\id GAL - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h Галатима
\toc1 Посланица Галатима
\toc2 Галатима
\toc3 Гал
\mt1 Посланица Галатима
\c 1
\s1 Павлов поздрав црквама у Галатији
\p
\v 1 Павле, апостол, чије послање не \add долази\add* од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је васкрсао из мртвих, 
\v 2 заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:
\p
\v 3 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, 
\v 4 који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. 
\v 5 Њему припада слава од сад и довека. Амин.
\s1 Нема другог еванђеља
\p
\v 6 Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. 
\v 7 У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. 
\v 8 Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! 
\v 9 Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!
\p
\v 10 Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.
\s1 Како је Павле постао апостол
\p
\v 11 Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. 
\v 12 Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.
\p
\v 13 Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, 
\v 14 тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.
\p
\v 15 Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, 
\v 16 да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, 
\v 17 нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.
\p
\v 18 Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. 
\v 19 Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. 
\v 20 Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. 
\v 21 Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. 
\v 22 Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. 
\v 23 Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, 
\v 24 па су славили Бога ради мене.
\c 2
\s1 Павла признају остали апостоли
\p
\v 1 Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. 
\v 2 Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. 
\v 3 Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже 
\v 4 због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. 
\v 5 Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас.
\p
\v 6 Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. 
\v 7 Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. 
\v 8 Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. 
\v 9 Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове \add Цркве\add*, увиделе да ми је \add Бог\add* указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. 
\v 10 Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.
\s1 Павле кори Петра у Антиохији
\p
\v 11 А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. 
\v 12 Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. 
\v 13 У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. 
\v 14 Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“
\p
\v 15 Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ 
\v 16 Ипак, знамо да човек не постаје праведан \add пред Богом\add* вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни \add пред Богом\add* вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.
\p
\v 17 Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! 
\v 18 Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник \add Закона\add*.
\p
\v 19 Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. 
\v 20 Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. 
\v 21 Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности \add пред Богом\add*, онда је Христос узалуд умро.
\c 3
\s1 Човек се не оправдава Законом него вером
\p
\v 1 О, неразумни Галати, ко вас је опчинио? Па пред вашим очима је Исус Христос насликан као разапети! 
\v 2 Хтео бих само да знам ово: јесте ли примили Духа вршењем Закона или тиме што сте поверовали у оно што сте чули? 
\v 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте Духом, а сад завршавате телесношћу. 
\v 4 Зар сте узалуд толико тога искусили? Осим ако то није било узалуд. 
\v 5 Зар \add Бог\add* који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини то због \add тога што вршите\add* Закон или \add зато што сте\add* поверовали у оно што сте чули?
\p
\v 6 Исто тако је и Аврахам „поверовао Богу, па му је то урачунато у праведност.“ 
\v 7 Знајте, дакле, да су они који верују Аврахамово потомство.
\p
\v 8 Писмо је, ево, предвидело да ће Бог вером учинити праведнима незнабошце. Бог је, наиме, унапред објавио Аврахаму: „По теби ће бити благословени сви народи.“ 
\v 9 И као што је Аврахам поверовао, \add те примио благослов\add*, тако и они који верују примају благослов.
\p
\v 10 Јер, они који се ослањају на вршење одредби Закона – под клетвом су. \add У Писму\add* је написано: „Проклет био сваки који не буде испуњавао све што је написано у књизи Закона, и вршио их.“ 
\v 11 Дакле, јасно је да вршењем Закона нико не може постати праведан пред Богом, јер, „Праведник ће живети од вере.“ 
\v 12 А Закон нема ништа заједничко са вером, јер, „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“
\p
\v 13 Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ 
\v 14 То је учинио да би многобошци примили Аврахамов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.
\s1 Улога Закона
\p
\v 15 Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. 
\v 16 Бог је, дакле, дао обећања Аврахаму и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. 
\v 17 Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Аврахамом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. 
\v 18 Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Аврахаму на основу обећања.
\p
\v 19 Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Аврахамов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. 
\v 20 Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.
\p
\v 21 Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. 
\v 22 Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да оно што је обећано онима који верују.
\p
\v 23 Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. 
\v 24 Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност \add пред Богом\add*. 
\v 25 Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.
\p
\v 26 Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. 
\v 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 
\v 28 Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 
\v 29 Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању.
\c 4
\p
\v 1 Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. 
\v 2 Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. 
\v 3 Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. 
\v 4 А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, 
\v 5 да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца \add Божија\add*. 
\v 6 А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ 
\v 7 Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.
\p
\v 8 Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. 
\v 9 А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? 
\v 10 Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. 
\v 11 Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.
\p
\v 12 Браћо, молим вас, будите као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 
\v 13 Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. 
\v 14 Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 
\v 15 Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. 
\v 16 Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?
\p
\v 17 \add Ти људи\add* показују ревност за вас, али не из добрих \add намера\add*. Наиме, они желе да вас одвоје \add од мене\add*, да бисте ви ревновали за њих. 
\v 18 Добро је да будете ревносни, али за добре \add ствари\add*, и то увек, а не само кад сам ја код вас. 
\v 19 О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. 
\v 20 Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.
\p
\v 21 Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? 
\v 22 Написано је да је Аврахам имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. 
\v 23 Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу \add Божијег\add* обећања.
\p
\v 24 Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. 
\v 25 Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. 
\v 26 Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. 
\v 27 Јер је написано:
\q1 „Радуј се, нероткињо, која не рађаш,
\q2 подврискуј кличући,
\q1 ти што муке порођајне не трпиш,
\q2 јер више деце има самотна,
\q1 него она која има мужа.“
\p
\v 28 Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. 
\v 29 Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који \add је рођен\add* на основу \add обећања\add* Духа, тако је и данас. 
\v 30 Али, шта Писмо каже:
\q1 „Отерај слушкињу и њеног сина,
\q2 јер син слушкиње неће делити наследство
\q2 са сином слободне.“
\p
\v 31 Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.
\c 5
\s1 Права слобода
\p
\v 1 Христос нас је ослободио да живимо у слободи. Зато чврсто стојте и не потчињавајте се опет ропском јарму.
\p
\v 2 Ево ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам није ни од какве користи. 
\v 3 Поново упозоравам сваког човека који хоће да се обреже: ако се обреже, дужан је да изврши сав Закон. 
\v 4 Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да постанете праведни \add пред Богом\add* вршењем Закона; отпали сте од милости. 
\v 5 Јер ми, \add вођени\add* Духом, по вери жељно ишчекујемо праведност којој се надамо. 
\v 6 Наиме, у Христу Исусу ништа не вреди ни обрезање, ни необрезање, него вера која делује кроз љубав.
\p
\v 7 Добро сте трчали; ко вас је спречио да будете послушни истини? 
\v 8 Тај подстицај не долази од \add Бога\add* који вас позива. 
\v 9 Мало квасца укисели све тесто. 
\v 10 Поуздајем се у вас у Господу да ни ви нећете другачије мислити. А онај који вас збуњује, поднеће казну.
\p
\v 11 Али ако ја, браћо, проповедам да је обрезање \add неопходно\add*, зашто сам још увек прогоњен? У том случају говор о крсту не би представљао никакву препреку. 
\v 12 О, кад би се ушкопили ти што вас збуњују!
\p
\v 13 Браћо, позвани сте \add да живите\add* у слободи, али не дозволите да ваша слобода буде изговор \add да удовољавате\add* грешној природи, него љубављу служите једни другима. 
\v 14 Јер сав Закон налази своје испуњење у једној јединој заповести: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 
\v 15 Ако се, дакле, међусобно уједате и изједате, пазите да се не истребите.
\s1 Живот по Духу
\p
\v 16 Кажем вам: живите по Духу, па нећете удовољити ономе што ваша грешна природа хоће. 
\v 17 Јер грешна природа жели оно што се противи Духу, а Дух жели оно што се противи грешној природи. Ово двоје се противе једно другом, те не чините оно што хоћете. 
\v 18 Али, ако вас Дух води, нисте \add више\add* под Законом.
\p
\v 19 А дела грешне природе су позната: блуд, нечистота, разврат, 
\v 20 идолопоклонство, врачарство, непријатељства, свађа, пакост, бес, љубомора, раздори, поделе, 
\v 21 завист, пијанке, пировања и ствари сличне овима. Што сам вам рекао раније, то вам говорим и сад: они који чине такве ствари неће узети учешћа у Царству Божијем.
\p
\v 22 А плод Духа је: љубав, радост, мир, стрпљивост, честитост, доброта, вера, 
\v 23 кроткост, уздржљивост. Против ових нема Закона. 
\v 24 Они који припадају Христу, разапели су своју грешну природу са страстима и пожудама. 
\v 25 Ако смо, дакле, добили живот посредством Духа, онда и живимо по \add водству\add* Духа. 
\v 26 Не будимо умишљени, не изазивајмо једни друге, не завидимо једни другима.
\c 6
\p
\v 1 Браћо, ако се неко затекне у каквом преступу, ви духовни исправите таквог у духу кроткости, пазећи да и сами не подлегнете искушењу. 
\v 2 Носите бремена један другога, па ћете тако испунити Христов закон. 
\v 3 Јер ако неко мисли да је нешто, а није ништа, самога себе вара. 
\v 4 Свако нека преиспита своје понашање, не поредећи се са другима. Тада нека се хвали пред собом. 
\v 5 Јер свако треба да носи терет одговорности за себе.
\p
\v 6 Ко прима поуку из \add Божије\add* речи, нека сва добра дели са својим учитељем. 
\v 7 Не варајте се; Бог се не да исмејавати. Јер шта ко сеје, то ће и жети. 
\v 8 Наиме, ко сеје у своју грешну природу, од грешне природе ће пожњети пропаст. А ко сеје у Дух, од Духа ће пожњети вечни живот. 
\v 9 Нека вам не дојади да чините добро, јер ћемо у своје време пожњети жетву, ако не малакшемо. 
\v 10 Стога, дакле, док још имамо времена, чинимо добро свим људима, а поготову своме роду по вери.
\s1 Закључак и поздрав
\p
\v 11 Видите коликим вам словима својеручно пишем. 
\v 12 Они који хоће да се хвале сами собом, терају вас да се обрежете, само да не би били прогоњени због Христовог крста. 
\v 13 Наиме, чак ни они који су обрезани, не извршавају Закон, него само хоће да се хвале тиме што сте се на њихов наговор обрезали. 
\v 14 А од мене далеко било да се хвалим нечим другим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, чијим је посредством свет умро за мене, и ја за свет. 
\v 15 Јер, није важно ни обрезање ни необрезање, него ново створење. 
\v 16 А свима који се држе овог правила, мир и милосрђе, заједно са свим Божијим Израиљем. 
\v 17 Убудуће нека ме нико не узнемирава, јер ја на свом телу носим ознаке\f + \fr 6,17 \fr*\fq Ознаке \fq*\ft се односе на ране, или ожиљке на телу апостола Павла, које је задобио проповедајући еванђеље.\ft*\f* Исусове. 
\v 18 Браћо, милост Господа нашега Исуса Христа \add нека буде\add* са вашим духом! Амин.