешто од њега.
\p
\v 9 Ви се, дакле, молите овако:
\q1 ’Оче наш, који си на небесима,
\q2 нека се слави име твоје свето,
\q1
\v 10 нека дође Царство твоје,
\q2 нека буде твоја воља,
\q2 како на небу, тако и на земљи.
\q1
\v 11 Хлеб наш насушни дај нам данас
\q2
\v 12 и опрости нам дугове наше
\q2 како смо и ми опростили дужницима својим.
\q1
\v 13 Не дај да подлегнемо искушењу,
\q2 него нас избави од Злога.’\f + \fr 6,13 \fr*\ft Реч у грчком може да значи и \ft*\fqa зло \fqa*\ft (као у старијим преводима) и \ft*\fqa Зли\fqa*\ft , при чему се мисли на ђавола.\ft*\f*
\m
\v 14 Јер, ако опраштате људима њихове преступе, опростиће и вама ваш Отац небески. 
\v 15 А ако не опраштате људима, ни вама неће опростити Отац ваш ваше преступе.
\s1 О посту
\p
\v 16 А када постите, не будите снуждени као лицемери, који изобличују своје лице да би их људи видели како посте. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 
\v 17 А ти када постиш, умиј се и уреди своју косу мажући је уљем, 
\v 18 да не примете људи да постиш, него Отац твој који види што је тајно. И Отац твој који види што је тајно, узвратиће ти јавно.
\s1 Право благо
\p
\v 19 Не прикупљајте себи благо на земљи, где га мољци и рђа нагризају и где лопови поткопавају и краду. 
\v 20 Него прикупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не поткопавају и не краду. 
\v 21 Јер, где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце.
\p
\v 22 Око је светиљка телу. Ако је твоје око великодушно, цело твоје тело биће осветљено. 
\v 23 Али ако је твоје око завидно\f + \fr 6,22-23 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa око здраво… око лоше.\fqa*\f*, цело твоје тело биће у тами. Дакле, ако оно што те осветљава постане тамно, каква ли ће тек тама настати у теби!
\s1 Не може се служити Богу и богатству
\p
\v 24 Нико не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству! 
\v 25 Зато вам кажем: не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за тело, чиме ћете се оденути. Није ли живот вреднији од хране и тело од одеће? 
\v 26 Погледајте птице на небу! Нити сеју, нити жању, нити сабиру у житнице, а ваш Отац небески их храни. Зар ви не вредите много више од њих? 
\v 27 Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само за један час?\f + \fr 6,27 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa макар само за педаљ.\fqa*\f*
\p
\v 28 А зашто се бринете за одећу? Погледајте пољске љиљане! Не труде се нити преду. 
\v 29 А ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 
\v 30 Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 
\v 31 Не говорите забринуто: ’Шта ћемо јести?’ или: ’Шта ћемо пити?’ или: ’Шта ћемо обући?’ 
\v 32 Све то траже и многобошци. Јер, зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. 
\v 33 Тражите прво Царство Божије и његову праведност, а све ово ће вам се додати.
\p
\v 34 Према томе, не брините се за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути о себи. Сваком дану је доста зла свога.
\c 7
\s1 О осуђивању других
\p
\v 1 Не осуђујте, да сами не бисте били осуђени. 
\v 2 Јер како ви судите \add друге\add*, тако ће и вама бити суђено. Каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 
\v 3 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 
\v 4 Или, како можеш да кажеш своме брату: ’Дај да ти извадим трун из ока’, а у своме оку имаш балван? 
\v 5 Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
\p
\v 6 Не дајте светиње псима, јер ће се окренути против вас и растргнути вас, нити бацајте своје бисере пред свиње, јер ће изгазити бисере.
\s1 Бог одговара на молитву
\p
\v 7 Молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. 
\v 8 Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
\p
\v 9 Ко би од вас своме сину дао камен, кад овај затражи хлеб, 
\v 10 или му дао змију, кад син затражи рибу? 
\v 11 Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац који је на небесима дати добра онима који затраже од њега?
\s1 Златно правило
\p
\v 12 Све што хоћете да људи чине вама, чините и ви њима. О томе су Закон и Пророци.
\s1 Широка и уска врата
\p
\v 13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега. 
\v 14 Како ли су само уска врата и тесан пут који воде у живот и мало је оних који га налазе.
\s1 Чувајте се лажних пророка!
\p
\v 15 Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. 
\v 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Бере ли се грожђе с трња, или смокве с чичка? 
\v 17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а свако лоше дрво рађа лоше плодове. 
\v 18 Не може добро дрво рађати лоше плодове, нити може лоше дрво рађати добре плодове. 
\v 19 Свако дрво које не рађа добре плодове, сече се и баца у ватру. 
\v 20 Тако ћете и \add лажне пророке\add* препознати по њиховим плодовима\f + \fr 7,20 \fr*\ft Плодови се овде односе на дела.\ft*\f*.
\s1 Истинити и лажни ученици
\p
\v 21 Неће ући у Царство небеско свако ко ми говори: ’Господе, Господе!’, него онај који извршава вољу Оца мојега који је на небесима. 
\v 22 Многи ће ми говорити у онај дан: ’Господе, Господе! Нисмо ли пророковали у твоје име, у твоје име изгонили зле духове, и у твоје име чинили многа чуда?’ 
\v 23 Онда ћу им ја рећи: ’Никада вас нисам познавао. Одлазите од мене ви, који чините безакоње!’
\s1 Мудри и неразумни градитељи
\p
\v 24 Према томе, свако ко слуша ове моје речи и извршује их, сличан је мудром човеку који је сазидао своју кућу на стени. 
\v 25 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, али кућа се не сруши, јер је утемељена на стени. 
\v 26 А свако ко слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је неразумном човеку који је сазидао своју кућу на песку. 
\v 27 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, и она се сруши до темеља.“
\p
\v 28 Кад је Исус завршио ове речи, народ се дивио његовом учењу, 
\v 29 јер их је учио као неко ко има власт, а не као њихови зналци Светога писма.
\c 8
\ms1 Исус чини многа чуда
\s1 Исус лечи губавца
\p
\v 1 Кад је \add Исус\add* сишао са горе, крене за њим много народа. 
\v 2 Уто му приступи неки губавац, паде пред њим и рече му: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“ 
\v 3 Исус испружи руку и дотакну га, рекавши: „Да, хоћу, буди чист!“ \add Човек\add* је истог тренутка био исцељен од губе. 
\v 4 Исус му рече: „Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику и принеси жртву коју је Мојсије прописао, да се пред њима потврди \add да си здрав\add*.“
\s1 Вера римског капетана
\p
\v 5 Кад је дошао у Кафарнаум, приступи му један римски капетан 
\v 6 и замоли га: „Господе, мој слуга лежи у кући одузет и много се мучи.“ 
\v 7 \add Исус\add* му рече: „Доћи ћу и излечићу га.“ 
\v 8 Капетан му одговори: „Господе, ја нисам достојан да дођеш под мој кров. Него ти само реци реч и оздравиће мој слуга. 
\v 9 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“
\p
\v 10 Кад је Исус чуо ово, задивио се и рекао онима који су га следили: „Заиста вам кажем да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру! 
\v 11 А ја вам кажем да ће многи доћи с истока и запада и сести за сто са Аврахамом, Исаком и Јаковом у Царству небеском. 
\v 12 А поданици Царства биће избачени у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.“
\p
\v 13 Исус рече капетану: „Иди! Нека ти буде како си веровао.“ Тог истог часа је слуга оздравио.
\s1 Исус исцељује многе болеснике
\p
\v 14 Исус је дошао у Петрову кућу. Тамо је затекао Петрову ташту како лежи у грозници. 
\v 15 \add Исус\add* је дотакао њену руку и грозница је престала. Онда је устала и почела да га послужује.
\p
\v 16 А када се спустило вече, довели су Исусу многе који су били опседнути злим духовима. Духове је истерао речју, а болесне излечио, 
\v 17 да би се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
\q1 „Он је наше слабости узео,
\q2 и наше болести понео.“
\s1 Исус поучава о цени следбеништва
\p
\v 18 Кад је Исус видео да се око њега окупило много света, заповедио је \add својим ученицима\add* да се пређе на другу обалу \add језера\add*. 
\v 19 Тада му је приступио неки зналац Светог писма и рекао му: „Учитељу, следићу те куд год ти будеш пошао!“
\p
\v 20 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“
\p
\v 21 Неки, опет, други ученик му рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“\f + \fr 8,21 \fr*\ft По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање.\ft*\f* 
\v 22 А Исус му одговори: „Крени ти за мном, а мртвима препусти да сахрањују своје мртве.“
\s1 Исус стишава буру
\p
\v 23 Када се \add Исус\add* укрцао на бродић, за њим су пошли и његови ученици. 
\v 24 Изненада, подигла се велика бура на језеру, тако да су таласи преплављивали бродић. А \add Исус\add* је спавао. 
\v 25 Ученици су му приступили и пробудили га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо!“ 
\v 26 А \add Исус\add* им рече: „Зашто сте се уплашили, маловерни?“ Онда устаде, те заповеди ветровима и језеру да се смире, и настаде велика тишина.
\p
\v 27 Људи су зачуђени говорили: „Ко је овај да му се и ветрови и језеро покоравају?“
\s1 Опседнути Гадаринци
\p
\v 28 Кад је Исус приспео на другу страну \add језера\add* у гадарински крај, из гробница су изашла два човека опседнута злим духовима и пошла му у сусрет. Били су веома опасни, па се нико није усуђивао да прође оним путем. 
\v 29 Они повикаше: „Шта хоћеш од нас, Сине Божији? Јеси ли дошао да нас мучиш пре \add одређеног\add* времена?“
\p
\v 30 Подаље одатле налазило се велико крдо свиња. 
\v 31 Зли духови из двојице опседнутих замолише Исуса: „Ако нас већ изгониш, пошаљи нас у оно крдо свиња.“
\p
\v 32 Исус им рече: „Одлазите!“ \add Зли духови\add* су изашли и ушли у свиње. Крдо се истог часа сјурило низ обронак у море и подавило се у води. 
\v 33 А свињари су се разбежали, па су дошли у град и све разгласили, као и оно што се догодило са опседнутима. 
\v 34 Сав град је изашао и пошао у сусрет Исусу. Кад су га видели, замолили су га да оде из њиховог краја.
\c 9
\s1 Исус исцељује одузетог
\p
\v 1 Исус је затим, ушао у бродић, отпловио на другу страну и дошао у свој град. 
\v 2 Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!“
\p
\v 3 А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа \add Бога\add*.“
\p
\v 4 Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? 
\v 5 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 
\v 6 Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 
\v 7 Одузети устане и оде својој кући. 
\v 8 Када је народ то видео, запрепастио се, па је дао славу Богу који је дао такву власт људима.
\s1 Исус позива Матеја
\p
\v 9 Како је одлазио оданде, Исус је приметио једног човека како седи на месту за прикупљање пореза. Звао се Матеј. \add Исус\add* му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
\p
\v 10 Док је \add Исус\add* обедовао у \add Матејевој\add* кући, много порезника и других грешника је дошло и обедовало са Исусом и његовим ученицима. 
\v 11 А фарисеји, видевши то, упиташе његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе са порезницима и \add другим\add* грешницима?“ 
\v 12 \add Исус\add* је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. 
\v 13 Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
\s1 Расправа о посту
\p
\v 14 \add Исусу\add* су тада приступили Јованови ученици. Питали су га: „Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?“
\p
\v 15 Исус им одговори: „Зар могу сватови туговати док је младожења са њима? Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, и тада ће постити. 
\v 16 Нико не пришива закрпу од новог платна на стару одећу; јер закрпа, кад се у прању скупи, дере стару одећу, те настаје већа подеротина. 
\v 17 Нити се ново вино сипа у старе мехове, јер ће се стари мехови распући од \add врења\add* новог вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. Него, ново вино се сипа у нове мехове, па се тако обоје сачувају.“
\s1 Васкрсење Јаирове ћерке и излечење болесне жене
\p
\v 18 Док им је Исус то говорио, приступи му неки старешина, паде пред њим ничице и рече: „Моја ћерка је управо умрла. Но, ти дођи, стави своју руку на њу и она ће оживети.“ 
\v 19 Исус устаде те пође за њим заједно са својим ученицима.
\p
\v 20 Уто, нека жена која је дванаест година патила од крварења, приђе му с леђа и дотаче руб његове одеће. 
\v 21 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“
\p
\v 22 Исус се окрете и угледавши је, рече: „Храбро, ћерко, твоја те је вера исцелила.“ Жена је тог часа била излечена.
\p
\v 23 Када је Исус дошао у кућу оног старешине, угледао је погребне свираче и људе како наричу. 
\v 24 Рекао им је: „Склоните се! Девојка није умрла, него спава.“ А они су му се подсмевали. 
\v 25 Када је народ био истеран, \add Исус\add* уђе унутра, узе девојку за руку и она устаде жива. 
\v 26 То се прочуло по целом оном крају.
\s1 Исцељење двојице слепих
\p
\v 27 Кад је Исус одлазио оданде, крену за њим два слепца. Викали су и говорили: „Сине Давидов, смилуј се на нас!“ 
\v 28 Кад је ушао у кућу, слепци му приступе. Исус их упита: „Верујете ли да вас могу исцелити?“
\p „Да, Господе!“ – одговорише они.
\p
\v 29 Онда је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери.“ 
\v 30 Тог часа су прогледали, а Исус им строго напомену: „Гледајте да нико не дозна за ово!“ 
\v 31 А они, изашавши из куће, пронеше глас о њему по целом оном крају.
\s1 Исцељење немог и опседнутог човека
\p
\v 32 Тек што су ова двојица изашла, кад ето, доведоше му човека који није могао да говори јер је био опседнут злим духом. 
\v 33 Пошто је \add Исус\add* истерао злог духа, неми човек је проговорио. Народ је остао у чуду говорећи: „Никада се тако нешто није догодило у Израиљу.“
\p
\v 34 Ипак, фарисеји рекоше: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“
\s1 Много посла, а мало радника
\p
\v 35 Исус је пролазио кроз све градове и села. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ. 
\v 36 Кад је видео толики народ, сажалио се над њим, јер су били изнурени и ојађени као овце без пастира. 
\v 37 Тада \add Исус\add* рече својим ученицима: „Жетве је много, а мало радника. 
\v 38 Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.“
\c 10
\s1 Мисија дванаесторице апостола
\p
\v 1 Исус је позвао својих дванаест ученика и дао им власт да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку немоћ. 
\v 2 А ово су имена дванаест апостола: први Симон, прозвани Петар, и његов брат Андрија, Јаков Заведејев и његов брат Јован, 
\v 3 Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј порезник, Јаков Алфејев и Тадеј, 
\v 4 Симон Хананејац и Јуда Искариот, који је издао Исуса.
\p
\v 5 Ову Дванаесторицу је Исус послао и наложио им: „Не идите к незнабошцима и не улазите у самарјанске градове. 
\v 6 Идите радије изгубљеним овцама дома Израиљевог. 
\v 7 Кад путујете проповедајте ово: ’Приближило се Царство небеско.’ 
\v 8 Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, зле духове изгоните! Бесплатно сте примили, бесплатно и дајте. 
\v 9 Не опремајте своје појасеве ни златним, ни сребрним, ни бакреним новцем. 
\v 10 Ни торбу на пут не носите, ни два пара одеће, ни обуће, ни штап, јер радник заслужује своју храну.
\p
\v 11 А када улазите у неко село, распитајте се ко у њему хоће да вас прими. Ту останите све док не дође време да одете. 
\v 12 Улазећи у ту кућу, поздравите укућане. 
\v 13 И ако та кућа хоће да вас прими, нека ваш мир буде над њом. Ако ли кућа неће да вас прими, нека се ваш мир врати к вама. 
\v 14 А ако вас неко не прими или не послуша ваших речи, изађите из те куће или из тог града и отресите прашину са својих ногу. 
\v 15 Заиста вам кажем да ће земљи содомској и гоморској бити лакше на Судњи дан него оном граду.
\s1 Чекају вас прогонства!
\p
\v 16 Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове. Стога, будите мудри као змије и безазлени као голубови. 
\v 17 Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и бичевати вас по својим синагогама. 
\v 18 И пред владаре и цареве ће вас водити због мене, да посведочите њима и многобошцима. 
\v 19 А када вас буду предали, не брините се шта ћете говорити, јер ће вам у тај час бити дано шта да кажете. 
\v 20 Нећете, наиме, ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.
\p
\v 21 Брат ће брата предати да се погуби и отац своје дете, устаће деца на своје родитеље и убијаће их. 
\v 22 Сви ће вас мрзети ради мог имена, али ко истраје до краја, биће спасен. 
\v 23 Када вас буду прогонили у једном граду, ви бежите у други. Заиста вам кажем: Син Човечији ће доћи пре но што ви довршите своје послање по Израиљевим градовима.
\p
\v 24 Ученик није изнад свога учитеља, нити је слуга изнад свога господара. 
\v 25 Ученику је довољно да буде као његов учитељ и слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће погрднијим именима назвати његове укућане.
\s1 Не треба се плашити
\p
\v 26 Зато се не бојте људи, јер нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 
\v 27 Што вам кажем у тами, реците на светлу и што вам се тихо каже на ухо, објавите гласно с кровова.
\p
\v 28 Не бојте се оних који убијају тело; они душу не могу убити. Више се бојте онога који може и душу и тело да погуби у паклу. 
\v 29 Зар се не продају два врапца за један новчић? Ипак, ни један од њих не пада на земљу а да то дозволи ваш Отац. 
\v 30 А вама су и све власи на глави пребројане. 
\v 31 Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
\p
\v 32 Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 
\v 33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред мојим Оцем који је на небесима.
\p
\v 34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу. Нисам дошао да донесем мир, него мач. 
\v 35 Ја сам, наиме, дошао
\q1 ’да раздвојим човека од његовог оца,
\q2 и ћерку од њене мајке,
\q1 и снаху од свекрве.
\q2
\v 36 Човеку ће његови укућани
\q1 постати непријатељи.’
\p
\v 37 Ко своју мајку више воли од мене, није достојан да буде мој следбеник, и ко своју ћерку више воли од мене, није достојан мене. 
\v 38 Ко не узима свој крст и не следи ме, није достојан мене. 
\v 39 Ко хоће да нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.
\p
\v 40 Ко вас прихвата, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. 
\v 41 Ко прихвата пророка зато што је пророк, тај ће примити пророчку плату. Ко прихвата праведника зато што је праведник, тај ће примити праведничку плату. 
\v 42 Ко напоји једног од ових незнатних само чашом хладне \add воде\add* зато што је мој ученик, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.“
\c 11
\ms1 Исус поучава о Царству
\s1 Исус и Јован Крститељ
\p
\v 1 Кад је Исус завршио да упућује дванаесторицу својих ученика, отишао је одатле да поучава и проповеда по градовима \add Галилеје\add*. 
\v 2 А Јован, који је био у тамници, чувши о Христовим делима, посла своје ученике 
\v 3 да питају Исуса: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“ 
\v 4 Онда им Исус одговори: „Идите и јавите Јовану шта чујете и видите: 
\v 5 слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. 
\v 6 Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“
\p
\v 7 Кад су \add Јованови ученици\add* отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 
\v 8 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти што носе раскошну одећу живе на царским дворовима. 
\v 9 Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 
\v 10 То је онај о коме је писано:
\q1 ’Ево, шаљем посланика свога
\q2 испред твога лица,
\q1 који ће ти пут приправити.’
\m
\v 11 Заиста вам кажем: међу људима рођенима од жена није се појавио славнији од Јована Крститеља, али и најнезнатнији међу народом Царства небеског славнији је од њега. 
\v 12 Од времена Јована Крститеља до сада, у Царство небеско се проваљује, и силовити га освајају. 
\v 13 Јер, сви су Пророци и Закон \add Мојсијев\add* пророковали до Јована. 
\v 14 И ако хоћете да прихватите, он је Илија који треба да дође. 
\v 15 Ко има уши, нека слуша!
\s1 Исусов суд о савременицима
\p
\v 16 С ким ћу упоредити овај нараштај? Он је сличан деци која седе по трговима и довикују другој деци:
\q1
\v 17 ’Свирали смо вам,
\q2 а ви нисте играли.
\q1 Јадиковали смо,
\q2 а ви нисте нарицали!’
\m
\v 18 Јер, дошао је Јован који пости и не пије \add вино\add*, а они кажу: ’Опседнут је злим духом.’ 
\v 19 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а они кажу: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ Ипак, мудрост се делима доказује.“
\s1 Тешко непокајаним градовима!
\p
\v 20 Тада је \add Исус\add* почео да кори градове у којима су се догодила већина његових чуда, али се становници нису покајали:
\p
\v 21 „Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 
\v 22 Али ја вам кажем да ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 
\v 23 А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити! Јер да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, тог града би било све до данашњега дана. 
\v 24 Али ја вам кажем да ће земљи содомској бити лакше на Судњи дан него теби.“
\s1 Спаситељ позива
\p
\v 25 У то време Исус рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима \add што су као\add* мала деца. 
\v 26 Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 
\v 27 Отац ми је све предао, и нико не познаје Сина осим Оца, нити ко зна Оца осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.
\p
\v 28 Дођите к мени, сви који сте уморни и под теретом, и ја ћу вам дати одмора. 
\v 29 Узмите мој јарам на себе, и научите од мене, јер ја сам кротка и понизна срца, те ћете наћи спокој својим душама. 
\v 30 Јер мој је јарам благ, и бреме је моје лако.“
\c 12
\s1 Исус – Господар суботе
\p
\v 1 Тих дана је Исус пролазио кроз житна поља. Била је субота. Његови ученици су били гладни, па су почели да тргају класје и да једу зрневље. 
\v 2 Када су фарисеји то видели, рекли су Исусу: „Погледај! Твоји ученици чине што не сме да се чини суботом.“ 
\v 3 Исус им одговори: „Зар нисте читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 
\v 4 Он је ушао у Дом Божији и заједно са њима јео постављене хлебове које, \add по Закону\add*, нису смели да једу ни он ни његови пратиоци, него само свештеници. 
\v 5 Или, зар нисте читали у Закону да свештеници у храму крше суботу, а ипак нису криви? 
\v 6 А ја вам кажем да се овде збива нешто важније од храма. 
\v 7 Када бисте знали шта значи: ’Милосрђе хоћу, а не жртву’, не бисте осудили невине. 
\v 8 Јер, Син Човечији је Господар суботе.“
\s1 Човек са усахлом руком исцељен у суботу
\p
\v 9 Исус је отишао оданде и ушао у њихову синагогу. 
\v 10 Тамо се нашао неки човек са усахлом руком. Фарисеји су упитали Исуса: „Да ли је допуштено лечити у суботу?“ То су га питали, намеравајући да га оптуже.
\p
\v 11 Исус им одговори: „Има ли таквог међу вама, који не би своју једину овцу прихватио и извадио ако би ова у суботу упала у јаму? 
\v 12 А колико је само човек вреднији од овце! Према томе, дозвољено је да се суботом чини добро.“
\p
\v 13 Онда рече човеку са усахлом руком: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и она постаде здрава као и друга рука. 
\v 14 Тада фарисеји изађоше и већајући сковаше заверу како да убију Исуса.
\s1 Исус – слуга Божији
\p
\v 15 Када је Исус то дознао, напустио је то место. Мноштво људи га је следило и он их је све исцелио. 
\v 16 Исус им је напоменуо да не откривају ко је он, 
\v 17 да би се испунило оно што је \add Бог\add* рекао по пророку Исаији:
\q1
\v 18 „Ево Слуге мога, кога сам изабрао,
\q2 вољеног мог, миљеника душе моје.
\q1 На њега ћу Духа свога излити,
\q2 да објави правду народима.
\q1
\v 19 Неће се препирати, нити викати,
\q2 нити ће се глас његов чути по улицама.
\q1
\v 20 Он неће сломити трску напукнуту,
\q2 нити ће угасити фитиљ који тиња,
\q2 док не доведе право до победе.
\q1
\v 21 Име његово нада народима биће.“
\s1 Каквом силом Исус лечи?
\p
\v 22 Након тога су Исусу довели човека опседнутог злим духом, који је због тога био слеп и нем. \add Исус\add* га је исцелио, па је човек проговорио и прогледао. 
\v 23 Сав народ се дивио и говорио: „Није ли ово Син Давидов?“ 
\v 24 Кад су фарисеји то чули, рекли су: „Овај не истерује зле духове осим уз помоћ Веелзевула, главара злих духова!“ 
\v 25 А \add Исус\add*, знајући шта мисле, рече им: „Свако царство у коме дође до поделе и рата – опустеће, и сваки град или дом где се људи окрену једни против других, неће опстати. 
\v 26 Ако Сатана изгони Сатану, он се окренуо против себе самог. Како ће, дакле, опстати његово царство? 
\v 27 Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију \add помоћ\add* их ваши ученици\f + \fr 12,27 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa синови.\fqa*\f* изгоне? Зато ће вам они судити. 
\v 28 Али, ако ја Божијим Духом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије. 
\v 29 Или, зар може неко да уђе у кућу снажног човека и да опљачка његово покућство, ако га прво не свеже? Тек онда ће опљачкати његову кућу.
\p
\v 30 Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа. 
\v 31 Зато вам кажем: људима се може опростити сваки грех и свако богохулство, али богохулство против Духа му се неће опростити. 
\v 32 И ако ко каже нешто против Сина Човечијег, то му се може опростити; али ако каже нешто против Духа Светога, то му се неће опростити ни на овом свету, ни у будућем.
\s1 Добро дрво рађа добре плодове
\p
\v 33 Стога се одлучите: или је дрво добро, па му је и плод добар, или је дрво лоше, па му је и плод лош. Дрво се, наиме, по своме плоду познаје. 
\v 34 Породе змијски! Како можете рећи шта је добро, кад сте сами зли? Уста говоре оно чиме је срце испуњено. 
\v 35 Добар човек из ризнице \add свога срца\add* износи добро, а зао човек из зле ризнице \add свога срца\add* износи зло. 
\v 36 Али ја вам кажем да ће људи на Судњи дан одговарати за сваку реч коју неодговорно изговоре. 
\v 37 Јер, твоје ће те речи или оправдати или окривити.“
\s1 Захтев за чудом
\p
\v 38 Тада му рекоше неки од зналаца Светог писма и од фарисеја: „Учитељу, хоћемо да видимо знак од тебе.“ 
\v 39 Исус им је одговорио: „Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака пророка Јоне. 
\v 40 Јер, као што је Јона провео три дана и три ноћи у утроби кита, тако ће и Син Човечији бити три дана и три ноћи у срцу земље. 
\v 41 Нинивљани ће се подићи из мртвих на Судњи \add дан\add* са овим нараштајем и оптужити га, јер су се они покајали на Јонину проповед, а ево, овде се збива нешто што превазилази Јону. 
\v 42 Царица са југа ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужиће га, јер је из далека дошла да чује Соломонову мудрост, а ево, овде се збива нешто што превазилази Соломона.
\p
\v 43 А када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, 
\v 44 каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ Када се врати, налази кућу ненастањену, почишћену и уређену. 
\v 45 Онда одлази и доводи са собом седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње. Тако ће бити и са овим злим нараштајем.“
\s1 Права Исусова родбина
\p
\v 46 Док је \add Исус\add* говорио народу, дођу његова мајка и браћа. Стајали су напољу желећи да говоре са њим. 
\v 47 Неко му рече: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да говоре са тобом.“ 
\v 48 Исус му одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“ 
\v 49 Онда је пружио своју руку према ученицима и рекао: „Ево моје мајке и моје браће! 
\v 50 Јер онај ко врши вољу мога Оца који је на небесима, тај ми је брат и сестра и мајка.“
\c 13
\s1 Приче о Царству Божијем
\p
\v 1 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. 
\v 2 Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. 
\v 3 Много им је говорио служећи се причама:
\s1 Прича о сејачу
\p „Гле, изађе сејач да сеје. 
\v 4 И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 
\v 5 Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 
\v 6 Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 
\v 7 Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. 
\v 8 Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. 
\v 9 Ко има уши, нека слуша!“
\s1 Зашто Исус говори у причама?
\p
\v 10 Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ 
\v 11 \add Исус\add* им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. 
\v 12 Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. 
\v 13 Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. 
\v 14 На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:
\q1 ’Слушаћете и нећете разумети,
\q2 гледаћете и нећете видети.
\q1
\v 15 Јер је отврднуло срце овога народа,
\q2 уши су своје зачепили,
\q2 очи су своје затворили,
\q2 да очима не виде,
\q2 да ушима не чују,
\q2 да срцем не разумеју и обрате се,
\q3 да их ја исцелим.’
\m
\v 16 А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. 
\v 17 Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.
\s1 Тумачење приче о сејачу
\p
\v 18 Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. 
\v 19 Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно \add семе\add* што је уз пут посејано. 
\v 20 А \add семе\add* посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, 
\v 21 али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. 
\v 22 Оно \add семе\add* што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске \add ствари\add* и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. 
\v 23 А \add семе\add* посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“
\s1 Прича о кукољу
\p
\v 24 \add Исус\add* им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 
\v 25 Али док су \add његови\add* људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 
\v 26 Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 
\v 27 Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 
\v 28 ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 
\v 29 \add Домаћин\add* им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 
\v 30 Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“
\s1 Прича о горушичином зрну
\p
\v 31 \add Исус\add* им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 
\v 32 Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“
\s1 Прича о квасцу
\p
\v 33 Испричао им је још једну причу:
\p „Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
\s1 Чему служе приче?
\p
\v 34 Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 
\v 35 да би се испунило оно што је \add Бог\add* рекао по пророку:
\q1 „Мој говор биће у причама,
\q2 објавићу што је сакривено од постанка света.“
\s1 Исус објашњава причу о кукољу
\p
\v 36 \add Исус\add* је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 
\v 37 Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 
\v 38 Њива представља свет. Добро семе су поданици\f + \fr 13,38 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa синови.\fqa*\f* Царства, а кукољ су поданици Злога. 
\v 39 Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 
\v 40 И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 
\v 41 Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 
\v 42 па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 
\v 43 Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!
\s1 Прича о сакривеном благу
\p
\v 44 Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.
\p
\v 45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 
\v 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.
\s1 Прича о рибарској мрежи
\p
\v 47 Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте \add риба\add*. 
\v 48 Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре \add рибе\add* ставе у судове, а лоше избаце. 
\v 49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 
\v 50 и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
\p
\v 51 Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 
\v 52 Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“
\ms1 Исусова служба изазива различите реакције
\s1 Неверовање Назарећана
\p
\v 53 Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 
\v 54 Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 
\v 55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 
\v 56 Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 
\v 57 Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 
\v 58 Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.
\c 14
\s1 Смрт Јована Крститеља
\p
\v 1 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 
\v 2 па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 
\v 3 Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 
\v 4 Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш \add за жену\add*!“ 
\v 5 Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
\p
\v 6 Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 
\v 7 да се заклео да ће јој дати што год затражи. 
\v 8 А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 
\v 9 Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. 
\v 10 Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 
\v 11 Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 
\v 12 А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
\s1 Исус храни пет хиљада људи
\p
\v 13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 
\v 14 Изашавши \add из бродића\add*, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 
\v 15 Када је пало вече, приступише му \add његови\add* ученици и рекоше \add му\add*: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 
\v 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 
\v 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 
\v 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 
\v 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 
\v 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 
\v 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
\s1 Исус хода по води
\p
\v 22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 
\v 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 
\v 24 А бродић \add са ученицима\add* је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
\p
\v 25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 
\v 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 
\v 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 
\v 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 
\v 29 \add Исус\add* му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 
\v 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 
\v 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 
\v 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 
\v 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
\s1 Излечења у генисаретском крају
\p
\v 34 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 
\v 35 Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 
\v 36 Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
\c 15
\s1 Исус поучава о унутрашњој чистоћи
\p
\v 1 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 
\v 2 „Зашто твоји ученици крше предање \add наших\add* старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 
\v 3 Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 
\v 4 Јер Бог је рекао: ’Поштуј \add свога\add* оца и \add своју\add* мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 
\v 5 А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је \add жртвени\add* принос \add Богу\add*“’ – 
\v 6 тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 
\v 7 Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:
\q1
\v 8 ’Овај народ ме поштује уснама,
\q2 али му је срце далеко од мене.
\q1
\v 9 Узалуд је њихова побожност;
\q2 њихово учење научене су заповести људске.’“
\p
\v 10 Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 
\v 11 Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 
\v 12 Тада су му приступили \add његови\add* ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 
\v 13 А \add Исус\add* им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 
\v 14 Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 
\v 15 Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 
\v 16 А \add Исус\add* рече: „Зар и ви још увек не разумете? 
\v 17 Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 
\v 18 А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 
\v 19 Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 
\v 20 То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“
\s1 Вера једне Хананејке
\p
\v 21 Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 
\v 22 Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“
\p
\v 23 \add Исус\add* јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“
\p
\v 24 Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
\p
\v 25 Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“
\p
\v 26 Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
\p
\v 27 А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“
\p
\v 28 Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.
\s1 Исус исцељује многе
\p
\v 29 Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 
\v 30 Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 
\v 31 Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.
\s1 Исус храни четири хиљаде људи
\p
\v 32 Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 
\v 33 А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 
\v 34 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они \add му\add* рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 
\v 35 Тада је \add Исус\add* заповедио народу да поседа по земљи. 
\v 36 Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 
\v 37 Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 
\v 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 
\v 39 Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
\c 16
\s1 Захтев за знаком
\p
\v 1 Неком приликом приступе \add Исусу\add* фарисеји и садукеји. Искушавали су га тако што су од њега тражили да им да знак с неба. 
\v 2 \add Исус\add* им је одговорио: „Кад падне вече, ви говорите: ’Биће ведро, јер је небо црвено.’ 
\v 3 А ујутро: ’Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.’ Ви по изгледу неба знате да процените какво ће бити време, а нисте у стању да препознате знаке овога времена. 
\v 4 Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне.“ Тада их је напустио и отишао.
\s1 Фарисејски и садукејски квасац
\p
\v 5 Ученици су отпловили на другу страну, али су заборавили да понесу хлеб. 
\v 6 Исус им рече: „Пазите и чувајте се фарисејског и садукејског квасца!“
\p
\v 7 А они су расправљали међу собом говорећи: „\add Ово је рекао\add*, јер нисмо понели хлеб.“
\p
\v 8 Исус, схвативши то, рече им: „Маловерни, шта расправљате међу собом како немате хлеба? 
\v 9 Зар још увек не разумете и не сећате се оних пет хлебова на пет хиљада људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 
\v 10 А оних седам хлебова на четири хиљаде људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 
\v 11 Па, како онда не разумете? Ја вам нисам говорио о хлебу него: ’Чувајте се фарисејског и садукејског квасца.’“ 
\v 12 Тада су схватили да им није рекао да се чувају хлебног квасца, него учења фарисеја и садукеја.
\s1 Петар изјављује да Исус јесте Христос
\p
\v 13 Кад је Исус дошао у крајеве око Кесарије Филипове, упитао је своје ученике: „Шта говоре људи о Сину Човечијем? За кога га држе?“
\p
\v 14 Они му одговорише: „Једни кажу да је Јован Крститељ, други да је Илија; трећи кажу да је то Јеремија или један од пророка.“
\p
\v 15 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“
\p
\v 16 Тада Симон Петар одговори: „Ти си Христос, Син Бога живога.“
\p
\v 17 А Исус му рече: „Благо теби, Симоне, сине Јонин, јер ти ово не откри твоје људско умовање, него Отац мој који је на небесима. 
\v 18 А ја ти кажем: ти си Петар, а на овој стени саградићу своју Цркву и врата Света мртвих неће је надвладати. 
\v 19 Теби ћу дати кључеве Царства небеског, па што пресудиш на земљи, биће пресуђено на небесима, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима.“ 
\v 20 Тада је \add Исус\add* заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је Христос.
\s1 Исус наговештава своју смрт и васкрсење
\p
\v 21 Од тада је Исус почео да обзнањује својим ученицима да треба да иде у Јерусалим и много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана. 
\v 22 Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева: „\add Боже\add* сачувај, Господе! То се теби неће догодити!“ 
\v 23 \add Исус\add* се окрете и рече Петру: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми замка на путу, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
\s1 Цена следбеништва
\p
\v 24 Онда Исус рече својим ученицима: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 
\v 25 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. 
\v 26 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? Или, шта човек може дати у замену за свој живот? 
\v 27 Уистину, доћи ће Син Човечији у слави свога Оца и са анђелима његовим, те ће сваком узвратити по његовим делима. 
\v 28 Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Сина Човечијег да долази са својим Царством.“
\c 17
\s1 Исусово преображење
\p
\v 1 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, 
\v 2 те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. 
\v 3 Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим.
\p
\v 4 Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 
\v 5 Док је \add Петар\add* још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ 
\v 6 Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. 
\v 7 Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ 
\v 8 Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса.
\p
\v 9 Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не васкрсне из мртвих.“
\p
\v 10 Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 
\v 11 Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. 
\v 12 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ 
\v 13 Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу.
\s1 Исус исцељује опседнутог дечака
\p
\v 14 Кад су дошли к народу, приступи му један човек и паде пред њим на колена. 
\v 15 Рече: „Господе, смилуј се на мога сина јер је месечар и страшно се мучи. Често пада у ватру и у воду. 
\v 16 Довео сам га твојим ученицима, али они нису могли да га излече.“
\p
\v 17 Исус им одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама?! Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака овамо!“ 
\v 18 Исус запрети злом духу, те он изађе из дечака. Дечак оздрави истог часа.
\p
\v 19 Нешто касније, ученици насамо приступе Исусу и упитају га: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ 
\v 20 А он им рече: „Зато што имате мало вере. Заиста вам кажем, ако имате вере као зрно горушице, можете рећи овој гори: ’Премести се одавде онамо!’, она ће се заиста преместити и ништа вам неће бити немогуће. 
\v 21 А овај род истерује се само постом и молитвом.“\f + \fr 17,21 \fr*\ft Овај стих се налази само у већинском, византијском тексту.\ft*\f*
\s1 Исус поново говори о својој смрти
\p
\v 22 Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим \add ученицима\add*: „Син Човечији ће бити предат људима у руке 
\v 23 и они ће га убити, али ће он васкрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.
\s1 О давању храмског пореза
\p
\v 24 Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи \add храмског\add* пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?“ 
\v 25 Петар одговори: „Плаћа.“ А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?“
\p
\v 26 „Од туђих“ – одговори \add Петар\add*. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. 
\v 27 Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе.“
\c 18
\s1 Ко је највећи?
\p
\v 1 Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ 
\v 2 \add Исус\add* дозва једно дете, постави га између њих 
\v 3 и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 
\v 4 Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 
\v 5 Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.
\s1 Исус упозорава на долазак искушења
\p
\v 6 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. 
\v 7 Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. 
\v 8 Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. 
\v 9 И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 
\v 10 Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 
\v 11 Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.
\p
\v 12 Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 
\v 13 И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 
\v 14 Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.
\s1 Шта са братом који греши?
\p
\v 15 Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. 
\v 16 А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ 
\v 17 А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.
\p
\v 18 Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. 
\v 19 Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. 
\v 20 Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“
\s1 Прича о немилосрдном слузи
\p
\v 21 Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“
\p
\v 22 Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.
\p
\v 23 Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 
\v 24 Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 
\v 25 Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.
\p
\v 26 Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 
\v 27 Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.
\p
\v 28 Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’
\p
\v 29 Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’
\p
\v 30 Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 
\v 31 Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.
\p
\v 32 Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 
\v 33 Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 
\v 34 Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 
\v 35 Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“
\c 19
\ms1 Исус долази у сукоб са верским вођама
\s1 О разводу
\p
\v 1 Када је Исус завршио ове беседе, напустио је Галилеју и дошао у област Јудеје, с друге стране Јордана. 
\v 2 Пратило га је велико мноштво народа. Он је онда излечио болесне у народу.
\p
\v 3 Тада му приступише неки фарисеји с намером да га искушају. Рекоше му: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене из било каквог разлога?“ 
\v 4 Исус одговори: „Зар нисте читали да је Створитељ у почетку створио мушко и женско?“ 
\v 5 Уз то је рекао: „Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело. 
\v 6 Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“ 
\v 7 А они му рекоше: „Зашто је онда Мојсије заповедио да \add муж\add* да \add својој жени\add* потврду о разводу брака када се од ње разводи?“
\p
\v 8 Исус им одговори: „Мојсије вам је због тврдоће вашег срца допустио да се разводите од својих жена. Ипак, у почетку није било овако. 
\v 9 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене, осим због њеног блуда, и ожени се другом, тај чини прељубу.“ 
\v 10 Тада му рекоше његови ученици: „Ако тако стоје ствари између мужа и жене, онда је боље не женити се.“ 
\v 11 Исус им одговори: „Не могу то сви разумети, него само они којима је дано. 
\v 12 Има, наиме, неспособних за брак, јер су рођени са телесном маном. Има, опет, и таквих који су неспособни за брак, јер су их људи осакатили. А има и таквих који су сами себе лишили брачног живота, због Царства небеског. Ко може да прихвати, нека прихвати.“
\s1 Исус благосиља децу
\p
\v 13 Тада су му довели децу да би положио руке на њих и помолио се за њих, али су им ученици бранили. 
\v 14 Исус рече: „Пустите децу и не спречавајте их да долазе к мени, јер таквима припада Царство небеско!“ 
\v 15 \add Исус\add* положи руке на њих па оде оданде.
\s1 Богати младић
\p
\v 16 Уто му приступи неки човек и рече: „Учитељу, какво добро треба да чиним да бих имао вечни живот?“ 
\v 17 \add Исус\add* му одговори: „Зашто ме питаш шта је добро? Само је Један добар. Ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.“
\p
\v 18 Човек га упита: „А које?“ Исус му одговори: „Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, 
\v 19 поштуј свога оца и мајку, и воли ближњега свога као самога себе.“ 
\v 20 Младић му рече: „Све сам то извршавао. Шта ми још недостаје?“
\p
\v 21 Исус му одговори: „Ако хоћеш да будеш савршен, онда иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
\p
\v 22 Када је то младић чуо, отишао је жалостан, јер је имао велики иметак.
\p
\v 23 Исус рече својим ученицима: „Заиста вам кажем да је богаташу тешко ући у Царство небеско! 
\v 24 Још вам кажем да је лакше камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
\p
\v 25 Када су ученици чули ово, запањише се и рекоше: „Ко се онда може спасти?“
\p
\v 26 Исус их погледа па им рече: „За људе је ово немогуће, али је за Бога све могуће.“
\p
\v 27 Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом. Шта ћемо, дакле, добити за то?“
\p
\v 28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем: долази дан свеопште обнове када ће Син Човечији сести на престо своје славе. Тада ћете ви који ме следите и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. 
\v 29 И свако ко због мене остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве, примиће стоструко и баштиниће вечни живот. 
\v 30 Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.
\c 20
\s1 Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима
\p
\v 1 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 
\v 2 Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.
\p
\v 3 Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 
\v 4 па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 
\v 5 Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 
\v 6 Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’
\p
\v 7 Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’
\p
\v 8 Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’
\p
\v 9 Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 
\v 10 Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 
\v 11 Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 
\v 12 Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’
\p
\v 13 А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 
\v 14 Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 
\v 15 Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’
\p
\v 16 Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
\s1 Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
\p
\v 17 Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: 
\v 18 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. 
\v 19 Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана васкрснути.“
\s1 Молба Јаковљеве и Јованове мајке
\p
\v 20 Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. 
\v 21 Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ 
\v 22 Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.
\p
\v 23 Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“
\p
\v 24 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. 
\v 25 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 
\v 26 Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 
\v 27 и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. 
\v 28 Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“
\s1 Два јерихонска слепца
\p
\v 29 Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 
\v 30 Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“
\p
\v 31 Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 
\v 32 Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“
\p
\v 33 Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 
\v 34 Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.
\c 21
\s1 Исус улази у Јерусалим
\p
\v 1 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 
\v 2 рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 
\v 3 А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
\p
\v 4 Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
\q1
\v 5 „Реците ћерки сионској:
\q2 ’Ево, Цар твој к теби долази!
\q1 Он је кротак и јаше на магарцу
\q2 и на магарету, младунцу магарице.’“
\p
\v 6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 
\v 7 Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је \add Исус\add* узјахао. 
\v 8 Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 
\v 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
\q1 „Осана\f + \fr 21,9 \fr*\ft Реч \ft*\fq Осана \fq*\ft је усклик слављења, који на јеврејском значи: \ft*\fqa Спаси, молим те!\fqa*\f* Сину Давидову!
\b
\q1 Благословен онај који долази у име Господње!
\b
\q1 Осана на висини!“
\p
\v 10 Кад је \add Исус\add* ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
\p
\v 11 А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
\s1 Исус истерује трговце из храма
\p
\v 12 Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.
\p
\v 13 \add Исус\add* им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“
\p
\v 14 Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. 
\v 15 А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.
\p
\v 16 И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:
\q1 ’Са усана деце и дојенчади,
\q2 хвалу си себи испевао’?“
\p
\v 17 Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.
\s1 Неплодна смоква
\p
\v 18 Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 
\v 19 Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. 
\v 20 Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
\p
\v 21 Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 
\v 22 Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
\s1 Одакле Исусу власт?
\p
\v 23 \add Исус\add* је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 
\v 24 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова \add дела\add*. 
\v 25 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 
\v 26 А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 
\v 27 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
\s1 Прича о два сина
\p
\v 28 „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
\p
\v 29 Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
\p
\v 30 Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
\p
\v 31 Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
\p Они рекоше: „Први.“
\p Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 
\v 32 Јер Јован је дошао к вама \add да вам покаже\add* пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
\s1 Прича о злим виноградарима
\p
\v 33 Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 
\v 34 Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
\p
\v 35 Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 
\v 36 Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али \add виноградари\add* и са овима поступе једнако. 
\v 37 Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
\p
\v 38 Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 
\v 39 Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
\p
\v 40 Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 
\v 41 Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
\p
\v 42 Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
\q1 ’Камен што су зидари одбацили,
\q2 постаде камен угаони.
\q1 Од Господа ово беше
\q2 и то је дивно у нашим очима’?
\p
\v 43 Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 
\v 44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
\p
\v 45 Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 
\v 46 И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
\c 22
\s1 Прича о свадбеној гозби
\p
\v 1 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 
\v 2 „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 
\v 3 Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
\p
\v 4 Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
\p
\v 5 Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 
\v 6 Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 
\v 7 Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
\p
\v 8 Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 
\v 9 Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 
\v 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
\p
\v 11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 
\v 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
\p
\v 13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 
\v 14 Много је званих, али је мало изабраних.“
\s1 Порез цару
\p
\v 15 Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да \add Исуса\add* ухвате у речи. 
\v 16 Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 
\v 17 Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
\p
\v 18 Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 
\v 19 Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 
\v 20 \add Исус\add* их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 
\v 21 Они одговоре: „Царев\f + \fr 22,21 \fr*\ft Мисли се на \ft*\fqa цезара \fqa*\ft то јест, римског цара.\ft*\f*.“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 
\v 22 Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
\s1 О васкрсу мртвих
\p
\v 23 Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема васкрсења, 
\v 24 и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 
\v 25 Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 
\v 26 Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 
\v 27 На крају умре и жена. 
\v 28 Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
\p
\v 29 Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 
\v 30 Јер кад наступи васкрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 
\v 31 А што се тиче васкрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 
\v 32 ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
\p
\v 33 Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.
\s1 Највећа заповест
\p
\v 34 Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 
\v 35 а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 
\v 36 „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 
\v 37 Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 
\v 38 Ово је највећа и најважнија заповест. 
\v 39 Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 
\v 40 На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
\s1 Христ – Давидов Син и Господ
\p
\v 41 Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 
\v 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
\p Они му одговоре: „Давидов.“
\p
\v 43 Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
\q1
\v 44 ’Рече Господ Господу моме:
\q2 „Седи мени с моје десне стране,
\q1 док душмане не положим твоје,
\q2 за твоје ноге подножје да буду“’?
\m
\v 45 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
\p
\v 46 Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
\c 23
\s1 Против лицемерства фарисеја и зналаца Светога писма
\p
\v 1 Тада Исус рече народу и својим ученицима: 
\v 2 „Зналци Светог писма и фарисеји су засели на Мојсијеву столицу. 
\v 3 Све што вам кажу, ви то чините и следите, али се не поводите за оним што раде, јер они једно говоре, а друго раде. 
\v 4 Они везују и товаре тешка бремена људима на плећа, а сами неће ни прстом да мрдну да би их покренули.
\p
\v 5 Сва своја дела чине да би их људи видели: проширују своје молитвене записе и продужују ресе на одећи. 
\v 6 Воле прочеља на гозбама и предња места у синагогама, 
\v 7 да их људи поздрављају на трговима и да их ословљавају са ’Учитељу!’
\p
\v 8 А ви се немојте ословљавати са ’учитељу!’, јер само је један ваш Учитељ, а ви сте сви браћа. 
\v 9 И никога на земљи не ословљавајте са ’Оче!’, јер само је један ваш Отац – онај који је на небу. 
\v 10 Нити зовите кога вођом, јер само је један ваш вођа – Христос. 
\v 11 Највећи међу вама нека вам буде слуга. 
\v 12 Ко самог себе узвисује, биће понижен, а ко себе унизи, биће узвишен.
\p
\v 13 Јао вама, зналци Светог писма и фарисеји! Лицемери! Ви закључавате Царство Божије пред људима; сами не улазите, нити дајете да уђу они који би хтели\f + \fr 23,13 \fr*\ft Стих се налази само у већинском, византијском тексту.\ft*\f*. 
\v 14 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Удовице лишавате имовине, а молите се дуго да бисте оставили добар утисак на људе. Зато ћете бити строже осуђени.
\p
\v 15 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Путујете морем и копном да учините некога својим следбеником. А када он то постане, онда га начините сином пакленим двапут горим од себе.
\p
\v 16 Јао вама, слепе вође! Ви кажете: ’Ко се закуне храмом, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне златом које припада храму, обавезан је \add да одржи заклетву\add*.’ 
\v 17 Будале и слепци! Па шта је веће: злато или храм који посвећује злато? 
\v 18 Такође кажете: ’Ко се закуне жртвеником, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне даром који је на жртвенику, обавезан је да одржи заклетву.’ 
\v 19 Слепци! Па шта је веће? Дар или жртвеник који посвећује дар? 
\v 20 Ко се, дакле, закуне жртвеником, куне се њиме и свиме што је на њему. 
\v 21 И ко се закуне храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему. 
\v 22 И ко се закуне небом, куне се Божијим престолом и оним који седи на њему.
\p
\v 23 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Дајете десетак од нане, копра и кима, а пропуштате оно што је претежније у Закону – правду, милосрђе и веру. Ово је требало чинити, а оно не пропуштати. 
\v 24 Слепе вође, ви процеђујете \add пиће кад вам\add* комарац \add упадне у чашу\add*, а камилу гутате!
\p
\v 25 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Чистите чашу и зделу споља, а изнутра су пуне грабежи и раскалашности. 
\v 26 Фарисеју слепи! Очисти најпре чашу изнутра, да би и њена спољашњост била чиста.
\p
\v 27 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Ви сте као гробови окречени у бело. Споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и свакакве нечистоће. 
\v 28 Тако и ви наоко изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
\p
\v 29 Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Ви подижете споменике пророцима и украшавате гробове праведника 
\v 30 и говорите: ’Да смо ми живели у време наших предака, ми не бисмо учествовали у проливању крви пророчке.’ 
\v 31 Тако сами сведочите против себе да сте потомци оних који су побили пророке. 
\v 32 Довршите само оно што ваши преци започеше!
\p
\v 33 Змије! Породе отровни! Како ћете побећи од казне \add којом сте осуђени\add* на пакао? 
\v 34 Стога, ево, ја вам шаљем пророке, мудраце и зналце Светога писма. Неке од њих ћете побити и разапети, а неке ћете бичевати по вашим синагогама и терати из ваших градова. 
\v 35 Тако ће на вас доћи казна за сву праведничку крв проливену на земљи, од крви Авеља праведника до Захарије сина Варахијина, кога сте убили између храма и жртвеника. 
\v 36 Заиста вам кажем, све ће ово доћи на овај нараштај.
\s1 Тужбалица над Јерусалимом
\p
\v 37 Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. 
\v 38 Ево, кућа вам се оставља пустом. 
\v 39 А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“
\c 24
\ms1 Исус поучава на Маслинској гори
\s1 Исус говори о рушењу храма
\p
\v 1 Исус је изашао из храма, и док је одлазио, приступе му његови ученици да му покажу храмске зграде. 
\v 2 Исус им одговори: „Видите ли све ово? Заиста вам кажем да неће овде остати ни камен на камену, који се неће порушити.“
\p
\v 3 Касније, док је Исус седео на Маслинској гори, приступише му његови ученици насамо и упиташе га: „Реци нам, када ће се ово догодити и шта ће бити знак твога доласка и свршетка света?“
\p
\v 4 Исус им одговори: „Пазите да вас ко не заведе! 
\v 5 Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам Христос!’, те ће многе завести. 
\v 6 Чућете за ратове и за гласине о ратовима. Не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. 
\v 7 Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће глади и земљотреса по разним местима. 
\v 8 Све ово је тек почетак невоља.
\p
\v 9 Тада ће вас предавати на муке и убијати вас. Сви народи ће вас омрзнути ради мог имена. 
\v 10 И многи ће тада одступити од вере: издаваће један другога и мрзети се међу собом. 
\v 11 Појавиће се и многи лажни пророци и завешће многе.
\p
\v 12 Безакоње ће узети маха и услед тога ће охладнети љубав многих. 
\v 13 А ко истраје до краја, биће спасен. 
\v 14 И Радосна вест о Царству ће се проповедати по целом свету за сведочанство свим народима. Тада ће доћи крај.
\p
\v 15 А кад видите да ’страшно богохулство’ о коме говори пророк Данило, стоји на светом месту – ко чита нека разуме! – 
\v 16 тада становници Јудеје нека беже у брда. 
\v 17 Ко се нађе на крову нека не силази да узме што из куће, 
\v 18 и ко се нађе у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. 
\v 19 Јао трудницама и дојиљама у те дане! 
\v 20 Молите се да се ваше бежање не догоди у зиму или у суботу. 
\v 21 Јер ће тада настати велика невоља какве није било од почетка света, па до данас, нити ће је више бити. 
\v 22 И ако се број тих дана не би скратио, нико се не би спасао; али због изабраних ти ће се дани скратити.
\s1 Исус говори о свом повратку
\p
\v 23 Ако вам тада неко каже: ’Ево, Христос је овде!’ или: ’Онде је!’, не верујте! 
\v 24 Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци и учиниће велике знакове и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. 
\v 25 Ево, казао сам вам унапред.
\p
\v 26 Дакле, ако вам кажу: ’Ено га у пустињи!’, не излазите. Или: ’Ево га у тајним одајама!’, не верујте. 
\v 27 Јер као што муња севне с истока и засветли све до запада, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 
\v 28 Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.
\p
\v 29 А одмах након невоље тих дана
\q1 ’сунце ће потамнети,
\q2 а месец неће више светлети;
\q1 звезде ће са неба падати,
\q2 и силе се небеске уздрмати.’
\p
\v 30 И тада ће се на небу појавити знак Сина Човечијег, и сва ће племена на земљи закукати и угледати Сина Човечијег како долази на облацима небеским са силом и великом славом. 
\v 31 А на глас велике трубе, он ће послати своје анђеле да саберу његове изабране са четири стране света, с краја на крај неба.
\s1 Поука о смокви
\p
\v 32 Поучите се на примеру смокве. Када њена грана омекша и лишће потера, тада знате да је лето на прагу. 
\v 33 Тако и ви, кад видите све ово, знајте да је \add он\add* близу, пред вратима. 
\v 34 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 
\v 35 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.
\s1 Незнани дан и час
\p
\v 36 А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни сам Син, већ само Отац. 
\v 37 Јер, као што је било у време Нојево, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 
\v 38 Наиме, као што су у оне дане, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, до дана када је Ноје ушао у пловило, 
\v 39 и нису увидели све док није дошао потоп и све их однео, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 
\v 40 Тада ће двојица бити на њиви; један ће бити узет, а други остављен. 
\v 41 И две ће млети жито на жрвњу; једна ће бити узета, а друга остављена.
\p
\v 42 Бдите, стога, јер не знате у који дан ваш Господ долази. 
\v 43 Ово знајте: ако би домаћин знао у који ноћни час ће лопов доћи, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу. 
\v 44 Зато и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.
\p
\v 45 Ко је, дакле, верни и мудри слуга, кога је Господар поставио над својим домаћинством да сваком даје храну на време? 
\v 46 Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. 
\v 47 Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. 
\v 48 Али ако неваљали слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, 
\v 49 па почне да туче своје другове у служби, да једе и опија се са пијаницама, 
\v 50 доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, 
\v 51 те ће га посећи и одредити му место међу лицемерима. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
\c 25
\s1 Прича о десет девојака
\p
\v 1 Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 
\v 2 Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 
\v 3 Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 
\v 4 мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 
\v 5 Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
\p
\v 6 О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
\p
\v 7 Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 
\v 8 Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 
\v 9 Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
\p
\v 10 Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
\p
\v 11 Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
\p
\v 12 Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
\p
\v 13 Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
\s1 Прича о талантима
\p
\v 14 То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 
\v 15 Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 
\v 16 Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 
\v 17 Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 
\v 18 А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
\p
\v 19 После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 
\v 20 Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
\p
\v 21 Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
\p
\v 22 Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
\p
\v 23 Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
\p
\v 24 Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 
\v 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
\p
\v 26 Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 
\v 27 Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
\p
\v 28 Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 
\v 29 Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 
\v 30 А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
\s1 Судњи дан
\p
\v 31 А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. 
\v 32 И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. 
\v 33 Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.
\p
\v 34 Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. 
\v 35 Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; 
\v 36 био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’
\p
\v 37 Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? 
\v 38 Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? 
\v 39 Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’
\p
\v 40 А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’
\p
\v 41 Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! 
\v 42 Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; 
\v 43 био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’
\p
\v 44 Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’
\p
\v 45 А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’
\p
\v 46 Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“
\c 26
\s1 Завера против Исуса
\p
\v 1 Кад је Исус изрекао све ово, рекао је својим ученицима: 
\v 2 „Знате да је за два дана Пасха, и тада ће Сина Човечијег предати да га разапну.“
\p
\v 3 Тада се сабраше водећи свештеници и старешине народа у двору Првосвештеника по имену Кајафа. 
\v 4 Договорили су се да ухвате Исуса на превару и да га убију. 
\v 5 Али говорили су: „Само не за време празника, да се народ не би побунио.“
\s1 Помазање у Витанији
\p
\v 6 А када је Исус био у Витанији, у кући Симона губавца, 
\v 7 пришла му је нека жена с посудом од алабастра, пуном скупоценог мирисног уља, и излила је на његову главу док је он обедовао. 
\v 8 Када су то видели његови ученици, наљутише се и рекоше: „Чему ово расипање? 
\v 9 Ово је могло да се прода за велики износ и да се да сиромасима.“
\p
\v 10 Али Исус је разумео, па им је рекао: „Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 
\v 11 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек. 
\v 12 Она је излила ово мирисно уље на моје тело ради мог погреба. 
\v 13 Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала ова Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
\s1 Јудина издаја
\p
\v 14 Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариот, оде водећим свештеницима, 
\v 15 и рече: „Колико ћете ми платити ако вам га предам?“ Они одредише износ од тридесет сребрњака. 
\v 16 Отада је он тражио прилику да га изда.
\s1 Последња вечера
\p
\v 17 А на први дан празника Бесквасних хлебова приступе ученици Исусу питајући га: „Где желиш да ти припремимо пасхалну вечеру?“ 
\v 18 Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ’Учитељ пита: „Моје време се примакло; код тебе ћу славити пасхалну вечеру са својим ученицима.“’“ 
\v 19 Ученици учине како им је Исус наложио, те припреме за Пасху.
\p
\v 20 Увече је Исус са Дванаесторицом био за столом. 
\v 21 И док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
\p
\v 22 Ученици су се веома ожалостили, па су почели да питају један за другим: „Да нисам ја, Господе?“
\p
\v 23 А он им одговори: „Издаће ме онај који је са мном умакао хлеб у зделу. 
\v 24 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
\p
\v 25 А Јуда, издајник, упита: „Да нисам ја, учитељу?“ Исус му одговори: „Са̂м си рекао.“
\s1 Вечера Господња (причест)
\p
\v 26 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде ученицима и рече: „Узмите и једите, ово је моје тело.“
\p
\v 27 Затим је узео чашу, захвалио \add Богу,\add* пружио им је и рекао: „Пијте из ње сви. 
\v 28 Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха. 
\v 29 А ја вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити са вама ново вино у Царству мога Оца.“
\p
\v 30 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
\s1 Пророштво о Петровом одрицању
\p
\v 31 Тада им Исус рече: „Сви ћете се ви окренути од мене још ове ноћи, јер је написано:
\q1 ’Ударићу пастира,
\q2 и овце ће се разбежати од стада.’
\m
\v 32 Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
\p
\v 33 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја те никада нећу напустити.“
\p
\v 34 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што се петао огласи.“
\p
\v 35 Петар му рече: „Ако треба и да умрем са тобом, нећу те се одрећи!“ Тако су рекли и сви ученици.
\s1 Молитва у Гетсиманији
\p
\v 36 Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ 
\v 37 Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. 
\v 38 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“
\p
\v 39 Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
\p
\v 40 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? 
\v 41 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
\p
\v 42 Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“
\p
\v 43 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. 
\v 44 Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи.
\p
\v 45 Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 
\v 46 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
\s1 Исуса хватају
\p
\v 47 Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. 
\v 48 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ 
\v 49 Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га.
\p
\v 50 А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. 
\v 51 Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.
\p
\v 52 Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. 
\v 53 Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? 
\v 54 Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“
\p
\v 55 У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. 
\v 56 Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли.
\s1 Исус пред Великим већем
\p
\v 57 Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. 
\v 58 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. 
\v 59 А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. 
\v 60 И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица 
\v 61 и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“
\p
\v 62 Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 
\v 63 Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“
\p
\v 64 Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
\p
\v 65 Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је \add Бога\add*! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! 
\v 66 Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ 
\v 67 Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, 
\v 68 говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“
\s1 Петар се одриче Исуса
\p
\v 69 А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ 
\v 70 А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ 
\v 71 Кад је изашао у предворје, видела га је друга \add слушкиња\add*, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“
\p
\v 72 \add Петар\add* поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ 
\v 73 Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ 
\v 74 Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. 
\v 75 Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.
\c 27
\s1 Савет верских вођа доноси пресуду против Исуса
\p
\v 1 А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. 
\v 2 Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.
\p
\v 3 А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, 
\v 4 рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“
\p А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“
\p
\v 5 Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.
\p
\v 6 А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ 
\v 7 Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. 
\v 8 Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. 
\v 9 Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
\q1 „И узеше тридесет сребрњака,
\q2 цену за процењенога,
\q2 коју одредише неки од рода Израиљевог,
\q1
\v 10 и за њих купише Грнчареву њиву.
\q2 Овако ми Господ нареди.“
\s1 Пред Пилатом
\p
\v 11 Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 
\v 12 Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 
\v 13 Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 
\v 14 Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.
\s1 Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет
\p
\v 15 А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 
\v 16 Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 
\v 17 Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 
\v 18 Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
\p
\v 19 Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“
\p
\v 20 Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.
\p
\v 21 Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“
\p
\v 22 Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“
\p
\v 23 Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“
\p
\v 24 Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“
\p
\v 25 А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“
\p
\v 26 Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.
\s1 Војници се ругају Исусу
\p
\v 27 Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 
\v 28 Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 
\v 29 Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 
\v 30 Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 
\v 31 Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.
\ms1 Исуса спроводе до места погубљења
\s1 Распеће
\p
\v 32 Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 
\v 33 Када су дошли на место звано \tl Голгота\tl*, што значи „Место лобање“, 
\v 34 дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.
\p
\v 35 Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 
\v 36 Седели су тамо и чували га. 
\v 37 Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „\sc Ово је Исус, Цар јудејски\sc*.“
\p
\v 38 Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 
\v 39 А пролазници су га вређали и климали својим главама, 
\v 40 говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“
\p
\v 41 Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 
\v 42 „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 
\v 43 Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 
\v 44 Тако су га вређали и одметници разапети са њим.
\s1 Исусова смрт
\p
\v 45 А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 
\v 46 Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „\tl Ели, Ели, лема савахтани?!\tl*“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
\p
\v 47 А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“
\p
\v 48 Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 
\v 49 Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“
\p
\v 50 Исус још једном снажно узвикну и издахну.
\p
\v 51 Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 
\v 52 Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули\f + \fr 27,52 \fr*\ft Еуфемизам за \ft*\fqa умрети, преминути.\fqa*\f*, 
\v 53 и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град\f + \fr 27,53 \fr*\ft Јерусалим.\ft*\f* и показали се многима.
\p
\v 54 А \add римски\add* капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“
\p
\v 55 Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. 
\v 56 Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.
\s1 Исусова сахрана
\p
\v 57 Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов следбеник. 
\v 58 Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. 
\v 59 Јосиф узе \add Исусово\add* тело, увије га у чисто платно, 
\v 60 те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. 
\v 61 Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.
\p
\v 62 Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. 
\v 63 Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана васкрснути. 
\v 64 Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он васкрсао из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ 
\v 65 Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ 
\v 66 Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.
\c 28
\s1 Васкрсење
\p
\v 1 А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да погледају гроб. 
\v 2 У тај час наста велики потрес, јер је анђео Господњи сишао са неба, приступио, откотрљао гробни камен и сео на њега. 
\v 3 Лик му је био као муња, а одећа бела као снег. 
\v 4 Од страха пред њим, стражари су уздрхтали и постали као мртви.
\p
\v 5 Анђео рече женама: „Не бојте се! Знам да тражите разапетог Исуса. 
\v 6 Он није овде. Васкрсао је онако како је рекао. Дођите и видите место где је лежао. 
\v 7 Стога идите и реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих. Он ево иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекао сам вам.“
\p
\v 8 Оне у журби одоше са гроба, те са страхом, али и са великом радошћу, отрчаше да јаве његовим ученицима. 
\v 9 Уто их сретне Исус, те им рече: „Здраво!“ Оне му приђу, обујме његове ноге и падну ничице пред њим. 
\v 10 Исус им тада рече: „Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју; тамо ће ме видети.“
\p
\v 11 Док су оне одлазиле, неки од стражара оду у град и јаве водећим свештеницима све што се догодило. 
\v 12 Они су се онда састали са старешинама и одлучили да војницима дају много новца. 
\v 13 Рекли су им: „Реците да су његови ученици дошли ноћу и украли тело док смо ми спавали. 
\v 14 А ако заповедник дочује за ово, ми ћемо га уверити и решити вас бриге.“ 
\v 15 Стражари узму новац и учине како су их упутили. Ова прича се раширила међу Јеврејима све до данашњега дана.
\s1 Велико послање
\p
\v 16 А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду. 
\v 17 Када су га угледали, пали су ничице, а неки су посумњали. 
\v 18 Исус им приђе и рече им: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи. 
\v 19 Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. 
\v 20 Учите их да држе све што сам вам заповедио. Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.“