\id 2CO - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h 2. Коринћанима
\toc1 Друга посланица Коринћанима
\toc2 2. Коринћанима
\toc3 2. Кор
\mt1 Друга посланица Коринћанима
\c 1
\s1 Павле објашњава своје деловање
\p
\v 1 Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са \add нашим\add* братом Тимотејем, \add поздравља\add* Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.
\b
\p
\v 2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
\s1 Бог даје утеху
\p
\v 3 Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. 
\v 4 Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. 
\v 5 Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. 
\v 6 Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. 
\v 7 Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.
\p
\v 8 Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у \add Малој\add* Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. 
\v 9 У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који васкрсава мртве. 
\v 10 Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. 
\v 11 А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.
\s1 Павле одлаже посету коринтској цркви
\p
\v 12 Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. 
\v 13 Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, 
\v 14 уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.
\p
\v 15 С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. 
\v 16 Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. 
\v 17 Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ 
\v 18 Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ 
\v 19 Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ 
\v 20 Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.
\p
\v 21 А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао 
\v 22 и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.
\p
\v 23 Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. 
\v 24 Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.
\c 2
\p
\v 1 Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. 
\v 2 Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? 
\v 3 Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. 
\v 4 Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.
\s1 Ономе ко је сагрешио треба опростити
\p
\v 5 Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. 
\v 6 Том човеку је довољан укор већине. 
\v 7 Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. 
\v 8 Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. 
\v 9 Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. 
\v 10 Коме, дакле, ви опростите, \add томе опраштам\add* и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, 
\v 11 да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.
\ms1 Павле образлаже своју службу
\s1 Апостолско служење
\p
\v 12 Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. 
\v 13 Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.
\p
\v 14 Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. 
\v 15 Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. 
\v 16 Онима \add који пропадају\add*, ми смо задах смрти који убија, а онима \add који се спасавају\add*, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? 
\v 17 Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као \add послани\add* од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.
\c 3
\p
\v 1 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? 
\v 2 Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. 
\v 3 Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
\p
\v 4 Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. 
\v 5 То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. 
\v 6 Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.
\p
\v 7 Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, 
\v 8 колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? 
\v 9 Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба \add која доноси\add* праведност? 
\v 10 Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. 
\v 11 Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје \add заувек\add*?
\p
\v 12 Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. 
\v 13 Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. 
\v 14 Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. 
\v 15 Тако и данас кад се чита Мојсијево \add Петокњижје\add*, покривало застире њихово срце. 
\v 16 Али ако се \add неко\add* обрати Господу, покривало спада. 
\v 17 Господ је Дух, а где је Дух Господњи, \add ту је\add* слобода.
\p
\v 18 А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног \add ступња\add* славе у други.
\c 4
\s1 Благо у земљаним посудама
\p
\v 1 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је \add Бог по свом\add* милосрђу поверио ову службу. 
\v 2 Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. 
\v 3 А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. 
\v 4 Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.
\p
\v 5 Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи \add говоримо као о\add* вашим слугама Исуса ради. 
\v 6 Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.
\p
\v 7 Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. 
\v 8 Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, 
\v 9 прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. 
\v 10 Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 
\v 11 Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. 
\v 12 Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.
\p
\v 13 И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, 
\v 14 јер знамо да ће онај који је васкрсао Господа Исуса, васкрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. 
\v 15 Све је то ради вас, да се милост \add Божија\add* прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.
\p
\v 16 Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. 
\v 17 Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. 
\v 18 Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.
\c 5
\s1 Нова тела
\p
\v 1 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. 
\v 2 Јер, у овом \add шатору\add* уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. 
\v 3 Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени\f + \fr 5,3 \fr*\ft Апостол Павле упоређује душу која је отишла к Богу с неодевеношћу.\ft*\f*. 
\v 4 Ми, наиме, који живимо у шатору \add тела\add*, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо \add ново тело\add*, тако да живот прогута оно што је смртно. 
\v 5 А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.
\p
\v 6 Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. 
\v 7 Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. 
\v 8 Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли \add из тела\add* и настанили се код Господа. 
\v 9 Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. 
\v 10 Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је \add за живота\add* чинио у телу, било добро или зло.
\s1 Служба откупљења
\p
\v 11 И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. 
\v 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. 
\v 13 Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. 
\v 14 Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. 
\v 15 \add Христос\add* је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и васкрсао за њих.
\p
\v 16 Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. 
\v 17 Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. 
\v 18 Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. 
\v 19 Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио \add да проповедамо\add* реч помирења.
\p
\v 20 Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! 
\v 21 Њега који није искусио грех, \add Бог\add* је учинио \add жртвом за наше\add* грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.
\c 6
\p
\v 1 Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. 
\v 2 Јер \add Бог\add* говори:
\q1 „У време повољно сам те услишио,
\q2 и у дан спасења сам ти помогао.“
\m Ево, сада је право време, сада је дан спасења.
\p
\v 3 Ми никоме не постављамо препреке, да нико не покуди \add нашу\add* службу. 
\v 4 Напротив, у свему показујемо да смо слуге Божије: у великој постојаности, невољама, нуждама, тешкоћама, 
\v 5 под батинама, у тамницама, пред разјареном светином, у напорима, бдењима, и постовима, 
\v 6 у чистоти, знању, стрпљивости, доброти, у Светом Духу, искреној љубави, 
\v 7 искреном говору, у Божијој снази, с оружјем праведности с десне и леве стране; 
\v 8 у слави и срамоти, са злим и добрим гласом. \add Сматрају нас\add* варалицама, а искрени \add смо\add*. 
\v 9 \add Ми смо\add* као незнанци, а ипак нас познају; наизглед умиремо, али, ево, живимо; као кажњени \add смо\add*, али нисмо погубљени; 
\v 10 наизглед \add смо\add* жалосни, али \add смо\add* увек радосни; наизглед сиромашни, а ипак обогаћујемо многе; наизглед као они који немају ништа, а ипак имају све.
\p
\v 11 Говоримо вам искрено, Коринћани, срце смо широм отворили \add за вас\add*. 
\v 12 Наше срце није тесно за вас, али је ваше срце тесно за нас. 
\v 13 Говорим вам као својој деци: проширите, заузврат, и ви \add своја срца\add*.
\s1 Не вуците јарам с неверницима
\p
\v 14 Не вуците јарам с неверницима. Јер, шта има праведност с безакоњем? Или какво заједништво деле светло и тама? 
\v 15 У чему се Христос слаже с Велијаром? Или шта је заједничко вернику и невернику? 
\v 16 Има ли икакве сагласности између Божијег храма и идола? Ми смо, наиме, храм живога Бога, јер Бог је рекао:
\q1 „Ја ћу живети у њима и ходити међу њима;
\q2 ја ћу бити њихов Бог,
\q1 а они ће бити мој народ.“
\m
\v 17 Зато,
\q1 „Изађите из њихове средине! Одвојте се!
\q2 – говори Господ.
\q1 Нечистоте не дотичите,
\q2 и ја ћу вас примити.
\q1
\v 18 Ја ћу вам бити Отац,
\q2 а ви ћете ми бити синови и ћерке
\q3 – говори Господ Сведржитељ.“
\c 7
\p
\v 1 Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.
\p
\v 2 Направите за нас места \add у својим срцима\add*! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. 
\v 3 Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. 
\v 4 Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.
\p
\v 5 Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. 
\v 6 Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. 
\v 7 И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.
\p
\v 8 Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. 
\v 9 Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост \add долази\add* од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. 
\v 10 Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. 
\v 11 И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. 
\v 12 Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. 
\v 13 То нас је утешило.
\p А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. 
\v 14 Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. 
\v 15 Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. 
\v 16 Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.
\c 8
\s1 О скупљању прилога
\p
\v 1 Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. 
\v 2 Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. 
\v 3 Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно \add давали\add*, 
\v 4 жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. 
\v 5 Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. 
\v 6 Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. 
\v 7 Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом \add делу\add* милости.
\p
\v 8 Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. 
\v 9 Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.
\p
\v 10 Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. 
\v 11 Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. 
\v 12 Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.
\p
\v 13 Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. 
\v 14 Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. 
\v 15 Као што је написано:
\q1 „Ономе који је \add скупио\add* више није преостало,
\q2 а нити је недостајало ономе који је \add скупио\add* мање.“
\s1 Павле препоручује Тита и његове сараднике
\p
\v 16 Хвала Богу који је ставио Титу у срце такву ревност за вас. 
\v 17 Он не само да је прихватио нашу молбу, него је, будући веома ревностан, драговољно отишао к вама. 
\v 18 Са њим шаљемо и брата кога хвале по свим црквама због \add проповедања\add* Радосне вести. 
\v 19 Шта више, цркве су га изабрале да путује с нама ради ове службе дарежљивости, коју драговољно вршимо Господу на славу, 
\v 20 да бисмо избегли примедбе на наше располагање овим обилним даром. 
\v 21 Јер, ми се трудимо да чинимо добро не само пред Господом, већ и пред људима.
\p
\v 22 Са њим шаљемо и нашег брата, чију смо ревност често у многим стварима искусили. Он је сада још ревноснији због великог поуздања у вас. 
\v 23 Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник; а што се тиче наше браће, они су апостоли цркава, слава Христова. 
\v 24 Стога им пружите доказ ваше љубави, да цркве знају да се с правом поносим вама.
\c 9
\p
\v 1 А о служби скупљања помоћи за свете, нема потребе да вам пишем. 
\v 2 Знам, наиме, да имате ревности, због које се поносим вама пред Македонцима. Рекао сам им, наиме, да је Ахаја спремна још од прошле године, тако да је ваша ревност покренула многе од њих. 
\v 3 Браћу шаљем да се наше дичење вама поводом овога не покаже испразним, будући да сам им рекао да сте спремни. 
\v 4 Јер, ако Македонци дођу са мном, па вас затекну неспремне, осрамотићемо се ми, а да не кажем ви, што смо се поуздали у вас. 
\v 5 Сматрао сам, дакле, за неопходно да замолим браћу да оду к вама пре нас, те да унапред припреме прикупљање давно обећаног прилога, да то буде спремно као дар, а не као принуда.
\s1 Благослов дарежљивости
\p
\v 6 Ово упамтите: ко шкрто сеје, оскудно ће пожњети, а ко нештедимице сеје, обилно ће пожњети. 
\v 7 Свако нека да како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца. 
\v 8 А Бог је у стању да вас обдари изобилним благословом сваке врсте, те да увек имате свега довољно, и још да претекне за свако добро дело.
\p
\v 9 Као што је \add у Писму\add* написано:
\q1 „Он нештедимице дели, даје сиротињи,
\q2 праведност његова остаје довека.“
\m
\v 10 Онај који даје сејачу семе и хлеб за храну, даће и умножиће ваше семе, те учинити да узрасте плод ваше праведности. 
\v 11 Тако ћете се у свему обогатити да бисте у сваком погледу били дарежљиви. Људи ће тако, нашим посредовањем, захваљивати Богу.
\p
\v 12 Јер, ова служба коју вршите не подмирује само оскудицу светих, већ чини да многи изобилно захваљују Богу. 
\v 13 И будући да се ова служба доказала вредном, они славе Бога због вашег послушног исповедања Радосне вести о Христу, као и због великодушног заједништва које делите са њима и са свима другима. 
\v 14 Они се горљиво моле за вас због изванредне милости Божије која је показана на вама. 
\v 15 Хвала Богу за његов неописиви дар.
\c 10
\s1 Павле брани своје апостолство
\p
\v 1 Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим 
\v 2 и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. 
\v 3 Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. 
\v 4 Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања 
\v 5 и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. 
\v 6 Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.
\p
\v 7 Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. 
\v 8 Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. 
\v 9 Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. 
\v 10 Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ 
\v 11 Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.
\p
\v 12 Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. 
\v 13 Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. 
\v 14 Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. 
\v 15 Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, 
\v 16 те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. 
\v 17 Него:
\q1 „Ко хоће да се хвали,
\q2 нека се хвали Господом.“
\p
\v 18 Наиме, није ваљан онај који сам себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.
\c 11
\s1 Павле и лажни апостоли
\p
\v 1 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме! 
\v 2 У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа. 
\v 3 Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву. 
\v 4 Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.
\p
\v 5 Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ 
\v 6 Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали. 
\v 7 Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест? 
\v 8 Од других цркава сам узео плату да бих служио вама. 
\v 9 Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету. 
\v 10 Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима. 
\v 11 А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна \add да вас волим\add*.
\p
\v 12 Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. 
\v 13 Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле. 
\v 14 Ништа чудно; чак се и сам Сатана прерушава у анђела светлости. 
\v 15 Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.
\s1 Докази Павловог апостолства
\p
\v 16 Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. 
\v 17 А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. 
\v 18 Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. 
\v 19 Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. 
\v 20 Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа \add на вас\add*, или ако вас неко шамара. 
\v 21 Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!
\p А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. 
\v 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Аврахамово потомство? И ја сам. 
\v 23 Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. 
\v 24 Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, 
\v 25 трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. 
\v 26 Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. 
\v 27 Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. 
\v 28 А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. 
\v 29 Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.
\p
\v 30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 
\v 31 А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.
\p
\v 32 У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, 
\v 33 али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.
\c 12
\p
\v 1 Треба ли се хвалити, иако од тога нема користи, доћи ћу на виђења и откривења Господња. 
\v 2 Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био вазнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. 
\v 3 Знам да је тај човек, сам Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, 
\v 4 био вазнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.
\p
\v 5 Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. 
\v 6 Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.
\p
\v 7 А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. 
\v 8 Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, 
\v 9 али ми је \add Господ\add* рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. 
\v 10 Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.
\s1 Павлова брига за Коринћане
\p
\v 11 Постао сам неразуман! Ви сте ме на то натерали, уместо да ме препоручујете. Јер, ако и нисам ништа, ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ 
\v 12 Знаци који доказују моје апостолство: чудни знаци, чудеса и деловање сила, учињени су међу вама уз много стрпљења. 
\v 13 Зар сам лошије поступао према вама него према осталим црквама, осим што вам нисам био на трошку? Опростите ми ову „неправду.“
\p
\v 14 Ево, спреман сам да вам по трећи пут дођем. Нећу вам бити на трошку, јер ја не желим ваш \add новац\add*, него вас. Деца, наиме, не треба да стичу родитељима, него родитељи деци. 
\v 15 Ја ћу најрадије потрошити све што имам и сам се истрошити за ваше душе. Ако ја имам толико љубави за вас, треба ли да сам будем мање вољен? 
\v 16 Узмимо да су у праву они који кажу да вам нисам био на трошку само зато да бих вас као лукав човек преварио.
\p
\v 17 Јесам ли се како окористио преко оних које сам вам послао? 
\v 18 Замолио сам Тита да дође к вама, а са њим сам послао још једног брата. Да ли вас је Тит у нечему закинуо? Нисмо ли се понашали у истом духу? Нисмо ли ишли истим стопама?
\p
\v 19 Ви вероватно мислите да се ми све време бранимо. Пред Богом у Христу кажем: све је то, вољени, на вашу изградњу. 
\v 20 Бојим се да вас приликом свог доласка нећу затећи онакве какве бих желео да вас затекнем, а бојим се да ни ја нећу бити онакав каквог бисте ме ви желели, те да ће избити свађе, зависти, срџбе, сплеткарења, клеветања, дошаптавања, надмености и нереди. 
\v 21 Не бих хтео да ме, приликом мог поновног доласка, мој Бог понизи пред вама, те да ожалостим многе од оних који су пре сагрешили, а нису се покајали за своју нечистоту, блуд и развратност које су били починили.
\c 13
\p
\v 1 Трећи пут долазим к вама – „Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.“ 
\v 2 Као што сам раније рекао пре свог другог доласка, тако и сад, у свом одсуству, унапред упозоравам оне који су раније сагрешили и све остале: дођем ли поново, нећу вас штедети. 
\v 3 Ви ионако тражите доказ да Христос говори преко мене. Он међу вама није слаб, него силан. 
\v 4 Он је, додуше, био разапет у слабости, али живи силом Божијом. Тако смо и ми слаби у Христу, али ћемо с њим живети за вас.
\p
\v 5 Испитајте сами себе: живите ли по вери. Проверите сами себе. Зар не схватате да је Исус Христос међу вама? Или можда нисте уверени у то? 
\v 6 Ипак се надам да ћете разумети да смо ми уверени у то.
\p
\v 7 Молимо се Богу да не учините никакво зло. Не чинимо то да би се показало да смо у праву, него да бисте ви чинили што је добро, макар се чинило да нисмо у праву. 
\v 8 Ми, наиме, не можемо ништа против истине, него само за истину. 
\v 9 Јер ми се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки. Стога се молимо Богу за ваше усавршавање. 
\v 10 Пишем вам ово у одсуству, да не бих поступио оштро када дођем, јер ми је Господ дао власт да градим, а не да рушим.
\p
\v 11 Уосталом, браћо, радујте се, усавршавајте се, тешите се, будите сложни, живите у миру, па ће Бог љубави и мира бити са вама.
\p
\v 12 Поздравите једни друге светим пољупцем. Поздрављају вас сви свети.
\p
\v 13 Милост Господа Исуса Христа, и љубав Божија, и заједништво Духа Светог нека буду са свима вама. Амин.