\id 1CO - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h 1. Коринћанима
\toc1 Прва посланица Коринћанима
\toc2 1. Коринћанима
\toc3 1. Кор
\mt1 Прва посланица Коринћанима
\c 1
\p
\v 1 \add Од\add* Павла, Божијом вољом позваног да буде апостол Христа Исуса, и \add од\add* брата Состена, 
\v 2 Божијој цркви у Коринту, посвећенима који су у Христу, позванима да буду свети \add Божији народ\add*, заједно са свима који посвуда призивају нашега Господа Исуса Христа, њиховог и нашег. 
\v 3 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
\p
\v 4 Увек захваљујем своме Богу за вас због Божије милости која вам је дата у Христу Исусу. 
\v 5 Јер у њему сте се у свему обогатили, у свакој врсти говора и знања. 
\v 6 Тако се и сведочанство Исуса Христа утврдило међу вама, 
\v 7 те не оскудевате ни у једном духовном дару, док чекате да Господ наш, Исус Христос буде откривен. 
\v 8 Он ће вас учинити постојанима до краја, да будете беспрекорни на дан нашег Господа Исуса Христа. 
\v 9 Веран је Бог који вас је позвао у заједништво са његовим Сином, Исусом Христом, нашим Господом.
\s1 Поделе у цркви
\p
\v 10 Молим вас, браћо, у име нашег Господа Исуса Христа, да сви исто говорите и да не буде поделе међу вама, него будите потпуно сједињени истим разумом и истим мишљењем. 
\v 11 Наиме, обавештен сам о вама, браћо моја, од Хлојиних, да су свађе међу вама. 
\v 12 Мислим на то што сваки од вас говори: „Ја сам за Павла“ или „Ја сам за Аполоса“ или „Ја сам за Кифу“ или „А ја сам за Христа.“ 
\v 13 Зар се Христос поделио? Или, да није Павле разапет за вас? Или, зар сте у Павлово име крштени? 
\v 14 Хвала Богу што никог другог од вас нисам крстио, осим Криспа и Гаја, 
\v 15 иначе бисте могли да кажете да сте у моје име крштени. 
\v 16 Да, крстио сам још и Стефанине укућане. Поред тога, не знам да ли сам крстио кога другог. 
\v 17 Христос ме, наиме, није послао да крштавам, него да проповедам Радосну вест, и то не речима \add људске\add* мудрости, да Христов крст не би изгубио своју силу. 
\v 18 Јер говор о крсту је лудост за оне који пропадају, а за нас спасене је Божија сила. 
\v 19 Јер \add у Светом писму\add* пише:
\q1 „Уништићу мудрост мудраца
\q2 и одбацићу умност умника.“
\p
\v 20 Где је, дакле, мудрац? Где је зналац? Где је вични расправама овога света? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост? 
\v 21 И будући да свет није упознао Бога по његовој мудрости, Бог је одлучио да лудошћу проповедања спасе оне који верују. 
\v 22 Тако Јевреји траже знаке, а Грци траже мудрост. 
\v 23 А ми проповедамо Христа разапетога, камен спотицања за Јевреје, лудост за многобошце, 
\v 24 а за оне које је Бог позвао, како Јевреје тако и Грке, Христа – силу и мудрост Божију. 
\v 25 Јер је Божија лудост мудрија од људи, и Божија слабост јача од људске силе.
\p
\v 26 Погледајте себе, браћо, какви сте били кад вас је \add Бог\add* позвао. По људским мерилима, нисте били ни мудри, ни моћни, ни високог рода. 
\v 27 Али Бог је изабрао оне које у свету сматрају лудима, да посрами оне које сматрају мудрима, и оне које држе за немоћне да посрами оне које држе за надмоћне. 
\v 28 Он је изабрао оне који су у свету безначајни, презрени, и ништавни, да обезвреди оне на које се гледа с уважавањем. 
\v 29 И то зато да се нико не би хвалио пред Богом. 
\v 30 Он је извор вашег живота у Христу Исусу, који је нама постао мудрост од Бога, и праведност, и посвећење и откупљење. 
\v 31 Баш као што је написано: „Ко хоће да се хвали, нека се хвали Господом.“
\c 2
\s1 Порука о разапетом Христу
\p
\v 1 А када сам дошао к вама, браћо, нисам наступио са узвишеним говором или мудрошћу да вам навестим Божију тајну. 
\v 2 Одлучио сам, наиме, да међу вама не знам ни за шта друго осим за Исуса Христа, и то разапетога. 
\v 3 Тако сам се пред вама појавио у слабости, са страхом и великом тремом. 
\v 4 Па и мој говор и моја проповед нису се заснивали на убедљивим речима људске мудрости, него на доказивању силе Духа, 
\v 5 да се ваша вера не би темељила на људској мудрости, него на Божијој сили.
\s1 Божија мудрост
\p
\v 6 Али мудрост навешћујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, нити од владара овога света који пропадају. 
\v 7 Напротив, ми навешћујемо Божију мудрост, тајну и скривену, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу. 
\v 8 Ту мудрост ниједан од владара овога света није упознао, јер да су је упознали, не би разапели Господа славе. 
\v 9 Него, као што је написано:
\q1 „Што око није видело,
\q2 и ухо није чуло,
\q1 и у људско срце није допрло,
\q2 то је Бог припремио за оне који га воле.“
\p
\v 10 А нама је Бог то открио по Духу, јер Дух све истражује, па и дубине Божије. 
\v 11 Јер ко други познаје човекове мисли, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не познаје Божије мисли осим Духа Божијег. 
\v 12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који долази од Бога, да бисмо знали шта нам је Бог даровао. 
\v 13 Ми говоримо о овим стварима, али не наученим речима људске мудрости, него онако како нас је научио Дух, тумачећи духовне истине онима који су духовни. 
\v 14 Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од \add Божијег\add* Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ \add Божијег\add* Духа. 
\v 15 А онај који \add је примио Божијег\add* Духа расуђује о свему, а сам не подлеже суду других. 
\v 16 „Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.
\c 3
\p
\v 1 А ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовнима, него као телеснима, као нејакима у Христу. 
\v 2 Напојио сам вас млеком, не чврстом храном, јер још нисте били спремни \add за такву храну\add*. Ви ни сад нисте спремни, 
\v 3 јер сте још увек телесни. Заиста, док има зависти и свађа међу вама, зар нисте телесни, будући да се понашате као људи \add у свету\add*? 
\v 4 Јер, кад један каже: „Ја сам за Павла“, а други: „А ја за Аполоса“, зар се не понашате \add као\add* људи \add у свету\add*? 
\v 5 На крају, шта је Аполос? Шта је Павле? \add Они су само\add* служитељи преко којих сте поверовали, примерено служби коју је Господ поверио свакоме. 
\v 6 Ја сам посадио \add семе\add*, Аполос \add га\add* је залио, а Бог је дао да израсте. 
\v 7 Према томе, није ни до онога који сади, ни до онога који залива, већ до Бога који даје да расте. 
\v 8 Зато нема разлике између оног који сади и оног који залива; свако ће примити плату по свом труду. 
\v 9 Ми смо, наиме, Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
\p
\v 10 По милости коју ми је дао Бог, ја сам као мудри градитељ поставио темељ, а други зида. Само нека свако пази како зида. 
\v 11 Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос. 
\v 12 А ако неко на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном, сламом, 
\v 13 врсноћа свачијег дела ће се открити на \add Судњи\add* дан, јер ће бити прокушано огњем. 
\v 14 Ако оно што је неко назидао остане, тај ће примити награду. 
\v 15 А ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету. Ипак, биће спасен, али као кроз огањ.
\p
\v 16 Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? 
\v 17 А ако неко уништава Божији храм, Бог ће га уништити. Јер је Божији храм свет, а тај храм сте ви.
\p
\v 18 Не заваравајте се! Ако неко од вас мисли да је мудар \add по мерилима\add* овога света, нека постане луд да би постао мудар. 
\v 19 Јер је мудрост овога света лудост за Бога. Написано је, наиме:
\q1 „Бог надмудрује мудре њиховим лукавством.“
\m
\v 20 И поново:
\q1 „Господ зна да су мисли мудрих безвредне.“
\p
\v 21 Зато нека се нико не хвали људима, јер све припада вама; 
\v 22 био то Павле, Аполос или Кифа, било свет, живот, или смрт, било садашњост или будућност. Све припада вама! 
\v 23 А ви припадате Христу, а Христос Богу.
\c 4
\s1 Апостолска служба
\p
\v 1 Тако нека нас свако сматра Христовим помоћницима и управитељима Божијих тајни. 
\v 2 А од управитеља се очекује једино да буду верни. 
\v 3 Што се мене тиче, ни мало не марим за то што ме осуђујете ви или неки људски суд, јер ни сам себи не судим. 
\v 4 Савест ме, наиме, ни за шта не осуђује, али то ме још увек не оправдава. Господ је тај који ми суди. 
\v 5 Зато не судите пре него што наступи време, док не дође Господ, који ће расветлити што је скривено у тами и открити намере срдаца. Тада ће свако примити похвалу од Бога.
\p
\v 6 Себе и Аполоса сам узео за пример ради вас, да научите да се строго држите онога што је написано \add у Писму\add*, те да не постанете надмени једни према другима, стајући на нечију страну. 
\v 7 Шта ти даје предност над другима? И шта то имаш, а да ти то није дао \add Бог\add*? Зашто се онда хвалиш нечим што ти је \add Бог\add* дао?
\p
\v 8 Већ сте се наситили, већ сте се обогатили. Без нас сте се зацарили! Камо среће да сте се зацарили, па да и ми царујемо са вама. 
\v 9 Јер чини ми се да је Бог нас, апостоле, поставио као последње у поворци, као осуђене да умру у арени наочиглед света, пред анђелима и људима. 
\v 10 Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте у части, а ми у срамоти. 
\v 11 Све до овога часа ми смо гладни и жедни, и јадно одевени, туку нас и живимо као бескућници, 
\v 12 напорно радећи својим рукама. Када нас проклињу, ми благосиљамо, када нас прогањају, ми трпимо, 
\v 13 када нас вређају, ми одговарамо благо. Постали смо као смеће света, свима олош до дана данашњег.
\p
\v 14 Не кажем ово да вас постидим, него да вас као своју вољену децу опоменем. 
\v 15 Јер, да имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много очева. Навестивши вам Радосну вест, ја сам, наиме, постао ваш отац у Христу Исусу. 
\v 16 Молим вас, стога, да ме узмете за пример. 
\v 17 Зато сам вам послао Тимотеја, који је моје вољено и верно дете у Господу, да вас подсети на моје учење у Христу Исусу, како свуда, у свакој цркви учим.
\p
\v 18 Неки од вас су се узохолили мислећи да нећу да дођем к вама. 
\v 19 Но, ако да Господ, доћи ћу ускоро к вама, а онда хоћу да видим не какви су на речима ти умишљени, него имају ли силе. 
\v 20 Јер, Царство Божије се не темељи на речима, него на сили. 
\v 21 Шта желите? Да вам дођем са шибом или са љубављу и духом благости?
\c 5
\s1 Блуд у цркви
\p
\v 1 Чује се уопште да има блуда међу вама, и то таквог блуда каквог нема ни међу многобошцима; наиме, да неко живи са женом свога оца. 
\v 2 А ви сте још поносни, уместо да вас то ожалости, па да одстраните из ваше средине онога који је учинио такво дело. 
\v 3 Јер, иако нисам присутан телом, него духом, већ сам осудио онога који је то дело учинио. 
\v 4 Када се у име Господа Исуса окупите ви и мој дух, силом нашега Господа Исуса, 
\v 5 онда нека се тај преда Сатани на пропаст тела, да би се дух спасао у дан Господњи.
\p
\v 6 Ваше хвалисање није добро. Зар не знате да мало квасца укисели све тесто? 
\v 7 Очистите се од старог квасца, да будете ново тесто, као што и јесте бесквасни, јер је Христос, наше пасхално Јагње, већ жртвовано. 
\v 8 Зато прослављајмо празник не са старим квасцем, квасцем покварености и злобе, него с бесквасним хлебовима искрености и истине.
\p
\v 9 Писао сам вам у посланици да се не дружите с блудницима; 
\v 10 не мислим под тим уопште на блуднике овога света, или лакоме, или разбојнике, или идолопоклонике. У том случају бисте морали да се повучете од света. 
\v 11 Оно што сам вам писао је да се не дружите с тобожњим братом, који је у ствари блудник, или лакомац, или идолопоклоник, или псовач, или пијаница, или разбојник. С таквима да и не једете!
\p
\v 12 Шта ја имам да судим оне који су у свету? Нису ли људи унутар Цркве они којима судите? 
\v 13 Онима у свету судиће Бог. А ви избаците злога из своје средине.
\c 6
\s1 О суђењу пред многобошцима
\p
\v 1 Ко се од вас усуђује, кад има спор с другим, да иде на суд пред неправедне, уместо да спор реши међу светима? 
\v 2 Зар не знате да ће свети судити свету? Па када ћете већ судити свету, нисте ли дорасли томе да пресудите у сасвим малим споровима? 
\v 3 Зар не знате да ћемо ми судити анђелима? А да не говоримо о световним стварима! 
\v 4 А ви када имате световне спорове, постављате за судије оне који су најнезнатнији у цркви! 
\v 5 Говорим ово на вашу срамоту. Зар међу вама нема ниједног мудрог који би био у стању да пресуди међу својом браћом? 
\v 6 Уместо тога, брат се суди с братом, и то пред невернима.
\p
\v 7 Мана вам је већ и то што се судите међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? 
\v 8 Уместо тога, ви чините неправду и штету, и то браћи.
\p
\v 9 Зар не знате да неправедници неће имати учешћа у Царству Божијем? Не варајте се; ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни женскасти, ни педерасти\f + \fr 6,9 \fr*\fqa Женскасти и педерасти \fqa*\ft је превод грчких речи које означавају активне и пасивне партнере у хомосексуалном односу. У старијим преводима \ft*\fqa мекопутници и мушколожници.\fqa*\f*, 
\v 10 ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни псовачи, ни разбојници неће имати учешћа у Царству Божијем. 
\v 11 Неки од вас су били овакви, али сте се опрали, и посветили, и оправдали се у име Господа Исуса Христа и \add деловањем\add* Духа Бога нашега.
\s1 О блуду
\p
\v 12 „Све ми је дозвољено!“ Међутим, није све на корист. „Све ми је дозвољено!“ Ипак, не желим ничему да робујем. 
\v 13 \add Кажете\add*: „Јела су за трбух, а трбух је за јела.“ Али, Бог ће уништити и једно и друго. Али тело није намењено за блуд, већ за Господа, а Господ за тело. 
\v 14 А Бог који је васкрсао Господа, васкрснуће и нас својом силом. 
\v 15 Зар не знате да су ваша тела удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и учинити их удовима блудничиним? Никако! 
\v 16 Или, зар не знате да онај који прионе уз блудницу постаје једно тело с њом? Као што је написано: „И двоје ће бити једно тело.“ 
\v 17 А ко прионе уз Господа, постаје један дух \add с њим\add*.
\p
\v 18 Бежите од блуда! Наиме, сваки други грех који човек чини не тиче се његовог тела, док блудник греши против свога тела. 
\v 19 Или, зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, и кога имате од Бога? Ви не припадате сами себи. 
\v 20 Наиме, откупљени сте по \add високој\add* цени; зато прославите Бога својим телом.
\c 7
\s1 О браку и безбрачности
\p
\v 1 А сада о ономе што сте ми писали: „Добро је за човека да не ступа у односе са женом.“ 
\v 2 Ипак, да би се избегао блуд, сваки човек нека има односе са својом женом, и свака жена нека има односе са својим мужем. 
\v 3 Нека муж одржава брачне односе са женом, а тако и жена са својим мужем. 
\v 4 Жена нема власт над својим телом, него муж, као што ни муж нема власт над својим телом, него жена. 
\v 5 Не лишавајте се брачних односа, осим по договору, и то на неко време, да бисте могли да се посветите молитви. Након тога се вратите брачним односима, да вас Сатана не искуша због ваше неуздржљивости. 
\v 6 Ово што кажем није заповест, него допуштење. 
\v 7 Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Ипак, свако има свој дар од Бога, један овакав, други онакав.
\p
\v 8 А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану безбрачни као ја. 
\v 9 Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступити у брак, него изгарати \add од страсти\add*.
\p
\v 10 А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. 
\v 11 А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.
\p
\v 12 А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. 
\v 13 Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. 
\v 14 Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.
\p
\v 15 А ако неверујући \add супружник\add* хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. 
\v 16 Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?
\p
\v 17 Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. 
\v 18 Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. 
\v 19 Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. 
\v 20 Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. 
\v 21 Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. 
\v 22 Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. 
\v 23 \add Скупо\add* сте откупљени; не будите робови људима. 
\v 24 Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је \add Божији\add* позив затекао.
\p
\v 25 А за неудате девојке немам никакву заповест од Господа. Ипак, дајем своје мишљење као човек кога је Бог, по своме милосрђу, учинио вредним поверења. 
\v 26 Мислим да је због садашње невоље боље за човека да остане у приликама у којима се налази. 
\v 27 Ако имаш жену, не разводи се од ње. Ако немаш жену, не тражи је. 
\v 28 Но, ако се и ожениш, не чиниш грех, а тако и девојка ако се уда, не чини грех. Ипак, они који ступају у брак искусиће невоље овоземаљског живота, а ја желим да вас поштедим тога. 
\v 29 Оно што хоћу да кажем, браћо, је ово: одређено време се примакло; од сада они који имају жену, нека живе као да је немају; 
\v 30 они који тугују, као да не тугују, они који се радују, као да се не радују, и они који купују, као да немају ништа, 
\v 31 и који послују у свету, као да не послују. Јер пролази облик овога света.
\p
\v 32 Хтео бих, наиме, да сте лишени брига. Безбрачни се брине за Господње ствари, то јест, како да угоди Господу. 
\v 33 А онај који је у браку брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди својој жени, 
\v 34 те је подељен у себи. А неудата жена или девојка брине се за Господње ствари, да буде посвећена и телом и духом. Удата жена, пак, брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди своме мужу. 
\v 35 Говорим ово за ваше добро. Не желим тиме да вам поставим ограничења, него да вас упутим на честиту и несметану преданост Господу.
\p
\v 36 Ако неко мисли да неприлично поступа према девојци за коју је верен, те ако она залази у године, а и он осећа да треба да се жени, нека учини по својој вољи; не чини никакав грех. Нека ступе у брак. 
\v 37 Али ко чврсто остане при својој одлуци и нема потребе, него влада својом вољом, те је решио у свом срцу да не жени своју вереницу, добро чини. 
\v 38 Тако, онај који ожени своју вереницу, чини добро; а онај који је не ожени, чини боље.
\p
\v 39 Жена је везана док год је њен муж жив. Ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, али само за оног који је у Господу. 
\v 40 Ипак, по мом мишљењу, блаженија је ако се не уда. Уосталом, мислим да и ја имам Божијега Духа.
\c 8
\s1 О храни која се приноси идолима
\p
\v 1 А сада о \add храни\add* која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. 
\v 2 Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. 
\v 3 А ко воли Бога, њега \add Бог\add* познаје. 
\v 4 А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не \add представља\add* ништа и да нема другог Бога осим једнога. 
\v 5 Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, 
\v 6 ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све \add постало\add*, и по коме и ми \add постојимо\add*.
\p
\v 7 Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. 
\v 8 Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.
\p
\v 9 Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. 
\v 10 Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе \add храну\add* жртвовану идолима? 
\v 11 И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. 
\v 12 Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. 
\v 13 Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.
\c 9
\s1 Каква права имају апостоли?
\p
\v 1 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? 
\v 2 Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.
\p
\v 3 То је моја одбрана пред свима који ме испитују. 
\v 4 Зар немамо права да једемо и пијемо? 
\v 5 Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и сам Кифа? 
\v 6 Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? 
\v 7 Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? 
\v 8 Да можда не говорим по људској \add мудрости\add*, или о овоме говори и Закон? 
\v 9 Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? 
\v 10 Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. 
\v 11 Ако смо ми вама посејали духовна \add добра\add*, зар је много ако жањемо ваша земаљска \add добра\add*? 
\v 12 Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?
\p Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. 
\v 13 Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? 
\v 14 Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.
\p
\v 15 Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. 
\v 16 Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! 
\v 17 Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. 
\v 18 Шта је, дакле, моја награда? \add Моја награда је\add* да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом \add на плату\add*.
\p
\v 19 Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. 
\v 20 За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. 
\v 21 За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. 
\v 22 За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. 
\v 23 Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним \add благословима\add*.
\p
\v 24 Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. 
\v 25 Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. 
\v 26 Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, 
\v 27 него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.
\c 10
\s1 Упозорење из примера Израиља
\p
\v 1 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, 
\v 2 те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. 
\v 3 Такође су сви јели исту духовну храну, 
\v 4 и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. 
\v 5 Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је \add Бог\add* побио у пустињи.
\p
\v 6 Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. 
\v 7 Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ 
\v 8 И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. 
\v 9 Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. 
\v 10 И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.
\p
\v 11 Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. 
\v 12 Зато онај који мисли да \add чврсто\add* стоји, нека пази да не падне. 
\v 13 Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.
\s1 Идолопоклонство и Господња вечера
\p
\v 14 Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. 
\v 15 Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. 
\v 16 Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? 
\v 17 И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.
\p
\v 18 Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? 
\v 19 Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? 
\v 20 \add Не\add*! Оно што \add многобошци\add* жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. 
\v 21 Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. 
\v 22 Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?
\p
\v 23 \add Кажете\add*: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. 
\v 24 Не гледајте само своју корист, већ и корист других.
\p
\v 25 Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. 
\v 26 Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ 
\v 27 Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. 
\v 28 Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; 
\v 29 не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? 
\v 30 Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ 
\v 31 Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. 
\v 32 Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. 
\v 33 Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.
\c 11
\p
\v 1 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.
\s1 Покривање главе на богослужењу
\p
\v 2 Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. 
\v 3 Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. 
\v 4 Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. 
\v 5 Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. 
\v 6 Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. 
\v 7 Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.
\p
\v 8 Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. 
\v 9 И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. 
\v 10 Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.
\p
\v 11 Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. 
\v 12 Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. 
\v 13 Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? 
\v 14 Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? 
\v 15 А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. 
\v 16 А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.
\s1 Вечера Господња
\p
\v 17 Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. 
\v 18 Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. 
\v 19 Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. 
\v 20 Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. 
\v 21 Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. 
\v 22 Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.
\p
\v 23 Ја сам, наиме, примио \add учење\add* од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, 
\v 24 захвалио \add Богу\add* и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које \add се даје\add* за вас. Ово чините мени на спомен.“ 
\v 25 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ 
\v 26 Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.
\p
\v 27 Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. 
\v 28 Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. 
\v 29 Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело \add Господње\add*, навлачи на себе осуду кад једе и пије. 
\v 30 Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.\f + \fr 11,30 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa уснули.\fqa*\f* 
\v 31 Ако бисмо сами себи судили, \add Господ\add* нам не би судио. 
\v 32 Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.
\p
\v 33 Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. 
\v 34 Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.
\p А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.
\c 12
\s1 О даровима Светога Духа
\p
\v 1 Не желим, браћо, да будете у незнању по питању духовних \add дарова\add*. 
\v 2 Знате да сте, као бивши многобошци, били заведени, те сте служили немим идолима. 
\v 3 Зато вам обзнањујем: нико ко је вођен Божијим Духом, не може да каже: „Проклет био Исус.“ Исто тако, нико не може да каже: „Исус је Господ“, ако није \add вођен\add* Светим Духом.
\p
\v 4 Дарови су различити, али је исти Дух. 
\v 5 Има и различитих служби, али је исти Господ. 
\v 6 Има разлике и у деловањима, али је исти Бог који кроз њих делује у свакоме.
\p
\v 7 А Дух на свакоме показује своје дејство ради заједничке користи. 
\v 8 Једноме Дух даје дар мудрог саветовања, док другоме исти Дух даје дар саопштавања посебног знања. 
\v 9 Једноме Дух даје дар вере, док другоме исти Дух даје дар исцељивања. 
\v 10 Једноме \add Дух\add* даје дар да чини чуда, а другоме дар пророштва. Некоме даје дар разликовања духова, некоме да говори \add другим\add* језицима, а некоме да тумачи те језике. 
\v 11 Све ово чини један те исти Дух, који по својој вољи додељује дар сваком појединцу.
\s1 Једно тело – многи удови
\p
\v 12 Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. 
\v 13 Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. 
\v 14 Јер један уд не чини тело, него многи. 
\v 15 Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? 
\v 16 И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? 
\v 17 Ако би цело тело било око, где би био слух? \add Или\add* ако би цело \add тело\add* било ухо, где би било чуло мириса? 
\v 18 А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. 
\v 19 Где би било тело да су сви они само један део \add тела\add*? 
\v 20 Но, \add ствари стоје овако\add*: има много делова \add тела\add*, али је тело једно.
\p
\v 21 Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ 
\v 22 Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. 
\v 23 Па чак и са деловима \add тела\add* који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним \add деловима тела\add* поступамо с већом пристојношћу, 
\v 24 која није потребна другим \add деловима тела\add*. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, 
\v 25 да не буде поделе у телу, него да се делови \add тела\add* једнако брину једни за друге. 
\v 26 Ако један део \add тела\add* пати, пате и сви остали; ако се једном делу \add тела\add* указује част, са њим се радују и сви остали.
\p
\v 27 Дакле, ви сте тело Христово и делови \add тела\add* појединачно. 
\v 28 А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, \add те оне са даром говорења\add* других језика. 
\v 29 Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци? 
\v 30 Зар сви поседују дар исцељивања? Зар сви говоре \add другим\add* језицима? Зар сви тумаче језике? 
\v 31 Ревносно тежите за вишим даровима!
\p Ја ћу вам, пак, показати најбољи пут.
\c 13
\s1 Химна љубави
\p
\v 1 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. 
\v 2 И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. 
\v 3 Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.
\p
\v 4 Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, 
\v 5 не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, 
\v 6 не радује се неправди, а радује се истини, 
\v 7 све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; 
\v 8 љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. 
\v 9 Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. 
\v 10 А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. 
\v 11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. 
\v 12 Сада видимо нејасно, као у огледалу\f + \fr 13,12 \fr*\ft Огледала у древна времена се нису правила од истог материјала као данас, већ од фино обрађеног и изглачаног метала. Одраз који је такво огледало давало није био јасан као у модерним огледалима.\ft*\f*, а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и сам себи познат.
\p
\v 13 А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.
\c 14
\s1 Језици и пророштво
\p
\v 1 Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне \add дарове\add*, а посебно да пророкујете. 
\v 2 Наиме, ко говори \add другим\add* језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. 
\v 3 А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. 
\v 4 Ко говори \add другим\add* језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. 
\v 5 Хтео бих да сви говорите \add другим\add* језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори \add другим\add* језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.
\p
\v 6 Ако вам ја, браћо, дођем и говорим \add другим\add* језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? 
\v 7 Ако неживи \add инструменти\add* који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? 
\v 8 Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? 
\v 9 Исто тако, ако говорите \add другим\add* језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. 
\v 10 Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. 
\v 11 Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. 
\v 12 Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне \add дарове\add*, настојте да обилујете \add у оним даровима\add* који изграђују цркву.
\p
\v 13 Зато онај који говори \add другим\add* језиком, нека се моли да може да га протумачи. 
\v 14 Наиме, ако се ја молим \add другим\add* језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. 
\v 15 Шта, дакле, \add да чиним\add*? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. 
\v 16 Јер ако ти благосиљаш \add Бога\add* Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? 
\v 17 Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.
\p
\v 18 Захвалан сам Богу што говорим \add другим\add* језицима више од свих вас. 
\v 19 Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи \add другим\add* језиком.
\p
\v 20 Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. 
\v 21 У Закону је написано:
\q1 „Преко оних који говоре другим језицима,
\q2 и усана туђинаца,
\q1 говорићу овоме народу,
\q2 али ме ни онда неће послушати – говори Господ.“
\p
\v 22 Тако \add други\add* језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. 
\v 23 Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре \add другим\add* језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? 
\v 24 Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, 
\v 25 тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.
\s1 Ред у цркви
\p
\v 26 Шта, дакле, \add да чинимо\add*, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко \add други\add* језик, неко \add дар\add* тумачења \add тог другог језика\add*. Нека све буде на изградњу. 
\v 27 Ако неко говори \add другим\add* језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 
\v 28 Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори сам себи и Богу.
\p
\v 29 Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. 
\v 30 Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. 
\v 31 Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. 
\v 32 Пророчки духови покоравају се пророцима. 
\v 33 Јер Бог није \add Бог\add* нереда, него мира.
\p Као што је у свим црквама, 
\v 34 жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. 
\v 35 А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.
\p
\v 36 Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? 
\v 37 Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. 
\v 38 Ко ово не схвата, остаје у незнању.
\p
\v 39 Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори \add другим\add* језицима. 
\v 40 Нека све буде прикладно и уредно.
\c 15
\s1 Васкрсење мртвих
\p
\v 1 Подсећам вас, браћо, на Радосну вест коју сам вам навестио, коју сте прихватили и у којој стојите. 
\v 2 Њоме се и спасавате, ако је чврсто држите онако како сам вам је навестио, сем ако нисте узалуд поверовали.
\p
\v 3 Ја сам вам, наиме, на првом месту предао оно што сам примио: да је Христос, сагласно Писмима, умро за наше грехе, 
\v 4 и да је, сагласно Писмима, сахрањен и васкрснут трећег дана. 
\v 5 Потом се Христос указао Кифи, а затим Дванаесторици. 
\v 6 Онда се одједном указао пред више од пет стотина браће, од којих већина живи и данас, а неки су умрли. 
\v 7 Затим се указао Јакову, те свим апостолима. 
\v 8 На крају се \add Христос\add* указао и мени, као недоношчету.
\p
\v 9 Наиме, ја сам најмањи међу апостолима, и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. 
\v 10 Ипак, милошћу Божијом сам оно што јесам, и његова милост према мени није била узалудна. Шта више, потрудио сам се више од свих њих, али не ја, него Божија милост са мном. 
\v 11 Свеједно, био ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.
\p
\v 12 Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема васкрсења мртвих? 
\v 13 Ако нема васкрсења мртвих, онда ни Христос није васкрсао, 
\v 14 а ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 
\v 15 Ако мртви не васкрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог васкрсао Христа, кога није васкрсао. 
\v 16 Ако мртви не васкрсавају, онда ни Христос није васкрсао. 
\v 17 А ако Христос није васкрсао, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. 
\v 18 По томе су пропали и они који су уснули у Христу. 
\v 19 Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.
\p
\v 20 Али Христос је васкрсао из мртвих, први међу умрлима! 
\v 21 Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и васкрсење из мртвих дошло посредством човека. 
\v 22 Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, 
\v 23 свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. 
\v 24 Потом наступа крај, када \add Христос\add* уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. 
\v 25 Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. 
\v 26 Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. 
\v 27 Јер, \add Бог\add* је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим \add Бога\add*, који му је све покорио. 
\v 28 А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.
\p
\v 29 Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? 
\v 30 Зашто смо и ми сваки час у опасности? 
\v 31 Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. 
\v 32 Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не васкрсавају, онда,
\q1 „Да једемо и пијемо,
\q2 јер сутра ћемо да помремо.“
\m
\v 33 Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ 
\v 34 Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.
\p
\v 35 Ипак, неко може да пита: „Како мртви васкрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ 
\v 36 Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. 
\v 37 Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. 
\v 38 А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. 
\v 39 Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од \add тела\add* риба. 
\v 40 Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских \add тела\add*. 
\v 41 Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.
\p
\v 42 Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво \add тело\add*, а васкрсава непропадљиво; 
\v 43 сеје се у срамоти, а васкрсава у слави; сеје се у слабости, а васкрсава у сили; 
\v 44 сеје се природно тело, а васкрсава духовно.
\p Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. 
\v 45 Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. 
\v 46 Али није било прво духовно \add тело\add*, него природно, а затим духовно. 
\v 47 Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. 
\v 48 Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески \add човек\add*, такви су и они небески. 
\v 49 И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским \add човеком\add*.
\p
\v 50 Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. 
\v 51 Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 
\v 52 одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви васкрснути са нераспадљивим \add телима\add*, а ми ћемо се изменити. 
\v 53 Јер, ово распадљиво \add тело\add* мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно. 
\v 54 А кад се ово распадљиво \add тело\add* промени у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно, тада ће се испунити написана реч: „Победа прождре смрт.“
\q1
\v 55 „Где је, смрти, твоја победа?
\q2 Где је, смрти, жалац твој?“
\m
\v 56 Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. 
\v 57 Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.
\p
\v 58 Стога, вољена моја браћо, будите чврсти и непоколебљиви. Имајте вазда пуне руке посла у служби за Господа, знајући да ваш труд у служби за Господа није бесплодан.
\c 16
\s1 Помоћ за хришћане у Јудеји
\p
\v 1 Што се тиче прилога за свете, учините онако како сам наредио и галатијским црквама. 
\v 2 Сваког првог дана у недељи нека свако од вас одваја на страну и штеди колико може, да се новац не би сакупљао кад ја дођем. 
\v 3 А кад дођем, послаћу с препорукама оне које ви одаберете да однесу ваш дар у Јерусалим. 
\v 4 Ако се нађе за сходно да ја идем, они могу да ми се придруже.
\s1 Павлови планови
\p
\v 5 Вас ћу, пак, посетити кад прођем кроз Македонију, будући да путујем преко Македоније. 
\v 6 Могуће је да ћу се и задржати код вас, па чак и презимити, да ме отпратите куд год пођем. 
\v 7 Не желим, наиме, да вас видим само у пролазу, него се надам да ћу неко време провести код вас, ако Господ допусти. 
\v 8 У Ефесу ћу остати до Педесетнице, 
\v 9 јер су ми се отворила велика врата за успешан рад, иако имам много противника.
\p
\v 10 Ако Тимотеј дође, гледајте да се не осећа нелагодно са вама, јер и он обавља службу за Господа као и ја. 
\v 11 Нико, дакле, да га не презре. Испратите га у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом.
\p
\v 12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама са \add другом\add* браћом, али он није био вољан да дође сад. Ипак, доћи ће кад му се укаже прилика.
\p
\v 13 Будите будни, стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 
\v 14 Све што чините нека буде у љубави.
\p
\v 15 Ви знате за Стефанину породицу, да су они први обраћеници у Ахаји и да су служили потребама Божијег народа. Молим вас, браћо, 
\v 16 да се ставите под водство таквих као што су они и сваког ко са њима сарађује и ради. 
\v 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом повратку, јер су ми они надокнадили ваше одсуство. 
\v 18 Они су, наиме, умирили мој дух и ваш. Одајте признање таквима.
\p
\v 19 Поздрављају вас цркве у \add Малој\add* Азији. Много вас поздрављају у Господу Акила и Прискила са црквом која се окупља у њиховом дому. 
\v 20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите једни друге светим пољупцем. 
\v 21 Ја, Павле, пишем поздрав својом руком. 
\v 22 Ако ко не воли Господа, нека буде проклет. \tl Марана та\tl*!\f + \fr 16,22 \fr*\ft Преведено са арамејског, \ft*\fqa Дођи, Господе наш!\fqa*\f*
\b
\p
\v 23 Милост Господа Исуса \add нека је\add* са вама.
\p
\v 24 Моја љубав \add је\add* са свима вама у Христу Исусу. Амин.