\id ECC - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h Књига проповедникова
\toc1 Књига проповедникова
\toc2 Књига проповедникова
\toc3 Про
\mt1 Књига проповедникова
\c 1
\s1 Све је пролазно
\p
\v 1 Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:
\q1
\v 2 Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
\q1 пролазност над пролазношћу!
\q2 Све је пролазно!
\b
\q1
\v 3 У чему је корист људима од свег њиховог труда
\q2 којим се упињу под капом небеском?
\q1
\v 4 Поколење долази, поколење одлази,
\q2 а земља траје довека.
\q1
\v 5 Сунце излази, сунце залази,
\q2 жури на своје место одакле излази.
\q1
\v 6 Ветар иде на југ
\q2 и кружи на север,
\q1 ковитла ли ковитла,
\q2 да се поново кружећи врати.
\q1
\v 7 Све реке у море теку,
\q2 а море није пуно;
\q2 и тамо одакле теку реке,
\q2 враћају се да опет теку.
\q1
\v 8 Све је то заморно
\q2 и нико то не може да искаже.
\q1 Око се није нагледало
\q2 и ухо се није заситило слушања.
\q1
\v 9 Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
\q2 и шта се радило, опет ће да се ради.
\q2 Баш ништа ново нема под капом небеском.
\q1
\v 10 Зар има нечег да неко каже:
\q2 „Види, ово је ново.“
\q1 Већ од давнина,
\q2 пре нас тога је било.
\q1
\v 11 Нема сећања на оно прошло,
\q2 као што нема сећања
\q1 код оних који тек долазе
\q2 на оно што још није дошло.
\s1 Мудрост је пролазна
\p
\v 12 Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 
\v 13 Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 
\v 14 Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!
\q1
\v 15 Оно што је криво не може да се исправи
\q2 и оно чега нема не може да се изброји.
\p
\v 16 Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 
\v 17 Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.
\q1
\v 18 Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
\q2 и муку гомила ко гомила знање.
\c 2
\s1 Уживање је пролазно
\p
\v 1 Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! 
\v 2 За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ 
\v 3 Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.
\p
\v 4 Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. 
\v 5 Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. 
\v 6 Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. 
\v 7 Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. 
\v 8 Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. 
\v 9 Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:
\q1
\v 10 Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
\q2 и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
\q1 Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
\q2 и то ми је била награда за сав труд мој.
\q1
\v 11 А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео својеручно,
\q2 о труду који сам уложио.
\q1 И гле, све је пролазно и јурење ветра,
\q2 без користи под капом небеском!
\s1 И мудрост и лудост пролазе
\q1
\v 12 Затим сам се посветио размишљању
\q2 о мудрости, безумљу и глупости.
\q1 Шта више да уради царев наследник
\q2 након оног што је већ урађено?
\q1
\v 13 Схватио сам да је мудрост боља од глупости
\q2 као што је светлост боља од таме.
\q1
\v 14 Мудроме су очи на глави,
\q2 а безумник у тами хода.
\q1 Али сам научио и ово:
\q2 обојицу задеси иста судбина.
\p
\v 15 И казао сам у свом срцу:
\q1 „Судбина безумника ће и мене задесити,
\q2 па чему онда толика моја мудрост?“
\q1 Још сам се вајкао у свом срцу:
\q2 „И то је пролазно!“
\q1
\v 16 Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
\q2 јер ће се све заборавити у данима који стижу.
\q1 И – авај – мудри ће умрети
\q2 баш као и безумник!
\s1 Мукотрпан рад је пролазан
\p
\v 17 И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. 
\v 18 Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. 
\v 19 И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. 
\v 20 Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. 
\v 21 Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. 
\v 22 Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? 
\v 23 Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.
\p
\v 24 Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. 
\v 25 А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? 
\v 26 Јер \add Господ\add* свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.
\c 3
\s1 Време за све
\q1
\v 1 Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
\b
\q2
\v 2 време рађања и време умирања;
\q2 време сађења и време вађења посађеног;
\q2
\v 3 време убијања и време лечења;
\q2 време рушења и време грађења;
\q2
\v 4 време плакања и време смејања;
\q2 време жаљења и време играња;
\q2
\v 5 време разбацивања камења и време сакупљања камења;
\q2 време грљења и време растајања;
\q2
\v 6 време трагања и време мирења са губитком;
\q2 време чувања и време бацања;
\q2
\v 7 време цепања и време ушивања;
\q2 време ћутања и време говора;
\q2
\v 8 време љубави и време мржње;
\q2 време рата и време мира.
\p
\v 9 И каква је корист трудбенику од његовог труда? 
\v 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 
\v 11 Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 
\v 12 Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 
\v 13 да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 
\v 14 Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
\q1
\v 15 И све што је било, јесте и сада,
\q2 и све што ће тек да буде, већ је било,
\q2 а Бог тражи оно што је минуло.
\p
\v 16 Још сам видео под капом небеском:
\q1 да на месту правде стоји неправедност
\q2 и на месту праведности стоји неправедност.
\p
\v 17 Казао сам у свом срцу:
\q1 „Бог ће да суди
\q2 и праведнику и неправеднику,
\q1 јер постоји прикладно време,
\q2 за сваку ствар и дело свако.“
\p
\v 18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 
\v 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 
\v 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 
\v 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
\p
\v 22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
\c 4
\s1 Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност
\p
\v 1 Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:
\q1 И гле, сузе потлачених,
\q2 а за њих нема тешитеља!
\q1 Нема тешитеља
\q2 за оне под силом руке тлачитеља.
\q1
\v 2 Хвалио сам мртве,
\q2 оне већ преминуле
\q1 више него живе,
\q2 који су још у животу.
\q1
\v 3 И од једних и од других
\q2 боље је ономе ко се родио није,
\q1 ономе који није видео злодело
\q2 које се чини под капом небеском.
\p
\v 4 Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра.
\q1
\v 5 Безумник прекрсти своје руке
\q2 и онда једе себе самог.
\q1
\v 6 Боља је једна пуна шака, а у миру
\q2 него обе пуне шаке у муци
\q2 и јурењу ветра.
\p
\v 7 Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском:
\q1
\v 8 Човек самац, без друга,
\q2 без сина и брата поред себе,
\q1 али нема краја његовом мукотрпном раду.
\q2 Очи му никада нису сите блага, па се вајка:
\q1 „За кога ја то радим,
\q2 души својој ускраћујем срећу?“
\q1 И то је пролазно
\q2 и тегобан је задатак.
\b
\q1
\v 9 Двојици је боље него једном,
\q2 јер имају добру корист од свог труда.
\q1
\v 10 Јер, падне ли један,
\q2 друг његов ће га подигнути.
\q1 И јао оном који падне,
\q2 а нема друга да га подигне!
\q1
\v 11 Елем, топло им је кад леже удвоје,
\q2 а како ће се један угрејати?
\q1
\v 12 И ако неко надвлада једнога,
\q2 двојица могу тог да надвладају.
\q1 Тек, троструко се уже не искида брзо.
\s1 И бољитак је пролазан
\p
\v 13 Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. 
\v 14 Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. 
\v 15 Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. 
\v 16 Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.
\c 5
\s1 Испуни завете које си дао Богу
\p
\v 1 Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
\q1
\v 2 Не брзај устима,
\q2 не срљај срцем
\q2 пред Бога са речима,
\q1 јер је Бог на небесима,
\q2 а ти си на земљи.
\q2 Зато не говори многе речи.
\q1
\v 3 Јер сан долази од обиља рада,
\q2 а глас безумника од обиља речи.
\p
\v 4 А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 
\v 5 Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 
\v 6 Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником\f + \fr 5,6 \fr*\ft Или: \ft*\fqa анђелом\fqa*\ft , што је решење које прате старији преводи, док новији истичу да је реч о \ft*\fqa свештенику.\fqa*\f* Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 
\v 7 Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
\s1 Богатство је пролазно
\p
\v 8 Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 
\v 9 Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
\q1
\v 10 Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
\q2 ни зарадом онај што богатство воли.
\q2 И то је пролазно.
\b
\q1
\v 11 Где је много имовине,
\q2 много је и оних што је троше.
\q1 У чему је онда добит њеним газдама
\q2 осим што је својим очима гледају?
\b
\q1
\v 12 Трудбенику је сладак сан
\q2 било да је мало или много јео;
\q1 а богатство богатоме
\q2 миран сан не пружа.
\p
\v 13 Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
\q1 богатство нагомилано за беду власнику своме.
\q2
\v 14 Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
\q1 па такав рођеном сину ништа
\q2 не оставља у рукама својим.
\q1
\v 15 Какав је из мајчине утробе изашао – го –
\q2 вратиће се какав је и дошао.
\q1 И ништа у рукама својим од свог труда
\q2 неће узети и понети.
\p
\v 16 И ово је зло големо:
\q1 какав је дошао, такав ће и отићи.
\q2 И у чему је корист за њега
\q2 што се мучио у ветар?
\q1
\v 17 Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
\q2 узнемирен, веома болестан и срдит.
\p
\v 18 Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 
\v 19 Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 
\v 20 Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокупља радостима његовог срца.
\c 6
\p
\v 1 Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 
\v 2 Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.
\p
\v 3 Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 
\v 4 Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 
\v 5 Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 
\v 6 који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?
\q1
\v 7 Сав је човеков труд за његова уста,
\q2 али му опет душа није сита.
\q1
\v 8 По чему је мудром боље од безумног,
\q1 и шта има сиромашак
\q2 који уме да се влада пред људима?
\q1
\v 9 Боље је оно што очи гледају
\q2 него оно за чим душа жуди,
\q1 јер је и то пролазно
\q2 и јурење ветра.
\b
\q1
\v 10 Оно што се збило одређено је и било,
\q2 и зна се шта је човек:
\q1 не може да се спори
\q2 са јачим од себе.
\q1
\v 11 Тамо где је много речи
\q2 бесмисао бива већи,
\q2 и каква је од тога човекова корист?
\p
\v 12 Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
\c 7
\s1 Мудрост
\q1
\v 1 Боље је добро име од доброг мирисног уља
\q2 и дан смрти од дана рођења.
\q1
\v 2 Боље је ићи у кућу ожалошћених
\q2 него у кућу где је гозба,
\q1 јер је то крај сваком човеку.
\q2 Нека то срцем својим пригрли ко живи.
\q1
\v 3 Од смеха је стрепња боља
\q2 јер је у тужном лицу милина срцу.
\q1
\v 4 Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
\q2 а срце безумника у кући где је гозба.
\q1
\v 5 Боље је слушати прекор мудрог
\q2 него кад неко слуша песму безумника.
\q1
\v 6 Наиме, смех безумника
\q2 је попут праскања трновог грања под лонцем,
\q2 али и то је пролазно.
\b
\q1
\v 7 Насиље и мудрог чини лудим,
\q2 а у миту срце огрезне.
\b
\q1
\v 8 Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
\q2 и дуготрпељивост од бахатости.
\q1
\v 9 Не нагли духом до јарости,
\q2 јер јарост почива у недрима безумника.
\b
\q1
\v 10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
\q2 јер такво питање није мудро.
\b
\q1
\v 11 Мудрост је добра као и наследство
\q2 и на корист је онима које сунце обасјава.
\q1
\v 12 Јер је у мудрости заклон
\q2 као што је у новцу заклон,
\q1 али је предност познавања мудрости у томе
\q2 што чува живот мудрих.
\p
\v 13 Размисли о делу Божијем:
\q1 ко је то кадар да исправи
\q2 оно што он искриви?
\q1
\v 14 У дану добрих ствари и ти добар буди,
\q2 а у дану лоших ствари размисли о овом:
\q1 Бог је начинио обоје с разлогом,
\q2 да човек не зна шта ће бити након њега.
\p
\v 15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
\q1 праведника који страда у својој праведности
\q2 и неправедника који истрајава у својој неправедности.
\q1
\v 16 Не буди претерано праведан
\q2 и не чини себе премудрим.
\q3 Зашто би се упропастио?
\q1
\v 17 Не буди претерано зао
\q2 и не буди луд.
\q3 Зашто би умро кад ти време није?
\q1
\v 18 Добро је да се држиш овог савета,
\q2 а и претходни не испуштај из руке.
\q2 Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
\b
\q1
\v 19 Мудрост мудроме пружа више снаге
\q2 него десеторици владара што су у граду.
\b
\q1
\v 20 Стварно, нема на земљи праведног човека
\q2 који чини добро и не греши.
\b
\q1
\v 21 Елем, не мари за приче што их људи причају,
\q2 да не би чуо како те твој слуга куне.
\q1
\v 22 Јер, срце твоје зна
\q2 да си често и ти клео друге.
\p
\v 23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
\q1 „Бићу мудар!“
\q2 Али, то је било далеко од мене.
\q1
\v 24 Шта год да се збива је далеко и предубоко.
\q2 Ко ће то да докучи?
\q1
\v 25 Тако сам срцем настојао да сазнам,
\q2 да истражим, да нађем мудрост и смисао,
\q1 да откријем глупост неправде
\q2 и лудост безумља.
\b
\q1
\v 26 И открио сам да је жена,
\q2 која је као замка и чије је срце мрежа,
\q1 од смрти горча
\q2 и да су јој руке као ланци.
\q1 Богоугодник од ње бежи
\q2 док грешника она хвата.
\p
\v 27 Гле, то сам открио – говори проповедник –
\q1 док сам ствари по ствари тражио смисао,
\q2
\v 28 за којим истрајно трагам душом
\q2 и не налазим га:
\q1 од њих хиљаду човека једног сам нашао,
\q2 али жену међу свим овима нашао нисам.
\q1
\v 29 Ето, једно сам открио:
\q2 Бог је људе створио честитима,
\q2 али они којекакве сплетке траже.
\c 8
\q1
\v 1 Ко је попут мудрог човека?
\q2 Ко познаје значење ствари?
\q1 Мудрост човеку обасјава лице
\q2 и тврдоћу му лица омекшава.
\s1 Послушност цару
\p
\v 2 Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. 
\v 3 Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. 
\v 4 Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
\q1
\v 5 Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
\q2 а мудро срце зна и право време и начин.
\q1
\v 6 Јер за све постоји право време и начин,
\q2 макар невоља велика притиска човека.
\b
\q1
\v 7 Тек, он не зна шта ће да се збуде,
\q2 и ко да му каже кад ће се шта десити?
\q1
\v 8 Нема човека који влада ветром,
\q2 који ветар зауздава.
\q1 Нико не влада даном смрти,
\q2 од боја нема поштеде,
\q1 а неправда не спасава
\q2 оног над ким влада.
\p
\v 9 Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. 
\v 10 А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
\p
\v 11 Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. 
\v 12 Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. 
\v 13 А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
\p
\v 14 И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 
\v 15 Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
\p
\v 16 Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 
\v 17 размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
\c 9
\s1 Једнака судбина за све
\p
\v 1 Дакле, свему томе сам се срцем предао, да све то разјасним. Јер, и праведан и мудар су са својим делима у Божијој руци. Вољен или омражен – човек не зна ништа од онога што га чека. 
\v 2 Свима је иста судбина: праведном као и неправедном, добром и чистом као и нечистом, ономе који жртвује, као и ономе који не жртвује,
\q1 доброме као и грешноме,
\q2 ономе који се заклиње,
\q2 као и ономе који се боји заклињања.
\p
\v 3 Ово је зло у свему што се чини под капом небеском: свима је иста судбина, а и срце људи је пуно зла. Лудост је у њиховом срцу док год су живи, а након тога умиру. 
\v 4 Ко год је међу свим живима има наду, јер је и живом псу боље него угинулом лаву.
\q1
\v 5 Живи знају да ће умрети,
\q2 а умрли не знају ништа;
\q1 награде за њих више нема
\q2 јер је ишчезнуо спомен на њих.
\q1
\v 6 Одавно су пропале њихове љубави,
\q2 мржње и зависти,
\q1 немају више удела довека
\q2 у свему што се дешава под капом небеском.
\p
\v 7 Хајде, радосно хлеб свој једи, пиј своје вино с милином у срцу, јер је Бог већ прихватио дела твоја! 
\v 8 Нека ти одећа увек бела буде и нека ти уља на глави увек буде. 
\v 9 Са женом коју волиш уживај кроз све дане свог пролазног живота који ти је дан под капом небеском у свим твојим пролазним данима. Јер ти је то награда у животу за твој труд који улажеш под капом небеском. 
\v 10 Чега год ти латиле се руке, чини колико можеш, јер нема деловања и расуђивања, знања и мудрости у Свету мртвих\f + \fr 9,10 \fr*\ft У изворном тексту \+tl Шеол\+tl*, или \ft*\fqa подземље\fqa*\ft , где пребивају душе умрлих.\ft*\f* у који идеш.
\p
\v 11 Размишљао сам и видео да под капом небеском:
\q1 брзи не побеђује у трци
\q2 ни јаки у боју;
\q1 мудар не добија хлеба
\q2 ни паметан богатство;
\q2 најученијем не следује наклоност.
\q1 Сваког стигну и време и догађаји.
\p
\v 12 Човек не зна своје време,
\q1 попут рибе ухваћене у мрежу зла
\q2 и попут птице ухваћене у замку.
\q1 Да, попут њих су заробљени људи,
\q2 у зао час који се на њих ненадано спушта.
\s1 Мудрост је боља од лудости
\p
\v 13 Елем, под капом небеском видео сам и ову мудрост која ми се учинила важном: 
\v 14 Мали град, у њему тек нешто житеља, а велики цар га напада, опкољава и против њега диже велике насипе. 
\v 15 Тек, у граду се нашао сиромашан, али мудар човек, који је мудрошћу спасао град. Па опет нико не памти тог сиромаха. 
\v 16 Зато сам рекао да је мудрост боља од силе, али мудрост сиромаха је презрена и његове речи нису послушали.
\q1
\v 17 Боље се чују тихе речи мудрих
\q2 од владаревог повика међу безумницима.
\q1
\v 18 Мудрост је боља од ратног оружја,
\q2 а један грешник може да упропасти много доброг.
\c 10
\q1
\v 1 Од угинуле муве се усмрди и ужегне апотекарско уље.
\q2 Тако је и мало глупости теже од много мудрости и од много части.
\q1
\v 2 Мудром је срце с десне стране,
\q2 а безумнику с леве стране.
\q1
\v 3 Чак и када путем иде,
\q2 луда је без срца,
\q2 па још каже свима да је луда.
\q1
\v 4 Ако се гнев владарев на тебе подиже,
\q2 не напуштај своје место,
\q2 јер смиреност утишава големе грехе.
\b
\q1
\v 5 Видео сам да под капом небеском
\q2 постоји зло налик греху који долази од владара:
\q1
\v 6 Глупаци су устоличени на многим високим местима,
\q2 док поштовани заузимају ниже место.
\q1
\v 7 Видео сам слуге на коњима
\q2 и главаре што пешаче као робље.
\b
\q1
\v 8 Ко другоме јаму копа сам у њу упада
\q2 и ко руши зид ујешће га змија.
\q1
\v 9 Камење које се клеше може да повреди клесара,
\q2 а дрво које се теше може да угрози тесара.
\b
\q1
\v 10 Ако је секира тупа
\q2 и сечиво јој наоштрено није,
\q1 човеку голема снага треба.
\q2 Значи, мудрост је корисна јер напредак даје.
\b
\q1
\v 11 Слаба корист за бајача
\q2 пре бајања уједе ли змија.
\b
\q1
\v 12 Блажене су речи мудрог,
\q2 а безумног његова уста изједају;
\q1
\v 13 глупост је на почетку његовог говора,
\q2 а сулудо зло на његовом свршетку.
\q1
\v 14 Лудак силно брбља,
\q2 а човек не зна шта ће да се збуде,
\q1 и ко ће да му каже
\q2 шта долази након њега?
\b
\q1
\v 15 Безумнике труд замара,
\q2 па не знају ни у град да уђу.
\b
\q1
\v 16 Јао теби, земљо, с неодраслим царем
\q2 и са главарима што се од јутра госте!
\q1
\v 17 Блажена си, земљо, с царем племенитог рода,
\q2 с главарима што се госте кад је томе време,
\q2 ко јунаци, а не ко пијанци.
\b
\q1
\v 18 Због лењости и кров се угиба,
\q2 због немарних руку прокишњава кућа.
\b
\q1
\v 19 Ради славља хлеб се меси,
\q2 вино живот увесељава,
\q2 а новац свему решење пружа.
\b
\q1
\v 20 Цара немој клети у себи,
\q2 а у одајама где почиваш немој клети богаташа;
\q1 јер ће птица небеска однети глас,
\q2 одаће ствар власница крила.
\c 11
\s1 Одважи се и делуј
\q1
\v 1 Поврх вода хлеб свој баци
\q2 и наћи ћеш га после дана многих.
\q1
\v 2 Дај иметак седморици, па и осморици,
\q2 јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?
\b
\q1
\v 3 Ако су облаци пуни кише,
\q2 на земљу се изручују;
\q1 падне ли дрво на југ или на север,
\q2 тамо где падне, тамо и остаје.
\q1
\v 4 Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;
\q2 ко облаке прати, одустаје од жетве.
\b
\q1
\v 5 Као што не знаш путању ветра
\q2 ни како настају кости у утроби труднице,
\q1 тако и дело Бога
\q2 који све чини не познајеш.
\b
\q1
\v 6 Од јутра сеј семе
\q2 и до вечери не склапај руке своје.
\q1 Јер не знаш хоће ли да успе
\q2 једно или друго,
\q2 или ће обоје испасти добро.
\s1 Сећај се свог Створитеља док си млад
\q1
\v 7 Слатко ли је светло
\q2 и добро ли је када очи у сунце гледају.
\q1
\v 8 Јер, ако човек већ и живи многе године,
\q2 нека у свима њима радостан буде.
\q1 Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани.
\q2 А пролазно је све то што долази.
\b
\q1
\v 9 О, младићу, радуј се у младости својој!
\q2 Нека ти срце ужива док си млад,
\q1 следи његове жеље
\q2 и хтења очију својих.
\q1 Али знај да ће те због свега тога
\q2 Бог довести на суд.
\q1
\v 10 Одбаци стрепњу из свог срца
\q2 и зло од тела свога одбаци,
\q2 јер су и младост и црна коса пролазни.
\c 12
\q1
\v 1 Сећај се Створитеља свога
\q2 у данима младости своје –
\q1 пре него дођу дани зла
\q2 и пристигну године за које ћеш рећи:
\q2 „Не миле ми се“;
\q1
\v 2 пре него се замрачи сунце,
\q2 светло месеца и звезда
\q2 и оду облаци након кише;
\q1
\v 3 на дан када се заљуљају чувари куће
\q2 и пресамите се јунаци,
\q1 када стану малобројне дробилице
\q2 и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
\q1
\v 4 када се затворе улична врата
\q2 и утиша звекет млинског камена,
\q1 када се човек диже с цвркутом птица
\q2 и прореде се песме;
\q1
\v 5 када се човек боји узвишења
\q2 и опасности на путу,
\q1 када процвета бадем
\q2 и скакавац се улењи,
\q2 када жеља умине.
\q1 Јер човек одлази у своју вечну кућу,
\q2 а на улицу излазе ожалошћени.
\b
\q1
\v 6 \add Сећај га се\add* пре него пукне сребрно уже
\q2 и поломи се златна чаша,
\q1 пре него пукне крчаг на врелу
\q2 и скрши се точак на бунару.
\q1
\v 7 Тада се прах земљи враћа, где је и био,
\q2 а дух се враћа Богу који га је дао.
\b
\q1
\v 8 Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
\q2 Све је пролазно!
\s1 Закључак
\p
\v 9 И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 
\v 10 Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.
\p
\v 11 Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 
\v 12 Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.
\q1
\v 13 Закључак свега што се чуло је:
\q2 Бога се бој
\q1 и његове заповести држи.
\q2 То је сва човекова \add дужност\add*.
\q1
\v 14 Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
\q2 сваку скривену ствар,
\q2 било добро или зло.