\id 1CH - Biblica® Open New Serbian Translation Cyrillic 2017
\ide UTF-8
\h 1. Књига дневника
\toc1 Прва књига дневника
\toc2 1. Књига дневника
\toc3 1. Днв
\mt1 Прва књига дневника
\c 1
\s1 Од Адама до Аврахама
\s2 Нојеви потомци
\li1
\v 1 Адам, Сит, Енос,
\li1
\v 2 Кајинан, Малелеило, Јаред,
\li1
\v 3 Енох, Матусал, Ламех,
\li1
\v 4 Нојеви синови\f + \fr 1,4 \fr*\ft Према Септуагинти.\ft*\f*: Сим, Хам и Јафет.
\s2 Јафетови потомци
\li1
\v 5 Јафетови синови су:
\li2 Гомер, Магог, Мидиј, Јаван, Тувал, Месех и Тирас.
\li1
\v 6 Гомерови синови су:
\li2 Асхенас, Рифат и Тогарма.
\li1
\v 7 Јаванови синови су:
\li2 Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.
\s2 Хамови потомци
\li1
\v 8 Хамови синови су:
\li2 Куш и Мисраим, Фут и Ханан.
\li1
\v 9 Кушови синови су:
\li2 Сева, Евила, Савата, Регма и Саватака.
\li1 Регмини синови су:
\li2 Сава и Дедан.
\li1
\v 10 Кушу се родио Неврод.
\li2 Овај је постао први моћник на земљи.
\li1
\v 11 Од Мисраима су, пак, потекли
\li2 Лудејци, Енемејци, Лавејци и Нафтухијци, 
\v 12 па Патрошани, Хаслоњани (од којих су потекли Филистејци) и Кафтореји.
\li1
\v 13 Ханану се родио Сидон, његов првенац и Хет. 
\v 14 Од Ханана воде порекло Јевусејци, Аморејци, Гергешани, 
\v 15 Евејци, Арукејци, Синијци, 
\v 16 Арвађани, Самарјани и Амаћани.
\s2 Симови потомци
\li1
\v 17 Симови синови:
\li2 Елам, Асур, Арфаксад, Луд и Арам.
\li1 А Арамови \add потомци су\add*:
\li2 Уз, Ул, Гетер и Месех.
\li1
\v 18 Арфаксаду се, пак, родио Сала,
\li2 а Сали Евер.
\li1
\v 19 Еверу су се родила два сина:
\li2 један се звао Фалек, јер су се за време његовог живота људи на земљи поделили\f + \fr 1,19 \fr*\fq Поделили \fq*\ft се највероватније односи на поделу која је настала у току градње Вавилонске куле. Том приликом је Бог побркао језике, након чега су се људи расејали по целој земљи.\ft*\f*; а његов брат се звао Јектан.
\li1
\v 20 Јектану су се родили
\li2 Елмодад, Салеф, Ацармавет и Јарах, 
\v 21 Адорам, Узал, Дикла, 
\v 22 Евал, Авимаил, Сава, 
\v 23 Офир, Евила и Јовав; сви ови су били Јектанови синови.
\b
\li2
\v 24 Сим, Арфаксад, Сала,
\li2
\v 25 Евер, Фалек, Рагав,
\li2
\v 26 Серух, Нахор, Тара,
\li2
\v 27 Аврам, то јест, Аврахам.
\s1 Од Аврахама до Јакова
\li1
\v 28 Синови Аврахамови:
\li2 Исак и Исмаило.
\s2 Агарини потомци
\li1
\v 29 Ово је њихов родослов:
\li2 Исмаилов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 
\v 30 Мишма, Дума, Маса, Хадад, Тема, 
\v 31 Јетур, Нафис и Кедма; то су синови Исмаилови.
\s2 Хетурини потомци
\li1
\v 32 А синови Хетуре, Аврахамове иноче:
\li2 она је родила Зомрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Соијена.
\li1 А Јоксанови синови су:
\li2 Сава и Дедан.
\li1
\v 33 Мадијанови синови су:
\li2 Гефа, Афир, Енох, Авида и Елдага.
\li1 Све су ово Хетурини потомци.
\s2 Сарини потомци
\li1
\v 34 Аврахаму се родио Исак;
\li1 а синови Исакови су били
\li2 Исав и Израиљ.
\s1 Исавови потомци
\li1
\v 35 Исавови синови:
\li2 Елифас, Рагуило, Јеус, Јеглом и Кореј.
\li1
\v 36 Синови Елифасови:
\li2 Теман, Омар, Софар, Готом, Кенез,
\li2 Тамна и Амалик.
\li1
\v 37 Синови Рагуилови:
\li2 Нахат, Зара, Шама и Мозе.
\s2 Сирови потомци
\li1
\v 38 Сирови синови:
\li2 Лотан, Совал, Севегон, Ана, Дисон, Асар и Дисан.
\li1
\v 39 Лотанови синови:
\li2 Хорије и Еман. Лотанова сестра је била Тамна.
\li1
\v 40 Синови Совалови:
\li2 Голам, Манахат, Евал, Шефија и Онам.
\li1 Синови Севегонови:
\li2 Аја и Ана.
\li1
\v 41 Синови Анини:
\li2 Дисон.
\li1 Дисонови синови:
\li2 Амада, Асван, Итран и Харан.
\li1
\v 42 Синови Асарови:
\li2 Валан, Заван и Јакан.
\li1 Синови Дисонови:
\li2 Уз и Аран.
\s2 Владари Едома
\li1
\v 43 А ово су цареви који су владали у земљи Едом, пре него што је и један цар завладао над израиљским народом:
\li2 Валак, Веоров син, чији град се звао Денава.
\li2
\v 44 Кад је Валак умро, на његово место се зацарио Јовав, син Зарин из Восоре.
\li2
\v 45 Кад је Јовав умро, на његово место се зацарио Асом из земље Теманаца.
\li2
\v 46 Кад је Асом умро, на његово место се зацарио Адад, Варадов син, који је потукао Мадијанце на моавском пољу. Његов град се звао Авит.
\li2
\v 47 Кад је Адад умро, на његово место се зацарио Самала из Масреке.
\li2
\v 48 Кад је Самала умро, на његово место се зацарио Саул из Ровота на Реци.
\li2
\v 49 Кад је Саул умро, на његово место се зацарио Валенон, син Ахворов. 
\v 50 Кад је Валенон умро, на његово место се зацарио Адад. Његов град се звао Пау. Његовој жени је било име Метавеила, која је била ћерка Матраиде, ћерке Мезахавове. 
\v 51 А кад је умро Адад, настали су кнезови у Едому:
\li2 Тамна, Гола, Јетет, 
\v 52 Оливема, Ила, Финон, 
\v 53 Кенез, Теман, Мивсар, 
\v 54 Магедило и Ирам. То су били едомски кнезови.
\c 2
\s1 Израиљево потомство
\li1
\v 1 Ово су Израиљеви синови:
\li2 Рувим, Симеун, Леви, Јуда, Исахар, Завулон, 
\v 2 Дан, Јосиф, Венијамин, Нефталим, Гад и Асир.
\s1 Јудини потомци
\s2 Есронови потомци
\li1
\v 3 Јудини синови:
\li2 Ир, Авнан и Силом; ове му је родила Сувина ћерка Хананејка. Али Јудин првенац Ир је учинио зло у Господњим очима, те га је Господ погубио. 
\v 4 Његова снаха Тамара му је родила Фареса и Зару. Јуда је имао укупно пет синова.
\li1
\v 5 Фаресови синови:
\li2 Есрон и Јемуило.
\li1
\v 6 Зарини синови:
\li2 Зимрије, Етан, Еман, Халкол и Дара; укупно пет.
\li1
\v 7 Хармијини синови:
\li2 Ахар\f + \fr 2,7 \fr*\fqa Ахан \fqa*\ft из \+xt Ис Нав 7,1\+xt*.\ft*\f*, који је довео несрећу на Израиља, прекршивши забрану о посвећеним стварима.
\li1
\v 8 Етанови синови:
\li2 Азарија.
\li1
\v 9 Есронови синови, који су му се родили:
\li2 Јерамеил, Рам и Халев.
\s2 Потомци Есроновог сина Рама
\li1
\v 10 Раму се родио
\li2 Аминадав, Аминадаву Насон, кнез Јудиних синова. 
\v 11 Насону се родио Салмон, а Салмону се родио Воз; 
\v 12 Возу се родио Овид, а Овиду Јесеј.
\li1
\v 13 Јесеју се родио првенац Елијав.
\li2 Авинадав му је био други, Шима трећи, 
\v 14 Натанаил четврти, Радај пети, 
\v 15 Осема шести, а Давид седми. 
\v 16 Сестре су му биле Серуја и Авигеја. Серујини синови су били Ависај, Јоав и Асаило; ова тројица. 
\v 17 Авигеја је родила Амасу, чији отац је био Јетер Исмаиљац.
\s2 Потомци Есроновог сина Халева
\li1
\v 18 Халев, син Есронов, је са својом женом Азувом, и преко Јериота, имао синове: Јесера, Совава и Ардона. 
\v 19 Кад је умрла Азува, Халев се оженио Ефратом, која му је родила Ора. 
\v 20 Ору се родио Урија, а Урији Веселеило.
\li1
\v 21 Потом се Есрон оженио ћерком Махира оца Галадовог; узео ју је за жену кад му је било шездесет година. Она му је родила Сегува. 
\v 22 Сегуву се родио Јаир, који је имао двадесет три града у земљи галадској. 
\v 23 Наиме, он је узео Јаирова села и Кенат са његовим селима, шездесет градова, од Гесураца и Арамејаца. Све су то узели синови Махира, Галадовог оца.
\li1
\v 24 Кад је Есрон умро у Халев-Ефрати, Есронова жена, Авија, му је родила Асхора, оца Текујиног.
\s2 Потомци Есроновог сина Јерамеила
\li1
\v 25 А синови Јерамеила. Есроновог првенца, били су:
\li2 првенац Рам, затим Вуна, Орен, Осем и Ахија. 
\v 26 Јерамеило је имао и другу жену, по имену Атар. Она је Онамова мајка.
\li1
\v 27 Синови Јерамеиловог првенца Рама били су:
\li2 Мас, Јамин и Екер.
\li1
\v 28 Онамови синови су били:
\li2 Самај и Јадај, а Самајеви синови: Надав и Ависур.
\li1
\v 29 Ависурова жена се звала Авихаила, која му је родила Авана и Молида.
\li1
\v 30 Надавови синови:
\li2 Селед и Апаим, али је Селед умро без деце.
\li1
\v 31 Апаимови синови:
\li2 Јесеј; а Јесејеви синови:
\li2 Сисан, и Сисанова ћерка Алаја.
\li1
\v 32 Синови Јадаја, брата Самајевог:
\li2 Јетер и Јонатан; али је Јетер умро без деце.
\li1
\v 33 Јонатанови синови:
\li2 Фалет и Заза.
\li1 Ти су били Јерамеилови синови.
\li1
\v 34 А Сисан није имао синове, него ћерке.
\li2 Сисан је имао и слугу Египћанина по имену Јараја. 
\v 35 Сисан је своју ћерку дао своме слузи Јараји за жену, која му је родила Атаја.
\li1
\v 36 Атај је имао Натана,
\li2 а Натан Завада;
\li2
\v 37 Заваду се родио Ефлал,
\li2 а Ефлалу се родио Овид;
\li2
\v 38 Овиду се родио Јуј,
\li2 а Јују се родио Азарија;
\li2
\v 39 Азарији се родио Хелис,
\li2 а Хелису се родио Елеаса;
\li2
\v 40 Елеаси се родио Сисамај,
\li2 а Сисамају се родио Салум;
\li2
\v 41 Салуму се родио Јекамија,
\li2 а Јекамији се родио Елисама.
\s2 Потомци Халева
\li1
\v 42 Синови Халева, брата Јерамеиловог, били су:
\li2 његов првенац Миса, отац Зифов, и његов син Мариса, отац Хевронов\f + \fr 2,42 \fr*\ft Не зна се тачно значење фразе \ft*\fqa синови Марисе\fqa*\ft . Хеврон је једини син Марисе који се овде наводи.\ft*\f*.
\li1
\v 43 Хевронови синови:
\li2 Кореј, Тафуја, Рекем и Сема. 
\v 44 Семи се родио Рама, отац Јоркоамов, а Рекему се родио Самаја. 
\v 45 Самајев син је био Маон, а Маон је био отац Вет-Суру.
\li1
\v 46 Гефа, Халевова иноча, је родила Харана, Мосу и Газеза. Харан је био отац Газезу.
\li1
\v 47 Јадајеви синови: Ригем, Јотам, Гисан, Фелет, Гефа и Сагаф.
\li1
\v 48 Маха, Халевова иноча, је родила Севера и Тирхану. 
\v 49 Она је родила и Сагафа, оца Мадманиног, и Севу, оца Махвининог и Гавајиног. А Ахса је била Халевова ћерка. 
\v 50 То су били Халевови синови.
\b
\li1 Синови Ора, првенца Ефратиног:
\li2 Совал, отац Киријат-Јарима, 
\v 51 Салма отац Витлејема, Ареф отац Вет-Гадера.
\li1
\v 52 Синови Совала, оца Киријат-Јаримовог, били су: Ароја, то јест, половина Менухоћана. 
\v 53 А киријат-јаримске породице биле су: Јетрани, Фућани, Сумаћани и Мисрајани. Од њих су потекли Сараћани и Естаољани.
\li1
\v 54 Салмини синови:
\li2 Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани из Јоавовог дома и половина Манахаћана, Зорани. 
\v 55 Писарске породице које живе у Јавису: Тираћани, Симеаћани, Сухаћани; то су Кенејци, који су потекли од Амата, оца Рихавовог дома.
\c 3
\s1 Давидови потомци
\li1
\v 1 А ово су Давидови синови који су му се родили у Хеврону:
\li2 првенац Амнон, од Ахиноаме Језраелке,
\li2 други Данило од Авигеје Кармилке,
\li2
\v 2 трећи Авесалом, син Махе, ћерке Талмаја, гесурског цара,
\li2 четврти Адонија, син Агитин,
\li2
\v 3 пети Сефатија од Авитале,
\li2 шести Итрам од његове жене Егле.
\m
\v 4 Ових шест му се родило у Хеврону, где је царевао седам година и шест месеци.
\li1 Тридесет три године је царевао у Јерусалиму. 
\v 5 Ови су му се родили у Јерусалиму:
\li2 Шима, Совав, Натан и Соломон, четири од Витсавеје, Амилове ћерке; 
\v 6 Јевар, Елисама и Елифелет, 
\v 7 Нога, Нефег и Јафија, 
\v 8 Елисама, Елијада и Елифелет; њих девет. 
\v 9 Све су ово били Давидови синови, поред синова иноча. Тамара им је била сестра.
\s2 Цареви Јуде
\li1
\v 10 Соломонов син је био Ровоам,
\li2 његов син Авија,
\li2 његов син Аса,
\li2 његов син Јосафат,
\li2
\v 11 његов син Јорам,
\li2 а његов син Охозија,
\li2 његов син Јоас,
\li2
\v 12 његов син Амасија,
\li2 његов син Азарија,
\li2 његов син Јотам,
\li2
\v 13 његов син Ахаз,
\li2 његов син Језекија,
\li2 његов син Манасија,
\li2
\v 14 његов син Амон,
\li2 његов син Јосија.
\li1
\v 15 Јосијини синови:
\li2 првенац Јоанан,
\li2 други Јоаким,
\li2 трећи Седекија,
\li2 четврти Салум.
\li1
\v 16 Синови Јоакимови:
\li2 његов син Јехонија,
\li2 и његов син Седекија.
\s1 Наследници престола након изгнанства
\li1
\v 17 Синови сужња Јехоније:
\li2 његов син Салатило. 
\v 18 Његови синови: Малхирам, Федаја, Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија.
\li1
\v 19 Федајини синови:
\li2 Зоровавељ и Семај.
\li1 Зоровавељеви синови:
\li2 Месулам, Хананија,
\li2 и њихова сестра Селомита.
\li2
\v 20 Месуламови синови:
\li2 Асува, Оило, Варахија, Асадија и Јусавесед; њих пет.
\li1
\v 21 Хананијини синови:
\li2 Фелатија и Исаија, и синови Рефаје, Арнана, Овадије и Сеханије.
\li1
\v 22 Сеханијини синови:
\li2 Семаја, и његови синови:
\li2 Хатуш, Игал, Варија, Неарија и Сафат; њих шест.
\li1
\v 23 Неаријини синови:
\li2 Елиоинај, Језекија и Азрикам; њих три.
\li1
\v 24 Елиоинајеви синови:
\li2 Одавија, Елијасив, Фелаја, Акув, Јоанан, Далаја и Анан; њих седам.
\c 4
\s1 Јудини потомци
\li1
\v 1 Јудини синови:
\li2 Фарес, Есрон, Хармија, Ор и Совал.
\li1
\v 2 Реаји, сину Соваловом, родио се Јат, а Јату се родио Ахумаја и Лад. То су породице саратске.
\li1
\v 3 Ови \add су од\add* оца Етама:
\li2 Језраел, Јесма и Једвас, а њиховој сестри је било име Аселелфонија. 
\v 4 Фануило је био отац Гедору, а Езер је био Хусин отац.
\li1 То су били синови Ора, првенца Ефрате, оца Витлејемовог.
\li1
\v 5 Асхор, Текујин отац, је имао две жене, Елу и Нару.
\li1
\v 6 Нара му је родила Ахузама, Ефера, Темана и Ахастара. То су Нарини синови.
\li1
\v 7 Синови Елини: Серет, Цохар и Етнан. 
\v 8 Косу се родио Анув, Совив и породице Ахарила, сина Арумовог.
\b
\p
\v 9 А Јавис је био славнији од своје браће. Његова мајка му је дала име „Јавис“\f + \fr 4,9 \fr*\ft У јеврејском, име \ft*\fq Јавис \fq*\ft има сличан призвук као \ft*\fqa бол\fqa*\ft . Ради се о игри речи.\ft*\f* говорећи: „То је зато што сам га родила с болом.“ 
\v 10 Јавис је призвао Бога Израиљевог говорећи: „Благослови ме и рашири моје међе! Нека твоја рука буде са мном, и сачувај ме од несреће, да се не мучим!“ И Бог је услишио што је тражио.
\b
\li1
\v 11 Хелуву, сину Сујином, родио се Мехир, Он је био Естонов отац. 
\v 12 Естону су се родили Вет-Рафа, Фесеја и Техина, отац града Нас. То су Рихавови људи.
\li1
\v 13 Кенезови синови су били
\li2 Готонило и Сораја.
\li1 А Готонилови синови:
\li2 Атат и Меонатај\f + \fr 4,13 \fr*\ft Неки манускрипти Септуагинте и Вулгате наводе \ft*\fqa Меонотаја\fqa*\ft , иако га јеврејски текст не помиње.\ft*\f*. 
\v 14 Меонотају се родио Офра,
\li1 а Сораји се родио Јоав,
\li2 предак Ге-Харасимљана, названих тако јер су били резбари.\f + \fr 4,14 \fr*\fqa Ге-Харасим \fqa*\ft значи \ft*\fqa Долина резбара\fqa*\ft , или \ft*\fqa Долина дрводеља \fqa*\ft (Даничић).\ft*\f*
\li1
\v 15 А синови Халева, сина Јефонијиног, су били:
\li2 Ир, Ила и Нам.
\li1 Илин син
\li2 је био Кенез.
\li1
\v 16 Јелелеилови синови:
\li2 Зиф, Зифа, Тирија и Асареило.
\li1
\v 17 Езрини синови:
\li2 Јетер, Меред, Ефер и Јалон. Мередова жена је родила Маријама, Самаја и Јесву, оца Естемоје. 
\v 18 А његова жена Јудејка родила је Јареда оца Гедора, Хевера оца Сокота, и Јекутила оца Заноје. То су били синови Витије, ћерке фараонове, којом се Меред оженио.
\li1
\v 19 А синови Одијине жене, сестре Нама оца Кеиле били су:
\li2 Гармија и Естемоја Махаћанин.
\li1
\v 20 Симонови синови:
\li2 Амнон, Рина, Вен-Анан и Тилон.
\li1 Јесејеви синови:
\li2 Зохет и Вен-Зохет.
\li1
\v 21 Синови Силомови, сина Јудиног:
\li2 Ир, Лихин отац, и Лада, Марисин отац, и породице платнарског дома у Вет-Асвеји; 
\v 22 па Јоким и Козевљани, Јоас и Сараф, који су владали у Моаву, и Јасуви-Лехем. То је по древним записима. 
\v 23 Они су били лончари, који су живели у Натаиму и Гедири; тамо су били у царевој служби.
\s1 Симеунови потомци
\li1
\v 24 Симеунови синови:
\li2 Намуило, Јамин, Јарив, Зара и Саул;
\li2
\v 25 његов син Салум, његов син Мивсам, и његов син Мишма.
\li1
\v 26 Мишмини потомци:
\li2 Амуило, његов син, његов син Захур и његов син Семај.
\p
\v 27 Семај је имао шеснаест синова и шест ћерки. Његова браћа нису имала много деце, а ни све њихове породице нису биле толико бројне као јудејске. 
\v 28 Живели су у Вир-Савеји, Молади, Асар-Суалу, 
\v 29 Вали, Асему, Толаду, 
\v 30 Ватуилу, Орми, Сиклагу, 
\v 31 Вет-Маркавоту, Асар-Сусиму, Вет-Виреју и у Сарајиму. То су били њихови градови до цара Давида. 
\v 32 Њихова села била су: Етам, Ајин, Римон, Тохен и Асан – пет градова, 
\v 33 са свим њиховим селима која су била око тих градова све до Вала. То су била њихова насеља; овако су се водили према својим родовима:
\b
\mi
\v 34 Месовав, Јамлих и Јоса син Амасијин, 
\v 35 Јоило и Јуј, син Јосивије, сина Сораје, сина Асиловог, 
\v 36 Елиоинај, Јакова, Јесохаја, Асаја, Адило, Јесимило и Венаја, 
\v 37 и Зиза, син Сифија, сина Алона, сина Једаје, сина Симрија, сина Семајиног.
\b
\p
\v 38 Ови именовани били су кнезови у својим породицама. Пошто су се њихове породице веома умножиле, 
\v 39 отишли су надомак Гедора, на источној страни долине, тражећи пашу за своја стада. 
\v 40 Нашли су обилату и добру пашу. Земља је била широка, спокојна и мирна, јер су становници, који су претходно живели тамо, били Хамови потомци.
\p
\v 41 Ти што су били записани по именима дошли су у дане Језекије, цара Јудиног, и оборили се на њихове шаторе, и на Меуњане који су се затекли тамо, и извршили над њима клето уништење, тако да их нема данас. Потом су се населили на њихово место, јер је тамо било паше за њихова стада. 
\v 42 А неки од њих, пет стотина Симеунових потомака, отишли су на гору Сир, на челу са Фелатијом, Неаријем, Рефајом и Озилом, синовима Јесејевим. 
\v 43 Они су побили преостале Амаличане и тамо живе све до данас.
\c 5
\s1 Рувимови потомци
\p
\v 1 Потомци Рувима, првенца Израиљевог. Он је, наиме, био првенац, али пошто је оскрнавио постељу свога оца, његово првенаштво је било дано синовима Израиљевог сина Јосифа. Зато му се првенаштво не рачуна. 
\v 2 Иако је Јуда постао најсилнији међу својом браћом, и премда је владар потекао од њега, првенаштво је припало Јосифу.
\p
\v 3 Синови Рувима, првенца Израиљевог, били су:
\li1 Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.
\li1
\v 4 Јоилови синови:
\li2 његов син Семаја, његов син Гог, његов син Семај, 
\v 5 његов син Миха, његов син Реаја, његов син Вал, 
\v 6 и његов син Веира, кога је одвео Тиглат-Пилесер, цар асирски; он је био кнез Рувимовог племена.
\li1
\v 7 Његовој браћи, по њиховим породицама; како се воде према својим родословима,
\li2 главар је био Јеиел и Захарија. 
\v 8 А Вела син Азаза, сина Семе, сина Јоиловог је живео у Ароиру, све до Навава и Вал-Меона. 
\v 9 Настанио се и на истоку све до почетка пустиње и до реке Еуфрата, јер се њихова стока умножила у галадској земљи.
\li2
\v 10 У Саулово време су кренули у рат против Агарина, који су изгинули од њихове руке. Затим су се населили у њихове домове по свему крају источно од Галада.
\s1 Гадови потомци
\li1
\v 11 Гадови потомци су живели насупрот њих у васанској земљи све до Салке.
\li2
\v 12 Јоило им је био главар, Шафам је био други, те Јанај и Сафат у Васану.
\li1
\v 13 Њихова браћа по отачким домовима била су:
\li2 Михаило, Месулам, Сева, Јорај, Јахан, Зије и Евер, седморица.
\li2
\v 14 То су били синови Авихеја, сина Урија, сина Јароје, сина Галада, сина Михаила, сина Јесисаја, сина Јадона, сина Вузовог.
\li2
\v 15 Ахије, син Авдила, сина Гунијевог је био главар дома њихових предака.
\li1
\v 16 Живели су у Галаду, у Васану и његовим селима, и по свим саронским пашњацима до њихових међа.
\p
\v 17 Сви су ови били уписани у родослове за време Јотама, цара Јуде, и за време Јеровоама, цара Израиљевог.
\b
\p
\v 18 Потомака Рувимових и Гадових, и половине Манасијиног племена, ратника који су носили штит и мач, разапињали лук, и били вични ратовању, било је четрдесет четири хиљаде седам стотина шездесет људи способних за војску. 
\v 19 Ратовали су против Агарина, Јетуреја, Нафисеја и Нодавеја. 
\v 20 Дошла им је помоћ, па су Агарини и сав народ који је био с њима били предани у њихове руке. Наиме, у боју су завапили к Богу и он их је услишио, јер су се поуздали у њега. 
\v 21 Онда су запленили њихову стоку: пет хиљада камила, две стотине педесет хиљада оваца, две хиљаде магараца, и стотину хиљада људи. 
\v 22 Много их је изгинуло, јер је то била Божија битка. Затим су се настанили на њихово место све до изгнанства.
\s1 Половина Манасијиног племена
\p
\v 23 Припадници половине Манасијиног племена су живели у земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона. Били су многобројни.
\p
\v 24 Ово су били главари у дому њихових предака: Ефер, Јесеј, Елило, Азрило, Јеремија, Одавија и Јадило, храбри ратници, угледни људи и главари у дому својих предака. 
\v 25 Али кад су се изневерили Богу својих отаца одајући се блуду с боговима народа у земљи, које је Бог истребио пред њима, 
\v 26 Бог Израиљев је подигао дух Фула, цара асирског, то јест дух Тиглат-Пилесера, цара асирског, па су одвели Рувимовце, Гађане и половину Манасијиног племена и довели их у Алају, Авор и Ару, и на реку Гозан, где су остали до данас.
\c 6
\s1 Левијеви потомци
\p
\v 1 Синови Левијеви били су:
\li2 Гирсон, Кат и Мерарије.
\li1
\v 2 Катови синови:
\li2 Амрам, Исар, Хеврон и Озило.
\li1
\v 3 Амрамови синови:
\li2 Арон и Мојсије, и ћерка Марија.
\li1 А синови Аронови:
\li2 Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар.
\li2
\v 4 Елеазару се родио Финес,
\li2 а Финесу се родио Ависуј,
\li2
\v 5 Ависују се родио Вукија,
\li2 Вукији се родио Озија,
\li2
\v 6 Озији се родио Зераја,
\li2 Зераји се родио Мерајот,
\li2
\v 7 Мерајоту се родио Амарија,
\li2 Амарији се родио Ахитув,
\li2
\v 8 Ахитуву се родио Садок,
\li2 Садоку се родио Ахимас,
\li2
\v 9 Ахимасу се родио Азарија,
\li2 Азарији се родио Јоанан,
\li2
\v 10 Јоанану се родио Азарија, који је био свештеник у Дому који је сазидао Соломон у Јерусалиму.
\li2
\v 11 Азарији се родио Амарија,
\li2 Амарији се родио Ахитув,
\li2
\v 12 Ахитуву се родио Садок,
\li2 Садоку се родио Салум,
\li2
\v 13 Салуму се родио Хелкија,
\li2 Хелкији се родио Азарија,
\li2
\v 14 Азарији се родио Сораја,
\li2 Сораји се родио Јоседек.
\li4
\v 15 Јоседек је отишао у изгнанство кад је Господ изгнао Јудејце и Јерусалим Навуходоносоровом руком.
\b
\li1
\v 16 Левијеви синови били су:
\li2 Гирсам\f + \fr 6,16 \fr*\ft Облик имена \ft*\fqa Гирсон.\fqa*\f*, Кат и Мерарије.
\li1
\v 17 Ово су имена Гирсамових синова:
\li2 Ловеније и Семај.
\li1
\v 18 А Катови синови су били:
\li2 Амрам, Исар, Хеврон и Озило.
\li1
\v 19 Мераријеви синови:
\li2 Молија и Мусија.
\li1 Ово су левитске породице по својим прецима:
\li1
\v 20 Гирсамова:
\li2 његов син Ловеније, његов син Јат, његов син Зима, 
\v 21 његов син Јоах, његов син Идо, његов син Зара, и његов син Јетрај.
\li1
\v 22 Катови синови:
\li2 његов син Аминадав, његов син Кореј, његов син Асир, 
\v 23 његов син Елкана, његов син Авијасаф, његов син Асир, 
\v 24 његов син Тахат, а његов син Урило, а његов син Озија, а његов син Саул.
\li1
\v 25 Елканини синови:
\li2 Амасај и Ахимот, 
\v 26 његов син Елкана, његов син Суфија, његов син Нахат, 
\v 27 његов син Елијав, његов син Јероам, и његов син Елкана.
\li1
\v 28 Самуилови синови:
\li2 првенац Јоило\f + \fr 6,28 \fr*\ft Овако је према Септуагинти и сиријском тексту, док у јеврејском стоји \ft*\fqa Васнија.\fqa*\f* и други Авија.
\li1
\v 29 Мераријеви синови:
\li2 Молија, његов син Ловеније, његов син Семај, његов син Уза, 
\v 30 његов син Шима, његов син Агија, његов син Асаја.
\s1 Музичари које је поставио Давид
\p
\v 31 Ово су они које је Давид поставио да воде певање у Дому Господњем кад је Ковчег отпочинуо тамо. 
\v 32 Они су служили пред Пребивалиштем Шатора од састанка певајући, док Соломон није сазидао Дом Господњи у Јерусалиму. Вршили су своју службу по свом реду.
\p
\v 33 Ово су они што су служили заједно са својим синовима:
\li1 Од Катових синова:
\li2 Еман, певач, син Јоила сина Самуила,
\li2
\v 34 сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје,
\li2
\v 35 сина Суфа, сина Елкане, сина Мата, сина Амасаја,
\li2
\v 36 сина Елкане, сина Јоила, сина Азарије, сина Софоније,
\li2
\v 37 сина Тахата, сина Асира, сина Авијасафа, сина Кореја,
\li2
\v 38 сина Исара, сина Ката, сина Левија, сина Израиљевог.
\li1
\v 39 Његов брат Асаф му је стајао с десне стране;
\li2 а Асаф је био син Варахије, сина Шиме,
\li2
\v 40 сина Михаила, сина Васије, сина Малхије,
\li2
\v 41 сина Етнија, сина Зара, сина Адаје,
\li2
\v 42 сина Етана, сина Зиме, сина Семаја,
\li2
\v 43 сина Јата, сина Гирсама, сина Левијевог.
\li1
\v 44 С њихове леве стране била су њихова браћа, Мераријеви синови:
\li2 Етан син Кисије, сина Авдија, сина Малуха,
\li2
\v 45 сина Асавије, сина Амасије, сина Хелкије,
\li2
\v 46 сина Амсије, сина Ваније, сина Самира,
\li2
\v 47 сина Молије, сина Мусије, сина Мерарије, сина Левијевог.
\b
\p
\v 48 Њихова браћа, остали Левити, били су одређени за сву другу службу у Пребивалишту Дома Божијег. 
\v 49 А Арон и његови синови су приносили жртве на жртвенику за жртве свеспалнице и на кадионом жртвенику; обављали су све послове око Светиње над светињама, и вршили обред откупљења за Израиљ, према свему што је заповедио Мојсије, слуга Божији.
\b
\li1
\v 50 Ово су Аронови синови:
\li2 његов син Елеазар, његов син Финес, његов син Ависуј,
\li2
\v 51 његов син Вукије, његов син Озије, његов син Зераја,
\li2
\v 52 његов син Мерајот, његов син Амарија, његов син Ахитув,
\li2
\v 53 његов син Садок, и његов син Ахимас.
\s1 Левитска насеља
\li4
\v 54 Ово су њихова места по насељима на њиховим подручјима: Ароновим синовима од Катове породице, пошто им је запао први жреб,
\li1
\v 55 њима је дан Хеврон у Јудиној земљи заједно са његовим пашњацима. 
\v 56 Градска поља и његова села су дали Халеву, сину Јефонијином.
\li1
\v 57 Дакле, Ароновим синовима су дали градове-уточишта: Хеврон, Ливну са њеним пашњацима, Јатир, и Естемоју и њене пашњаке; 
\v 58 затим Илен с његовим пашњацима, Давир с његовим пашњацима, 
\v 59 Асан с његовим пашњацима, и Вет-Семес с његовим пашњацима.
\li1
\v 60 А од Венијаминовог племена: Гавају с њеним пашњацима, Алемет с његовим пашњацима, и Анатот с његовим пашњацима;
\li4 укупно тринаест њихових градова по њиховим породицама.
\b
\li1
\v 61 Осталим Катовим синовима жребом је било одређено десет градова од породица половине Манасијиног племена.
\li1
\v 62 А синовима Гирсамовим по њиховим породицама жребом је дано тринаест градова од племена Исахаровог, од племена Асировог, од племена Нефталимовог и од племена Манасијиног у Васану.
\li1
\v 63 Мераријевим синовима по њиховим породицама дали су жребом дванаест градова од племена Рувимовог, од племена Гадовог и од племена Завулоновог.
\b
\li1
\v 64 Тако су Израиљци дали Левитима ове градове са њиховим пашњацима.
\b
\li1
\v 65 Од племена Јудиног, од племена Симеуновог и од племена Венијаминовог жребом су им дали те градове, који су поменути поименце.
\li1
\v 66 Неке од породица Катових синова су добиле своје градове као њихова подручја од Јефремовог племена.
\li1
\v 67 Њима су дали градове-уточишта: Сихем са својим пашњацима у Гори Јефремовој, Гезер са својим пашњацима, 
\v 68 Јокмеам са својим пашњацима, Вет-Орон са својим пашњацима, 
\v 69 Ајалон са својим пашњацима, и Гат-Римон са својим пашњацима.
\li1
\v 70 А од половине Манасијиног племена: Анер са својим пашњацима, Валам са својим пашњацима, остатку породица Катових синова.
\b
\li4
\v 71 Од половине породица Манасијиног племена Гирсамовим синовима су дали:
\li1 Голан у Васану са својим пашњацима, и Астарот са својим пашњацима.
\li1
\v 72 Од Исахаровог племена: Кедес са својим пашњацима, Даврат са својим пашњацима, 
\v 73 Рамот са својим пашњацима, и Аним са својим пашњацима.
\li1
\v 74 Од Асировог племена: Масал са својим пашњацима, Авдон са својим пашњацима, 
\v 75 Хукок са својим пашњацима, и Реов са својим пашњацима.
\li1
\v 76 Од Нефталимовог племена: Кедес у Галилеји са својим пашњацима, Амон са својим пашњацима, и Киријатајим са својим пашњацима.
\b
\li4
\v 77 Осталим Мераријевим синовима дали су од племена Завулоновог:
\li1 Римоно са својим пашњацима, и Тавор са својим пашњацима.
\li1
\v 78 А преко Јордана код Јерихона, на источној страни Јордана, од племена Рувимовог: Восор у пустињи са својим пашњацима, Јасу са својим пашњацима, 
\v 79 Кедемот са својим пашњацима, и Мифат са својим пашњацима.
\li1
\v 80 Од Гадовог племена: Рамот у Галаду са својим пашњацима, Маханајим са својим пашњацима,
\li1
\v 81 Есевон са својим пашњацима, и Јазир са својим пашњацима.
\c 7
\s1 Исахарови потомци
\li1
\v 1 Исахарови синови су били:
\li2 Тола, Фува, Јасув и Симрон; ова четворица.
\li1
\v 2 Толини синови:
\li2 Озије, Рефаја, Јерило, Јамај, Јивсам и Самуило, главари својих отачких домова од Толе, храбри ратници по својим родословима. У Давидово време су бројили двадесет две хиљаде шест стотина људи.
\li1
\v 3 Озијеви синови:
\li2 Језраја, и синови Израјини: Михаило, Овадија, Јоило и Јесија; укупно пет главара. 
\v 4 Према њиховим родословима и њиховим отачким домовима, било их је тридесет шест хиљада ратника, јер су имали много жена и синова.
\li1
\v 5 Њихове браће ратника по свим породицама Исахаровим, који су били убележени у родослове, било је осамдесет седам хиљада.
\s1 Венијаминови потомци
\li1
\v 6 Венијаминови синови:
\li2 Вела, Вехер и Једиаило; ова тројица.
\li1
\v 7 Велини синови:
\li2 Есвон, Озије, Озило, Јеримот и Ирије; пет главара отачких домова, храбри људи. У родослове их је било убележено двадесет две хиљаде тридесет четири.
\li1
\v 8 Вехерови синови:
\li2 Земира, Јоас, Елиезер, Елиоинај, Амрије, Јеремот, Авија, Анатот и Алемет. Сви ови су били Вехерови синови. 
\v 9 Оних који су били убележени у родослове као главари својих отачких домова, и храбрих ратника, било је двадесет хиљада две стотине.
\li1
\v 10 Једиаилови синови:
\li2 Валан, и синови Валанови: Јеус, Венијамин, Аод, Ханана, Зитан, Тарсис и Ахисар. 
\v 11 Свих ових Једиаилових синова по главарима отачких породица, храбрих људи, било је седамдесет хиљада две стотине војника спремних за рат.
\li1
\v 12 Суфејци и Упејци су били Ирови потомци, а Усеји потомци Ахирови.
\s1 Нефталимови потомци
\li1
\v 13 Нефталимови синови:
\li2 Јасило, Гуније, Јесер и Салум, потомци Валини.
\s1 Манасијини потомци
\li1
\v 14 Манасијини синови:
\li2 Есрил, кога му је родила његова иноча Арамејка. Она је родила и Махира, оца Галадовог. 
\v 15 А Махир се оженио код Упејаца и Суфејаца. Његова сестра се звала Маха.
\li2 Другом сину је било име Салпад; Салпад је имао само ћерке.
\li2
\v 16 Маха, Махирова жена, је родила сина, коме је дала име Фарес. Његовом брату је дала име Серес. Његови синови су били Улам и Рекем.
\li1
\v 17 Уламов син:
\li2 Ведан.
\li1 То су синови Галада, сина Махира, сина Манасијиног. 
\v 18 Његова сестра Амолекета је родила Исуда, Авиезера и Малу.
\li1
\v 19 Семидини синови били су:
\li2 Ахијан, Сихем, Ликхије и Анијам.
\s1 Јефремови потомци
\li1
\v 20 Јефремови синови:
\li2 Сутала, и његов син Веред, његов син Тахат, његов син Елада, и његов син Тахат, 
\v 21 његов син Завад, његов син Сутала, Езер и Елеад.
\pi2 Њих двојицу су убили људи из Гата, рођени у земљи, кад су Гаћани сишли да им отму стоку. 
\v 22 Њихов отац Јефрем је дуго жалио за њима, па су његова браћа дошла да га теше. 
\v 23 Затим је легао са својом женом, која је затруднела и родила сина. Он му је дао име Верија\f + \fr 7,23 \fr*\ft Ово име на изворном језику је веома слично изразу \ft*\fqa у невољи.\fqa*\f*, јер је несрећа задесила његову кућу. 
\v 24 Његова ћерка је била Сера, која је сазидала Горњи и Доњи Вет-Орон и Узен-Серу.
\li1
\v 25 Рефа је био његов\f + \fr 7,25 \fr*\ft Мисли се на Јефрема.\ft*\f* син, \add његов син\add* Ресеф, његов син Тела, његов син Тахан,
\li2
\v 26 његов син Ладан, његов син Амијуд, његов син Елисама, 
\v 27 његов син Навин, и његов син Исус.
\p
\v 28 Њихов посед и њихова насеља били су Ветиљ са својим селима, Наран на истоку, а на западу Гезер са својим селима, Сихем са својим селима, све до Гаја и његових села. 
\v 29 Уздуж поседа Манасијиних синова били су: Вет-Сан са својим селима, Танах са својим селима, Мегидо са својим селима, и Дор са својим селима. Ту су живели потомци Јосифа, сина Израиљевог.
\s1 Асирови потомци
\li1
\v 30 Асирови синови били су:
\li2 Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и њихова сестра Сера.
\li1
\v 31 Веријини синови:
\li2 Хевер и Мелхил, који је отац Вирзајитов.
\li1
\v 32 Хеверу су се родили:
\li2 Јафлет, Сомир, Хотам и њихова сестра Сија.
\li1
\v 33 Јафлетови синови су били:
\li2 Фасах, Вимхал и Асват; то су били Јафлетови синови.
\li1
\v 34 Самирови синови:
\li2 Ахије и Рога, Јехува и Арам.
\li1
\v 35 Синови Елема, брата његовог:
\li2 Софа, Јемна, Селис и Амал.
\li1
\v 36 Софини синови:
\li2 Суја, Арнефер, Суал, Верије, Јемра, 
\v 37 Восор, Од, Сама, Силиса, Итран и Веира.
\li1
\v 38 Јетерови синови:
\li2 Јефонија, Фиспа и Ара.
\li1
\v 39 Улини синови:
\li2 Арах, Анило и Рисија.
\p
\v 40 Сви ови били су Асирови потомци, главари отачких домова, пробрани људи, храбри ратници и главари међу кнезовима. Они су били убележени у своје родослове према њиховим борбеним јединицама. Број људи је износио двадесет шест хиљада.
\c 8
\s1 Венијаминови потомци
\li1
\v 1 Венијамину се родио Вела, његов првенац;
\li2 Асвил је био други, Ара трећи,
\li2
\v 2 Ноја четврти, и Рафај пети.
\li1
\v 3 Велини синови су били:
\li2 Адар, Гира, Авијуд, 
\v 4 Ависуј, Наман, Ахоја, 
\v 5 Гира, Шефуфан и Урам.
\li1
\v 6 Ово су били Ехудови синови. Они су били главари отачких домова становника Гаваје, који су били изгнани у Манахат:
\li2
\v 7 Наман, Ахија и Гира, који их је одвео у изгнанство; њему су се родили Уза и Ахихуд.
\li1
\v 8 Сарајим је имао синове у моавској земљи након што се развео од својих жена Усиме и Варе. 
\v 9 Он је са својом женом Одесом имао Јовава, Сивију, Мису, Малхама, 
\v 10 Јеуса, Сахију и Мирму. То су били његови синови, и главари отачких домова. 
\v 11 Са Усимом је имао Авитова и Елфала.
\li1
\v 12 Елфалови синови су били: Евер, Мисам и Самед, који је сазидао Онан и Лод и његова села, 
\v 13 и Верија и Сема, који су били главари отачких домова становника Ајалона; они су натерали у бег становнике Гата.
\li1
\v 14 Ахијо, Сасак, Јеремот, 
\v 15 Зевадија, Арад, Едер, 
\v 16 Михаило, Јеспа и Јоха били су Веријини синови.
\li1
\v 17 Зевадија, Месулам, Језекија, Хевер, 
\v 18 Исмерај, Језлија и Јовав били су Елфалови синови.
\li1
\v 19 Јаким, Зихрије, Завдије, 
\v 20 Елинај, Цилтај, Елило, 
\v 21 Адаја, Вераја и Симрат били су Семајеви синови.
\li1
\v 22 Јишпан, Евер, Елило, 
\v 23 Авдон, Зихрије, Анан, 
\v 24 Хананија и Елам и Антотија, 
\v 25 Јефедија, и Фануило, били су Сасакови синови.
\li1
\v 26 Самсерај, Сеарија, Готолија, 
\v 27 Јересија, Илија и Зихрије, били су Јероамови синови.
\p
\v 28 Ови су били главари отачких домова по својим родословима. Живели су у Јерусалиму.
\b
\li1
\v 29 Гаваонов отац је живео у Гаваону.
\li2 Жена му се звала Маха. 
\v 30 Његов првенац је био Авдон, па Сур, Кис, Вал, Надав, 
\v 31 Гедор, Ахијо, Захер, 
\v 32 и Миклот, коме се родио Сима. Они су са својом браћом живели у Јерусалиму насупрот својих сродника.
\li1
\v 33 Неру се родио Кис, Кису се родио Саул, а Саулу су се родили Јонатан, Малхи-Сув, Авинадав и Есвал.
\li1
\v 34 Јонатанов син је био Меривал\f + \fr 8,34 \fr*\fqa Мефивостеј.\fqa*\f*, а Меривалу се родио Миха.
\li1
\v 35 Михини синови су били:
\li2 Фитон, Мелех, Тареја и Ахаз. 
\v 36 Ахазу се родио Јоада, а Јоади су се родили Алемет, Азмавет и Зимрије. Зимрији се родио Моса. 
\v 37 Моси се родио Винеја; његов син је био Рафај, његов син Елеаса и његов син Ацел.
\li1
\v 38 Ацел је имао шест синова, а ово су им имена:
\li2 Азрикам, Вохеруј, Исмаило, Сеарија, Овадија и Анан. Сви ови су били Ацелови синови.
\li1
\v 39 А синови његовог брата Исека: његов првенац Улам, Јеус други, и Елифелет трећи. 
\v 40 Уламови синови су били храбри ратници, који су натезали лук. Имали су много синова и унука, стотину педесет.
\li1 Сви ови су били Венијаминови потомци.
\c 9
\p
\v 1 Тако су сви Израиљци били убележени у своје родослове, а ови су записани у Књизи израиљских царева. Јуда је био одведен у изгнанство, у Вавилон, због своје невере.
\s1 Становници Јерусалима
\p
\v 2 А први који су се поново населили на својој имовини по својим градовима били су Израиљци, свештеници, Левити и храмске слуге.
\p
\v 3 Они који су живели у Јерусалиму из Јудиног, Венијаминовог, Јефремовог и Манасијиног племена, били су:
\li1
\v 4 Гутај, син Амијуда, сина Амрија, сина Имрија, сина Ванија, од синова Јудиног сина Фареса.
\li1
\v 5 Од Силонових синова:
\li2 првенац Асаја и његови синови.
\li1
\v 6 Од Зариних синова:
\li2 Јеиел и шест стотина деведесет његових сродника.
\li1
\v 7 Од Венијаминових синова:
\li2 Салуј, син Месулама, сина Одавије, сина Асенујиног, 
\v 8 Јевнија, син Јероамов, Ила, син Озија, сина Махријевог, и Месулам, син Сефатије, сина Рагуила, сина Ивније,
\li2
\v 9 и њихове браће по својим родословима, њих девет стотина педесет шест. Сви ови људи су били главари отачких домова, према домовима својих предака.
\li1
\v 10 А од свештеника:
\li2 Једаја, Јојарив и Јакин,
\li2
\v 11 Азарија, син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитува, старешине Дома Господњег;
\li2
\v 12 Адаја, син Јероама, сина Пасхора, сина Малхијиног, и Масај, син Адила, сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемита, сина Имировог.
\li2
\v 13 Њихове браће, главара својих отачких домова, било је хиљаду седам стотина шездесет људи способних за вршење службе у Дому Господњем.
\li1
\v 14 Од Левита:
\li2 Семаја, син Асува, сина Азрикама, сина Асавијиног, од Мераријевих синова; 
\v 15 Ваквакар, Ерес, Галал и Матанија, син Михе, сина Зихријевог, сина Асафовог; 
\v 16 Овадија син Семаје сина Галала, сина Једутуновог, и Варахија син Асе, сина Елканиног, који је живео у нетофатским селима.
\li1
\v 17 Вратари:
\li2 Салум, Акув, Талмон, Ахиман, и њихова браћа; Салум је био главар. 
\v 18 Он је све до сада на царским вратима на истоку. То су били вратари насеља синова Левијевих. 
\v 19 Салум син Кореја, сина Авијасафа, сина Корејевог, и његова браћа из његовог отачког дома, Корејеви синови, били су задужени да чувају прагове код Шатора, као што су њихови оци били чувари улаза Господњег у табору. 
\v 20 Над њима је био старешина Финес, син Елеазаров, а Господ је био с њим. 
\v 21 Захарија, син Меселемијин, био је вратар Шатора од састанка.
\p
\v 22 Свих изабраних за чуваре прага, било је две стотине дванаест. Они су били уписани према родословима у својим селима. Њих су Давид и виделац Самуило поставили да верно врше службу. 
\v 23 Они и њихови синови су били постављени да чувају врата Дома Господњег, то јест, Дом Шатора.
\p
\v 24 Чувари су били постављени на четири стране: на исток, на запад, на север и на југ. 
\v 25 Њихова браћа на селима била су дужна да долазе повремено, да служе са њима по седам дана, 
\v 26 јер су четири главна чувара врата, који су били Левити, били задужени за одаје и ризницу Дома Господњег. 
\v 27 Они су ноћивали око Дома Господњег, јер су били задужени да га чувају, и да га сваког јутра отварају.
\p
\v 28 Неки од њих су били задужени за богослужбене посуде; они су их бројали кад су биле доношене и кад су биле изношене. 
\v 29 Неки од њих су били задужени за посуде и све свете посуде, као и за брашно, вино, уље, тамјан и миомирисе. 
\v 30 Неки од свештеника су мешали смесу за миомирисе. 
\v 31 Један Левит, по имену Мататија, првенац Корејевца Салума, био је задужен да прави (пљоснате) колаче. 
\v 32 Неки од њихове браће, од Катових синова, били су задужени да сваке суботе постављају хлеб у редове.
\p
\v 33 Они који су били певачи, главари отачких домова Левита, живели су у храмским одајама; они су били изузети од других дужности зато што су служили и дању и ноћу.
\p
\v 34 То су били главари отачких домова Левита према својим родословима, који су живели у Јерусалиму.
\s1 Породица цара Саула
\li1
\v 35 У Гаваону је живео Јеиел, отац Гаваонов.
\li2 Жена му се звала Маха. 
\v 36 Његов првенац је био Авдон, па Сур, Кис, Вал, Нер, Надав, 
\v 37 Гедор, Ахијо, Захарија и Миклот. 
\v 38 Миклоту се родио Сима. Они су живели са својом браћом насупрот својих сродника у Јерусалиму.
\li1
\v 39 Неру се родио Кис, Кису се родио Саул, а Саулу су се родили Јонатан, Малхи-Сув, Авинадав и Есвал.
\li1
\v 40 Јонатанов син је био Меривал, а Меривалу се родио Миха.
\li1
\v 41 Михини синови су били:
\li2 Фитон, Мелех и Тареја.
\li2
\v 42 Ахазу се родио Јара, а Јари су се родили Алемет, Азмавет и Зимрије. Зимрији се родио Моса, 
\v 43 а Моси се родио Винеја. Његов син је био Рефаја, његов син Елеаса и његов син Ацел.
\li1
\v 44 Ацел је имао шест синова, а ово су им имена:
\li2 Азрикам, Вохеруј, Исмаило, Сеарија, Овадија и Анан. То су Ацелови синови.
\c 10
\s1 Смрт Саула и његових синова
\p
\v 1 Филистејци су ступили у бој против Израиљаца, али су Израиљци побегли пред Филистејцима, па су падали мртви на гори Гелвуји. 
\v 2 Филистејци су притисли Саула и његове синове и убили Јонатана, Авинадава и Малхи-Сува, Саулове синове. 
\v 3 Битка се жестоко водила око Саула. А онда су га стрелци погодили и ранили га.
\p
\v 4 Тада Саул рече своме штитоноши: „Извади свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани и наругају ми се.“
\p Али штитоноша није хтео, јер се веома уплашио. Тада је Саул узео мач и бацио се на њега. 
\v 5 Кад је његов штитоноша видео да је Саул мртав, и он се бацио на мач и умро.
\p
\v 6 Тако су погинули и Саул и његова три сина, и сав његов дом.
\p
\v 7 Кад су Израиљци који су били у долини видели да су Израиљци побегли и да су погинули Саул и његови синови, напустили су своје градове и побегли. Тада су дошли Филистејци и населили се у њима.
\p
\v 8 Сутрадан, кад су Филистејци дошли да опљачкају мртве, нашли су Саула и његове синове, који су погинули на гори Гелвуји. 
\v 9 Тада су га свукли, одсекли му главу и скинули оружје с њега, и то су послали по филистејској земљи да разгласе радосну вест својим идолима и народу. 
\v 10 Његово оружје су ставили у храм својих богова, а главу су му обесили у Дагоновом храму.
\p
\v 11 Кад су сви мештани Јавис-Галада чули шта су Филистејци урадили Саулу, 
\v 12 дигли су се сви храбри људи, па су скинули Саулово тело и тела његових синова и донели их у Јавис. Њихове кости су сахранили под тамариском у Јавису. Затим су постили седам дана.
\p
\v 13 Тако је Саул умро због својег неверства које је починио против Господа, јер није држао реч Господњу, и још је тражио савет од призивача духова. 
\v 14 И пошто није тражио савет од Господа, Господ га је убио и пренео царство на Давида, сина Јесејевог.
\c 11
\s1 Давида помазују за цара целог Израиља
\p
\v 1 Тада се сав Израиљ окупио код Давида у Хеврон, па су му рекли: „Ево, ти си наше тело и крв. 
\v 2 Па и раније, кад је Саул био цар, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ, Бог твој, рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
\p
\v 3 Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон, па су склопили савез са Давидом у Хеврону пред Господом и помазали Давида за цара над Израиљем, по речи коју је Господ рекао преко Самуила.
\s1 Јерусалим постаје престоница Израиља
\p
\v 4 Давид је са свим Израиљцима кренуо на Јерусалим, то јест, Јевус. Тамо су Јевусејци били становници земље. 
\v 5 А становници Јевуса су рекли Давиду: „Нећеш ући овамо!“ Но, Давид је, ипак, освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
\p
\v 6 Тада је Давид рекао: „Ко први потуче Јевусејце, постаће врховни главар и кнез.“ Јоав, син Серујин, се први успео, те је постао врховни војвода.
\p
\v 7 Пошто се Давид настанио у тврђави, прозвали су је Давидовим градом. 
\v 8 Он је саградио град унаоколо, од Милона унаоколо, а Јоав је обновио остали део града. 
\v 9 Давид је постајао све моћнији, јер је Господ над војскама био с њим.
\s1 Давидови јунаци
\p
\v 10 А ово су главари Давидових јунака, који су му са свим Израиљем свесрдно помагали да ојача његова владавина и да постане цар над Израиљем, по речи Господњој. 
\v 11 Ово је списак Давидових јунака:
\p Јасовеам, син Ахмонијев, главар тридесеторице; он је замахнуо својим копљем на три стотине, и побио их одједном.
\p
\v 12 За њим, Додов син Елеазар Ахошанин, један од три јунака. 
\v 13 Он је био с Давидом у Фас-Дамиму, кад су се Филистејци окупили за битку. На месту где је била њива пуна јечма, народ је побегао од Филистејаца. 
\v 14 Тада су они стали насред поља, одбранили га и потукли Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.
\p
\v 15 У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у Одоламску пећину, док је филистејска војска била утаборена у рефаимској долини. 
\v 16 Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 
\v 17 Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 
\v 18 Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом 
\v 19 и рекао: „Не дај, Боже, да то учиним! Зар да пијем крв ових људи? Они су, наиме, донели воду не марећи за свој живот!“ Зато није хтео да пије.
\p То су учинила та тројица јунака.
\p
\v 20 Ависај, Јоавов брат, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 
\v 21 Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.
\p
\v 22 Венаја, син Јодајев. Он је био храбар ратник из Кавзеела, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 
\v 23 А убио је и неког Египћанина, горостаса, пет лаката\f + \fr 11,23 \fr*\ft Око 2,5 m.\ft*\f* високог, који је имао копље као ткалачко вратило. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 
\v 24 Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 
\v 25 Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
\b
\li1
\v 26 А ово су били храбри ратници:
\li2 Јоавов брат Асаило,
\li2 Додов син Елханан из Витлејема,
\li2
\v 27 Шамот Ароранин,
\li2 Хелис Фелоњанин,
\li2
\v 28 Икисов син Ира из Текује,
\li2 Авиезер из Анатота,
\li2
\v 29 Сивехај из Хусата,
\li2 Илај из Ахоша,
\li2
\v 30 Марај из Нетофата,
\li2 Ванин син Хелед из Нетофата,
\li2
\v 31 Ривајев син Итај из Гаваје Венијаминове,
\li2 Венаја Пиратоњанин,
\li2
\v 32 Урај из долине Гаса,
\li2 Авило из Арвата,
\li2
\v 33 Азмавет из Ваурима,
\li2 Елијава из Салвона,
\li2
\v 34 Синови Асима Гизоњанина,
\li2 Сагијин син Јонатан Араранин,
\li2
\v 35 Сакаров син Ахијам Араранин,
\li2 Уров син Елифал,
\li2
\v 36 Ефер из Мехирата,
\li2 Ахија из Фелона,
\li2
\v 37 Есро Кармилац,
\li2 Есвајев син Нарав,
\li2
\v 38 Натанов брат Јоило,
\li2 Агаринов син Мивар,
\li2
\v 39 Селек Амонац,
\li2 Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,
\li2
\v 40 Ира Јетранин,
\li2 Гарив Јетранин,
\li2
\v 41 Урија Хетит,
\li2 Алајев син Завад,
\li2
\v 42 Сизин син Адина Рувимовац, главар Рувимоваца, и тридесет с њим,
\li2
\v 43 Махин син Анан,
\li2 Јосафат из Митне,
\li2
\v 44 Озија из Астарота, синови Хотама Ароиранина, Сама и Јеиел,
\li2
\v 45 Симријев син Једиаило
\li2 и његов брат Јоха из Тисе,
\li2
\v 46 Елило Мављанин,
\li2 Елнамови синови Јеривај и Јосавија,
\li2 Јетема Моавац,
\li2
\v 47 Елило, Овид и Јасило из Месоваје.
\c 12
\s1 Давидови следбеници у изгнанству
\p
\v 1 Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. 
\v 2 Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:
\b
\mi
\v 3 Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, 
\v 4 Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, 
\v 5 Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, 
\v 6 Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, 
\v 7 и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.
\b
\p
\v 8 На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:
\li1
\v 9 Езер је био главар,
\li2 Овадија други, Елијав трећи,
\li1
\v 10 Мисмана четврти, Јеремија пети,
\li1
\v 11 Атај шести, Елило седми,
\li1
\v 12 Јоанан осми, Елзавад девети,
\li1
\v 13 Јеремија десети, Махванај једанаести.
\p
\v 14 Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. 
\v 15 То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.
\p
\v 16 И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. 
\v 17 Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“
\p
\v 18 Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:
\q1 „Твоји смо, Давиде,
\q2 с тобом смо, сине Јесејев!
\q1 Мир, мир теби,
\q2 и мир онима који ти помажу,
\q3 јер ти Бог твој помаже!“
\p
\v 19 И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ 
\v 20 Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. 
\v 21 Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. 
\v 22 Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.
\s1 Давидова војска у Хеврону
\p
\v 23 Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:
\li1
\v 24 Јудиних синова, који су носили штит и копље, шест хиљада осам стотина наоружаних за рат.
\li1
\v 25 Симеунових синова, храбрих ратника, седам хиљада и стотину.
\li1
\v 26 Левијевих синова, четири хиљаде шест стотина. 
\v 27 Затим Јодај, главар Аронових синова, и с њим три хиљаде седам стотина, 
\v 28 млади Садок, храбар јунак, и двадесет два владара из његовог отачког дома.
\li1
\v 29 Венијаминових синова, Саулових саплеменика, три хиљаде; до тада су највећим делом били одани Сауловом дому.
\li1
\v 30 Јефремових синова, двадесет хиљада осам стотина храбрих ратника, угледних људи у својим отачким домовима.
\li1
\v 31 Од половине Манасијиног племена, њих осамнаест хиљада, били су поименце позвани да дођу да поставе Давида за цара.
\li1
\v 32 Од Исахарових синова, који су умели да разумеју времена, како би знали шта Израиљ треба чинити, било је две стотине од њихових кнезова, и свих њихових саплеменика који су их следили.
\li1
\v 33 Завулонових синова, људи искусних и спремних за рат, и наоружаних свакојаким оружјем, било је педесет хиљада, који су свесрдно помагали Давиду.
\li1
\v 34 Од Нефталимовог племена, хиљаду главара и с њима тридесет седам хиљада људи са штитовима и копљима.
\li1
\v 35 Од Дановог племена, двадесет осам хиљада шест стотина наоружаних за бој.
\li1
\v 36 Од Асировог племена, четрдесет хиљада људи искусних и спремних за бој.
\li1
\v 37 А оних преко Јордана од Рувимовог и Гадовог племена и од половине Манасијиног племена, било је стотину двадесет хиљада наоружаних свакојаким оружјем за бој.
\p
\v 38 Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. 
\v 39 Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. 
\v 40 Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.
\c 13
\s1 Ковчег савеза у Киријат-Јариму
\p
\v 1 Давид је већао са заповедницима над хиљадама и стотинама и са свим војводама. 
\v 2 Давид рече свем збору Израиљевом: „Ако сматрате да је то добро и ако је по вољи Господа, Бога нашега, хајде да поручимо осталој браћи по целој Израиљевој земљи, и свештеницима и Левитима по градовима са својим пашњацима, да се окупе к нама. 
\v 3 Пренесимо к себи Ковчег Бога нашега, јер га нисмо тражили за Сауловог доба.“
\p
\v 4 Сав збор се сложио да се тако уради, јер је то било право у очима свега народа. 
\v 5 Тако је Давид окупио сав Израиљ од Сихора египатског до Лево-Амата, да донесу Ковчег Божији из Киријат-Јарима.
\p
\v 6 Давид и сав Израиљ су отишли у Валу, то јест, Киријат-Јарим у Јуди, да донесу оданде Ковчег Бога, Господа, који носи име по Господу који седи над херувимима.
\p
\v 7 Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, а Уза и Ахијо су возили запреге. 
\v 8 Давид и сав Израиљ се веселио пред Господом из све снаге, с песмама, лирама, бубњевима, даирама, и трубама.
\p
\v 9 Кад су дошли до Хадоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су их волови нагнули у страну. 
\v 10 Али Господ плану гневом на Узу и удари га на том месту јер је ставио руку на Ковчег. Тако је умро пред Богом.
\p
\v 11 Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место \tl Фарес-Уза\tl*, и тако се зове до данас.
\p
\v 12 Тог дана се Давид уплашио од Бога, па је рекао: „Како ћу ја онда донети Ковчег Божији к мени?“ 
\v 13 Давид није однео Ковчег к себи у Давидов град, него га је склонио у кућу Гаћанина Овид-Едома. 
\v 14 Ковчег Божији је остао три месеца у кући Овид-Едома, и Господ је благословио Овид-Едома и све што је имао.
\c 14
\s1 Давид утврђује своју владавину
\p
\v 1 А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.
\p
\v 2 Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.
\p
\v 3 Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки. 
\v 4 Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, 
\v 5 Јевар, Елисуја, Елфалет, 
\v 6 Нога, Нефег, Јафија, 
\v 7 Елисама, Велијада и Елифелет.
\s1 Давид поражава Филистејце
\p
\v 8 Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих. 
\v 9 Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.
\p
\v 10 Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду:
\p „Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“
\p
\v 11 Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.
\p
\v 12 Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.
\p
\v 13 Али Филистејци поново изврше напад у долини. 
\v 14 Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. 
\v 15 Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“
\p
\v 16 Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.
\p
\v 17 Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.
\c 15
\s1 Ковчег савеза доносе у Јерусалим
\p
\v 1 Пошто је сазидао себи куће у граду Давидовом, \add Давид\add* је припремио место за Ковчег Божији и разапео шатор за њега. 
\v 2 Тада је Давид рекао: „Ковчег Божији не сме нико други да носи, осим Левита, јер је њих Господ изабрао да носе Ковчег Господњи и да му служе заувек.“
\p
\v 3 Давид је окупио сав Израиљ у Јерусалиму да пренесу Ковчег Господњи на његово место које је припремио за њега. 
\v 4 Давид је сабрао и потомке Аронове и Левите:
\li1
\v 5 Од Катових синова: Урила главара и стотину двадесеторо његове браће.
\li1
\v 6 Од Мераријевих синова: главара Асају и две стотине двадесеторо његове браће.
\li1
\v 7 Од Гирсамових синова: главара Јоила и стотину тридесеторо његове браће.
\li1
\v 8 Од Елисафанових синова: главара Семају и две стотине његове браће.
\li1
\v 9 Од Хевронових синова: главара Елила и осамдесеторо његове браће.
\li1
\v 10 Од Озилових синова: главара Аминадава и стотину дванаесторо његове браће.
\p
\v 11 Давид је, затим, позвао свештенике Садока и Авијатара, и Левите Урила, Асају, Јоила, Семају, Елила и Аминадава. 
\v 12 Рекао им је: „Ви сте главари левитских родова; посветите се, ви и ваша браћа, и пренесите Ковчег Господа, Бога Израиљевог, на место које сам му припремио. 
\v 13 Први пут га нисте носили и зато нас је Господ ударио, јер му нисмо приступили како је требало.“
\p
\v 14 Тако су се свештеници и Левити посветили да пренесу Ковчег Господа, Бога Израиљевог. 
\v 15 Левити су носили Ковчег Божији на својим раменима, о дршкама, као што је заповедио Мојсије по речи Господњој.
\p
\v 16 Давид је рекао левитским кнезовима да између своје браће поставе певаче с музичким инструментима, с харфама, лирама и цимбалима, да певају гласно и радосно.
\p
\v 17 Тако су Левити поставили Емана, Јоиловог сина; од његове браће Асафа, Варахијиног сина; а од њихове браће Мераријевих синова, Етана, Кушајиног сина; 
\v 18 и с њима њихову браћу другог реда: Захарију, Вена, Јазила, Семирамота, Јехила, Унија, Елијава, Венају, Масију, Мататију, Елифела, Микнеју, и вратаре Овид-Едома и Јеиела.
\p
\v 19 Певачи Еман и Асаф и Етан су ударали у бронзане цимбале, 
\v 20 а Захарија, Озило, Семирамот, Јехило, Уније, Елијав, Масија и Венаја су свирали лиру по аламоту\f + \fr 15,20 \fr*\ft Не зна се тачно значење јеврејске речи. \ft*\fqa Аламот \fqa*\ft може да означава напев, начин извођења мелодије, или високо певање као сопран.\ft*\f*. 
\v 21 Мататија, Елифел, Микнеја, Овид-Едом, Јеиел и Азазија су водили на цитрама по шеминиту\f + \fr 15,21 \fr*\ft Попут \ft*\fqa аламота\fqa*\ft , и ово је реч нејасног значења, али се највероватније ради о музичком појму.\ft*\f*. 
\v 22 Хенанија је Левитима био вођа певања, јер је био вешт у томе.
\p
\v 23 Варахија и Елкана су били вратари код Ковчега. 
\v 24 Свештеници Севанија, Јосафат, Натанаило, Амасај, Захарија, Венаја и Елиезер, су трубили у трубе пред Ковчегом Божијим. Овид-Едом и Јехија су такође били вратари код Ковчега.
\p
\v 25 И тако су Давид, израиљске старешине и заповедници јединица од хиљаду с весељем ишли да пренесу Ковчег савеза Господњег из куће Овид-Едома. 
\v 26 И како је Бог помагао Левитима који су носили Ковчег савеза Господњег, жртвовали су седам јунаца и седам овнова. 
\v 27 Давид је био одевен у одору од финог лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Хенанија, хоровођа међу певачима. Давид је носио и ланени ефод. 
\v 28 Сав је Израиљ носио Ковчег савеза Господњег уз клицање и уз звуке рогова, труба и цимбала, и уз свирку лира и харфи.
\p
\v 29 Кад је Ковчег савеза Господњег дошао у Давидов град, Михала, Саулова ћерка, је погледала доле с прозора. Видевши цара Давида како скаче и весели се, презрела га је у срцу.
\c 16
\s1 Ковчег савеза у шатору
\p
\v 1 Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. 
\v 2 Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. 
\v 3 Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
\p
\v 4 Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: 
\v 5 Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. 
\v 6 Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.
\p
\v 7 Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:
\q1
\v 8 Хвалите Господа, призивајте му име,
\q2 објавите његова дела међу народима.
\q1
\v 9 Певајте му, славите га песмом,
\q2 говорите о свим његовим чудесима.
\q1
\v 10 Хвалите се светим именом његовим,
\q2 нек се радују срца оних који траже Господа.
\q1
\v 11 Тражите Господа и његову снагу,
\q2 тражите свагда лице његово.
\b
\q1
\v 12 Памтите чудеса која је учинио,
\q2 чуда и судове уста његових.
\q1
\v 13 О, семе Израиљево, слуго његов,
\q2 децо Јаковљева, изабраници његови!
\q1
\v 14 Он је Господ, Бог наш, судови су његови
\q2 по свој земљи.
\q1
\v 15 Сећајте се увек његовог савеза,
\q2 речи што је заповедио за хиљаду нараштаја,
\q1
\v 16 који је склопио са Аврахамом,
\q2 и којим се заклео Исаку,
\q1
\v 17 за уредбу га је поставио Јакову,
\q2 Израиљу за вечни савез,
\q1
\v 18 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
\q2 као део вашега наследства.“
\b
\q1
\v 19 Док вас је још било мало,
\q2 тек шачица дошљака у земљи,
\q1
\v 20 лутајући од народа до народа,
\q2 од једног царства до другог,
\q1
\v 21 није дао ником да их тлачи,
\q2 ради њих је кажњавао цареве.
\q1
\v 22 „Не дирајте моје помазанике,
\q2 мојим пророцима злобу не чините!“
\b
\q1
\v 23 Певај Господу, сва земљо,
\q2 дан за даном навешћујте његово спасење.
\q1
\v 24 Објавите му славу међу пуцима,
\q2 његова чудеса међу свим народима.
\b
\q1
\v 25 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
\q2 страшнији од свих богова.
\q1
\v 26 Јер ништавни су сви богови народа,
\q2 али Господ је саздао небеса.
\q1
\v 27 Пред њим су слава и величанство,
\q2 на његовом су месту сила и радост.
\b
\q1
\v 28 Дајте Господу, племена народна,
\q2 дајте Господу славу и силу,
\q1
\v 29 дајте Господу славу ради његовог имена,
\q2 донесите му принос, дођите пред њега,
\q2 клањајте се Господу сјајном у светости,
\q1
\v 30 дрхти пред њим, сва земљо!
\q2 Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
\b
\q1
\v 31 Нека се радују небеса,
\q2 нека се весели земља,
\q2 нека се говори међу народима: „Господ влада!“
\q1
\v 32 Нека хучи море и све што је у њему,
\q2 нек се радује поље и све што је на њему.
\q1
\v 33 Тада ће певати шумско дрвеће пред Господом,
\q2 јер он долази да суди земљи.
\b
\q1
\v 34 Хвалите Господа јер је добар,
\q2 јер је милост његова довека.
\q1
\v 35 Реците: „Спаси нас, Боже нашега спасења,
\q2 скупи нас, избави нас од народа,
\q1 да хвалимо твоје свето име,
\q2 да се дичимо твојом славом.“
\q1
\v 36 Благословен да је Господ,
\q2 Бог Израиљев, од века до века.
\m И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“
\b
\p
\v 37 Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, 
\v 38 а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.
\p
\v 39 Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, 
\v 40 да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. 
\v 41 С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ 
\v 42 Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.
\p
\v 43 Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.
\c 17
\s1 Бог склапа савез с Давидом
\p
\v 1 Кад се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану: „Ево, ја живим у двору од кедра, а Ковчег савеза Господњег је под шаторским завесама.“
\p
\v 2 Натан рече: „Чини што ти је на срцу, јер је Бог с тобом.“
\p
\v 3 Али исте ноћи реч Божија дође Натану, говорећи:
\pm
\v 4 „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: нећеш ми ти саградити дом да пребивам у њему, 
\v 5 јер ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиља \add из Египта\add* па до овога дана, него сам ишао од Шатора до Шатора и од Пребивалишта \add до Пребивалишта\add*. 
\v 6 Где год сам ишао са свим Израиљем, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’
\pm
\v 7 А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. 
\v 8 Био сам с тобом где год си ишао, и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити као име великаша на земљи. 
\v 9 Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 
\v 10 кад сам поставио судије над својим народом Израиљем; и понизићу све твоје непријатеље.
\pm А ја ти објављујем: Господ ће ти сазидати дом.\f + \fr 17,10 \fr*\ft Бог овде обећава Давиду да ће успоставити царску лозу преко њега.\ft*\f* 
\v 11 Кад се заврше твоји дани и ти одеш к својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, једног од твојих синова, и утврдићу његово царство. 
\v 12 Он ће ми саградити дом, а ја ћу утврдити његов престо довека. 
\v 13 Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Нећу уклонити своју милост од њега, као што сам је уклонио од твога претходника, 
\v 14 него ћу га довека утврдити у моме дому и у моме царству, па ће његов престо бити утврђен довека.’“
\p
\v 15 Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.
\s1 Давидова молитва
\p
\v 16 Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:
\pm „Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? 
\v 17 И не само да је то било мало у твојим очима, него си још говорио за дом свога слуге за далека времена. Ти на мене гледаш као на угледног човека, Господе Боже.
\pm
\v 18 Шта још да ти Давид каже за част коју си указао своме слузи? Ти познајеш свога слугу. 
\v 19 О, Господе, ради свога слуге и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар и обзнанио сва ова велика дела.
\pm
\v 20 Господе, нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што смо чули својим ушима. 
\v 21 И ко је народ као твој народ Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи за себе, и да себи стекне име великим и страшним делима, терајући народе пред својим народом кога си откупио из Египта и народа? 
\v 22 Ти си учинио свој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.
\pm
\v 23 А сад, Господе, нека се довека испуни обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. 
\v 24 Нека се испуни да би се величало твоје име довека речима: ’Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљев; а нека дом Давида, твога слуге, буде утврђен пред тобом.’
\pm
\v 25 Јер ти си, Боже мој, преко виђења открио своме слузи да ћеш му изградити дом, и зато се твој слуга усудио да се помоли пред тобом. 
\v 26 А сад, Господе, ти који си Бог; ти си дао своме слузи добро обећање. 
\v 27 Сада си хтео да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом. Јер што ти благословиш, Господе, биће благословено довека.“
\c 18
\s1 Ширење Давидовог царства
\p
\v 1 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их, па је од њих узео Гат са његовим селима.
\p
\v 2 Затим је поразио Моавце, те су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.
\p
\v 3 Давид је потукао и Адад-Езера, цара Сове, према Амату, који је изашао да утврди своју власт уз реку Еуфрат. 
\v 4 Давид је од њега заробио хиљаду бојних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине, коју је задржао.
\p
\v 5 Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. 
\v 6 Давид је, потом, поставио постаје у Араму дамаштанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
\p
\v 7 Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. 
\v 8 Из Адад-Езерових градова, Тивата и Хуна, Давид је однео огромну количину бронзе, од које је Соломон направио бронзано море, стубове и бронзано посуђе.
\p
\v 9 Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву војску Адад-Езера, цара совског, 
\v 10 послао је свога сина Адорама цару Давиду да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Још је послао и свакојаке предмете од злата, сребра и бронзе.
\p
\v 11 И то је цар Давид посветио Господу, заједно са сребром и златом које је узео од свих народа: од Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амаличана.
\p
\v 12 Серујин син Ависај је побио осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини. 
\v 13 \add Давид\add* је поставио војне таборе по свој Идумеји, тако да су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
\s1 Давидови дворани
\p
\v 14 Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу. 
\v 15 Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник\f + \fr 18,15 \fr*\ft Дословно: \ft*\fqa онај који се сећа\fqa*\ft , или \ft*\fqa подсећа\fqa*\ft . Могуће је да израз \+tl мазкир\+tl* у јеврејском означава \ft*\fqa дворског записничара.\fqa*\f*. 
\v 16 Садок, син Ахитувов, и Авимелех, син Авијатаров, били су свештеници. Шавша је био писар\f + \fr 18,16 \fr*\ft Особа која је водила царску преписку.\ft*\f*. 
\v 17 Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били први до цара.
\c 19
\s1 Пораз Амонаца и Арамејаца
\p
\v 1 После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. 
\v 2 Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.
\p Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, 
\v 3 амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ 
\v 4 Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.
\p
\v 5 Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“
\p
\v 6 Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата\f + \fr 19,6 \fr*\ft Око 34 t.\ft*\f* сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. 
\v 7 Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.
\p
\v 8 Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. 
\v 9 Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.
\p
\v 10 Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. 
\v 11 Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. 
\v 12 Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 
\v 13 Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“
\p
\v 14 Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. 
\v 15 Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.
\p
\v 16 Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.
\p
\v 17 Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. 
\v 18 Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.
\p
\v 19 Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.
\p Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.
\c 20
\s1 Давид заузима Раву
\p
\v 1 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Јоав је извео војску и опустошио земљу Амонаца. Затим је дошао и опколио Раву. Но, Давид је остао у Јерусалиму. Јоав је, пак, напао Раву и разорио је. 
\v 2 Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат злата. Ставише је да краси Давидову главу.\f + \fr 20,2 \fr*\ft Постоје извесне недоумице о значењу јеврејске речи која је овде преведена са Молох, који је био амонско божанство. Круна која се овде спомиње, а која се налазила на глави идола, била је тешка више од тридесет килограма. Мало је вероватно да би Давид носио тако тешку круну. Други коментатори сматрају да је круна узета с главе равског цара, што такође представља проблем. Најприхватљивије објашњење је да је драги камен с те круне Давид ставио на своју круну.\ft*\f* Из града је однео и врло велики плен. 
\v 3 Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
\s1 Рат са Филистејцима
\p
\v 4 После тога је избио рат с Филистејцима у Гезеру. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сифаја, једног од потомака Рефаимаца, а Филистејци су били покорени.
\p
\v 5 Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јарин, убио Ламија, брата Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.
\p
\v 6 Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. 
\v 7 Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.
\p
\v 8 Они су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.
\c 21
\s1 Попис и помор
\p
\v 1 Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. 
\v 2 Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“
\p
\v 3 Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“
\p
\v 4 Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. 
\v 5 Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.
\p
\v 6 Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. 
\v 7 То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.
\p
\v 8 Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“
\p
\v 9 Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: 
\v 10 „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“
\p
\v 11 Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: 
\v 12 хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“
\p
\v 13 Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“
\p
\v 14 Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. 
\v 15 Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.
\p
\v 16 Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.
\p
\v 17 Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“
\s1 Давид подиже жртвеник
\p
\v 18 Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. 
\v 19 Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.
\p
\v 20 Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. 
\v 21 А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.
\p
\v 22 Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави ова пошаст над народом.“
\p
\v 23 Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“
\p
\v 24 Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“
\p
\v 25 Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела\f + \fr 21,25 \fr*\ft Око 7 kg.\ft*\f*. 
\v 26 Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. 
\v 27 Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.
\p
\v 28 У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. 
\v 29 Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. 
\v 30 Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.
\c 22
\s1 Место за Дом Господњи
\p
\v 1 Давид рече: „Овде ће бити Дом Господа Бога, и овде ће бити жртвеник за жртве свеспалнице за Израиљ.“
\p
\v 2 Давид је заповедио да се скупе странци, који су били у израиљској земљи. Њих је одредио да буду клесари, да клешу камен за градњу Дома Господњег. 
\v 3 Давид је припремио и много гвожђа за клинове на вратним крилима и за споне, и толико бронзе да се није могло измерити. 
\v 4 Кедровом дрвету није било броја, јер су Сидонци и Тирци донели Давиду много кедровог дрвета.
\p
\v 5 Давид је, наиме, мислио: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а Дом који треба сазидати Господу мора бити изванредно величанствен, чувен и славан у свим земљама. Стога, да ја припремим што треба за њега.“ Тако је Давид припремио много ствари пре своје смрти.
\p
\v 6 Давид је позвао свога сина Соломона и заповедио му да изгради Дом за Господа, Бога Израиљевог. 
\v 7 Давид рече Соломону: „Сине мој, било ми је на срцу да саградим Дом имену Господа Бога, 
\v 8 али ми је дошла реч Господња говорећи: ’Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти саградити Дом моме имену, јер си пролио много крви на земљу преда мном. 
\v 9 Ево, родиће ти се син који ће бити човек мира. Ја ћу му дати починак од његових непријатеља унаоколо. Његово име биће Соломон\f + \fr 22,9 \fr*\ft Соломон значи \ft*\fqa мирољубив.\fqa*\f*, а ја ћу дати мира и покоја Израиљу у његове дане. 
\v 10 Он ће изградити Дом моме имену. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити Отац, и ја ћу утврдити престо његовог царства над Израиљем заувек.’
\p
\v 11 Стога, сине мој, нека Господ буде с тобом, како би успео да саградиш Дом Господа Бога твога, као што је обећао за тебе. 
\v 12 Нека ти Господ да разборитост и разумност кад те постави над Израиљем да држиш Закон Господа Бога свог. 
\v 13 Тада ћеш успети, ако будеш држао и извршавао законе и уредбе, које је Господ дао Мојсију за Израиљ. Буди јак и храбар; не бој се и не страхуј!
\p
\v 14 Ја сам, ево, с муком припремио за Дом Господњи: стотину хиљада таланата\f + \fr 22,14 \fr*\ft Око 3.400 t.\ft*\f* злата и милион таланата\f + \fr 22,14 \fr*\ft Око 34.000 t.\ft*\f* сребра, а бронзе и гвожђа има толико да се не може измерити. Припремио сам и дрва и камење, а ти још додај на то. 
\v 15 Имаш и много радника, клесара, зидара и дрводеља, и све врсте занатлија за сваку врсту посла. 
\v 16 Злата, сребра, бронзе и гвожђа има толико да се не може избројити. Зато устани и ради, а Господ ће бити с тобом.“
\p
\v 17 Давид је заповедио свим кнезовима Израиља да помогну његовом сину Соломону: 
\v 18 „Није ли с вама Господ, Бог ваш? Није ли вам дао мир унаоколо кад је предао у моје руке становнике земље, тако да је земља покорена пред Господом и његовим народом? 
\v 19 А сад, усмерите своје срце и душу да тражите Господа Бога вашега; устаните и градите Светилиште Господу Богу, да донесете Ковчег савеза Господњег и свето посуђе Божије у Дом који ће се изградити имену Господњем.“
\c 23
\s1 Родови и службе Левита
\p
\v 1 Када је Давид остарео и наситио се живота, поставио је свог сина Соломона за цара над Израиљем.
\p
\v 2 Тада је окупио све кнезове Израиља, свештенике и Левите. 
\v 3 Били су избројани Левити од тридесет година па навише. Мушких глава је било тридесет осам хиљада. 
\v 4 Давид рече: „Од ових је било двадесет четири хиљаде оних који су надгледали посао у Дому Господњем, и шест хиљада управитеља и судија. 
\v 5 Било је четири хиљаде вратара и четири хиљаде који су хвалили Господа уз музичке справе које сам направио за хвалу.“
\p
\v 6 Давид их је поделио на редове према Левијевим синовима: Гирсону, Кату и Мерарију.
\s1 Гирсонов ред
\li1
\v 7 Од Гирсона су били:
\li2 Ладан и Семај.
\li1
\v 8 Ладанови синови:
\li2 главар Јехило, Зетам и Јоил, тројица.
\li1
\v 9 Семајеви синови:
\li2 Селомит, Азило и Аран, тројица.
\li2 То су главари Ладанових отачких домова.
\li1
\v 10 Семајеви синови:
\li2 Јат, Зина, Јеус и Верија. Ова четворица су Семајеви синови.
\li2
\v 11 Јат је био главар, а Зиза други. Јеус и Верија нису имали много деце, па су се убрајали у један отачки дом.
\s1 Катов ред
\li1
\v 12 Катови синови:
\li1 Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица.
\li1
\v 13 Амрамови синови:
\li1 Арон и Мојсије. Арон је био одвојен да освећује Светињу над светињама, те да он и његови синови каде пред Господом довека, да му служе и благосиљају у његово име довека. 
\v 14 Синови Мојсија, човека Божијег, убрајају се у Левијево племе.
\li1
\v 15 Мојсијеви синови:
\li2 Гирсам и Елиезер.
\li1
\v 16 Гирсамови синови: главар Суваило.
\li1
\v 17 Елиезерови синови: главар Реавија.
\li2 Елиезер није имао више синова, али су се Реавијини синови веома умножили.
\li1
\v 18 Исарови синови: главар Селомит.
\li1
\v 19 Хевронови синови:
\li2 Јерија први, Амарија други, Јазило трећи, и Јекамеам четврти.
\li1
\v 20 Озилови синови:
\li2 Миха први и Јесија други.
\s1 Мераријев ред
\li1
\v 21 Мераријеви синови:
\li2 Молија и Мусије.
\li1 Молијеви синови:
\li2 Елеазар и Кис.
\li2
\v 22 Елеазар је умро, али није имао синове; имао је само ћерке. Њима су се оженили њихови сродници, Кисови синови.
\li1
\v 23 Мусијеви синови:
\li1 Молија, Едер и Јеремот, тројица.
\b
\p
\v 24 То су Левијеви синови по својим отачким домовима, главари отачких домова, који су били уписани према броју имена сваке главе, од двадесет година па навише, који су обављали посао за службу Дома Господњег. 
\v 25 Наиме, Давид је рекао: „Господ, Бог Израиљев, дао је починак своме народу и настанио се у Јерусалиму довека. 
\v 26 Тако Левити нису више морали да носе Пребивалиште и све посуђе за службу.“ 
\v 27 Јер, по последњој Давидовој наредби, били су избројени Левијеви синови од двадесет година па навише.
\p
\v 28 Њихова служба била је да помажу Ароновим синовима у служби Дома Господњег у предворјима и одајама, да чисте све свете ствари, и да врше службу Дома Божијег. 
\v 29 Такође су били задужени за постављене хлебове, за брашно за житну жртву, за бесквасне колаче пржене на тигању, умешене с уљем, за мере за количину и дужину, 
\v 30 и да стоје сваког јутра и хвале и славе Господа, а тако и увече. 
\v 31 А кад се год приносе жртве свеспалнице Господу у суботе, на младине и празнике, да редовно служе пред Господом према броју који им је одређен.
\p
\v 32 Они ће се старати за Шатор од састанка и за Светињу, и за своју браћу, синове Аронове, у служби око Дома Господњег.
\c 24
\s1 Свештенички редови
\p
\v 1 Ово су синови Аронови по својим редовима:
\p Аронови синови су били Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар. 
\v 2 Али пошто су Надав и Авијуд умрли пре свога оца и нису имали деце, Елеазар и Итамар су служили као свештеници. 
\v 3 Заједно са Садоком, из Елеазаровог потомства, и Ахимелеком, из Итамаровог потомства, Давид их је поделио према редовима њихове службе. 
\v 4 Међутим, испоставило се да је Елеазарових синова било више него Итамарових синова. Разделили су их тако да је било шеснаест главара отачких домова од Елеазарових синова, и осам главара отачких домова од Итамарових синова. 
\v 5 Разделили су жребом и једне и друге, јер је кнезова у Светињи и Божијих кнезова било и од Елеазарових и од Итамарових синова.
\p
\v 6 Пописао их је Натанаилов син Семаја из Левијевог племена, пред царем, кнезовима, свештеником Садоком, Авијатаровим сином Ахимелеком, и пред главарима отачких домова међу свештеницима и Левитима. Један отачки дом је био узет за Елеазара, и један за Итамара.
\b
\li1
\v 7 Први жреб је пао на Јојарива,
\li1 други на Једају,
\li1
\v 8 трећи на Харима,
\li1 четврти на Сеорима,
\li1
\v 9 пети на Малхију,
\li1 шести на Мијамина,
\li1
\v 10 седми на Акоса,
\li1 осми на Авију,
\li1
\v 11 девети на Исуса,
\li1 десети на Сеханију,
\li1
\v 12 једанаести на Елијасива,
\li1 дванаести на Јакима,
\li1
\v 13 тринаести на Уфу,
\li1 четрнаести на Јесевава,
\li1
\v 14 петнаести на Вилгу,
\li1 шеснаести на Имира,
\li1
\v 15 седамнаести на Езира,
\li1 осамнаести на Афисиса,
\li1
\v 16 деветнаести на Петају,
\li1 двадесети на Језекиља,
\li1
\v 17 двадесет први на Јакина,
\li1 двадесет други на Гамула,
\li1
\v 18 двадесет трећи на Делају,
\li1 двадесет четврти на Мазију.
\b
\p
\v 19 Ово је био ред њихове службе кад су ступали у Дом Господњи, према пропису који им је био дан преко њиховог праоца Арона, како је заповедио Господ, Бог Израиљев.
\s1 Остали Левијеви синови
\m
\v 20 А од осталих Левијевих синова:
\li1 од Амрамових синова: Суваило;
\li1 од Суваилових синова: Једаја,
\li1
\v 21 од Реавије: од Реавијиних
\li1 синова: главар Јесија;
\li1
\v 22 од синова Исарових: Селомит,
\li1 од Селомитових синова: Јат;
\li1
\v 23 од синова Јеријиних: Амарија други, Јазило трећи, Јекамеам четврти;
\li1
\v 24 од Озилових синова: Миха;
\li1 од Михиних синова: Самир;
\li1
\v 25 Михин брат Јесија; од Јесинијих синова: Захарија.
\li1
\v 26 Мераријеви синови: Молија и Мусије;
\li2 од Јазијиних синова: Вено.
\li2
\v 27 Мераријеви синови од Јазије: Вено, Соам, Захур и Иврије;
\li1
\v 28 од Молија: Елеазар, који није имао синова;
\li1
\v 29 од Киса, Кисови синови:
\li2 Јерамеило;
\li1
\v 30 од Мусијевих синова: Молије, Едер и Јеримот.
\b
\p То су били Левијевци по својим отачким домовима. 
\v 31 Они су такође бацали жреб као њихова браћа, Аронови синови, пред царем Давидом, Садоком и Ахимелеком, и главарима отачких домова међу свештеницима и Левитима, како главар породице, тако најмањи брат.
\c 25
\s1 Храмски музичари
\p
\v 1 Поред војних заповедника, Давид је издвојио за службу Асафове, Еманове и Једутунове синове, да пророкују уз лире, харфе и цимбале. Ово је списак службеника по њиховим службама:
\b
\li1
\v 2 Од Асафових синова:
\li2 Захур, Јосиф, Нетанија, Асарила, Асафови синови, под управом Асафа, који је пророковао по царевој наредби.
\li1
\v 3 Од Једутуна: шест Једутунових синова:
\li2 Годолија, Сорије, Јесаија, Асавија, Мататија и Семај, под управом свог оца Једутуна, који је пророковао уз лиру хвалећи и славећи Господа.
\li1
\v 4 Од Емана: Еманови синови:
\li2 Вукија, Матанија, Озило, Суваило, Јеримот, Хананија, Ханани, Елијата, Гидалтија, Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот. 
\v 5 Сви ови су били синови царевог видеоца Емана, који су, по Божијим обећањима, узвисивали његову силу. Бог је дао Еману четрнаест синова и три ћерке.
\b
\p
\v 6 Сви су они били под управом свог оца, певајући у Дому Господњем уз цимбале, харфе и лире, за службу у Дому Божијем.
\p А Асаф, Једутун и Еман су били под царевом управом. 
\v 7 Оних који су били обучени да певају Господу – свих врсних, са њиховим рођацима, било је две стотине осамдесет осам. 
\v 8 Бацили су жреб за своју службу, мали као велики, учитељ као ученик.
\b
\li1
\v 9 Први жреб је за Асафа пао на Јосифа, други на Годолију с његовом браћом и његовим синовима, њих дванаест;
\li1
\v 10 трећи на Захура, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 11 четврти на Исерија, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 12 пети на Нетанију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 13 шести на Вукију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 14 седми на Јесарилу, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 15 осми на Јесаију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 16 девети на Матанију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 17 десети на Семаја, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 18 једанаести на Азареила, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 19 дванаести на Асавију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 20 тринаести на Суваила, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 21 четрнаести на Мататију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 22 петнаести на Јеремота, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 23 шеснаести на Хананију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 24 седамнаести на Јосвекасу, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 25 осамнаести на Ханани, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 26 деветнаести на Малотија, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 27 двадесети на Елијату, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 28 двадесет први на Отира, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 29 двадесет други на Гидалтију, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 30 двадесет трећи на Мазиота, његове синове и његову браћу, њих дванаест;
\li1
\v 31 двадесет четврти на Ромамти-Езера, његове синове и његову браћу, њих дванаест.
\c 26
\s1 Вратари
\p
\v 1 А ово су били вратарски редови: Корејеви синови:
\b
\li1 Корејев син Меселемија од Асафових синова.
\li1
\v 2 Меселемијини синови: Захарија првенац, Једиаило други, Зевадија трећи, Јатнило четврти, 
\v 3 Елам пети, Јоанан шести, и Елиоинај седми.
\li1
\v 4 Овид-Едомови синови: Семаја првенац, Јозавад други, Јоах трећи, Сакар четврти, Натанаило пети, 
\v 5 Амило шести, Исахар седми, Феултај осми; јер га је благословио Бог.
\b
\li1
\v 6 Његовом сину Семаји су се родили синови, који су имали управу над својим отачким домовима, јер су били људи од угледа. 
\v 7 Семајини синови: Готније, Рафаило, Овид, Елзавад и његова браћа, врсни људи, Елијуј и Семахија. 
\v 8 Сви ови од Овид-Едомових синова, и они и њихови синови и њихова браћа, били су врсни људи, способни за службу. Било их је шездесет два од Овид-Едома.
\li1
\v 9 Меселемијиних синова и браће, храбрих људи, било је осамнаест.
\b
\li1
\v 10 Од Мераријевих потомака: Осини синови: главар Симрије; иако није био првенац, отац га је поставио за главара, 
\v 11 Хелкија други, Тевалија трећи и Захарија четврти. Свих Осиних синова и браће било је тринаест.
\p
\v 12 Ово су редови вратара по њиховим главарима. Њихове дужности су биле да служе у Дому Господњем уз своју браћу. 
\v 13 Бацали су жреб, како млади тако стари, по својим отачким домовима за свака врата.
\p
\v 14 Жреб на исток је пао Селемији. Кад су бацили жреб за његовог сина Захарију, мудрог саветника, жреб је пао на север, 
\v 15 Овид-Едому на југ, а његовим синовима код складишта. 
\v 16 Суфејцима и Оси на западу код Салехетских врата, на путу који иде горе; стража је била до страже.
\p
\v 17 С истока шест Левита, са севера четири на дан, с југа четири на дан, а код складишта по два. 
\v 18 На трему, са запада, четири на путу и два код трема.
\p
\v 19 То су вратарски редови међу Корејевим и Мераријевим синовима.
\s1 Ризничари и остали званичници
\p
\v 20 Од Левита, Ахија је био над ризницама Дома Божијег и над ризницама посвећених ствари.
\p
\v 21 Ладанови синови, Гирсонови потомци, који су били Ладанови, главари Ладанових отачких домова: Јехило. 
\v 22 Јехилови синови: Зетам и његов брат Јоило, који су били над ризницама Дома Господњег.
\p
\v 23 Од Амрамових, Исарових, Хевронових и Озилових синова, били су:
\b
\li1
\v 24 Суваило, син Мојсијевог сина Гирсама, старешина над ризницама. 
\v 25 Његова браћа по Елиезеру: његов син Реавија, његов син Јесаија, његов син Јорам, његов син Зихрије, и његов син Селомит. 
\v 26 Овај Селомит и његова браћа су били над свим ризницама посвећених ствари, које је посветио цар Давид, главари отачких домова и заповедници над хиљаду и стотину, и војводе. 
\v 27 Део плена од ратова су посветили да се поправи Дом Господњи. 
\v 28 И што год је посветио виделац Самуило, Кисов син Саул, Неров син Авенир, и Серујин син Јоав, све посвећено, било је у надлештву Селомита и његове браће.
\li1
\v 29 Од Исарових синова: Хенанија и његови синови. Они су били надлежни за световне послове у Израиљу, као управитељи и судије.
\li1
\v 30 Од Хевронових синова: Асавија и његова браћа, хиљаду седам стотина способних људи. Они су били надлежни за Израиљ западно од Јордана за сваки посао Господњи и за царску службу. 
\v 31 Међу Хевроновим синовима, Јерија је био главар Хевронових синова. Четрдесете године Давидовог царевања тражили су по њиховим родословљима, по њиховим породицама и отачким домовима, и нашли међу њима веома способне људе у Јазиру галадском. 
\v 32 Његове браће, способних људи, било је две хиљаде седам стотина породичних главара. Цар Давид их је поставио над Рувимовим и Гадовим синовима и над половином Манасијиног племена за све Божије и царске послове.
\c 27
\s1 Војни редови
\p
\v 1 Ово је број Израиљаца, главара отачких домова, заповедника над хиљаду и стотину, и њихових надгледника, који су служили цару у свему што се тицало редова. Они су долазили и одлазили од месеца до месеца, током свих месеци у години. Сваки ред је имао двадесет четири хиљаде.
\b
\li1
\v 2 Над првим је редом првог месеца био Завдилов син Јасовеам. У његовом реду је било двадесет четири хиљаде. 
\v 3 Он је био од Фаресових потомака, а био је главар над свим старешинама у војсци првог месеца.
\li1
\v 4 Над редом другог месеца био је Додај Ахошанин, а војвода у његовом реду био је Миклот; и он је у свом реду имао двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 5 Трећи војвода трећег месеца био је Венаја, син Јодаја свештеника, главар; и у његовом реду је било двадесет четири хиљаде. 
\v 6 Тај Венаја је био јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом. Над његовим редом је био његов син Амизавад.
\li1
\v 7 Четврти, четвртог месеца, био је Асаило брат Јоавов, а за њим његов син Зевадија; и у његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 8 Пети, петог месеца, био је главар Самут Језрајанин; и у његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 9 Шести, шестог месеца, био је Икисов син Ира, Текујанин. У његовом реду било је двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 10 Седми, седмог месеца, био је Хелис Фелоњанин од Јефремових синова. У његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 11 Осми, осмог месеца, био је Сивехај Хусаћанин од Зариних синова, И у његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 12 Девети, деветог месеца, био је Авиезер Анатоћанин од Венијаминових синова. У његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 13 Десети, десетог месеца, био је Марај Нетофаћанин од Зариних синова. И у његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 14 Једанаести, једанаестог месеца, био је Венаја Пиратоњанин од Јефремових синова. У његовом реду је било двадесет четири хиљаде.
\li1
\v 15 Дванаести, дванаестог месеца, био је Хелдај Нетофаћанин од Готонила. И у његовом реду је било двадесет и четири хиљаде.
\s1 Племенски кнезови
\li4
\v 16 Над Израиљевим племенима су били:
\b
\li1 над Рувимовим племеном: владар Елиезер, Зихријев син; над Симеуновим: Махин син Сефатија;
\li1
\v 17 над Левијевим: Асавија, син Кемуилов; над Ароновим: Садок;
\li1
\v 18 над Јудиним: Елијуј од Давидове браће; над Исахаровим: Михаилов син Амрије;
\li1
\v 19 над Завулоновим: Авдијин син Исмаја; над Нефталимовим: Азрилов син Јеримот;
\li1
\v 20 над Јефремовим синовима: Азазијев син Осија; над половином Манасијиног племена: Федајин син Јоило;
\li1
\v 21 над другом половином племена Манасијиног у Галаду био је Захаријин син Идо; над Венијаминовим: Авениров син Јасило;
\li1
\v 22 над Дановим Јероамов син Азареило. То су били кнезови Израиљевих племена.
\b
\p
\v 23 Давид није бројао оне од двадесет година и ниже, јер је Господ обећао да ће умножити Израиљ као звезде на небу. 
\v 24 Серујин син Јоав је почео да броји, али није довршио. Због овога је гнев пао на Израиљ, тако да тај број није био уведен у извештај дневника цара Давида.
\s1 Цареви надгледници
\p
\v 25 Надгледник царевих ризница био је Адилов син Азмавет, а над ризницама по земљи, по градовима, селима и тврђавама, Озијин син Јонатан.
\p
\v 26 Над ратарима, који су обрађивали земљу, био је Хелувов син Езрије.
\p
\v 27 Над виноградарима је био Семај Рамаћанин, а надгледник над виноградским родом и подрумима био је Завдије Сифмејац.
\p
\v 28 Надгледник над маслинама и смоквама у равници био је Валенон Гедеранин; над уљем је био Јоас.
\p
\v 29 Надгледник над говедима што су пасла у Сарону био је Ситрај Сароњанин, а над говедима по долинама Адлајев син Сафат.
\p
\v 30 Надгледник над камилама био је Овил Исмаиљац, а над магарцима Једаја Мероноћанин.
\p
\v 31 Надгледник над овцама био је Јазиз Агарин. Сви су они били надгледници над добрима цара Давида.
\b
\p
\v 32 Давидов стриц Јонатан је био саветник, мудар човек и писар. Ахмонијев син Јехило се старао за цареве синове.
\p
\v 33 Ахитофел је био царев саветник, и Хусај Аркијанин, царев пријатељ.
\p
\v 34 Ахитофела су наследили Венајин син Јодај и Авијатар, а царев војвода је био Јоав.
\c 28
\s1 Давид даје упутства Соломону
\p
\v 1 Давид је сабрао све израиљске кнезове, племенске главаре, главаре редова царских службеника, заповеднике хиљада и стотина, надгледнике добара и стоке цара и његових синова, заједно са дворанима, ратницима и свим угледним људима у Јерусалиму.
\p
\v 2 Цар Давид устаде на ноге и рече: „Чујте ме, браћо моја и народе мој! Било ми је на срцу да саградим Дом где би почивао Ковчег савеза Господњег, и где би било подножје ногама нашега Бога, па сам припремио што је потребно за зидање. 
\v 3 Али Господ ми је рекао: ’Нећеш ти сазидати Дом моме имену, јер си човек рата; пролио си крв.’
\p
\v 4 Господ, Бог Израиљев, ме је изабрао од свег мог очинског дома да будем цар над Израиљем заувек, јер је изабрао Јуду за владара, а из Јудиног дома, дом мога оца, а од синова мога оца било му је по вољи да постави мене за цара над свим Израиљем. 
\v 5 А од свих мојих синова, јер Господ ми је дао много синова, Господ је изабрао мога сина Соломона да седи на престолу Господњег царства над Израиљем. 
\v 6 Рекао ми је: ’Соломон, твој син, сазидаће мој Дом и моје тремове; и пошто сам њега изабрао себи за сина, ја ћу му бити отац. 
\v 7 Утврдићу његово царство заувек, ако буде одлучно вршио моје заповести и уредбе, као данас.’
\p
\v 8 А сад, пред свим Израиљем, збором Господњим, и пред Господом који вас слуша, кажем вам: држите и истражујте све заповести Господа Бога вашег, да бисте задржали ову добру земљу и оставили је у наследство својој деци после вас довека.
\p
\v 9 Стога, Соломоне, сине мој, познај Бога свога оца и служи му свим срцем и пуном душом, јер Господ испитује сва срца и прониче све намере и мисли. Ако га будеш тражио, наћи ћеш га; ако га напустиш, одбациће те заувек. 
\v 10 Увиди сада да те је Господ изабрао да сазидаш Дом за Светилиште; буди храбар и ради!“
\p
\v 11 Затим је Давид предао Соломону нацрт за предворје Дома, његове грађевине, складишта, горње одаје, унутрашње одаје и место за поклопац помирења, 
\v 12 и нацрт за све што је имао на уму; за тремове Дома Господњег, за све околне собе и за све ризнице Дома Божијег, за ризнице посвећених ствари; 
\v 13 за редове свештеника и Левита, за сав посао службе у Дому Господњем, и за све посуђе за службу у Дому Господњем. 
\v 14 Затим је одредио тежину злата за све богослужбене посуде од злата за разне службе, тежину за столове на којима ће стајати посвећени хлебови, за сваки сто; и сребра за сребрне столове; 
\v 15 тежину сребра за све посуде за разне службе; тежину за златне свећњаке и њихове светиљке, према тежини сваког свећњака и његових светиљки, и према намени сваког свећњака; 
\v 16 тежину злата за столове на којима ће стајати посвећени хлебови, за сваки сто; и сребра за сребрне столове; 
\v 17 и чисто злато за виљушке, за котлиће, за зделе од чистог злата, и тежину за сваку златну чашу, за сваку чашу, и за сваку сребрну чашу; 
\v 18 тежину за кадиони жртвеник од чистог злата, као и нацрт за кола са златним херувимима, који раширених крила заклањају Ковчег савеза Господњег.
\p
\v 19 „Све је то записано јер је Господња рука била нада мном, да би ми објаснио како да се ураде сви послови према нацрту.“
\p
\v 20 Давид рече своме сину Соломону: „Буди храбар и одлучан, и ради. Не бој се и не страхуј, јер је Господ Бог, мој Бог, с тобом. Он неће одступити од тебе нити ће те оставити док не завршиш сав посао за службу у Дому Господњем. 
\v 21 А ово су свештенички и левитски редови за сваку службу у Дому Божијем; уза себе имаш драговољних и вештих људи за сваку врсту посла; а главари и сав народ ће слушати све твоје наредбе.“
\c 29
\s1 Прилози за градњу Дома
\p
\v 1 Цар Давид рече свем збору: „Бог је изабрао само мог сина Соломона, младо и неискусно момче, а посао је велики; Дом, наиме, није за човека, него за Господа Бога. 
\v 2 Ја сам, колико сам год могао, обезбедио за Дом Господњи злата за предмете од злата, сребра за ствари од сребра, бронзе за ствари од бронзе, гвожђа за ствари од гвожђа, дрва за ствари од дрвета, ониксовог камења, драгог камења за укивање, камења за украшавање и шареног камења, сваковрсног драгог камења, и обиље мрамора. 
\v 3 Поврх тога, из љубави према Дому свога Бога, поред свега што сам обезбедио за свети Дом, дајем за Дом свога Бога своје злато и сребро: 
\v 4 три хиљаде таланата злата\f + \fr 29,4 \fr*\ft Око 100 t.\ft*\f*, од офирског злата, и седам хиљада таланата\f + \fr 29,4 \fr*\ft Око 240 t.\ft*\f* чистог сребра, да се опточе зидови Дома, 
\v 5 злато за ствари од злата, сребро за ствари од сребра, и за сав посао који ће занатлије урадити. Ко ће, дакле, данас драговољно приложити штогод Господу?“
\p
\v 6 Тада су драговољно приложили главари отачких домова, кнезови израиљских племена, заповедници над хиљаду и стотину, и управитељи царевог посла. 
\v 7 Дали су за рад на Дому Господњем: пет хиљада таланата злата\f + \fr 29,7 \fr*\ft Око 170 t.\ft*\f*, десет хиљада златних дарика\f + \fr 29,7 \fr*\ft Око 84 kg.\ft*\f*, десет хиљада таланата сребра\f + \fr 29,7 \fr*\ft Око 340 t.\ft*\f*, осамнаест хиљада таланата бронзе\f + \fr 29,7 \fr*\ft Око 612 t.\ft*\f*, и стотину хиљада таланата гвожђа\f + \fr 29,7 \fr*\ft Око 3.400 t.\ft*\f*. 
\v 8 Ко год је имао драго камење, дао га је за ризницу Дома Господњег у руке Јехила Гирсоновца. 
\v 9 Народ се радовао што су давали драговољно, јер су прилагали Господу од свег срца; и цар Давид се веома радовао.
\s1 Давидова молитва
\p
\v 10 Затим је Давид благословио Господа пред свим збором. Давид рече:
\q1 „Благословен буди, Господе,
\q2 Боже претка нашега Израиља,
\q2 од века до века.
\q1
\v 11 Теби, Господе, припада величина, сила и слава,
\q2 вечност и величанство;
\q2 јер твоје је све што је на небесима и на земљи.
\q1 Твоје је, Господе, царство;
\q2 ти си узвишен, главар над свиме.
\q1
\v 12 Од тебе долазе богатство и слава
\q2 и ти владаш над свим.
\q1 У твојој су руци моћ и сила;
\q2 у твојој је руци да свакога учиниш великим и јаким.
\q1
\v 13 А сад, Боже наш, хвалимо те
\q2 и славимо твоје славно име.
\p
\v 14 Јер, ко сам ја и шта је мој народ да бисмо драговољно дали овакав прилог? Све је, наиме, од тебе, и дајемо ти што смо примили из твоје руке. 
\v 15 Јер ми смо странци и придошлице пред тобом, као што су били наши преци. Као сенка су дани наши на земљи, без наде. 
\v 16 Господе, Боже наш, од тебе је све ово обиље што смо спремили да сазидамо Дом твоме светом имену, и све је твоје. 
\v 17 Знам, Боже мој, да испитујеш срце, и да уживаш у честитости; у праведности свога срца драговољно сам приложио све ово. А сада видим како твој народ драговољно прилаже с радошћу. 
\v 18 Господе, Боже наших отаца, Аврахама, Исака и Израиља, сачувај заувек овакве намере и мисли у срцу свога народа, и управи к себи њихова срца. 
\v 19 А мом сину Соломону дај одано срце, да држи твоје заповести, сведочанства и уредбе и да их све врши, и да сазида Дом за који сам припремио што треба.“
\p
\v 20 Затим се Давид обратио свему збору: „Благословите Господа, Бога свога.“ Сав је збор благословио Господа, Бога својих отаца; погнули су главе и поклонили се Господу и цару.
\s1 Соломон зацарен
\p
\v 21 Следећег дана су принели Господу жртве и жртве свеспалнице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с њиховим жртвама изливницама, и много других жртава за сав Израиљ. 
\v 22 Тог дана су јели и пили пред Господом с великом радошћу. Затим су по други пут зацарили Соломона, Давидовог сина; њега су помазали за владара Господњег, а Садока за свештеника.
\p
\v 23 Тако је Соломон сео на престо Господњи да влада уместо свога оца Давида. Био је успешан, и слушао га је сав Израиљ. 
\v 24 Сви су се главари и ратници, као и сви синови цара Давида, потчинили цару Соломону.
\p
\v 25 Господ је веома узвисио Соломона пред очима свег Израиља, и дао му царско величанство какво ниједан цар Израиља пре њега није имао.
\s1 Давидова смрт
\p
\v 26 Тако је Давид, Јесејев син, царевао над свим Израиљем. 
\v 27 \add Давид\add* је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године. 
\v 28 Умро је у доброј старости, наситивши се живота, богатства и славе. На његово место се зацарио његов син Соломон.
\p
\v 29 Давидова дела, од првог до последњег, записана су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада, 
\v 30 заједно са свим његовим царевањем, његовим јунаштвом и догађајима који су задесили њега, Израиљ и сва друга царства на земљи.