\id EST - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h Књига о Јестири
\toc1 Књига о Јестири
\toc2 Књига о Јестири
\toc3 Јес
\mt1 Књига о Јестири
\c 1
\s1 Царица Астина свргнута
\p
\v 1 Било је то у време Артаксеркса, када је Артаксеркс царевао од Индије па све до Куша у стотину двадесет седам области. 
\v 2 У то време, док је цар Артаксеркс седео на престолу свог царства, у двору који је био у Сусану, 
\v 3 треће године своје владавине је приредио гозбу за све своје главаре и све његове слуге. А заповедници војске Персије и Мидије, племићи и главари области су били пред њим.
\p
\v 4 Он им је много дана показивао богатство сјаја свог царства и раскош славе свога величанства, чак стотину осамдесет дана. 
\v 5 Када су се ти дани завршили, цар је приредио за све људе који су се затекли на двору у Сусану – од највећих до најмањих – седмодневну гозбу у дворишту врта царског двора. 
\v 6 Беле и љубичасте завесе су висиле на врпцама од финог платна и од скерлета на сребрним алкама и мермерним стубовима. Златни и сребрни лежајеви били су на поду од порфира, седефа, црног и белог мермера. 
\v 7 Пило се из златних чаша и других различитих посуда. Било је обиља царског вина, онако како доликује царској дарежљивости. 
\v 8 Ипак, пило се према указу да нико на то није био примораван. Наиме, цар је наредио сваком надгледнику свог двора да поступа по жељи сваког понаособ.
\p
\v 9 Такође је и царица Астина приредила гозбу за жене у Артаксерксовом царском двору.
\p
\v 10 А седмог дана, када је вино разгалило царево срце, заповедио је Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу – седморици евнуха који су служили пред царем Артаксерксом – 
\v 11 да доведу царицу Астину пред цара, са царском круном, да народу и главарима покаже њену лепоту. Наиме, она је била веома лепа. 
\v 12 Али царица Астина је одбила да дође на цареву заповест коју су јој пренели евнуси. На то се цар јако разгневио и у себи разбуктао од беса.
\p
\v 13 Тада је цар упитао мудраце, који су умели да разумеју времена – јер, цар је тако поступао. Изложио би ствар свима који су познавали закон и право; 
\v 14 онима који су му били блиски: Карсени, Сетару, Адмати, Тарсису, Мересу, Марсени и Мемукану, седморици персијских и мидијских главара који су гледали царево лице и били најузвишенији у царству:
\p
\v 15 „Шта закон налаже да се уради са царицом Астином зато што није послушала заповест цара Артаксеркса коју су јој пренели евнуси?“
\p
\v 16 Тада је пред царем и главарима одговорио Мемукан: „Царица Астина није погрешила само против цара већ и против свих главара и против свег народа у свим областима цара Артаксеркса. 
\v 17 Наиме, царичин случај ће доћи до свих жена и изазвати их да презриво гледају своје мужеве када разгласе: ’Цар Артаксеркс је наредио да му пред њега доведу царицу Астину, а она није дошла!’ 
\v 18 И колико данас ће кнегиње Персије и Мидије, које буду чуле за царичин случај, рећи тако свим царевим главарима. Биће много презира и гнева.
\p
\v 19 Ако је цару по вољи, нека се од њега пошаље царски указ и нека се за стално запише у законе Персије и Мидије: царица Астина више неће долазити у присуство цара Артаксеркса, а царичино достојанство цар даје другој која је боља од ње. 
\v 20 Царев ће се указ – који ће он да донесе – чути по свем његовом царству, које је велико. И све ће жене да поштују своје мужеве, од највећег до најмањег.“
\p
\v 21 Овај савет се допао цару и главарима, па је цар поступио према Мемукановој речи. 
\v 22 Послао је писма по свим царским областима, и то свакој области на њеном писму и сваком народу на његовом језику – да сваки човек буде домаћин свог дома и говори језиком свог народа.
\c 2
\s1 Јестира постаје царица
\p
\v 1 Након ових догађаја, када се утишао бес цара Артаксеркса, он се сетио Астине, онога што је урадила и што је било одлучено против ње. 
\v 2 Тада су цареви младићи, који су му служили, рекли: „Нека се потраже за цара девојке, девице привлачног изгледа! 
\v 3 Нека цар одреди надгледнике у свим областима свог царства. Нека они, у Сусану на двору, окупе у харему сваку девојку, лепу и привлачну девицу и предају је Игају, царевом евнуху и надгледнику жена, па нека им обезбеди да се дотерују. 
\v 4 Девојка која се свиди цару нека влада уместо Астине.“ Овај савет је цару био прихватљив па је тако и урадио.
\p
\v 5 У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца 
\v 6 који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. 
\v 7 Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку.
\p
\v 8 Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена. 
\v 9 Девојка му се свидела и стекла његову наклоност, а он се ревно побринуо за њено дотеривање и њена следовања. Дао јој је и седам пробраних пратиља са царевог двора, па је и њу и њене пратиље преселио у најбољи део харема.
\p
\v 10 Јестира није рекла из ког је народа и ко јој је род, јер јој је Мардохеј забранио да то говори. 
\v 11 А Мардохеј се дан за даном шетао испред двора, испред харема, да сазна за Јестирино стање и шта ће да буде са њом.
\p
\v 12 На сваку девојку би дошао ред да иде цару Артаксерксу, када би се завршило њено улепшавање од дванаест месеци, према одредби за жене. Наиме, толико је трајало време њиховог улепшавања: шест месеци са уљем смирне и шест месеци са балзамовим уљем и средствима за дотеривање жена. 
\v 13 А девојка би овако отишла цару: било би јој дано све што би затражила да са собом из харема понесе на царев двор. 
\v 14 Увече би ушла, а ујутро би се вратила у други харем и била би предана Сазгазу, царевом евнуху и надгледнику иноча. Више није смела да иде цару осим ако би му се свидела и ако би је цар позвао по имену.
\p
\v 15 Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. 
\v 16 Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета\f + \fr 2,16 \fr*\ft Децембар/јануар.\ft*\f*, седме године његове владавине.
\p
\v 17 Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. 
\v 18 Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости.
\s1 Мардохеј разоткрива заверу
\p
\v 19 Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. 
\v 20 Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана.
\p
\v 21 Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. 
\v 22 Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. 
\v 23 Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
\c 3
\s1 Аман кује заверу да истреби Јевреје
\p
\v 1 Након ових догађаја цар Артаксеркс је узвисио Амана, сина Амадета Агагеја. Унапредио га је и поставио његову столицу изнад свих главара који су били са њим. 
\v 2 Све цареве слуге које су биле на царевим вратима би клечале и клањале се Аману. Наиме, тако је цар заповедио за њега. Али Мардохеј му није клечао и није му се клањао.
\p
\v 3 Тада су цареве слуге, које су биле на царевим вратима рекле Мардохеју: „Зашто не мариш за цареву заповест?“ 
\v 4 Догодило се да су му тако говорили дан за даном, али он их није слушао. Тако су јавили Аману да би се видело вреди ли Мардохејев изговор. Наиме, рекао им је да је Јеврејин.
\p
\v 5 И Аман је видео да Мардохеј не клечи и не клања му се, па се испунио бесом. 
\v 6 Али помисао да убије само Мардохеја му је била недовољна, јер су му открили Мардохејево порекло. Зато је Аман одлучио да истреби све Јевреје који су живели у Артаксерксовом царству, сав Мардохејев народ.
\p
\v 7 Првог месеца, а то је месец нисан, дванаесте године цара Артаксеркса, бацили су пур – то јест жреб – пред Аманом за сваки дан и за сваки месец, све до дванаестог месеца адара\f + \fr 3,7 \fr*\ft Фебруар или март. Неки преводи (Босанска Библија, Јерусалимска) прате текстуално решење: \ft*\fqa и жреб паде на тринаести дан дванаестог месеца.\fqa*\f*.
\p
\v 8 Тада је Аман рекао цару Артаксерксу: „Постоји извесни народ који се раштркао и расејао по народима у свим областима твог царства. Њихови закони су другачији од свих народа и они не извршавају царске законе. Цару не одговара да их остави на миру. 
\v 9 Ако је цару по вољи, нека се напише да се истребе, а ја ћу на руке извршилаца посла да одмерим десет хиљада таланата\f + \fr 3,9 \fr*\ft Око 340 t.\ft*\f* сребра, да се донесу у цареву ризницу!“
\p
\v 10 На то је цар скинуо печатни прстен са своје руке и дао га Аману, сину Амадета Агагеја, злотвору Јевреја. 
\v 11 Цар је рекао Аману: „Сребро је твоје, а и народ, па са њим чини оно што сматраш да је добро.“
\p
\v 12 Првог месеца тринаестог дана позвани су цареви писари. Записано је све што је Аман заповедио царевим заповедницима, управитељима свих области и главарима свих народа, свим областима њиховим писмом и сваком народу његовим језиком. Записано је у име цара Артаксеркса и запечаћено царским печатним прстеном. 
\v 13 Послана су писма по гласницима у све цареве области да се истребе, побију и униште сви Јевреји – младо и старо, деца и жене – у једном дану. И то тринаестог дана дванаестог месеца адара, и да им се добра заплене. 
\v 14 Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се припремили за овај дан.
\p
\v 15 По царевој заповести, гласници су кренули у журби, а закон је оглашен на двору у Сусану. Цар и Аман су сели да пију док је град Сусан био сметен.
\c 4
\s1 Мардохеј тражи Јестирину помоћ
\p
\v 1 Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем. 
\v 2 Али отишао је само до царевих врата јер на царева врата није смело да се уђе у кострети. 
\v 3 У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу.
\p
\v 4 Тада су Јестири дошле њене слушкиње и евнуси и то су јој јавили. Царица се силно потресла. Послала је одећу да обуку Мардохеја, да скине кострет, али он није хтео да је узме. 
\v 5 Јестира је позвала Атаха, једног од царевих евнуха кога је он послао да јој служи, па му је наредила за Мардохеја да сазна о чему се ради и шта се дешава.
\p
\v 6 Атах је отишао код Мардохеја на градски трг испред царевих врата. 
\v 7 И Мардохеј му је пренео све што га је задесило и колико ће сребра укупно Аман да одмери у цареву ризницу да истребе Јевреје. 
\v 8 Дао му је препис записаног закона о њиховом истребљењу, даног у Сусану, да покаже Јестири; да је обавести и наложи јој да иде код цара и моли га за милост, да пред њим заступа свој народ.
\p
\v 9 Атах се вратио и пренео Јестири све Мардохејеве речи. 
\v 10 А Јестира је наредила Атаху да пренесе Мардохеју: 
\v 11 „Све цареве слуге и народ из свих царевих области знају да би било који мушкарац и жена, који би дошао у унутрашњост двора, а није позван, био убијен према једном његовом закону. Осим ако би му цар пружио златно жезло и оставио га да живи. А ја, ево, нисам позвана да идем код цара тридесет дана.“
\p
\v 12 Тако су пренели Мардохеју Јестирине речи. 
\v 13 А Мардохеј је овако одговорио Јестири: „И не помишљај у својој души да ћеш на царевом двору бити сачувана више од свих Јевреја. 
\v 14 Јер, ако заћутиш у овом часу, Јеврејима ће са другог места доћи помоћ и избављење, а ти и дом твог оца ћете да настрадате. А ко зна, можда си баш за време попут овог доспела на место царице?“
\p
\v 15 Јестира је одговорила Мардохеју: 
\v 16 „Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем – погинем.“
\p
\v 17 Тако је Мардохеј отишао и урадио све како му је Јестира наложила.
\c 5
\s1 Јестирина молба цару
\p
\v 1 Трећег дана Јестира се обукла царски и стала у двориште царског двора, испред двора, док је цар седео на свом царском престолу у двору наспрам улаза у двор. 
\v 2 Цар је тада видео царицу Јестиру како стоји у дворишту и смиловао се на њу. Цар је испружио ка Јестири своје златно жезло које му је било у руци, па је Јестира пришла и дотакнула врх жезла.
\p
\v 3 Рекао јој је цар: „Шта ти је, царице Јестиро? Шта желиш? Даће ти се макар и половина царства!“
\p
\v 4 Јестира му је одговорила: „Ако је цару по вољи, нека данас дође цар са Аманом на гозбу коју сам за њега припремила.“
\p
\v 5 Цар заповеди: „Пожурите Амана да уради по Јестириној речи!“
\p Тако је цар са Аманом дошао на гозбу коју је Јестира припремила. 
\v 6 Када су на гозби пили вино, цар је упитао Јестиру: „Која је твоја молба? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“
\p
\v 7 А Јестира му је одговорила: „Ово је моја молба и моја жеља: 
\v 8 Ако сам нашла благонаклоност пред царем и ако је цару по вољи да испуни моју молбу и учини по мојој жељи, нека дођу цар и Аман на гозбу коју ћу за њих да припремим, и сутра ћу учинити према царевој речи.“
\s1 Аман бесни против Мардохеја
\p
\v 9 Тог дана је Аман отишао веселог и радосног срца. Али када је Аман видео Мардохеја на царевим вратима, да му не устаје и да не дрхти пред њим, Аман се испунио бесом према Мардохеју. 
\v 10 Али, Аман се суздржао и отишао својој кући.
\p Затим је послао по своје пријатеље и своју жену Сересу и окупио их. 
\v 11 Онда им је приповедао Аман о слави свог богатства, о многим својим синовима, о свему чиме га је цар унапредио и о томе како га је узвисио над царским главарима и слугама. 
\v 12 Такође је Аман рекао: „Никог осим мене царица Јестира није позвала са царем на гозбу коју је припремила. Чак ме је и сутра позвала са царем. 
\v 13 Али све то ми не одговара докле год гледам Мардохеја, Јеврејина, како седи на царевим вратима.“
\p
\v 14 На то му је рекла Сереса, његова жена, и сви његови пријатељи: „Нека направе вешала висока педесет лаката\f + \fr 5,14 \fr*\ft Око 25 m.\ft*\f*, па ујутру реци цару да на њих обесе Мардохеја. Онда весело иди с царем на гозбу.“ Аману се свидео савет па је направио вешала.
\c 6
\s1 Мардохеј почаствован
\p
\v 1 Цар није спавао те ноћи, па је заповедио да му донесу спомен-књигу, дневнике, која је била прочитана пред њим. 
\v 2 И тако се нашло записано како је Мардохеј разоткрио двојицу царевих евнуха и чуваре прага, Вихтана и Тареса, у намери да убију цара Артаксеркса.
\p
\v 3 Цар је питао: „Шта је због овог урађено у част и достојанство Мардохеја?“
\p Одговорили су цареви младићи, његове слуге: „Баш ништа није урађено за њега.“
\p
\v 4 Цар је упитао – „Ко је у дворишту?“ – јер је Аман дошао у спољашње двориште царског двора да разговара са царем о вешању Мардохеја на вешала која је подигао за њега.
\p
\v 5 Цареве слуге су му одговориле: „То је Аман, стоји у дворишту.“
\p А цар им узврати: „Нека уђе.“
\p
\v 6 Аман је дошао, а цар му је рекао: „Шта би требало да се уради за човека кога цар хоће да почаствује?“
\p На то је Аман рекао у срцу: „Коме би цар желео да искаже почаст више него мени?!“ 
\v 7 Аман је одговорио цару: „Човеку кога цар жели да почаствује 
\v 8 нека буде донета царска одећа коју је цар носио, коњ кога је цар јахао и коме је на главу стављена царска перјаница. 
\v 9 Онда нека се одећа и коњ дају у руке човеку који је царски главар, племић. И нека обуку човека кога цар жели да почаствује, нека га проведу на коњу по градском тргу и нека пред њим објављују: ’Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!’“
\p
\v 10 А цар је рекао Аману: „Пожури, узми одећу и коња баш како си казао и уради то за Мардохеја Јеврејина који седи на царевим вратима. И немој да пропустиш ни речи од свега што си предложио!“
\p
\v 11 Тако је Аман узео одећу и коња, обукао Мардохеја, провео га по градском тргу и објавио пред њим: „Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!“
\p
\v 12 Онда се Мардохеј вратио на царска врата, а Аман је покрио главу и ожалошћен пожурио својој кући. 
\v 13 Аман је све ово што га је задесило исприповедао Сереси, својој жени и својим пријатељима.
\p А Сереса, његова жена и његови мудраци су му рекли: „Ако је Мардохеј потомак Јевреја, а ти си већ почео да падаш пред њим, нећеш имати снаге да му се супротставиш. Сигурно ћеш пасти пред њим.“ 
\v 14 И док су они још разговарали са њим, стигли су цареви евнуси па су пожурили да одведу Амана на гозбу коју је Јестира припремила.
\c 7
\s1 Аман обешен
\p
\v 1 Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. 
\v 2 Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“
\p
\v 3 Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да живот и мој народ на моју жељу. 
\v 4 Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“\f + \fr 7,4 \fr*\ft Други део стиха се преводи и као: \ft*\fqa а …премда непријатељ не би могао да надокнади штету цару.\fqa*\f*
\p
\v 5 Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“
\p
\v 6 Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“
\p Аман је био престрављен пред царем и царицом. 
\v 7 Цар је бесно устао од гозбе и вина, и отишао у дворску башту, а Аман је остао да моли за живот царицу Јестиру. Наиме, видео је да је цар решен да му нанесе зло.
\p
\v 8 Када се цар вратио из дворске баште у кућу где је била гозба и вино, Аман је био пао на лежај на коме је била царица Јестира.
\p А цар је рекао: „Да неће још и царицу да обешчасти у мојој кући?!“
\p Чим је цар изустио ову реч покрили су Аманово лице. 
\v 9 А Арвона, један од евнуха који служе цару је рекао: „Ту су вешала која је Аман спремио за Мардохеја који је говорио добро за цареву корист. Ено стоје код Аманове куће и висока су педесет лаката\f + \fr 7,9 \fr*\ft Око 25 m.\ft*\f*.“
\p На то је цар наредио: „Обесите га на њих!“ 
\v 10 Тако су обесили Амана на вешала која је он подигао за Мардохеја и царев бес се утишао.
\c 8
\s1 Царев проглас у корист Јевреја
\p
\v 1 Тог је дана цар Артаксеркс дао царици Јестири кућу Амана, злотвора Јевреја, а Мардохеј је дошао пред цара, јер му је Јестира испричала шта јој је он. 
\v 2 Цар је скинуо печатни прстен, који је одузео Аману и дао га Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.
\p
\v 3 Јестира је поново проговорила пред царем. Пала је пред његове ноге, плакала и преклињала га за милост да уклони зло Амана Агагеја и његов наум који је сковао против Јевреја. 
\v 4 Цар је пружио Јестири златно жезло и Јестира је устала и стала пред цара.
\p
\v 5 Рекла је: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла благонаклоност пре њим, ако је ова ствар погодна цару и ако сам му ја драга – нека се запише и писмима опозове наум Амана Агагеја, Амадетовог сина, који је написао да се униште Јевреји који су у царевим областима. 
\v 6 Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“
\p
\v 7 Цар Артаксеркс је одговорио царици Јестири и Мардохеју Јеврејину: „Ево, Аманову кућу сам дао Јестири, а њега су обесили на вешала, јер је подигао своју руку против Јевреја. 
\v 8 Сад и ви пишите у корист Јевреја оно што сматрате да је добро, у царево име, и опечатите царевим печатним прстеном. Јер је неопозиво писмо написано у царево име и опечаћено царевим печатним прстеном.“
\p
\v 9 Тада су окупили све цареве писаре, баш у то време – трећег месеца, а то је месец сиван\f + \fr 8,9 \fr*\ft Мај/јун.\ft*\f*, двадесет трећег дана. Записано је све што је Мардохеј заповедио Јеврејима, управитељима, заповедницима и главарима области од Индије до Куша за стотину двадесет седам области. И то за сваку област њеним писмом, за сваки народ његовим језиком и за Јевреје њиховим писмом и њиховим језиком. 
\v 10 Писао је у име цара Артаксеркса и опечатио царевим печатним прстеном. Послао је писма по гласницима на коњима. Они су јахали најбржа царска грла.
\p
\v 11 Наиме, цар је дозволио Јеврејима у свим градовима да се окупе, да бране своје животе, да истребе, побију и униште сваку војску народа и области која би их напала са њиховом децом и женама, као и да им заплене добра. 
\v 12 И то у једном дану у свим областима цара Артаксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца адара\f + \fr 8,12 \fr*\ft Фебруар/март.\ft*\f*. 
\v 13 Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се Јевреји припремили за овај дан и осветили се својим непријатељима.
\p
\v 14 Ужурбани гласници, који су јахали најбржа царска грла, су изашли да похитају по царевој заповести. Проглас је био издан на двору у Сусану.
\p
\v 15 Мардохеј је од цара отишао у љубичастој и белој царској одећи, са великом златном круном, у огртачу од финог белог и скерлетног платна. А град Сусан је клицао и радовао се. 
\v 16 То је за Јевреје било светло, радост, милина и част. 
\v 17 У свакој области и у сваком граду докле је досегнула царева заповест и његов проглас, за Јевреје су настали весеље, радост, гозба и радостан дан. Многи народи земље су постали Јевреји јер их спопао страх од Јевреја.
\c 9
\s1 Тријумф Јевреја
\p
\v 1 Дванаестог месеца – а то је месец адар\f + \fr 9,1 \fr*\ft Фебруар/март.\ft*\f* – тринаестог дана када је дошло време да се изврши царева реч и његов проглас, непријатељи Јевреја су се понадали да ће завладати над њима. Али све се преокренуло када су Јевреји завладали над својим мрзитељима. 
\v 2 Јевреји су се окупили у њиховим градовима по свим областима цара Артаксеркса како би побили све који су им желели зло. И нико није могао да им се одупре, јер је страх спопао све народе. 
\v 3 Сви обласни главари, заповедници, управитељи и цареви службеници су помагали Јеврејима, јер их је спопао страх од Мардохеја. 
\v 4 Наиме, Мардохеј је био велик на царевом двору и његова слава се проносила кроз све области. Стварно је тај човек, Мардохеј, постајао све већи.
\p
\v 5 Тако су Јевреји ударили на све своје непријатеље и сасекли их мачем. Чинили су са својим мрзитељима како су хтели кроз покољ и затирање. 
\v 6 Јевреји су у престоници Сусан поклали и затрли пет стотина људи; 
\v 7 и Фарсандата, Далфона и Аспата; 
\v 8 Пората, Адалију и Аридата; 
\v 9 Фармаста, Арисаја, Аридаја и Вајезата, 
\v 10 десеторицу синова Амана, Амадетовог сина и злотвора Јевреја. Убили су их, али нису покупили плен.
\p
\v 11 Тог дана су јавили цару број покланих у престоници Сусан. 
\v 12 На то је цар рекао царици Јестири: „У престоници Сусан Јевреји су поклали и затрли пет стотина људи и десеторицу Аманових синова. Шта ли су тек урадили у остатку царевих области?! Која је твоја молба? Биће ти дано. Шта је то што још желиш? Нека буде.“
\p
\v 13 Јестира је одговорила цару: „Ако је цару по вољи, нека се допусти још сутра Јеврејима, који су у Сусану, да чине према данашњем прогласу, и да се на вешала обесе десеторица Аманових синова.“
\p
\v 14 Цар је заповедио да ово буде извршено. Издат је проглас у Сусану па су обесили тела десеторице побијених Аманових синова. 
\v 15 Јевреји, који су били у Сусану, окупили су се четрнаестог дана месеца адара, па су у Сусану побили три стотине људи, али нису покупили плен.
\p
\v 16 Остали Јевреји, они по царевим областима, су се окупили, па су устали да бране своје животе. И тако су се решили својих непријатеља поклавши седамдесет пет хиљада својих мрзитеља, али нису покупили плен. 
\v 17 То се догодило тринаестог дана месеца адара, а четрнаестог дана су одахнули и учинили га даном гозбе и радости.
\p
\v 18 Јевреји из Сусана су се окупили тринаестог и четрнаестог, па су одахнули петнаестог дана и учинили га даном гозбе и радости.
\p
\v 19 Зато Јевреји са села, они који пребивају у неограђеним градовима, славе четрнаести адар у весељу, гозби, празновању и слању дарова свакоме из суседства.
\s1 Озваничење Пурима
\p
\v 20 Мардохеј је записао све ове догађаје и разаслао писма свим Јеврејима по областима цара Артаксеркса – и онима који су близу и онима који су далеко – 
\v 21 како би их обавезао да сваке године славе четрнаестог дана и петнаестог дана месеца адара. 
\v 22 Наиме, тих дана су Јевреји одахнули од својих непријатеља. Тог месеца се њихова туга преокренула у радост и жалост у срећан дан. Нека за њих то буду дани гозбе и радости када ће слати дарове свакоме из суседства и сиромасима.
\p
\v 23 Јевреји су прихватили да празнују тако како су и отпочели, а и то што им је написао Мардохеј. 
\v 24 Јер Аман, син Амадета Агагеја и злотвор свих Јевреја је наумио да затре све Јевреје. Бацао је пур, то јест жреб да их смете и затре. 
\v 25 Али када је то дошло пред цара, он је заповедио прогласом да се опозову његови зли науми које је осмислио против Јевреја, и то на његову штету, па су њега и његове синове обесили на вешала. 
\v 26 Зато су оне дане назвали \tl Пурим\tl*, од имена „пур“. Због свих речи овог писма, због онога што су видели у овоме и онога што им се догодило, 
\v 27 Јевреји су установили и обавезали себе, своје потомке и све који су им били припојени, да неће пропустити да празнују ова два дана, према прогласу који им је дан, сваке године у време које им је одређено; 
\v 28 да ће се тих дана сећати и празновати их у сваком нараштају, у сваком роду, у свакој области и у сваком граду; да се дани овог Пурима неће пропустити међу Јеврејима и да сећање на њих неће нестати у њиховом потомству.
\p
\v 29 Са свим овлашћењем царица Јестира, ћерка Авихејева, је са Мардохејем Јеврејином написала да би потврдили ово друго писмо о Пуриму. 
\v 30 Он је послао писма са речима мира и истине свим Јеврејима у стотину двадесет седам царских Артаксерксових области, 
\v 31 да установи дане Пурима у прописано време као што их је установио Јеврејин Мардохеј са царицом Јестиром, онако како су се обавезали и они и њихово потомство прописима о постовима и њиховим нарицањима. 
\v 32 Тако је Јестирина заповест потврдила ове прописе за Пурим и то је било записано у књигу.
\c 10
\s1 Мардохејева величина
\p
\v 1 Цар Артаксеркс је поставио надзорнике принудног рада над земљом и над морским острвима. 
\v 2 Наиме, сва достигнућа његове моћи и његове силе и објава о Мардохејевој величини – кога је цар узвеличао – зар нису записана у Књизи дневника о времену царева Мидије и Персије? 
\v 3 Јер је Мардохеј Јеврејин био други до цара Артаксеркса, велик међу Јеврејима и прихваћен од мноштва своје браће, јер је тражио добробит за свој народ и објављивао мир за све своје потомке.