\id ACT - Fakai Translation
\ide UTF-8
\h Pama-u̱
\toc1 Pama-u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱
\toc2 Pama-u̱
\toc3 Pama
\mt1 Pama-u̱
\mt2 a-To̱mu̱ Ye̱so̱
\c 1
\s1 Ye̱so̱ mu̱u̱g u̱ do̱m u-ru̱
\p
\v 1 Tiyapo̱rus, u̱ ran-u ri u̱r-taku̱n u̱m pangu̱n bo̱ u̱ remu̱ no̱m-tu̱ Ye̱so̱ tak-ne̱ u̱t-no̱m u̱t-ko̱se̱ ne̱, 
\v 2 m-te̱ ho̱-du̱ wa du̱se̱ u̱-do̱m u-ru̱. Kanda na ku̱b-u̱t wa m-da u-ru̱, da-u̱ wa taase̱ no̱m-du̱ u̱t-him du̱gu̱ Yar-u u-he̱n u̱du̱ ne̱t-tu̱ wa dage̱ u̱ka a-to̱mu̱ wa ne̱. 
\v 3 Da Ye̱so̱ yu̱ne̱ du̱gu̱ m-mar, wa ko̱ske̱ hi-u̱r wa u̱du̱ a-doru̱ wane̱ u̱zu̱ wa o̱ u̱r-fat. U̱t-Ho̱ u̱t-shik u̱t-yu̱r wa o̱ no̱mu̱ u̱t-ne̱t rem-su̱ Faru̱k-du̱ u-Ru̱. 
\v 4 Da-u̱ wa o̱o̱ge̱ u-re̱ u̱ u̱n ne̱, wa zu̱ u̱n, <<A no̱ yagu̱ Urusharima da. No̱ e̱' este̱du̱ u̱s-rem su̱ u̱so u̱ ri no̱me̱ u̱ka u̱m wartu̱ no̱, 
\v 5 Yohanna no̱nge̱ u̱t-ne̱t u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, za m-tumb na do̱'e̱ no̱mu̱ no̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ u̱ Yar-u u-Ru̱.>>
\s1 Mu̱-u̱r Ye̱so̱ u̱ do̱m u-ru̱
\p
\v 6 A-to̱mu̱ Ye̱so̱ mo̱ro̱g u̱r-be u̱r-gan e̱ no̱mu̱ wa u̱r-shu̱t, <<¿Wa-ko-uyan, yan da-o̱ bo̱ do̱'e̱ mu̱u̱tu̱n Isra-ne̱ u̱r-faru̱k u̱ kom-u̱t e̱, e̱ hure̱ du̱gu̱ faru̱k-tu̱ Roma-ne̱?>>
\p
\v 7 Ye̱so̱ zu̱ u̱n, <<Nap-mu̱ u-da u̱ ho̱-tu̱ u-go̱s ne̱ u-zwu̱u̱n ne̱, se̱se̱ su̱ no̱ se̱ da, u̱ka U̱so u̱ este̱ u̱ be̱b-u̱r wa.>> 
\v 8 No̱ do̱'e̱ kwu̱m-du̱ u̱r-be̱b da-u̱ Yar-u u-Ru̱ he̱e̱ne̱ u̱ do̱m-u̱ no̱. No̱ do̱'e̱ u̱t-shu̱'u̱t a-warru̱ rem-u̱s ri u̱ Urusharima m-ha u̱ dak-u̱ Yahudiya ne̱, u̱ dak-u̱ Samariya-ne̱, m-te̱ ma-du̱ u-dak. 
\v 9 Da-u̱ wa taase̱ zu̱ iya, na ku̱b wu̱n m-da u̱ do̱m u-ru̱ u̱-me̱ u̱r-ku̱u̱t. U̱n o̱ te̱k-u̱ u̱t-gwat har u e̱nk u̱n m-hyan.
\p
\v 10 U̱n o̱ te̱k-u̱ sak-du̱ is u̱ aru̱k-u̱r rò u̱ do̱m u-ru̱, ku̱na ne̱t-ne̱ yu̱r rwu̱u̱tu̱n m-wa u̱ cwu̱-u̱t pus-to̱ ne̱ e̱ o̱ ees u̱ ke̱nu̱ u̱n. 
\v 11 Ku̱na e̱ zu̱te̱, <<No̱ campa-ne̱ Gariri, ¿remu̱ u-yan o̱ no̱ o̱tte̱ ees u̱ ana u̱ gwat-du̱ do̱m u-ru̱? Ye̱so̱ wu̱ na kabe̱ m-da u̱ do̱m u-ru̱, wa de̱ u̱t-mu̱u̱n u̱ka no̱ hyente̱ da-u̱r rò u̱ do̱m u-ru̱.>>
\s1 Na dak Matiyas u̱ o̱g-u̱r  //  Yahuda I skariyoti
\p
\v 12 A-To̱mu̱ Ye̱so̱ baru̱m u̱ Urusharima du̱gu̱ Ro̱r-du̱ Te-su̱ Ze̱tun, ro̱r-du̱ o̱ dapu̱s Urusharima ra-mu̱ be-u̱r re̱ o̱ u̱ka ha-mu̱ u-kirometa u-gan. 
\v 13 Da-u̱ e̱ cwaye̱ u̱-me̱ u-bo̱, e̱ du̱u̱s u̱ kur-u̱ do̱m u̱ be-du̱ e̱ o̱tte̱ roog. I o̱ u̱ku̱n, Biturus, u̱ Yohanna, u̱ Yakubu, u̱ Andarawus, u̱ Firibi, u̱ Tomas, u̱ Bataromi, u̱ Matiyu, u̱ Yakubu (wa'-u̱ Aru̱payes), u̱ Simo̱n (wu̱ na zu̱ye̱ wa shu̱b-du̱ u-dak), tu̱msu̱ u̱ Yahudas ne̱ (wa'-u̱ Yakubu). 
\v 14 U̱n be̱e̱t u̱n same̱ u̱t-hi u̱s-to̱o̱g u̱ no̱m u-gan, u̱r-koto u̱t-ne̱ta ne̱ u̱ Me̱ri ne̱ ino-u Ye̱so̱, u̱ hu̱no-u̱t rò ne̱.
\p
\v 15 U̱ ho̱-u̱t to̱ na o̱ mo̱ro̱g-du̱ a-dor-ne̱ ne̱t-tu̱ teeg u̱t-shik u̱t-shishin [120]. Biturus yu̱ne̱ u̱r-ees, 
\v 16 wa zu̱, <<O̱r-u̱t ri ne̱, no̱mu̱ na pane̱ o̱ shu̱u̱g u̱ rem-su̱ u-Ru̱ su̱ Yar u-Ru̱ ware̱ m-tumb ne̱ u̱ nu-u Dawuda u̱ remu̱ Yahudas, wu̱ ko̱se̱ u̱ka na do̱te̱ masu̱ Ye̱so̱.>> 
\v 17 Wa o̱gu̱ te̱k-u̱ me̱ in, tu̱msu̱ wa o̱tte̱ u̱r-o̱g u̱ te̱k-u̱ me̱ in. 
\v 18 U̱ to̱p-u̱ u̱ shik-u̱ pama-u̱s yo̱-se̱ Yahudas o̱ wa ote̱ u̱r-be, ku̱na wa he̱e̱tu̱n m-gwakka u̱r-hi, me̱n-tu̱ yo̱'o̱k, yaag-u̱ me̱n rwu̱u̱n u̱-do̱. 
\v 19 Kowan u̱ Urusharima ho̱k no̱mu̱ no̱me̱, har na te̱ge̱ be-u̱r re̱ u̱r-dim, <<Akardama>> wato u̱ rem-u̱r u̱n na zu̱, <<Be-du̱ m-Hyu̱.>>
\p
\v 20 Biturus zu̱, <<Na panu̱g u̱ Se̱p-tu̱ u̱t-Vam u̱zu̱,
\q1 << <Yage̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t rò
\q2 u̱ shu̱'u̱t u̱r-kanda,
\q1 Ana yage̱ waku̱n
\q2 u̱ shu̱'u̱t u̱ku̱n da.>\f + \fr 1:20 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 69:25\xt*.\f*
\m Tu̱msu̱,
\q1 <Yage̱ waku̱n u̱ kab o̱g-u̱r rò.>\f + \fr 1:20 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 109:8\xt*.\f*
\m
\v 21 Remu̱ iya in dagu̱n waku̱n u̱ te̱k-u̱ ne̱t-u̱t tun-to̱, wu̱ o̱ u̱r-kot u̱ in ne̱ ko-uyan da, u̱ da-u̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ o̱o̱ge̱ u̱r-no̱k u̱ in ne̱. 
\v 22 Ne̱tu̱ wa shu̱'u̱t wu̱ hyane̱ da-u̱ Yohanna no̱mu̱ Ye̱so̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ m-ha da-u̱ Ru̱-u̱ kabe̱ Ye̱so̱ m-da u̱ do̱m u-ru̱. Tu̱msu̱ wa shu̱'u̱t wu̱ o̱ u̱r-kot u̱ in ne̱ da-u̱ mar-m Ye̱so̱ u̱ yu̱ne̱-u̱r wa ne̱ du̱gu̱ m-mar.>>
\p
\v 23 U̱n haatu̱n ne̱t-ne̱ yu̱r: Yusuhu wu̱ na foge̱ Barsaba (tu̱msu̱ na zu̱ wa Justus), u̱ Matiyas ne̱. 
\v 24 A-doru̱ Ye̱so̱ no̱m u̱s-to̱o̱g u̱zu̱, <<Wa-ko-uyan bo̱ nak jab-u̱ kowan. Ko̱su̱ it wu̱ bo̱ dage̱ u̱ te̱k-u̱ ne̱t-ne̱ yu̱r-u̱ ine̱, 
\v 25 wa kab pama-u̱ Wa-to̱m-u̱ Ye̱so̱ u̱ Yahudas yage̱ wa do̱'e̱ u̱ be-du̱ wa dage̱.>> 
\v 26 Se̱ e̱ gu̱n u-gwe̱mbi u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n, Matiyas re, wa shu̱'u̱t wa-to̱m-u̱ te̱k-u̱ me̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ o̱p u-gan.
\c 2
\s1 Haan-du̱ Yar-u u-Ru̱
\p
\v 1 Da-u̱ ho̱-du̱ Pe̱ntiko̱s tene̱, a-dor o̱ be̱e̱t u̱r-be u̱r-gan. 
\v 2 Za m-nap na ho̱g dum-du̱ mya-mu̱ u̱r-be̱b u̱-do̱m u-ru̱ mo̱ shi kur-u̱ u̱n o̱tte̱ u̱-me̱. 
\v 3 Ku̱na u̱n hyente̱ u̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t tu̱ o̱ u̱ku̱n u̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ ne̱ u̱ka rem-tu̱ u-ra hi-u̱r kowan. 
\v 4 U̱n be̱e̱t u̱n shu̱u̱g u-Yar u-Ru̱ ne̱ u̱n hu̱ u̱s-rem u̱ to̱ko̱n rem-to̱ ne̱ u̱t-go̱ u̱t-go̱, u̱ka Yar u-Ru̱ yu̱te̱ u̱n be̱b-du̱ u̱t-no̱m.
\p
\v 5 U̱ da-u o̱ e̱ke̱n o̱ro u̱ku̱n a-doru̱ fu̱n-yu̱ Yahuda-ne̱ i o̱ u̱r-shu̱'u̱t u̱ Urusharima e̱ haagu̱n du̱gu̱ be-tu̱ m-ra tu̱ dak-u o̱. 
\v 6 Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ u̱t-ne̱t u̱s-rem u̱ to̱ko̱n rem-to̱, se̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t karu̱g, e̱ hu̱ mu̱rimmo̱, remu̱ zu̱ u̱n ho̱k a-dor o̱ u̱s-rem u̱ rem-du̱ dak-u e̱. 
\v 7 U̱n hu̱ mu̱rimmo̱ so̱k, u̱n o̱ u̱t-zu̱, <<¿Ne̱t-u̱t tunto̱ a ne̱t-tu̱ Gariri to̱ da? 
\v 8 ¿Re̱ne̱ o̱ nomte̱ it o̱ ho̱g-du̱ u̱n u̱s-rem u̱ rem-u̱r it? 
\v 9 It hen ne̱t-tu̱:
\li Dak-u̱ Fartiya to̱, u̱
\li Dak-u̱ Madiya ne̱, u̱
\li Dak-u̱ Erama ne̱,
\li Tu̱msu̱ u̱
\li Dak-u̱ Me̱sofotamiya ne̱, u̱
\li Dak-u̱ Yahudiya, u̱
\li Dak-u̱ Kafadokiya ne̱, u̱
\li Dak-u̱ Fantus ne̱, u̱
\li Dak-u̱ Asiya-ne̱, u̱
\li
\v 10 Dak-u̱ Firijiya-ne̱, u̱
\li Dak-u̱ Famfiriya-ne̱, tu̱msu̱ u̱
\li Dak-u̱ Masar ne̱, u̱
\li Dak-u̱ Ribiya ne̱ dapu̱s bo̱-u̱ Sayirin, u̱
\li Ne̱t-tu̱ dak-u̱ Roma-ne̱ i haane̱ u̱t-riig 
\v 11 i na mate̱ Yahuda-ne̱ u̱ i-za-yahuda-ne̱ da i byu̱r-ne̱ e̱ dor fu̱n-u it.
\li E̱ke̱n u̱ te̱k-u̱ me̱ it ne̱t-tu̱ dak-u̱ Kiritiya to̱,
\li u̱ dak-u̱ Raraba ne̱.
\m It o̱ ho̱g-du̱ u̱n u̱s-rem u̱ rem-u̱r it, it o̱ ho̱g-du̱ u̱n u̱ warru̱ no̱m-tu̱ m-shin tu̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ u̱ rem-u̱r it!>> 
\v 12 No̱m-u̱ ho u̱n u̱ mu̱rimmo̱, u̱n o̱ shu̱t-du̱ hi-u̱t u̱n u̱zu̱, <<¿Yan-o̱ inya?>>
\p
\v 13 E̱ke̱n no̱mu̱ u̱n rem-su̱ u̱s-ju̱ru̱m u̱zu̱, <<Bu̱-mu̱ ke̱ mo̱ u̱n swaye̱.>>
\s1 Ko̱se̱-tu̱ Biturus no̱me̱ u̱  //  ho̱-du̱ Pe̱ntiko̱s
\p
\v 14 Biturus yu̱ne̱ u̱r-ees u̱r-kot u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ o̱p u-gan, wa jaku̱s u-cwar wa zu̱, <<O̱r-u̱t ri Yahuda-ne̱ be̱e̱t i o̱ u̱r-yu̱ u̱ Urusharima, ho̱go̱n, tu̱msu̱ e̱re̱n u̱t-to̱ no̱ ho̱g no̱m-u̱ u̱m de̱ waru̱ no̱. 
\v 15 Ne̱t-u̱t tun-to̱ swaag ke̱' da, u̱ka no̱ o̱tte̱ m-hyan, wu̱ndu̱ o̱mo̱n uro ne̱. 
\v 16 No̱m-u̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Jowe̱r ware̱ o̱ u̱zu̱,
\q1
\v 17 << <Ru̱-u̱ zu̱: U̱ ho̱-tu̱ u̱r-vaste̱,
\q2 u̱m de̱ to̱knu̱ Yar-u ri u̱du̱ u̱t-ne̱t.
\q1 Yaag-u̱ no̱ campa-ne̱
\q2 u̱ yaagu̱ ne̱ta-ne̱ do̱'e̱
\q1 no̱m-du̱ bu̱t-tu̱ rem-u̱s ri,
\q2 Yaagu̱ be̱b-ne̱ de̱
\q1 no̱m-du̱ u-hyan,
\q2 Ne̱nge̱n-tu̱ de̱ no̱m-du̱ u̱s-bo'.
\q1
\v 18 U̱t-nip u̱ da-u̱ o̱,
\q2 u̱m de̱ haatu̱n Yar-u ri
\q2 u̱du̱ to̱k-ne̱ ri campa-ne̱ u̱ ne̱ta-ne̱,
\q2 E̱ do̱'e̱ no̱m-du̱
\q1 bu̱t-tu̱ u̱m waru̱ e̱.
\q2
\v 19 U̱m de̱ ko̱su̱ no̱m-tu̱
\q1 m-shin u̱ do̱m-u̱ u-ru̱,
\q2 u̱ no̱m-tu̱ m-shin ne̱ u-dak,
\q2 wato m-hyu̱, u-ra ne̱,
\q1 u̱ u̱t-fu̱'u̱t ne̱ tu̱ rim-to̱.
\q2
\v 20 U̱m de̱ muut u̱r-ho̱ u-cwu̱m,
\q1 pyaat-yu̱ de̱ u̱t-shu̱'u̱t u̱ka m-hyu̱,
\q2 kanda ho̱-du̱ Yawe de̱ haan,
\q2 ho̱-u̱r yat-de̱ du̱ m-sek.
\q1
\v 21 U̱ da-u o̱ wu̱ no̱me̱ u̱s-to̱o̱g
\q2 u̱ dim-u̱r Yawe wa do̱'e̱
\q1 kwu̱m-du̱ u-u̱ku̱r.>\f + \fr 2:21 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Jowe 2:28-32\xt*.\f*
\p
\v 22 <<O̱r-u̱t ri Isra-ne̱, ho̱go̱n rem-u̱s sin-se̱: Ye̱so̱ wa-Nazara wa Ru̱-u̱ yase̱ tu̱msu̱ wa ees. Ru̱-u̱ ko̱ske̱ tun-to̱ u̱t-be̱e̱t remu̱ no̱m-tu̱ m-shin tu̱ no̱me̱, u̱s-nap ne̱ su̱ wa no̱me̱ u̱-me̱ Ye̱so̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱, u̱ka no̱ nu̱pte̱ u̱r-zwar ne̱. 
\v 23 Iya o̱ Ru̱-u̱ zo̱ngte̱ wa ya'aste̱ wa u̱du̱ no̱, tu̱msu̱ u̱ nap-du̱ u-Ru̱ de̱, no̱ tu̱rte̱ wa u-kan, no̱ ho wa u̱ se̱ge̱-du̱ ne̱t-u̱t yo̱-to̱ ne̱. 
\v 24 Wa swaag u̱r-ko̱b sok da-u̱ wa mare̱, se̱di Ru̱-u̱ u̱ku̱r wu̱n du̱gu̱ be̱b-du̱ m-mar, tu̱msu̱ wa yu̱ns wu̱n du̱gu̱ marimari-ne̱, remu̱ zu̱ za u̱t-no̱me̱ u̱ mar-mu̱ ship wu̱n da. 
\v 25 Faru̱k Dawuda no̱mu̱g u̱s-rem u̱ wu̱n u̱zu̱,
\q1 << <U̱m nak Yawe o̱ u̱r-kot
\q2 u̱ me̱ ne̱ ko mu̱ne̱,
\q1 wa o̱ u̱ daps kom u̱t-cwa ri,
\q2 u̱m za ho̱g-du̱ u-gye̱r da.
\q1
\v 26 Remu̱ iya jab-u̱ ri o̱ u̱r-so̱,
\q2 rem-u̱r ri o̱ fu̱-du̱
\q1 u̱t-se̱p tu̱ u̱r-so̱,
\q2 war-u ri u̱t-shu̱'u̱t
\q1 u̱ te̱k-u̱ wadu̱ jab.
\q1
\v 27 Remu̱ zu̱ wa za yagu̱
\q2 fat-u̱r ri u̱-me̱ u-sag da.
\q2 Ko wa yage̱ Wa-u-he̱n wa zu̱m da.
\q1
\v 28 Bo̱ ko̱sku̱ me̱ fu̱n-yu̱
\q2 de̱ hu̱u̱tu̱ me̱ u̱du̱ u̱r-fat.
\q1 Bo̱ de̱ wadu̱ me̱ u̱r-so̱ remu̱ zu̱,
\q2 bo̱ o̱ u̱r-kot u̱ me̱ ne̱.> >>\f + \fr 2:28 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 16:8-11\xt*.\f*
\p
\v 29 <<O̱r-u̱t ri Isra-ne̱, me̱ keru̱ no̱mu̱ no̱ u̱s-rem za u-sakna u̱ mo̱ttu̱ u̱so-u̱ u̱so-u̱t in Dawuda. Dawuda maru̱g, na dok wa, sag-u wa o̱ u̱du̱ in har u̱ da-o̱. 
\v 30 Wu̱n wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ wa, tu̱msu̱ wa nak u̱zu̱ Ru̱-u̱ este̱ u̱s-rem u̱s-to̱nd ne̱, u̱zu̱ wa de̱ wadu̱ waku̱n u̱r-faru̱k du̱gu̱ ko̱-u̱r rò, u̱ka wa wote̱ Dawuda u̱r-faru̱k. 
\v 31 Dawuda hyangu̱n iya, se̱ wa no̱m u̱s-rem u̱ mo̱ttu̱ yu̱ne̱-u̱r Ye̱so̱ Kiristi\f + \fr 2:31 \fr*\ft Wu̱ Ru̱-u̱ dage̱.\ft*\f* du̱gu̱ m-mar, u̱zu̱ wa za yagu̱ wu̱n u̱ me̱ u-sag da, tu̱msu̱ war-u rò za u̱t-zu̱m da. 
\v 32 Ru̱-u̱ yu̱nu̱ste̱ Ye̱so̱ du̱gu̱ m-mar, it be̱e̱t a-doru̱ wa kowan hyanu̱g tu̱msu̱ it o̱ u̱t-war.
\p
\v 33 <<Ru̱-u̱ yaag Ye̱so̱ m-sek u̱ kom u̱t-cwa u-Ru̱, tu̱msu̱ wa kabu̱g Yar-u u-Ru̱ du̱gu̱-du̱ u-U̱so, u̱ka wa este̱ u̱s-rem. U̱ da-o̱ hen, wa haatu̱n Yar-u o̱ u̱ do̱m-u̱ in jab gan. Wa haatu̱n no̱mu̱ no̱ hyane̱ tu̱msu̱ no̱ hog. 
\v 34 Dawuda tamu̱g da-du̱ u-ru̱ da, se̱di wa zu̱u̱g,
\q1 << <Yawe zu̱u̱g Wa-ko-uyan u̱ ri:
\q2 <<Shu̱'u̱te̱ u̱ kom-u̱ u̱t-cwa ri
\q1
\v 35 U̱m te̱ da u̱m de̱ wa-du̱
\q2 hu̱u̱b-u̱t yo̱-to̱ ró
\q1 u ta-u̱ u̱s-na ró.>> >\f + \fr 2:35 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 110:1\xt*.\f*
\p
\v 36 <<U̱ remu̱ iya yage̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱ be̱e̱t e̱ nap sin-se̱, Ye̱so̱ u-ya yu̱ no̱ tare̱ u-kan Ru̱-u̱ mutte̱ wa Wa-ko-uyan tu̱msu̱ Kiristi.>> 
\v 37 Da-u̱ ne̱t-tu̱ ho̱ge̱ iya, no̱m-u o̱ do u̱n jab sok, se̱ u̱n zu̱ Biturus u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ i o̱ u̱ku̱n, <<O̱r-u̱t it, ¿yan-o̱ it de̱ u̱t-no̱m?>>
\p
\v 38 Biturus zu̱, <<Yagu̱n u̱t-ba'as na no̱mu̱ no̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi remu̱ has-du̱ u̱t-ba'as. Tu̱msu̱ no̱ u̱t-kwu̱m nya-u̱ Yar-u u-Ru̱ du̱gu̱-du̱ u-Ru̱. 
\v 39 Este̱du̱ u̱s-rem remu̱ no̱ o̱, u̱ yaagu̱ no̱ ne̱ be̱e̱t, u̱ e̱ke̱n ne̱ i za-Yahuda-ne̱ da, i Ru̱-u in Wa-ko-uyan bane̱ u̱ hi-u̱r wa.>>
\p
\v 40 Biturus re shu̱ u̱ no̱mu̱ u̱n u̱t-bu̱t u-tát, tu̱msu̱ wa no̱mu̱ u̱n u̱t-him u̱zu̱, <<Ko̱no̱n u-Ru̱ taas wa nya no̱ u̱r-ko̱b da-u̱ wa haane̱ u̱ yadu̱ a no̱m-du̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ ne̱ u̱r-ko̱b i gu̱gme̱ Ye̱so̱.>> 
\v 41 Ne̱t-tu̱ kabe̱ bu̱t-tu̱ Biturus no̱me̱ na no̱ngu̱ e̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱. U̱ ho̱-u̱r re̱ ne̱t-tu̱ swu̱rne̱ u̱-me̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱ remu̱ bu̱t-u̱t to̱ teeg ne̱t-ne̱ u̱t-zo̱ngu u̱t-tu̱t [3,000].
\s1 U̱ka yu̱-du̱ a-dor o̱tte̱
\p
\v 42 U̱n muut jab-u̱s u̱n u̱r-be u̱r-gan u̱ ko̱se̱-tu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ o̱tte̱ tu̱msu̱ u̱ same̱-du̱ u̱t-hi ne̱. U̱n re shu̱ u̱ re̱-du̱ no̱m u̱t-re̱ u̱r-pas u̱ Wa-ko-uyan tu̱msu̱ u̱s-to̱o̱g ne̱. 
\v 43 Ne̱t-tu̱ o̱ u̱ Urusharima e̱ hu̱ shu̱p-du̱ u̱t-nu remu̱ no̱m-tu̱ m-shin tu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ o̱ u̱t-no̱m u̱t-go̱ u̱t-go̱. 
\v 44 I kabe̱ rem-u̱s se̱, e̱ same̱ hi-u̱t u̱n ne̱ tu̱msu̱ ko-uyan da u̱n mo̱ro̱g u̱r-be u̱r-gan. Tu̱msu̱ u̱n mot no̱m-tu̱ u̱n o̱tte̱ u-be̱e̱t u̱r-kot. 
\v 45 U̱n bu̱b no̱m-tu̱ u̱n o̱tte̱ na ye kowan u̱ka wa o̱tte̱ u̱ssa. 
\v 46 Ko mu̱ne̱ u̱n hu̱ m-ha u̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan. U̱n re no̱m u̱t-re̱ u̱ baksu̱n u̱n war-u Ye̱so̱ u̱ hyu̱-m wa ne̱ u̱r-kot u̱ bu-u̱t u̱n. U̱n o̱ u-re̱ u-swa ne̱ u̱ te̱k-u̱ u̱r-so̱ jab gan. 
\v 47 U̱ka u̱n zo̱ngte̱ u̱t-no̱m, u̱n o̱ vam-tu̱ Wa-ko-uyan. U̱n o̱tte̱ po̱ng-u̱r pus-de̱ u̱du̱ kowan u̱ me̱ Urusharima, da-u̱ no̱m-u̱t to̱ o̱ u̱t-no̱m, Ru̱-u̱ o̱ swu̱ru̱n u̱n ne̱t-tu̱ o̱ cwan-tu̱ u-u̱ku̱r du̱gu̱ baas-u̱t u̱n.
\c 3
\s1 Ryam kwu̱ng m-yar
\p
\v 1 De̱ku̱n ho̱-de̱ Biturus e̱ Yohanna e̱ o̱ ha-mu̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan u̱ da-u̱ u̱s-to̱o̱g, u̱s-kwam u̱s-tu̱t su̱ u-ho̱. 
\v 2 U̱ is-yu̱ na foge̱ Is-u So̱-ya, waku̱n ne̱t-wa o̱ro ryam du̱gu̱ da-u̱ na mate̱ wa. Ko mu̱ne̱ na hatu̱n wa u̱ Is-yu̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, remu̱ wa no̱m-u̱t u̱s-ko̱n su̱ shik u̱du̱ i o̱ u̱r-cwa u̱ me̱. 
\v 3 Da-u̱ wa hyane̱ Biturus e̱ Yohanna u̱ mo̱ttu̱ cwa-du̱ kat-du̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, se̱ wa kon u̱n shik. 
\v 4 Biturus e̱ Yohanna hu̱ gwat-du̱ wu̱n, Biturus zu̱, <<Gwat it!>> 
\v 5 Se̱ jab-u̱ ryam mu u̱du̱ u̱n, wa o̱ m-hyan u̱zu̱ e̱ ya wu̱n o̱ko̱n. 
\v 6 Biturus zu̱, <<U̱m zatte̱ shik da, se̱di no̱m u̱m o̱tte̱ o̱ u̱m de̱ yadu̱ bo̱. U̱ te̱k-u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi wa-Nazara, yu̱ne̱ bo̱ no̱m m-ha!>> 
\v 7 Se̱ Biturus ship kom u̱s-cwa rò, wa yu̱ns wu̱n. Za rem na-su̱ yu̱ne̱ m-kim u̱ is-tu̱ u̱s-na rò ne̱ se̱ nom u̱r-be̱b. 
\v 8 Wa tu̱ mak wa yu̱ne̱ u̱r-ees, wa he̱e̱se̱ m-ha. Wa dor Biturus ne̱ m-cwa u̱-me̱ kat-du̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, wa o̱ m-ha u̱s-mak ne̱, wa o̱ vam-du̱ u-Ru̱. 
\v 9 U̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t e̱ hyen wu̱n wa o̱ m-ha, u̱ vam-tu̱ u-Ru̱ ne̱. 
\v 10 Ne̱t-tu̱ nu̱p u̱zu̱ wu̱na shu̱'u̱te̱ u̱ Is-u So̱-ya yu̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan u̱s-ko̱n. E̱ hu̱ mu̱rimmo̱ remu̱ no̱m-u̱ no̱me̱ u̱ wu̱n. 
\v 11 Da-u̱ rya-mu̱ wa o̱o̱ge̱ m-shu̱p u̱ Biturus ne̱ e̱ Yohanna, ne̱t-tu̱ ku̱smu̱n m-so̱m e̱ haan u̱ de̱ku̱n be-de̱ du̱ na zu̱ye̱ u̱ pyu̱-u̱ Suremanu e̱ o̱ mu̱rimmo̱. 
\v 12 Da-u̱ Biturus hyane̱ iya, se̱ wa no̱mu̱ ne̱t-ne̱ u̱s-rem wa zu̱, <<No̱ Isra-ne̱ ¿remu̱ yan-o̱ no̱ o̱tte̱ u̱ mu̱rimmo̱? ¿Remu̱ yan-o̱ no̱ o̱tte̱ madi-u̱r ite̱ se̱ bo̱ zu̱ be̱b-du̱ hi-du̱ war it de̱, ko na zu̱ wadu̱ jab-u̱ it de̱ u̱ dor u-Ru̱ de̱ wu̱te̱ campa-u inya m-ha? 
\v 13 Ru̱-u Ibrahi, u̱ Ishaku, u̱ Yakubu, Ru̱-u u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in, wa ye' Ye̱so̱ m-sek. Wu̱na hen tu̱-shu̱ no̱ yaase̱, tu̱msu̱ no̱ gu̱gu̱m wa u̱ ke̱nu̱ Biratus, ko ba shu̱'u̱te̱ Biratus cwanu̱g wa rest wa. 
\v 14 Se̱di no̱ gu̱gu̱m Wa-u-He̱n, wa jab-u̱ so̱-o̱, no̱ kon na yage̱ wa ho̱-du̱ u̱t-ne̱t, 
\v 15 No̱ ho wu̱ de̱ keru̱ yadu̱ ne̱t fat-du̱ za u̱r-ma. Tu̱msu̱ Ru̱-u̱ yu̱ns wu̱n du̱gu̱ m-mar, in hyanu̱g wu̱n da-u̱ wa yu̱ne̱ du̱gu̱ marimari-ne̱, tu̱msu̱ it o̱ waru̱ no̱ sin-se̱. 
\v 16 U̱ remu̱ yadu̱ jab m-shin ne̱ mu̱ Ye̱so̱, ne̱t unwa no̱ hyane̱ tu̱msu̱ no̱ nu̱p o̱ wa kumte̱ m-yar. Remu̱ zu̱ it yaag u̱t-nip u̱ Ye̱so̱ o̱ wa'e̱ ne̱t unwa o̱tte̱ m-yar. No̱ be̱e̱t hen no̱ hyanu̱g.
\p
\v 17 <<U̱ da-o̱ o̱r-u̱t ri, u̱m nak no̱mu̱ no̱ no̱mu̱ Ye̱so̱ u̱ tu̱-shu̱ no̱ ne̱, no̱ no̱mu̱g u̱ remu̱ zu̱ no̱ nak u̱zu̱ wu̱na o̱ Kiristi da. 
\v 18 Se̱di u̱ remu̱ iya o̱ Ru̱-u̱ shu̱u̱ste̱ no̱m-u̱ wa ware̱ u̱ nu-tu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱zu̱, Ru̱-u̱ de̱ to̱mnu̱ Kiristi u remu̱ wa u̱ku̱rte̱ ne̱t-u̱t wa, tu̱msu̱ wa de̱ swadu̱ u̱r-ko̱b. 
\v 19 Remu̱ iya yagu̱n u̱t-ba'as, no̱ byu̱ru̱n u̱du̱ u-Ru̱, remu̱ wa jaaste̱ ba'as-u̱t no̱. 
\v 20 A no̱ no̱me̱ iya, Wa-Ko̱-uyan de̱ mutu̱ jab-u̱s no̱ u̱ pose̱, Wa de̱ to̱mnu̱ Kiristi u̱du̱ no̱ tun du̱gu̱ u̱r-taku̱n, wato Ye̱so̱. 
\v 21 Nip-to̱ Ye̱so̱ wa shu̱'u̱te̱ u̱ do̱m u-ru̱, har da-u̱ wa de̱ mutu̱ ko-uyan u̱ po-o̱, u̱ka Ru̱-u̱ zu̱tte̱ du̱gu̱ u̱r-taku̱n u̱ nu-tu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ i u-he̱n. 
\v 22 Mosa zu̱u̱g, <Yawe Ru̱-u no̱ de̱ to̱mtu̱n no̱ waku̱n wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱, u̱ka na tomtu̱ me̱. Ku̱mge̱ hen no̱ ho̱g no̱m-u̱ wa de̱ waru̱ no̱. 
\v 23 U̱t-shu̱'u̱t hen wu̱ gu̱gme̱ ho̱g-du̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ wa, na de̱ rutu̱ wa te̱k-u̱ me̱ u̱t-ne̱t.>\f + \fr 3:23 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Taku̱ 22:18; 26:4\xt*.\f* 
\v 24 Iya o̱ hen te̱k-u̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ be̱e̱t i no̱me̱ u̱s-rem, du̱gu̱ da-u Samaira u̱ haan u̱ i haane̱ u̱-dim, e̱ no̱ng u̱s-rem u̱ remu̱ ho̱-u̱t tun-to̱. 
\v 25 Rem-su̱ u-Ru̱ su̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ no̱me̱, remu̱ no̱ o̱ na nomte̱, tu̱msu̱ no̱ de̱ re̱-du̱ este̱du̱ u̱s-rem su̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in ne̱, u̱ wa zu̱tte̱ Ibrahi, <U̱ me̱ ko̱-u̱r rò de̱ rem-tu̱ dak-u uno̱ u-be̱e̱t de̱ kwu̱m-du̱ kom-u̱ u-Ru̱.>\f + \fr 3:25 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Taku̱ 22:18; 26:4\xt*.\f* 
\v 26 Da-u̱ Ru̱-u̱ yu̱nse̱ to̱k-u̱ wa, wa tom wa u̱r-taku̱n m-ha du̱ no̱ u̱ wa wa-u̱ no̱ kom-u̱ so̱-o̱ u̱ wa muutu̱ no̱ u̱ yage̱-du̱ fu̱n-u̱s yo̱-se̱ no̱.>>
\c 4
\s1 Biturus u̱ Yohanna u̱  //  Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n ne̱
\p
\v 1 A-to̱o̱g u̱ yu̱-shu̱ a e'-du̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan ne̱ u̱ Saduki-ne̱ e̱ haan u̱du̱ Biturus u̱ Yohanna da-u̱ e̱ o̱o̱ge̱ u̱s-rem u̱t-ne̱t ne̱. 
\v 2 E̱ hog u̱s-ryab remu̱ zu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ o̱ iis-u̱ u̱t-ne̱t u̱zu̱, remu̱ shin-m Ye̱so̱ i mare̱ e̱ de̱ u̱r-yu̱ne̱ u̱r-fat u̱ka Ye̱so̱ yu̱nte̱. 
\v 3 U̱n maste̱ Biturus e̱ Yohanna, u̱n tage̱ e̱ m-ha gas-du̱ is remu̱ zu̱ rim-mu̱ torog u̱ da-u o̱. 
\v 4 Tu̱msu̱ u̱t-ne̱t u-tát e̱ hog re̱m-su̱ Biturus ne̱ ware̱ e̱ ku̱b tu̱msu̱ ne̱t-tu̱ kabe̱ e̱ teeg campa-ne̱ u̱t-zo̱ngu u̱t-tan [5,000]. 
\v 5 Da-u̱ is gase̱, a-shu̱ ne̱, u̱t-ne̱nge̱n ne̱, u̱ a-ko̱se̱-tu̱ u-bo̱r ne̱, e̱ mo̱ro̱g u̱ Urusharima. 
\v 6 Anas yu̱ yat-ya a-to̱o̱g, wa o̱ u̱ku̱n, u̱ Kayafa, u̱ Yohanna, u̱ Are̱kzanda, u̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ ne̱ tu̱ o̱ bu-u̱ yu̱ yat-ya a-to̱o̱g-ne̱. 
\v 7 U̱n wu̱ na haatu̱n Biturus e̱ Yohanna. U̱n no̱mu̱ u̱n u̱r-shu̱t u̱zu̱, <<¿Be̱b-u̱r wande̱ tu̱msu̱ dim-u̱r wande̱ no̱ o̱tte̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱t tun-to̱?>>
\p
\v 8 Yar-u u-Ru̱ dor-u̱t Biturus, wa zu̱ u̱n, <<No̱ a-shu̱ u̱t-ne̱t ne̱, u̱ ne̱nge̱n-tu̱ Isra-ne̱, 
\v 9 ¿u̱ ya-o̱ no̱ o̱ u̱r-shu̱t remu̱ se̱ge̱-du̱ rya-mu̱ wa kume̱? ¿Tu̱msu̱ no̱ u̱t-sa na nap wu̱ ya' wu̱n m-yar? 
\v 10 It u̱t-sa no̱ be̱e̱t u̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱ u̱t-be̱e̱t no̱ nap u̱zu̱, u̱ te̱k-u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi wa-Nazara. Wu̱ no̱ tare̱ u-kan, Ru̱-u̱ yu̱ns wa du̱gu̱ m-mar. Ye̱so̱ yaag wu̱n m-yar u̱ da-o̱ hen no̱ hyanu̱g se̱. 
\v 11 Ye̱so̱ wa na nomte̱ u̱s-rem u̱-me̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱zu̱,
\q1 << <Ta'ar-du̱ u̱r-tak du̱ u-ma
\q2 du̱ a u-ma ne̱ gu̱gme̱,
\q1 de̱ shu̱'u̱te̱ ta'ar-du̱
\q2 ze̱ge̱ u̱r-zwar.>
\m
\v 12 Ru̱-u̱ to̱mgu̱n in ne̱t gan kyak wu̱ de̱ u̱kru̱ in du̱gu̱ ba'as-u̱t in, tu̱msu̱ dim-du̱ zaar u̱-me̱ dak-u uno̱ du̱ ko̱re̱ kwu̱m-du̱ u-u̱ku̱r da se̱ dim-u̱r Ye̱so̱.>>
\p
\v 13 Tu̱-shu̱ hu̱ mu̱rimmo̱ remu̱ hyan-du̱ be̱b-du̱ jab-u̱ Biturus e̱ Yohanna. E̱ haan e̱ nu̱p u̱zu̱ Biturus u̱ Yohanna e̱ za te̱k-u̱ ne̱t-u̱t yat-to̱ da tu̱msu̱ e̱ no̱ng m-karu̱nte̱ da. Du̱gu̱ da-u̱ o̱ u̱n nu̱p u̱zu̱ u̱n o̱o̱g u̱r-kot u̱ Ye̱so̱ ne̱. 
\v 14 Da-u̱ tu̱-shu̱ hyane̱ wu̱ kume̱ m-yar u̱ ees u̱du̱ Biturus u̱ Yohanna ne̱, e̱ kerge̱ zu̱-du̱ o̱ko̱n da. 
\v 15 E̱ nom u-shaura u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n u̱zu̱, Biturus ne̱ u̱ Yohanna e̱ yage̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n. 
\v 16 E̱ zu̱, <<¿Yan-o̱ in do̱'e̱ u̱t-no̱m u̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ ne̱? Remu̱ zu̱ kowan u̱ Urusharima nak u̱zu̱ ne̱t-tu̱ hyanu̱g no̱m-tu̱ m-shin u̱du̱ ne̱t-u̱t tun-to̱, fu̱n zaar u̱ na do̱te̱ u̱t-zu̱, <Bise̱ da.> 
\v 17 Se̱di it o̱ gye̱r-u̱ rem-u̱s sin-se̱ cwa ko he̱ne̱, se̱ na nak u̱n u̱t-to̱, a u̱n no̱mu̱ waku̱n u̱s-rem da, ko u̱n no̱m u̱t-ko̱se̱ u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ da.>>
\p
\v 18 Se̱ u̱n fagu̱n a-To̱m ne̱, u̱n nu̱k u̱n u̱t-to̱ u̱zu̱, a u̱n waru̱ waku̱n u̱s-rem, ko u̱n no̱m u̱t-ko̱se̱ u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ da. 
\v 19 Biturus e̱ Yohanna shu̱s e̱ zu̱ u̱n, <<¿No̱ o̱ m-hyan u̱zu̱ Ru̱-u̱ u̱t-sa it ho̱g rem-u̱s no̱ m-ze̱g su̱ wa? 
\v 20 Remu̱ zu̱ it, it za keru̱ ho̱-du̱ u̱s-ram u̱ warru̱ no̱m-u̱ it ho̱ge̱ tu̱msu̱ it hyen da.>>
\p
\v 21 Tu̱-shu̱ u̱t-ne̱nge̱n sur m-nak u̱n u̱t-to̱ sok, da tase̱ u̱n rest u̱n. U̱n taag u̱ka u̱n do̱te̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b, remu̱ zu̱ u̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t to̱ o̱ no̱mu̱ u-Ru̱ m-sek remu̱ no̱mu̱ u̱ no̱me̱. 
\v 22 Ne̱t-u̱ wa wu̱ kume̱ m-yar mu̱ m-shin wa ze̱k u̱s-hak u̱t-shik u̱t-yu̱r [40]. 
\v 23 Da-u̱ na reste̱ Biturus e̱ Yohanna, se̱ e̱ do̱'e̱ u̱du̱ o̱r-u̱t u̱n, u̱n waru̱ u̱n no̱m-u̱ i-yate̱ a-To̱o̱g u̱ u̱t-ne̱nge̱n ne̱ waru̱ u̱n. 
\v 24 U̱n hen da-u̱ u̱n ho̱ge̱ iya, u̱n jaku̱s cwar-u̱s u̱n u̱du̱ u-Ru̱ jab gan u̱n zu̱, <<Wa Ko-uyan, Wu̱ no̱me̱ do̱m u-ru̱ u-dak ne̱, m-sa ne̱, u̱ no̱m-tu̱ o̱ me̱ to̱. 
\v 25 Bo̱ no̱mu̱g u̱s-rem m-tumb ne̱ u̱ be̱b-du̱ Yar-u u-Ru̱ tu̱msu̱ remu̱ to̱k-u̱ ro, wato wu̱ mate̱ u̱so-u it Dawuda:
\q1 << <¿Remu̱ yan-o̱
\q2 i za-yahuda-ne̱ da
\q1 nomte̱ u̱s-ryab?
\q2 ¿Remu̱ yan-o̱ tu̱msu̱ ne̱t-tu̱
\q1 nomte̱ dorog-su̱ m-zan?
\q2
\v 26 Farkina-ne̱ i u-dak
\q1 yu̱ne̱ e̱ zo̱ng m-gag,
\q2 tu̱msu̱ tu̱-shu̱ u̱t-ne̱t
\q1 same̱ u̱r-hi u̱ u̱n ne̱,
\q2 u̱n o̱ yu̱r yo̱-de̱ u̱ Yawe,
\q1 u̱ Kiristi ne̱ wu̱ Ru̱-u̱ dage̱
\q2 wa-u-u̱ku̱r in.>\f + \fr 4:26 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 2:1-2\xt*.\f*
\m
\v 27 Remu̱ u̱zu̱ nip-to̱, Here̱ Antipas u̱ Biratus samge̱ u̱t-hi u̱-me̱ bo̱-u uno̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da u̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱. U̱n no̱ng zo̱ngu̱sse̱ remu̱ u̱n ho-u̱t Ye̱so̱, wu̱ bo̱ dage̱ u wa shu̱'u̱t to̱k-u u-he̱n ró. 
\v 28 Remu̱ zu̱ bo̱ o̱ m-shin ne̱, ne̱t-u̱t to̱ no̱mu̱g no̱mu̱ bo̱ zu̱ e̱ no̱m. No̱mu̱ bo̱ zo̱nge̱ u̱t-no̱m m-tumb ne̱ o̱ de̱ u̱t-shu̱'u̱t. 
\v 29 Wa-ko-uyan, ho̱g u̱ka u̱n o̱tte̱ rem-su̱ mo̱t-tu̱ yadu̱ it u̱r-ko̱b. Ya to̱k-ne̱ ro be̱b-du̱ jab du̱ warru̱ rem-u̱s ro za u-gye̱r. 
\v 30 Nabne̱ kom-u ró bo̱ hatu̱n m-yar u̱ no̱m-tu̱ wadu̱ ne̱t u̱ mu̱rimmo̱ u̱ no̱m-tu̱ m-shin ne̱, u̱ remu̱ dim-du̱ to̱k-u̱ ro Ye̱so̱, Wa-u-He̱n.>>
\p
\v 31 Da-u̱ e̱ no̱me̱ u̱s-to̱o̱g, be-du̱ e̱ mo̱ro̱gte̱ ru̱mu̱s. Se̱ Yar-u u-Ru̱ dor-u̱t u̱n be̱e̱t u̱, u̱n hu̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ za u-gye̱r. 
\v 32 Mo̱ro̱g-du̱ a-dor e̱ o̱ jab gan, waku̱n zaar wu̱ de̱ u̱t-zu̱, <<No̱m-u ri ya>> da, se̱di u̱n mot no̱m-u̱ u̱n o̱tte̱. 
\v 33 U̱r-be̱b ne̱ so̱k, a-To̱mu̱ Ye̱so̱ wu̱r u̱ka yu̱ne̱-du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ du̱gu̱ marimari-ne̱. Kowan u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n kum kom-u̱ u-Ru̱, 
\v 34 Tu̱msu̱ waku̱n zaar wu̱ tage̱ u̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n da. E̱ke̱n a-dor-ne̱ i o̱tte̱ u̱t-tak ko̱ u̱t-bu, o̱ko̱n da-o̱ e̱ bu̱b to̱ko̱n no̱m-to̱. Tu̱msu̱ e̱ hatu̱n shik-u̱ no̱m-tu̱ e̱ babe̱. 
\v 35 U̱n haatu̱n shik u̱-shu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱, na ye' kowan u̱ka wa o̱tte̱ u̱ssa.
\p
\v 36 Waku̱n o̱ro wu̱na zu̱ye̱ Yusuhu, wu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ te̱'e̱ u̱r-dim Baraba (wato, Wa'-u̱ wa shiriktin-mu̱ jab). Wa o̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ ko̱-u̱r Re̱wi ne̱, tu̱msu̱ wa hagu̱n du̱gu̱ Gas-u̱ Sayifurus.\f + \fr 4:36 \fr*\ft Sayifurus dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* 
\v 37 Baraba bu̱b o̱ko̱n tak-o̱ u̱ wa, wa haatu̱n shik-u̱ ke̱nu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱.
\c 5
\s1 Hananiya u̱ Safiratu
\p
\v 1 Tu̱msu̱ waku̱n ne̱t wa wu̱na zu̱ye̱ Hananiya u̱ ne̱ta wane̱ Safiratu, wa bu̱b o̱ko̱n tak-o̱ u̱ wa o̱tte̱. 
\v 2 U̱ nap-du̱ ne̱ta-ne̱, wa yase̱ u-u̱k u̱ me̱ shik tak-u̱ u̱n babe̱, wa hatu̱n u-u̱k u̱ ke̱nu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱. 
\v 3 Ku̱na Biturus zu̱tte̱, <<Hananiya, re̱-o̱ bo̱ yakte̱ faru̱k-u̱ no̱m u̱s-te ze̱g-u̱t be̱b-du̱ jab-u̱ ró, bo̱ no̱mu̱ Yar-u u-Ru̱ u̱s-bi. Bo̱ yaske̱ e̱ke̱n shike̱ u̱-me̱ shik-u̱ tak-u bo̱ babe̱. Bo̱ no̱mu̱g u̱ka u̱zu̱ bo̱ hattu̱n it shik be̱e̱t. 
\v 4 Kanda bo̱ babu̱ ro o̱, ko ba bo̱ babe̱, bo̱ keru̱ no̱m-du̱ no̱mu̱ bo̱ cwane̱ u̱ shik-u̱ e̱. ¿Remu̱ yan-o̱ bo̱ wu̱te̱ sin-se̱ dorogse̱ u̱ jab-u̱ ro? Ne̱t wa bo̱ no̱me̱ u̱s-bi da, Ru̱-o̱ bo̱ no̱me̱.>>
\p
\v 5 Da-u̱ Hananiya ho̱ge̱ iya, se̱ wa he̱'e̱ u-dak wa mu̱ru̱s. Ne̱t-tu̱ ho̱ge̱ u̱t-be̱e̱t hen, gye̱r-u̱ u-tát ship e̱. 
\v 6 Ya'agu̱ be̱b-ne̱ haan e̱ ho̱po̱s wu̱n u-kus, e̱ ku̱b wu̱n m-rwu̱, e̱ dok wu̱n.
\p
\v 7 Da sure̱ m-wa'as u̱ka u̱s-kwam u̱s-tu̱t, ne̱ta Hananiya cwan, wa nak no̱mu̱ na no̱me̱ da. 
\v 8 Biturus zu̱ wu̱n, <<¿Waru̱ me̱, taas-du̱ shik-de̱ ane̱ i no̱ bu̱bte̱ u-tak?>>
\p Wa zu̱, <<U̱, tase̱ u̱ku̱n iya.>>
\p
\v 9 Biturus zu̱ wu̱n, <<¿Remu̱ yan-o̱ no̱ gu̱gte̱ u-nu no̱ reg-u̱t Yar-u̱ Wa-ko-uyan? Gwat ba-tu̱ u̱s-na i jwake̱ campa ró. E̱ o̱ hen u̱ is, e̱ do̱'e̱ u̱ kab-du̱ bo̱ e̱ ruut.>>
\p
\v 10 Za rem wa he̱'e̱ u-dak, wa mu̱ru̱s. Da-u̱ ya'agu̱ be̱b-ne̱ cwane̱, e̱ bit wa maru̱g, e̱ ku̱b wu̱n, e̱ ruut, e̱ dok wu̱n u̱ dapu̱s campa ro. 
\v 11 Gye̱r-u̱ ship a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ be̱e̱t, u̱ ne̱t-ne̱ u̱t-be̱e̱t tu̱ ho̱ge̱ rem-u̱s sin-se̱.
\s1 A-To̱m no̱mu̱g no̱m-tu̱ m-shin
\p
\v 12 A-To̱mu̱ Ye̱so̱ no̱mo̱g no̱m-tu̱ m-shin u-tát u̱ me̱ u̱t-ne̱t. Tu̱msu̱ a-dor-ne̱ be̱e̱t mo̱ro̱g u̱r-be u̱r-gan u̱ka e̱ vette̱ u̱ pyu̱ Suremanu, u̱-me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan. 
\v 13 U̱ te̱k-u̱ u̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t i te m-kab Ye̱so̱ da, e̱ o̱ ho̱g-du̱ gye̱r u̱r-cwa u̱du̱ a-dor, remu̱ zu̱ e̱ nak u̱zu̱ a e̱ no̱me̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ Ru̱-u̱ de̱ rwu̱tu̱n to̱ m-zu̱n tu̱msu̱ wa ya' u̱n u̱r-ko̱b. Ko ba shu̱'u̱te̱ iya ne̱t-tu̱ o̱ yadu̱ u̱n m-ze̱g. 
\v 14 Ko̱ ba shu̱'u̱te̱ iya, a-dor-ne̱ hu̱ m-swu̱r u-tát u̱du̱ Wa-ko̱-uyan campa-ne̱ u̱ ne̱ta-ne̱. 
\v 15 No̱m-tu̱ a-To̱m o̱ u̱t-no̱m, wa'ag u̱t-ne̱t u̱ rwu̱tu̱n a-ko̱b-du̱ m-yar ne̱ u̱ do̱m u̱s-fu̱n, na o̱ ru̱stu̱ e̱ do̱m u̱t-yu̱n u̱t-wu̱ndi ne̱ u̱ka o̱tte̱ a Biturus o̱ aru̱k wa tam u̱n ko ryu̱n-u wa o̱ tame̱ e̱ke̱n e̱ kum m-yar. 
\v 16 U̱t-Ne̱t u-tát e̱ hu̱ mo̱ro̱g du̱gu̱ bo̱-tu̱ o̱ dapu̱s Urusharima, e̱ o̱ hatu̱n a-ko̱b-du̱ m-yar ne̱, u̱ i no̱m u̱s-te o̱ yadu̱ u̱r-ko̱b ne̱, e̱ be̱e̱t e̱ kum m-yar.
\p
\v 17 Se̱ yu̱ yat-ya a-to̱o̱g u̱ mo̱ro̱g-du̱ ne̱t-tu̱ Saduki-ne̱ i o̱ u̱r-kot u̱ wu̱n ne̱, e̱ nom u̱r-shu̱b u-tát remu̱ zu̱ ne̱t-tu̱ o̱ kab-du̱ no̱mu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ o̱ u̱t-war. 
\v 18 U̱n maas a-To̱mu̱ Ye̱so̱ u̱n tage̱ e̱, u̱ bu-u̱ m-to̱k u̱ ne̱t-ne̱ be̱e̱t. 
\v 19 U̱ te̱k-u̱ m-gyu̱p Wa-to̱m-u̱ Wa-ko-uyan rwu̱n wa upus u-is u̱ kur-u̱ m-to̱k. Wa rwu̱tu̱n u̱n, wa zu̱, 
\v 20 <<De̱'e̱n u̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan no̱ waru̱ ne̱t-ne̱ rem-su̱ u̱r-fat u̱ sin-se̱.>> 
\v 21 Da-u̱ u̱n ho̱ge̱ iya, u̱n yu̱ne̱ u̱n to̱ u̱ me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan u̱r-wu̱n u̱r-wu̱n, u̱n hu̱ u̱t-ko̱se̱.
\p Da-u̱ yu̱ yat-ya a-to̱o̱g u̱ ne̱t-tu̱ o̱ u̱r-kot u̱ wu̱n ne̱ mo̱rge̱, e̱ fog Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n, u̱ tu̱-shu̱ ne̱ tu̱ Isra-ne̱, e̱ tom na hatu̱n a-To̱mu̱ Ye̱so̱ i na wa'e̱ bu-u̱ m-to̱k. 
\v 22 Da-u̱ a-u̱r-e' teye̱ bu-u̱ m-to̱k, e̱ hyanu̱g a-to̱mu̱ Ye̱so̱ u-me̱ da. E̱ mu̱u̱n e̱ waru̱ u̱n, u̱zu̱, 
\v 23 <<It byu̱k-u̱t bu-u̱ m-to̱k u-go̱ri go̱ri, tu̱msu̱ a u̱r-e̱' e̱ o̱ is u-bu u̱r-e̱', se̱di da-u̱ it gwate̱ it hyanu̱g waku̱n u̱-me̱ da.>>
\p
\v 24 Da-u̱ yu̱-shu̱ u̱ got-tu̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan u̱ yu̱-Yat-ya a-to̱o̱g-ne̱ ho̱ge̱ iya, no̱m-u̱ ho u̱n u̱ mu̱rimmo̱ sok, e̱ o̱ u̱s-dorog u̱zu̱ yan-o̱ de̱ u̱t-no̱m u̱-shu̱.
\p
\v 25 Waku̱n haan wa zu̱ u̱n, <<Ho̱go̱n, ne̱t-u̱t to̱ tu̱ no̱ wa'e̱ u̱ bu-u̱ m-to̱k, e̱ u̱-me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan u̱ da-o̱, e̱ o̱ no̱mu̱ ne̱t-ne̱ u̱t-ko̱se̱!>>
\p
\v 26 Yu̱-shu̱ a-gwat-du̱ Bu-u u-Ru̱ yu̱ne̱ e̱ maas a-To̱mu̱ Ye̱so̱, se̱di za o̱kon gwu̱z-o̱, remu̱ zu̱ u̱n o̱ u-gye̱r taas u̱ ne̱t-tu̱ bong u̱n u̱t-ta'ar. 
\v 27 Da-u̱ u̱n hatu̱n a-To̱mu̱ Ye̱so̱, u̱n egu̱sse̱ u̱n u̱ shu̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n remu̱ yu̱-Yat-ya a-to̱o̱g u̱ no̱m-tu̱ u̱n u̱r-shu̱t. 
\v 28 Wa zu̱, <<It nak no̱ u̱t-to̱ u̱zu̱ a no̱ sur m-no̱m u̱t-ko̱se̱ u̱ te̱k-u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ da. Se̱di no̱ re̱e̱g shu̱ u̱t-ko̱se̱, tu̱msu̱ kowan u̱ Urusharima wa nak u̱ ko̱se̱-u̱t no̱ ne̱, har no̱ u̱t-sa no̱ saku̱ it ra-u̱ ne̱t unwa u̱ hi-u̱r it.>>
\p
\v 29 Se̱ Biturus u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ shu̱s e̱ zu̱, <<Ka u̱t-no̱m zarra ze̱k u̱r-zwar it dor rem-su̱ u-Ru̱ m-ze̱g rem-su̱ ne̱t-ne̱! 
\v 30 No̱ ho wa tu̱msu̱ no̱ tu̱r wa u̱-do̱m u-kan. Se̱di Ru̱-u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in, wa yu̱nse̱ Ye̱so̱ du̱gu̱ marimari-ne̱. 
\v 31 Wu̱na Ru̱-u̱ sekmu̱sse̱ u̱ kom u̱s-cwa ro, wa shu̱'u̱t yu̱-Yat-ya tu̱msu̱ Wa-u-u̱ku̱r. Wa no̱ng iya remu̱ wa upuste̱ Isra-ne̱ fu̱n-yu̱ yage̱-du̱ u̱t-ba'as, tu̱msu̱ na no̱mu̱ u̱r-ho̱ du̱ ba'as-u̱t u̱n. 
\v 32 It waru̱ ne̱t-ne̱ no̱m-u̱t tun-to̱ tu̱ it nape̱ tu̱ kume̱ Ye̱so̱, tu̱msu̱ Yar-u u-Ru̱, u̱ Ru̱-u̱ to̱mtu̱n it a do̱rru̱ rem-u̱s wa, o̱ ko̱ske̱ u̱zu̱ no̱m-u̱t to̱ nip-to̱.>>
\p
\v 33 Da-u̱ tu̱-shu̱ ho̱ge̱ iya, e̱ hog u̱s-ryab sok, har e̱ cwanu̱g e̱ ho̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱. 
\v 34 Se̱ waku̱n wa Farisa-wa o̱ro wu̱na zu̱ye̱ Gamariye̱r. Wa o̱o̱ge̱ wa ko̱se̱-tu̱ u-bo̱r, tu̱msu̱ ne̱t-tu̱ ye wu̱n m-ze̱g sok. Wa yu̱ne̱ u̱-me̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n wa zu̱, a-u̱r-e' u̱zu̱ e̱ ruut ne̱t-u̱t tun-to̱ u̱-do̱ u-ro. 
\v 35 Da-u̱ u̱n ruute̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ u̱-do̱, se̱ Gamariye̱r zu̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t, <<O̱r-u̱t ri Isra-ne̱, gwatu̱n no̱m-u̱ no̱ u̱t-sa no̱ no̱mu̱ ne̱t-u̱t tun-to̱. 
\v 36 U̱ hak-su̱ dim, waku̱n rwu̱gu̱n na zu̱ wa Tudas, wa ku̱b hi-u̱r wa o̱ko̱n. Wa kwu̱mu̱g ne̱t-ne̱ u̱t-ko̱k u̱t-nas [400] i do̱ru̱ wa, se̱di karma-ne̱ ho̱o̱g wa, tu̱msu̱ na bu̱rgu̱sse̱ ne̱t-tu̱ o̱ u̱r-no̱k u̱ wa ne̱. U̱n kerge̱ hen no̱m-du̱ no̱m-u̱ u̱n zo̱nge̱ u̱t-no̱m da. 
\v 37 U̱ o̱ko̱n da-o̱ tu̱msu̱ waku̱n wu̱ na foge̱ Yahudas, ne̱t-u̱ Gariri wa. Da-u̱ na o̱o̱ge̱ u̱ ogor-tu̱ u̱t-ne̱t, wa wa'ag ne̱t-tu̱ dor wa, iya o̱ ko̱wa karma-ne̱ ho̱o̱g wa tu̱msu̱ e̱ bu̱rgu̱sse̱ ne̱t-u̱t wa.
\p
\v 38 <<U̱ da-o̱, u̱m o̱ waru̱ no̱ ruun u̱ fu̱n-yu̱ ne̱t-u̱t to̱, no̱ yagu̱n u̱n aru̱k. Abite̱ u̱zu̱ no̱m-u̱ u̱n o̱ u̱t-no̱m u̱ ne̱t o̱, o̱ de̱ u̱t-natu̱sse̱. 
\v 39 Abite̱ u̱zu̱ pama-u̱ u-Ru̱ o̱, no̱ za keru̱ hosu̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ da. No̱ u̱t-taas no̱ bit hi-u̱r no̱ m-gag u-Ru̱ ne̱.>> Ku̱na hen Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n ku̱bte̱ rem-u̱s Gamariye̱r 
\v 40 U̱n fagu̱n a-To̱mu̱ Ye̱so̱ u-me̱, u̱n no̱mu̱ u̱n u̱s-ryap. Tu̱msu̱ u̱n nu̱k u̱n u̱t-to̱ u̱zu̱ a u̱n sur m-no̱m u̱t-ko̱se̱ u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ da. Se̱ u̱n rest a-To̱m e̱ no̱k m-mu̱.
\p
\v 41 A-To̱mu̱ Ye̱so̱ yu̱ne̱ du̱gu̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n u̱ te̱k-u̱ u̱r-so̱, remu̱ zu̱ na hyang u̱n ko̱rge̱ swa-u̱ m-'e̱ remu̱ dim-u̱r Ye̱so̱. 
\v 42 Tu̱msu̱ ko mu̱ne̱, u̱ me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan ko u̱t-bu, u̱n yakke̱ no̱mu̱ ne̱t-ne̱ u̱t-ko̱se̱ u̱ rem-su̱ m-re̱me̱r u̱zu̱, <<Ye̱so̱ wa o̱ Kiristi.>>
\c 6
\s1 Mo̱ro̱g-du̱ a-dor dak ne̱t-ne̱ ta'er
\p
\v 1 U̱ da-u̱ o̱ a-dor u-tát he̱e̱se̱ u̱t-swu̱ru̱n. E̱ke̱n rwu̱gu̱n du̱gu̱ to̱ko̱n dak-to̱, tu̱msu̱ rem-du̱ u̱t-Girik do̱'e̱ warge̱, se̱di e̱ke̱n i shu̱'u̱te̱ u̱ dak-u̱ Isra-ne̱ e̱ waru̱g rem-du̱ Yahuda-ne̱. I warge̱ rem-du̱ u̱t-Girik he̱e̱se̱ m-kwe̱ u̱ remu̱ Yahuda-ne̱ i warge̱ rem-du̱ Yahuda-ne̱. E̱ o̱ u̱t-zu̱, <<Da-u̱ a-dor i warge̱ rem-du̱ Yahuda-ne̱ o̱ mo̱t-du̱ no̱m u̱t-re̱ u̱ shik ne̱ u̱du̱ bomos-ne̱ ko mu̱ne̱, no̱ ye'et matu̱ u-mo̱t u̱du̱ bomos-ne̱ i warge̱ rem-du̱ u̱t-Girik da>>. 
\v 2 Se̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ o̱p u̱ yu̱r mo̱ro̱g, e̱ zu̱, <<Ku̱mge̱ na yage̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱, na mu̱ u̱ mo̱ttu̱ no̱m-u̱t re da. 
\v 3 Remu̱ iya o̱r-u̱t ri, no̱ dag ne̱t-ne̱ ta'er u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱, i o̱tte̱ dim-u̱r so̱-de̱, tu̱msu̱ i Yar-u u-Ru̱ dorte̱, u̱s-ve̱r ne̱. It de̱ yasu̱ e̱ uno̱ pama-u o̱. 
\v 4 It hen it de̱ wadu̱ jab-u̱ no̱m-du̱ u̱s-to̱o̱g u̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱.>>
\p
\v 5 Ne̱t-ne̱ be̱e̱t hog zwar-ru̱ rem-u̱s se̱. Se̱ e̱ du̱g Istifanus. (Ne̱t wa wu̱ yadu̱ jab u̱du̱ u-Ru̱ sok tu̱msu̱ Yar-u u-Ru̱ o̱ dor-tu̱ wa). U̱n du̱g Firibus, u̱ Burokoras, u̱ Nikano, u̱ Timon, u̱ Barminas, u̱ Nikoras du̱gu̱ Antakiya (ne̱t-u̱ wa kabu̱g fu̱n-yu̱ Yahuda-ne̱, kanda wa ya' u̱t-nip u̱ Ye̱so̱). 
\v 6 Ne̱t-tu̱ haatu̱n a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱t-u̱t to̱ u̱t-ta'er. Na do̱ru̱ u̱n u̱t-kom u̱r-hi na no̱mu̱ e̱ u̱s-to̱o̱g. 
\v 7 Rem-su̱ u-Ru̱ re shu̱ u̱r-cwa ko he̱ne̱. Tu̱msu̱ tat-u̱ a-doru̱ bo̱-u̱ Urusharima sur u-tát, a-to̱o̱g u-tát e̱ kum yadu̱ jab remu̱ rem-u̱s Ye̱so̱.
\s1 Na maaste̱ Istifanus
\p
\v 8 Istifanus o̱tte̱ yadu̱ jab u-tát u̱ be̱b-du̱ u-Yar ne̱, wa no̱ng u̱t-no̱m u-tát tu̱ m-shin u̱ me̱ u̱t-ne̱t. 
\v 9 Se̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ zwaru̱n Istifanus. Ne̱t-tu̱ Yahuda-ne̱ to̱, i mo̱rge̱ ko-uyan da u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ ne̱t-tu̱ foge̱ <<Kur-u̱ i kume̱ u̱r-rwu̱ du̱gu̱ m-to̱k.>> Ne̱t-u̱t to̱ rwu̱gu̱n du̱gu̱ bo̱-tu̱ Sayirin u̱ Are̱kzandariya tu̱msu̱ e̱ke̱n rwu̱gu̱n du̱gu̱ Gas-u̱ bo̱-tu̱ Kirikiya u̱ Asiya-ne̱. E̱ he̱e̱se̱ inan u̱ Istifanus ne̱. 
\v 10 Se̱di u̱n kerge̱ u̱ inan u̱ wane̱ da, remu̱ zu̱ wa nom u̱s-rem u̱s-ve̱r ne̱, tu̱msu̱ Yar-u u-Ru̱ o̱ do̱m-u̱ wu̱n. 
\v 11 Se̱ e̱ ye' e̱ke̱n re̱ u̱r-swa remu̱ e̱ ke̱-tu̱ Istifanus u̱s-rem u̱zu̱, <<It ho̱k wu̱n warru̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ u̱ remu̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Mosa u̱ u-Ru̱ ne̱.>>
\p
\v 12 Iya-o̱ u̱n yu̱nu̱ste̱ jab-su̱ u̱t-ne̱t, u̱ i-yate̱ ne̱ tu̱msu̱ u̱ a-ko̱se̱-tu̱ u-bo̱r ne̱. E̱ yu̱nne̱ wu̱n, e̱ maas wu̱n. E̱ hu̱u̱t wu̱n u̱-me̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n. 
\v 13 Se̱ i shu̱ u̱t-ne̱t hatu̱n rem-su̱ u̱s-bi, har e̱ zu̱, <<Ne̱t-u̱ unwa ko mu̱ne̱ wa o̱ rem-su̱ m-zan u̱ mo̱ttu̱ be-u̱r rinde̱ du̱ u-he̱n tu̱msu̱ u̱ ko̱se̱-u̱t Mosa ne̱. 
\v 14 It ho̱k wu̱n u̱t-zu̱ Ye̱so̱ wu̱ Nazara de̱ ru̱-du̱ be-u̱r re̱, tu̱msu̱ wa bargu̱sse̱ u̱r-main du̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Mosa yak-su̱ in.>> 
\v 15 I o̱ shu̱'u̱t u̱ be-du̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n, e̱ saku̱ wu̱n u̱r-is, e̱ hyen shu̱-u ro baru̱mte̱ u̱ka wa-To̱m u-Ru̱.
\c 7
\s1 Ko̱se̱-u̱t Istifanus
\p
\v 1 Yu̱-Yat-ya a-to̱o̱g-ne̱ shit Istifanus u̱zu̱, <<¿Rem-u̱s se̱ nip-to̱?>>
\p
\v 2 Istifanus zu̱, <<O̱r-u̱t ri, ganu̱n u̱t-to̱ no̱ ho̱g me̱, u-Ru̱ wa ko-uyan ko̱ske̱ hi-u̱r wa u̱du̱ u̱so-u in Ibrahi da-u̱ wa o̱o̱ge̱ u̱ dak-u̱ Me̱sofotamiya kanda wa shu̱'u̱t u̱ Haran. 
\v 3 Ru̱-u̱ zu̱ wu̱n, <Yu̱ne̱ du̱gu̱ dak-u no̱, bo̱ yage̱ o̱r-u̱t ro, bo̱ do̱'e̱ u̱ dak-u̱ u̱m de̱ ko̱su̱ bo̱.>\f + \fr 7:3 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Taku̱ 12:1\xt*.\f*
\p
\v 4 <<Ibrahi yu̱ne̱ du̱gu̱ dak-u̱ Kardiya-ne̱ wa do̱'e̱ wa shu̱'u̱t u̱ Haran.
\p <<Da-u̱ uso-u ro mare̱, Ru̱-u̱ hatu̱n wu̱n u̱ dak-u uno̱ u̱ no̱ o̱tte̱ u̱ da-o̱. 
\v 5 Ko ba shu̱'u̱te̱ iya Ru̱-u̱ yaag Ibrahi kwu̱m-tu̱ dak-u o̱ da ko cashi, se̱di wa este̱ u̱s-rem u̱zu̱, wa de̱ u̱t-wa u̱ dak-u o̱ shu̱'u̱t u̱ ro, wu̱n u̱ ko̱-u̱r ro ne̱, u̱ da-u o̱ hen Ibrahi zatte̱ wa' da. 
\v 6 Tu̱msu̱ Ru̱-u̱ zu̱ ko̱-u̱r Ibrahi de̱ cwadu̱ bo̱-u̱ e̱ nape̱ da, tu̱msu̱ ne̱t-tu̱ bo̱-u o̱ de̱ muutu̱ u̱n to̱k-ne̱, e̱ de̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b m-te u̱s-hak u̱t-ko̱k u̱t-nas. 
\v 7 Ru̱-u̱ zu̱, <U̱m de̱ yadu̱ ne̱t-tu̱ dak-u o̱ u̱r-ko̱b, tu̱msu̱ ko̱-u̱r Ibrahi e̱ u̱t-byu̱ru̱n e̱ no̱mu̱ me̱ u̱t-huuk u̱ be-u̱r rinde̱ du̱ u̱m nomte̱ este̱du̱ u̱s-rem u̱zu̱ me̱ u̱t-ya.> 
\v 8 Ru̱-u̱ ye' Ibrahi este̱du̱ u̱s-rem u̱zu̱, yadu̱ u̱r-campa u̱r-be̱e̱t u̱-me̱ bu-u wa, u̱ ko̱-u̱r ro ne̱ u̱r-be̱e̱t du̱ na mate̱ na no̱mu̱ de̱ u̱r-pe̱s. U̱t-ko̱se̱ u̱zu̱ u̱n be̱e̱t ne̱t-tu̱ u-Ru̱ to̱ tu̱msu̱ u̱nu̱ do̱rru̱ no̱m-u̱ wa ware̱ Ibrahi wa no̱m. De̱ wu̱te̱ da-u̱ Ibrahi mate̱ Ishaku wa no̱mu̱ wa u̱r-pe̱s da-u̱ Ishaku no̱me̱ m-roog u̱t-eer. Isyaku mu̱t Yakubu tu̱msu̱ wa no̱mu̱ wa u̱r-pe̱s. Tu̱msu̱ iya o̱ Yakubu mu̱t u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in o̱p-u̱t yu̱r wa no̱mu̱ e̱ u̱r-pe̱s.
\p
\v 9 <<U̱so-tu̱ u̱so-u̱t in ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ e̱ o̱ shu̱b-u̱r Yusuhu remu̱ zu̱ u̱so-u e̱ o̱ cwan-u̱t Yusuhu sok. Remu̱ iya e̱ bu̱b wu̱n u̱du̱ a serpa-ne̱, e̱ ku̱b Yusuhu m-ha Masar remu̱ wa no̱m-u̱t m-to̱k. Se̱di Ru̱-u̱ o̱ u̱r-kot u̱ wu̱n ne̱, 
\v 10 Wa ruut wu̱n du̱gu̱ swadu̱ u̱r-ko̱b. Ru̱-u̱ muut wu̱n wa u̱s-ve̱r, tu̱msu̱ wa hyu̱-m pus-mo̱ u̱du̱ Faru̱k-u̱ Masar. Faru̱k wu̱ wu̱n u̱r-faru̱k u̱ dak-u̱ Masar u-be̱e̱t tu̱msu̱ wa yasu̱ Yusuhu gwat-du̱ no̱m-tu̱ bu-u̱t wa u̱t-be̱e̱t.
\p
\v 11 <<De̱ku̱n ho̱-de̱ me̱r-su̱ he̱e̱n u̱-me̱ dak-tu̱ Masar u̱ Kan'ana-ne̱, ne̱t-tu̱ o̱ swadu̱ u̱r-ko̱b sok u̱ ko̱b-du̱ no̱m u̱t-re̱. 
\v 12 Da-u̱ Yakubu ho̱ge̱ u̱zu̱ no̱m u̱t-re̱ o̱ro u̱ Masar, se̱ wa tom hu̱no̱-u̱t Yusuhu, wato u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in m-ha u̱ dak-u̱ Masar, u̱ da-u o̱ u̱n he̱e̱se̱ m-ha. 
\v 13 U̱ ha-mu̱ u-yu̱ru̱mse̱ Yusuhu ko̱se̱ hir-u̱r wa u̱du̱ o̱r-u̱t wa ne̱, ne̱t-tu̱ waru̱ Faru̱k-u̱ Masar u̱zu̱ ne̱t-u̱t Yusuhu ne̱t-tu̱ Yahuda-ne̱ to̱. Tu̱msu̱ ne̱t-tu̱ haane̱ du̱gu̱ Kanan hu̱u̱b-tu̱ u̱r-matu̱ rò to̱. 
\v 14 Se̱ Yusuhu tom u̱zu̱ u̱ uso-u rò Yakubu wa haan u̱ a-u-bu u̱n ne̱ be̱e̱t, u̱n be̱e̱t u̱n teeg ne̱t-ne̱ u̱t-shik u̱t-tu̱t u̱ o̱p-u̱ tan [75]. 
\v 15 Yakubu do̱'e̱ u̱ Masar, ku̱na wa mu̱rte̱, u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in ne̱. 
\v 16 Na kabu̱n u-u̱r Yakubu u̱ du̱ Yusuhu ne̱, na mu̱tu̱n u̱ She̱ke̱m, na dok Yakubu u̱ sag-u̱ Ibrahi o̱ye̱, tu̱msu̱ na dok Yusuhu u̱ be-du̱ Yakubu o̱ye̱ u̱ kom-tu̱ yaag-u̱ Hamo̱r u̱ku̱n u̱ She̱ke̱m.
\p
\v 17 <<Da da-u̱ shu̱su̱ este̱du̱ u̱s-rem su̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ Ibrahi teene̱, ne̱t-tu̱ sur, e̱ nom u-tát sok u̱ dak-u̱ Masar. 
\v 18 U̱ da-u o̱ na nom faru̱k-u̱ powa u̱ Masar, wa nak Yusuhu da. 
\v 19 Faru̱k-u̱ wa no̱ngu̱ ne̱t-u̱t it no̱m-u̱t yo̱-to̱ sok, wa wu̱ na ju̱ru̱g yaag i mat-u̱r pode̱, tas e̱ fat da.
\p
\v 20 <<U̱ da-u o na mate̱ Mosa, ya-u̱r so̱de̱ de̱ sok u̱du̱ u-Ru̱. Na wu̱ru̱g wa u̱ bu-u̱ uso-u wa u̱s-pyaat u̱s-tu̱t. 
\v 21 Da-u̱ na rwu̱tu̱n wa du̱gu̱ u-bu na rest, wa'-u̱ Faru̱k-u̱ Masar yadu̱ u̱r-gwu̱p ku̱b wu̱n. Wa got wu̱n sok u̱ka wa'-u̱ ro. 
\v 22 Se̱ a-u̱t-ko̱se̱ tu̱ Masar is-u̱ Mosa nap-mu̱ ne̱t-tu̱ Masar, tu̱msu̱ wu̱n ne̱t wa wu̱ o̱tte̱ be̱b-du̱ u̱s-rem, u̱ no̱mu̱ wa o̱ u̱t-no̱m ne̱ u-be̱e̱t.
\p
\v 23 <<Da-u̱ wa teye̱ u̱s-hak u̱t-shik u̱t-yu̱r, se̱ wa dorog u̱zu̱ wa do̱'e̱ wa hyan o̱r-u̱t wa Isra-ne̱. 
\v 24 Da-u̱ wa hyane̱ ne̱t-u̱ dak-u̱ Masar wa o̱ m-dum u̱ ne̱t-u̱ Isra-ne̱ se̱ wa do̱'e̱ wa se̱gu̱ ne̱t-u̱ Isra-ne̱, se̱ wa gu̱p ne̱t-u̱ Masar har wa mu̱r. 
\v 25 Wa kabu̱g u̱zu̱ o̱r-u̱t ro ne̱ e̱ u̱t-nap u̱zu̱ Ru̱-o̱ se̱gu̱ wu̱n remu̱ wa u̱ku̱r o̱r-u̱t wa Isra-ne̱ du̱gu̱ m-to̱k, se̱di e̱ nak da. 
\v 26 Da-u̱ is gase̱, se̱ wa hyen e̱ke̱n Isra-ne̱ m-dum, wa haan u̱ wa mot u̱n. Wa zu̱ u̱n, <No̱ ne̱t-u̱t tun-to̱, no̱ hu̱no̱ to̱ no̱, ¿remu̱ u-yan o̱ no̱ o̱tte̱ yadu̱ o̱r-u̱t no̱ u̱r-ko̱b?>
\p
\v 27 <<Ne̱tu̱ o̱ ho̱n-su̱ o̱ru̱ wa, se̱ wa to̱k Mosa u̱-kit wa zu̱, <¿Wana wa'e̱ bo̱, u̱ bo̱ shu̱'u̱t yu̱-Yat-ya it, tu̱msu̱ wa kwu̱p-du̱ u̱s-rem? 
\v 28 ¿Bo̱ u̱t-sa bo̱ ho̱ me̱ u̱ka bo̱ hote̱ ne̱t-u̱ Masar gyu̱p?> 
\v 29 Da-u̱ Mosa ho̱ge̱ iya, se̱ wa som wa do̱'e̱ u̱ dak-u̱ Midiyan remu̱ wa pu̱k-u̱t. Ku̱na wa mu̱tte̱ ya'ag-u̱ campa-ne̱ yu̱r.
\p
\v 30 <<Da-u̱ hak-su̱ u̱t-shik u̱t-yu̱r arke̱, wa-To̱m u-Ru̱ rwu̱u̱n u̱du̱ Mosa u̱-me̱ u̱r-do̱g u̱ te̱k-u̱ rem-du̱ u-ra u̱ de̱ku̱n cwu̱k-de̱, u̱ be-du̱ u̱r-gagu̱n du̱ m-hyu̱ru̱g u̱ dapu̱s Ro̱r-du̱ Sinai. 
\v 31 Da-u̱ Mosa hyane̱ iya, no̱m-u̱ ho wa u̱ mu̱rimmo̱. Da-u̱ wa hikne̱ u̱t-mo̱r u̱ wa hyen-u̱t, se̱ wa hog cwar-u Yawe ya o̱ u̱t-zu̱, 
\v 32 <Me̱ wa u-Ru̱ u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t ro, Ru̱-u Ibrahi, u̱ Ishaku, u̱ Yakubu ne̱.> Ku̱na war-u Mosa he̱e̱ste̱ m-zap, wa hog gye̱r u̱t-gwat.
\p
\v 33 <<Yawe zu̱, <Far ka'at-u̱t ro, remu̱ be-du̱ bo̱ o̱tte̱ ees, be-du̱ u-he̱n de̱. 
\v 34 U̱m hyanu̱g ko̱b-du̱ na o̱ yadu̱ ne̱t-u̱t ri tu̱ o̱ Masar, u̱m ho̱k kan-u̱s u̱n tu̱msu̱ u̱m cu̱zgu̱n remu̱ u̱m ruut u̱n du̱gu̱ Masar, u̱ da-o̱ haane̱, u̱m do̱'e̱ to̱m-du̱ bo̱ m-mu̱ Masar.>
\p
\v 35 <<U̱zu̱ Mosa yu̱ u̱n gu̱gme̱, e̱ zu̱, <¿Wana wa bo̱, bo̱ shu̱'u̱t yu̱-Yat-ya it, tu̱msu̱ wa-kwu̱p-du̱ u̱s-rem?> Wu̱na Ru̱-u̱ to̱mne̱ wa shu̱'u̱t yu̱-Yat-ya tu̱msu̱ Wa-u-u̱ku̱r remu̱ se̱ge̱-du̱ wa-To̱m u-Ru̱ wu̱ rwu̱ne̱ u̱du̱ ro u̱-me̱ u̱r-ke̱ngi. 
\v 36 Tu̱msu̱ wu̱na rwu̱tu̱n u̱n da-u̱ wa no̱me̱ no̱m-tu̱ m-shin tu̱msu̱ u̱s-nap ne̱ u̱ dak-u̱ Masar u̱ m-sa ne̱ yu̱ jaz-ya, tu̱msu̱ u̱-me̱ u̱r-do̱g u̱s-hak u̱t-shik u̱t-yu̱r.
\p
\v 37 <<Mosa zu̱ye̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱, <Ru̱-u̱ de̱ to̱mnu̱ no̱ waku̱n wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱, u̱ka wa to̱mtu̱n me̱.> 
\v 38 Mosa wa kargu̱sse̱ yaag-u̱ Isra-ne̱ u̱ me̱ u̱r-do̱g. Tu̱msu̱ wa shu̱'u̱t u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in, da-u̱ wa-To̱m u-Ru̱ wu̱ no̱me̱ u̱s-rem u̱ wu̱n ne̱ u̱ do̱m-u̱ Ro̱r-du̱ Sinai. Tu̱msu̱ wu̱na kabne̱ rem-su̱ yadu̱ u̱r-fat du̱gu̱-du̱ u-Ru̱.
\p
\v 39 <<Se̱di u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in gu̱gu̱m kabdu̱ rem-u̱s se̱, e̱ gu̱gu̱m rem-u̱s ro, e̱ ton e̱ mu u̱ dak-u̱ Masar. 
\v 40 E̱ zu̱ Haruna, <No̱mu̱ it m-gir, u̱ de̱ dor-tu̱ it remu̱ zu̱ Mosa rwu̱tu̱n it du̱gu̱ dak-u̱ Masar it nak no̱mu̱ kume̱ wu̱n da.> 
\v 41 U̱ da-u o̱ u̱n nom ryu̱n-u̱ yadu̱ u-na, e̱ no̱mu̱ yadu̱ u-na de̱ to̱o̱g, e̱ hu̱ u̱r-so̱ remu̱ no̱m-u̱ e̱ no̱me̱ u̱ hi-u̱r e̱. 
\v 42 Remu̱ iya Ru̱-u̱ ju̱nu̱ u̱n wa yagu̱ u̱n, u̱n no̱mu̱ re̱ge̱r u̱t-huuk. Rem-u̱s sin-se̱ no̱ng ho̱n-ho̱n u̱ no̱mu̱ na pane̱ u̱ ran-u̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱zu̱,
\q1 << <No̱ ne̱t-tu̱ Isra,
\q2 ¿me̱ wa no̱ pane̱ u̱t-bisa
\q1 no̱ nom to̱o̱g
\q2 m-te u̱s-hak u̱t-shik
\q1 u̱t-yu̱r u̱ me̱ u̱r-do̱g?
\q2
\v 43 U̱-me̱ be-du̱ m-gir
\q1 du̱ More̱k de̱ no̱ o̱tte̱ u̱t-riig,
\q2 u̱ re̱ge̱r ne̱ i m-gir
\q1 i na foge̱ Rifan,
\q2 wato gir-mu̱ no̱ no̱me̱
\q1 u̱ remu̱ no̱ hu̱u̱tu̱
\q2 no̱mu̱ e̱ u̱t-huuk.
\q1 Me̱ hen u̱m de̱ to̱k-du̱
\q2 no̱ m-to̱k m-ra>
\q1 u̱-shu̱ u̱ Babira.\f + \fr 7:43 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt E̱mo̱s 5:25\xt*.\f*
\p
\v 44 <<Da-u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in o̱o̱ge̱ u̱-me̱ u̱r-do̱g, e̱ no̱ngu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk u-me̱ u̱r-rimpa du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, u̱ ko̱se̱ u̱zu̱ wa o̱o̱g u̱r-kot u̱ u̱n ne̱. Go̱-du̱ be-u̱r re̱ de̱ Ru̱-u̱ zu̱ye̱ Mosa no̱m, tu̱msu̱ u̱n no̱mu̱g rimpa-u̱r re̱ u̱ka Ru̱-u̱ ko̱ste̱ Mosa u̱ do̱m u̱r-ro̱r. 
\v 45 Rimpa-u̱r re̱ de̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in kabne̱ tu̱msu̱ e̱ hatu̱n u̱ dak-u uno̱. U̱ da-u Josuwa o̱o̱ge̱ dor-tu̱ u̱n e̱ haan u̱ dak-u uno̱. U̱ da-u̱ u̱n o̱nke̱ dak-u o̱ u̱ kom-tu̱ ne̱t-tu̱ yi'e̱ m-tumb ne̱ Ru̱-u̱ buz e̱. U̱r-rimpa du̱ shu̱u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan re̱ o̱ u̱ku̱n m-te̱ da-u̱ Dawuda o̱ u̱r-faru̱k. 
\v 46 Dawuda kwu̱ng hyu̱-m pus-mo̱ u̱du̱ u-Ru̱ wa nom u̱s-ko̱n u̱ remu̱ zu̱ wa no̱m-u̱t u-ma u̱ bu-u̱ Ru̱-u Yakubu du̱ m-mo̱mmo̱, ku̱na wu̱n u̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱ be̱e̱t do̱te̱ no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk. 
\v 47 Suremanu wa maye̱ be-du̱ ne̱t-tu̱ do̱te̱ no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk.
\p
\v 48 <<Ko ba shu̱'u̱te̱ iya, Wa Ko-uyan shu̱'u̱te̱ u̱ be-du̱ ne̱t maye̱ u̱ kom-u̱t wa da. U̱ka wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ zu̱tte̱,
\q1
\v 49 << <Yawe zu̱, do̱m u-ru̱ o̱ be-du̱
\q2 u̱r-shu̱'u̱t-u̱ ri,
\q1 u-dak be-du̱ jang-u̱t ri.
\q2 ¿Yan go̱-du̱ u-bu o̱ no̱ de̱ ma-u̱ me̱?
\q1 ¿Yan go̱-du̱ u̱r-be de̱
\q2 o̱ be-du̱ u̱r-hure̱ ri?
\q1
\v 50 ¿Me̱ wa no̱me̱ no̱m-u̱t
\q2 tun-to̱ u̱t-be̱e̱t da?>\f + \fr 7:50 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Isha 66:1-2\xt*.\f*
\p
\v 51 <<No̱ a hu̱k-mu̱ u̱r-hi, a jab-su̱ u̱t-ta'ar,\f + \fr 7:51 \fr*\ft U̱t-Girik: Jab-u̱s no̱ zatte̱ u̱r-pe̱s da.\ft*\f* a to̱-tu̱ u̱t-shar, ko mu̱ne̱ no̱ dor-u̱t rem-su̱ Yar-u u-Ru̱ da. U̱so-tu̱ u̱so-u̱t gu̱gu̱mte̱ do̱rru̱ no̱m-u̱ Yar-u̱ u-Ru̱ ware̱ tu̱msu̱ iya o̱ no̱ o̱tte̱ u̱t-no̱m. 
\v 52 U̱so-tu̱ u̱so-u̱t no̱ yaag a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ u-tát u̱r-ko̱b, tu̱msu̱ e̱ ho i no̱me̱ do̱nse̱-du̱ haan-u̱r Wa-u-He̱n u-Ru̱. No̱ tok wu̱n u̱ kom-tu̱ ne̱t-u̱t yo̱-to̱ tu̱msu̱ no̱ ho wa. 
\v 53 No̱ o̱nke̱ u̱s-bo̱r u̱du̱ wa-To̱m u-Ru̱, se̱di no̱ dorogse̱ da.>>
\s1 Na bongte̱ Istifanus  //  u̱t-ta'ar har wa maru̱g
\p
\v 54 Da-u̱ u̱n ho̱ge̱ iya, e̱ hog u̱s-ryab sok, e̱ epru̱ u̱t-go̱p remu̱ u̱s-ryab. 
\v 55 Yar-u u-Ru̱ dor-u̱t Istifanus, wa wu̱ is u̱ do̱m u-ru̱ se̱ wa hyen sek-mu̱ u-Ru̱, tu̱msu̱ wa hyen Ye̱so̱ u̱ ees u̱ kom u̱t-cwa u-Ru̱. 
\v 56 Istifanus zu̱, <<Gwatu̱n! U̱m o̱ hyan-du̱ do̱m u-ru̱ u̱r-hu̱k tu̱msu̱ <Wa'-u̱ Ne̱t> o̱ ees u̱ kom u̱t-cwa u-Ru̱.>>
\p
\v 57 Se̱ u̱n he̱e̱se̱ u̱t-jar u-tát, u̱n tage̱ to̱-u̱t u̱n, u̱n he wu̱n u-da u-gan. 
\v 58 U̱n tok wu̱n m-rwu̱ u̱-dim u-bo̱, u̱n hu̱ bongu̱ wu̱n u̱t-ta'ar. Ne̱t-tu̱ o̱o̱ge̱ ke̱-tu̱ wu̱n u̱s-rem, e̱ horom to̱ggo̱-u̱s yat-se̱ su̱ do̱m u̱ka e̱ do̱te̱ keru̱ bongu̱ wu̱n u̱t-ta'ar, e̱ hu̱u̱t cwu̱-u̱t e̱ u̱r-cu̱n u̱du̱ o̱ko̱n zwar-o̱ wu̱ na zu̱ye̱ Shawuru.
\p
\v 59 E̱ bongu̱ Istifanus, wa hen se̱ wa nom u̱s-to̱o̱g wa zu̱, <<Wa-ko-uyan Ye̱so̱, kab fat-u̱r ri.>> 
\v 60 Se̱ wa he u̱t-jwu̱n, wa jaku̱s u-cwar wa zu̱, <<Wa-ko-uyan a-bo̱ ship ba'as-u̱t u̱n da.>> Da-u̱ u̱t-war iya, se̱ wa mu̱ru̱s.
\c 8
\m
\v 1 Shawuru o̱ u̱ku̱n, tu̱msu̱ wa yaag u̱r-be̱b u̱zu̱ na ho̱ Istifanus.
\s1 Shawuru yaag a-doru̱  //  Ye̱so̱ u̱r-ko̱b
\p U̱ te̱k-u̱ ho̱-u̱r re̱, o̱ko̱n gwu̱z-o̱ yu̱ne̱ za rem u̱ te̱k-u̱ a-doru̱ Urusharima. Na bu̱rgu̱sse̱ o̱ u̱ gas-u̱ Yahudiya u̱ Samariya-ne̱, a-To̱mu̱ Ye̱so̱ e̱ kuse̱ u̱ war'e̱ u̱ku̱n. 
\v 2 E̱ke̱n a-dor u-Ru̱ ne̱ haan e̱ dok Istifanus. E̱ kanu̱g sok remu̱ Istifanus. 
\v 3 Se̱ Shawuru re shu̱ u̱ yadu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱r-ko̱b sok. Wa o̱ cwaag u̱t-bu wa o̱ naknu̱ campa-ne̱ u̱ ne̱ta-ne̱ u̱ tagu̱ e̱, u̱ me̱ kur-u̱ m-to̱k.
\s1 Na no̱ng bu̱t-tu̱ Rem-su̱  //  m-Re̱me̱r u̱ Samariya
\p
\v 4 Ne̱t-tu̱ na bu̱rgu̱sse̱, hu̱ u̱t-riig u̱ bu̱t-tu̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r su̱ Ye̱so̱. 
\v 5 Firibus hu̱ u̱ bo̱-o̱ Samariya u̱ waru̱ ne̱t-ne̱ u̱zu̱ Ye̱so̱ wa o̱ Kiristi.\f + \fr 8:5 \fr*\ft Wu̱ Ru̱-u̱ dage̱.\ft*\f* 
\v 6 Da-u̱ ne̱t-tu̱ ho̱ge̱, tu̱msu̱ e̱ hyen no̱m-tu̱ m-shin tu̱ Firibus o̱ u̱t-no̱m, e̱ muut jab-u̱s e̱ u̱r-be u̱r-gan u̱ no̱m-u̱ na o̱ u̱t-war ne̱. 
\v 7 No̱m u̱s-te he̱e̱se̱ u̱t-jar, e̱ hu̱ m-so̱m du̱gu̱ war-tu̱ u̱t-ne̱t u-tát, tu̱msu̱ na ye u̱t-ne̱t u-tát i o̱tte̱ go̱m-su̱ swa-u̱ ne̱t u̱t-be m-yar, u̱ a-za-u̱s-na ne̱. 
\v 8 U̱ remu̱ iya na nom u̱r-so̱ sok u̱ bo̱-u o̱.
\p
\v 9 Waku̱n ne̱t wa o̱ro wu̱na zu̱ye̱ Simo̱n, wu̱ nome̱ u-gwat u̱ bo̱-u o̱. Tu̱msu̱ wa ho Samariya-ne̱ u̱ mu̱rimmo̱ sok, wa ku̱b hi-u̱r wa u̱ka ne̱t-u̱ yat-wa. 
\v 10 Ne̱t-tu̱ o̱ u̱ku̱n be̱e̱t a-u̱t-kwu̱m ne̱ u̱ a-za-u̱t-kwu̱m ne̱, byu̱ru̱n u̱du̱ wu̱n. E̱ o̱ u̱t-zu̱, <<Ne̱t unwa o̱tte̱ be̱b-du̱ u-Ru̱, tu̱msu̱ Ru̱-u̱ wa'ag wa, wa shu̱'u̱t ne̱tu̱ yat-wa.>> 
\v 11 U̱n muut jab-u̱s u̱n u̱du̱ ro sok, remu̱ zu̱ wa tumbte̱ wa o̱ no̱m-du̱ no̱m-tu̱ m-shin u̱ be̱b-du̱ m-bo̱n. 
\v 12 Se̱di da-u̱ u̱n ya u̱t-nip u̱ Firibus wa bu̱t-tu̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r su̱ faru̱k-du̱ u-Ru̱ u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi ne̱, na no̱mu̱ u̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, u̱ dame̱ campa-ne̱ u̱t-ne̱ta ne̱. 
\v 13 Simo̱n yu̱' jab ko̱wa, da-u̱ na no̱mu̱ wa u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ se̱ wa du̱p Firibus u̱r-shu̱'u̱t. Da-u̱ wa hyane̱ no̱m-tu̱ m-shin u̱s-nap ne̱ tu̱ na no̱me̱, se̱ wa hu̱ mu̱rimmo̱.
\p
\v 14 Da-u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ i o̱ u̱ Urusharima ho̱ge̱ u̱zu̱ Samariya-ne̱ kabu̱g rem-su̱ u-Ru̱, se̱ e̱ tok Biturus e̱ Yohanna u̱ku̱n. 
\v 15 Da-u̱ Biturus e̱ Yohanna do̱'e̱ u̱ku̱n, u̱n no̱mu̱ u̱n u̱s-to̱o̱g, remu̱ e̱ kum-u̱t Yar-u u-Ru̱. 
\v 16 Biturus e̱ Yohanna nu̱p remu̱ zu̱ Yar-u teegu̱ haan u̱du̱ u̱n da, se̱di na no̱mgu̱ u̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ u̱ dim-du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱. 
\v 17 Biturus e̱ Yohanna do̱ru̱ u̱n u-kom e̱ wa'-u̱ u̱n nu-u so̱-o̱, e̱ kum-u̱t Yar-u u-Ru̱. 
\v 18 Da-u̱ Simo̱n hyane̱ u̱zu̱ Ru̱-u̱ yaag be̱b-du̱ Yar-u wa u̱du̱ u̱t-ne̱t, da-u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ do̱ru̱ u̱t-ne̱t u̱t-kom. Se̱ wa nabu̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ shik. 
\v 19 Wa zu̱, <<Na ya' me̱ ko̱me̱ be̱b-u̱r re̱, remu̱ zu̱ ko̱wana u̱m do̱re̱ u-kom se̱ wa kum Yar-u u-Ru̱.>> 
\v 20 Biturus zu̱ wu̱n, <<Bo̱ u̱ shik-u̱ ro ne̱, ¿no̱ do̱r m-zan, bo̱ o̱ m-hyan u̱zu̱ u̱ shike̱ bo̱ do̱te̱ kwu̱m-du̱ ya' u-Ru̱? 
\v 21 Ru̱-u̱ wa'ag bo̱ u̱ no̱m-du̱ o̱ko̱n u̱r-kot u̱ it ne̱ u̱ pama-u̱ it o̱ u̱t-no̱m ne̱ da. Remu̱ zu̱ Ru̱-u̱ nak u̱zu̱ dorog-u̱s ro za u̱ so̱-se̱ da. 
\v 22 Se̱ bo̱ byu̱ru̱n bo̱ yage̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ tun-to̱, bo̱ ko̱n u-Ru̱ wa has-tu̱ bo̱ no̱m-tu̱ bo̱ zo̱nge̱ u̱t-no̱m u̱ jab-u̱ ro. 
\v 23 U̱m zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ u̱m hyang bo̱ o̱ u̱r-shu̱b ne̱ sok, tu̱msu̱ bo̱ o̱ m-wa u̱-me̱ u̱t-ba'as.>> 
\v 24 Se̱ Simo̱n zu̱, <<Ko̱no̱n me̱ Wa-Ko-uyan, taas no̱m-tu̱ no̱ ware̱ u̱t-be̱e̱t to̱ kum me̱ da.>>
\p
\v 25 Da-u̱ Biturus e̱ Yohanna ware̱ u̱t-ne̱t no̱mu̱ e̱ nape̱ u̱ hi-u̱r e̱ u̱ mo̱t-u̱t Wa-ko-uyan Ye̱so̱ tu̱msu̱ e̱ nom do̱nse̱-du̱ rem-u̱s Ye̱so̱. Da-u̱ e̱ o̱o̱ge̱ u̱ fu̱n-yu̱ u̱r-mu̱ u̱ Urusharima e̱ hu̱ warru̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r u̱ taas-tu̱ Samariya.
\s1 Firibus e̱ ne̱t-u̱ rwu̱ne̱  //  du̱gu̱ dak-u̱ Itiyofiya
\p
\v 26 Wa-To̱m u-Ru̱ zu̱ Firibus, <<Yu̱ne̱ bo̱ do̱r m-ereg, bo̱ do̱r fu̱n-yu̱ rwu̱ne̱ du̱gu̱ Urusharima m-ha u̱ Gaza>> wato fu̱n-yu̱ u̱r-do̱g. 
\v 27 Se̱ wa yu̱ne̱ wa do̱'e̱. Ku̱na wa bitte̱ waku̱n ne̱t-u̱ dak-u̱ Itiyofiya tu̱msu̱ man. Wa o̱tte̱ o̱g-u̱r yat-de̱ u̱ faru̱k-u̱r Kandis u-Re̱n yu̱ Itiyofiya, wu̱na wa u̱r-cu̱n u-re̱n. Wa hagu̱n u̱ Urusharima remu̱ wa no̱m-u̱t u̱t-huuk. 
\v 28 Da-u̱ wa o̱o̱ge̱ u̱ te̱k-u̱ u̱r-no̱k m-mu̱ u-bu u̱ shu̱'u̱t u̱ do̱m-u̱ ke̱ke̱-yu̱ jwaak, se̱ wa u-pus ran-u̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Ishaya wa hu̱ u̱t-karu̱nte̱. 
\v 29 Se̱ Yar-u u-Ru̱ zu̱ Firibus, <<Dapu̱rse̱ be-du̱ ke̱ke̱-yu̱ jwaak-u ya.>>
\p
\v 30 Se̱ Firibus nom m-so̱m wa do̱'e̱ u̱du̱ ro, wa hog wu̱n u̱ karu̱nte̱ ran-u̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Ishaya. Se̱ Firibus shit wu̱n u̱zu̱, <<¿Bo̱ nak no̱m-u̱ bo̱ u̱t-karu̱nte̱?>>
\p
\v 31 Se̱ wa shu̱s wa zu̱, <<A'o, se̱ waku̱n ko̱sku̱ me̱.>> Se̱ wa zu̱ Firibus, <<Daane̱ u̱ do̱m-u̱ Ke̱ke̱-yu̱ u-jwaak yo shu̱'u̱t.>>
\p
\v 32 U̱ te̱k-u̱ no̱m-u̱ wa o̱ u̱t-karu̱nte̱ o̱ u̱t-zu̱,
\q1 <<Na nak wu̱n u̱ka
\q2 u-ca m-ha u̱du̱ u̱t-ho̱,
\q1 u̱ka kag-u̱ u-ca hote̱ u̱s-ram
\q2 u̱du̱ a wa o̱r-ru̱ wa,
\q1 iya o̱ hen wa hak nu-u̱ u̱s-rem da.
\q1
\v 33 Ne̱t-tu̱ no̱ngu̱ wu̱n no̱m-u̱t yo̱-to̱,
\q2 tu̱msu̱ e̱ yaag wu̱n u-mo̱t da.
\q1 Waku̱n zaar wu̱ de̱ keru̱
\q2 warru̱ u̱ka ko̱-u̱r ró da,
\q1 Remu̱ zu̱ na kabu̱g fat-u̱r wa
\q2 du̱gu̱ u-dak.>>
\p
\v 34 Se̱ manu̱ wa shit Firibus, <<¿Wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ wana wa o̱tte̱ u̱s-rem? ¿Rem-su̱ hi-u̱r wa se̱ wa o̱tte̱ ko waku̱n?>> 
\v 35 Se̱ Firibus he̱e̱se̱ yadu̱ wu̱n m-zu̱n u̱-me̱ rem-su̱ u-Ru̱ su̱ u karu̱nte̱. Wa waru̱ wu̱n Rem-su̱ m-Re̱me̱r su̱ Ye̱so̱.
\p
\v 36 U̱n o̱ te̱k-u̱ m-ha se̱ u̱n te be-du̱ m-bu̱. Se̱ campa-u ya man zu̱, <<Gwat bu̱-mu̱ ya u̱ ane̱, ¿yan o̱ de̱ u̱t-hoos na no̱mu̱ bo̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱?>>\f + \fr 8:36 \fr*\ft To̱ko̱n ran-to̱ zatte̱ \ft*\fv 37\fv*: Firibus zu̱, <<Abite̱ bo̱ yaag jab-u̱ ró be̱e̱t ro be̱e̱t na no̱mu̱ bo̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱.>> Se̱ man zu̱, <<U̱m yaag jab-u̱ Ye̱so̱ Kiristi Wa'-u̱ u-Ru̱.>>\f* 
\v 38 Se̱ wa zu̱ u̱ na egu̱sse̱ ke̱ke̱-yu̱ jwaak, u̱n yu̱r be̱e̱t u̱n to u̱ me̱ m-bu̱, ku̱na Firibus no̱m-tu̱ campa-u ya u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱. 
\v 39 Da-u̱ u̱n rwu̱ne̱ du̱gu̱ m-bu̱, Yar-u u-Ru̱ ku̱b Firibus. Campa-u ya man swu̱ru̱g hyan-du̱ wu̱n da tu̱msu̱, se̱ wa hu̱ m-ha u̱ te̱k-u̱ u̱r-so̱. 
\v 40 Firibus bit hi-u̱r wa u̱ bo̱-u̱ Azotus. Se̱ wa nu̱r bo̱-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t, wa o̱o̱gu̱ warru̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r har wa te bo̱-u̱ Kasariya.
\c 9
\s1 Byu̱rnu̱-u̱r Shawuru u̱du̱ Ye̱so̱
\p
\v 1 Shawuru re shu̱ u̱t-war m-ku̱wu̱t ne̱ u̱zu̱, <<U̱m do̱'e̱ yadu̱ i ya jab u̱zu̱ Ye̱so̱ wa o̱ Wa-ko-uyan u̱r-ko̱b.>> Se̱ e̱ do̱'e̱ u̱du̱ yu̱-Yat-ya a-To̱o̱g u̱ Urusharima. 
\v 2 Wa ko̱no̱g wu̱n u̱zu̱, wa ya' wu̱n u-ran m-ha Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱ tu̱ Dimaku remu̱ zu̱ a wa bite̱ a-dor u-Ru̱ u̱ku̱n campa-ne̱ ko ne̱ta-ne̱ se̱ wa maas e̱ wa mu̱tu̱n e̱ u̱ bo̱-u̱ Urusharima wa tage̱ e̱. 
\v 3 Wa o̱ te̱k-u̱ m-ha wa haag m-te Dimaku, za rem zu̱n-mu̱ rwu̱u̱n du̱gu̱ do̱m u-ru̱ mo̱ gu̱nu̱s wu̱n. 
\v 4 Se̱ wa he̱'e̱ u-dak tu̱msu̱ wa hog yaku̱n cwar-ya yu̱ o̱ zu̱ wu̱n, <<Shawuru, Shawuru, ¿remu̱ u-yan o̱ bo̱ o̱tte̱ yadu̱ me̱ u̱r-ko̱b?>>
\p
\v 5 Se̱ wa zu̱, <<¿Wana bo̱ o̱ye̱ yu̱-Yat-ya?>>
\p Cwar-yu̱ shu̱s ya zu̱, <<Me̱ wa Ye̱so̱ wu̱ bo̱ o̱ yadu̱ u̱r-ko̱b. 
\v 6 Yu̱ne̱ bo̱ cwa u̱ me̱ u-bo̱, ku̱na na do̱te̱ waru̱ bo̱ no̱m-u̱ bo̱ de̱ u̱t-no̱m.>> 
\v 7 Hu̱u̱b-tu̱ m-ha ro kerge̱ no̱m-du̱ u̱s-rem da remu̱ u-gye̱r. E̱ o̱ ho̱g-du̱ u-cwar, se̱di e̱ hyanu̱g ne̱t da. 
\v 8 Se̱ Shawuru yu̱ne̱. Da-u̱ wa upse̱ is wa hyen-u̱t da. Se̱ hu̱u̱b-tu̱ m-ha ro nu̱k wu̱n u-kom, e̱ haatu̱n wu̱n u̱ Dimaku. 
\v 9 Wa no̱mu̱g m-roog u̱t-tu̱t wa hyen-u̱t da, wa re̱e̱g o̱ko̱n da, tu̱msu̱ wa swaag o̱ko̱n da.
\p
\v 10 Yaku̱n campa-ya o̱ro wa-dor u̱ Dimaku, wu̱ na foge̱ Hananiya. Wa-ko-uyan no̱mu̱ wu̱n u̱s-rem u̱ bo̱ wa zu̱, <<Hananiya!>>
\p Se̱ wa shu̱s wa zu̱, <<Me̱ ya Wa-ko-uyan.>>
\p
\v 11 Wa-ko-uyan zu̱ wu̱n, <<Yu̱ne̱ bo̱ dor u-fu̱n yu̱ na zu̱ yu̱ <m-Kim,> bo̱ do̱'e̱ u̱ bu-u Yahuda, bo̱ shit ko ne̱t-u̱ bo̱-u̱ Tarsus o̱ro u̱ku̱n wu̱ na zu̱ye̱ Shawuru. Shawuru o̱ te̱k-u̱ u̱s-to̱o̱g u̱ku̱n. 
\v 12 Burus nom u-hyan, wa hyen waku̱n ne̱t-wa wu̱ na zu̱ye̱ Hananiya wa haagu̱n, wa do̱ru̱ wa u-kom remu̱ wa mu̱ttu̱n wa m-hyan.>>
\p
\v 13 Se̱ Hananiya shu̱s wa zu̱, <<Wa-ko-uyan, u̱m swaag ho̱g-du̱ rem-su̱ campa-u ya u̱du̱ u̱t-ne̱t u-tát, u̱ remu̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ tu̱ wa no̱me̱ a-doru̱ ro u̱ Urusharima. 
\v 14 Tu̱msu̱ a-to̱o̱g i-yate̱ swu̱rgu̱ wu̱n u̱r-be̱b, wa i no̱me̱ u̱s-to̱o̱g u̱ dim-u̱r ro.>>
\p
\v 15 Wa-ko-uyan zu̱, <<De̱'e̱ di remu̱ ne̱t wa wu̱ u̱m dage̱ wa nom-u̱t pama-u ri, tu̱msu̱ wa no̱m do̱nse̱-du̱ dim-u̱r ri u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da, u̱ farkina-ne̱ tu̱msu̱ u̱ Isra-ne̱. 
\v 16 Me̱ hi-du̱ warri, me̱ ko̱su̱ wu̱n ko̱b-du̱ u do̱'e̱ u̱t-swa remu̱ dim-u̱r ri.>>
\p
\v 17 Se̱ Hananiya do̱'e̱ wa to u̱ bu-u o̱ wa saku̱ Shawuru u-kom u̱r-hi. Wa zu̱, <<O̱ru̱ ri Shawuru, Wa-ko-uyan wa to̱mnu̱ me̱, wato, Ye̱so̱ wu̱ ko̱se̱ hi-u̱r wa u̱du̱ ro u̱ do̱m-u̱ u-fu̱n, remu̱ bo̱ kum-u̱t m-hyan tu̱msu̱ Yar-u u-Ru̱ dor-u̱t bo̱.>> 
\v 18 Za rem se̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱ka u-ku hye̱e̱n du̱gu̱ Is-u̱ Shawuru, se̱ wa kum m-hyan du̱gu̱ ku̱n wa yu̱ne̱ na no̱mu̱ wa u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱. 
\v 19 Wa re̱e̱g no̱m u̱t-re̱ wa sur m-kwu̱m u̱r-be̱b.
\s1 Shawuru waru̱g rem-su̱  //  u-Ru̱ u̱ Dimaku
\p Tu̱msu̱ Shawuru shu̱'u̱t u̱ku̱n u̱du̱ e̱ke̱n a-dor-ne̱ i o̱ u̱ Dimaku. 
\v 20 Za m-tumb, Shawuru he̱e̱se̱ warru̱ rem-u̱s Ye̱so̱ u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱ tu̱ Yahuda-ne̱, u̱zu̱ Ye̱so̱ wa o̱ Wa'-u̱ u-Ru̱. 
\v 21 U̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t I ho̱ge̱, e̱ hu̱ mu̱rimmo̱. E̱ zu̱, <<Ne̱t unwa ho̱re̱ u̱t-ne̱t, ¿tu̱msu̱ wa bu̱rgu̱sse̱ u̱t-ne̱t i foge̱ dim-u̱r Ye̱so̱ u̱ Urusharima da? Jiya haan de̱ wa haane̱ u̱ wa maas e̱, wa hu̱u̱t u̱ ke̱nu̱ a-to̱o̱g i-yate̱!>> 
\v 22 Se̱di Ru̱-u̱ yaag Shawuru be̱b-du̱ u̱t-bu̱t u̱du̱ u̱t-ne̱t tu̱msu̱ wa hu̱ nak-du̱ jab-su̱ Yahuda-ne̱ i o̱ u̱r-yu̱ u̱ Dimaku. Wa o̱ waru̱ u̱n u̱zu̱ Ye̱so̱ o̱ Kiristi, wu̱ Ru̱-u̱ dage̱.
\p
\v 23 Da rooge̱ u-tát, Yahuda-ne̱ zo̱ng e̱ ho̱ Shawuru. 
\v 24 Se̱ Shawuru hog no̱m-u̱ u̱n zo̱nge̱ u̱t-no̱m. U-ho̱ m-gyu̱p ne̱ u̱n o̱ wadu̱ u̱r-is, u̱ is-tu̱ u-bo̱ u̱ka u̱n do̱te̱ ho̱-du̱ wu̱n. 
\v 25 M-gyu̱p a-doru̱ Ye̱so̱ haan e̱ gun wu̱n u̱-me̱ u-ko̱o̱r e̱ ruut wu̱n u̱ yaku̱n pyam-ya yu̱ na hune̱ sar.
\s1 Shawuru mu̱u̱g u̱ Urusharima
\p
\v 26 Da-u̱ Shawuru haane̱ u̱ Urusharima, se̱ wa nom u̱ka wa cwa u-me̱ a-doru̱ Ye̱so̱. Se̱di u̱n be̱e̱t kowan hog gye̱r-u ro, remu̱ zu̱ u̱n eeste̱ u̱zu̱ wa o̱ te̱k-u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ da. 
\v 27 Baraba ku̱b wu̱n u̱du̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱. Wa waru̱ u̱n u̱ka Shawuru hente̱ Wa-ko-uyan u-fu̱n, u̱ bo̱-u̱ Dimaku ne̱ u̱ka Ru̱-u̱ no̱m-tu̱ wu̱n u̱s-rem, tu̱msu̱ u̱ka Shawuru wu̱rte̱ rem-u̱s Ye̱so̱ u̱ Dimaku za u-gye̱r. 
\v 28 Du̱gu̱ ku̱n Shawuru he̱e̱se̱ u̱t-riig u̱ u̱nne̱ u̱ Urusharima. Wa o̱ waru̱ rem-su̱ Wa-ko-uyan za u-gye̱r. 
\v 29 Tu̱msu̱ wa hu̱ u̱s-rem u̱ Yahuda-ne̱ i ho̱ge̱ rem-u̱r u̱t-Girik, wa o̱ inan u̱ u̱n ne̱, tu̱msu̱, e̱ u̱t-sa e̱ ho̱ wu̱n. 
\v 30 Da-u̱ o̱r-u̱t ro nape̱ iya, se̱ e̱ hu̱u̱t wu̱n u̱ bo̱-u̱ Kasariya e̱ tok wu̱n u̱ bo̱-u̱ Tarsus. 
\v 31 Du̱gu̱ ku̱n a-doru̱ Ye̱so̱ i dak-u̱ Yahudiya, u̱ Gariri ne̱, u̱ Samariya-ne̱, e̱ kum shu̱'u̱t-du̱ m-yar, remu̱ zu̱ waku̱n zaar wu̱ o̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b da. Yar-u u-Ru̱ yaag u̱n u̱r-be̱b tu̱msu̱ wa swu̱ru̱ u̱n shiriktin-mu̱ jab. Mo̱ro̱g-du̱ a-dor kum u̱r-be̱b. Tu̱msu̱ e̱ sur u-tát remu̱ se̱ge̱-du̱ Yar-u u-Ru̱, dak-u̱ e̱ o̱ u̱r-yu̱ e̱ ye' Wa-ko-uyan m-ze̱g.
\s1 Biturus haste̱ Iniyas u̱s-go̱m
\p
\v 32 Da-u̱ Biturus cwaage̱ gas-u o̱ u-be̱e̱t, se̱ wa do̱'e̱ u̱du̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ i o̱ u̱r-shu̱'u̱t u̱ bo̱-u̱ Ridda. 
\v 33 Ku̱na wa bite̱ waku̱n wu̱ na zu̱ye̱ Iniyas wa o̱tte̱ go̱m-su̱ swadu̱ ne̱t u̱t-be. Wa o̱ m-ru̱t u̱s-hak ko̱b-du̱ u̱s-yu̱r. 
\v 34 Biturus zu̱ wu̱n Iniyas, <<Ye̱so̱ Kiristi yaag bo̱ m-yar. Yu̱ne̱ bo̱ hust wu̱ndi-u̱r ro.>> Za rem Iniyas yu̱ne̱. 
\v 35 Ne̱t-tu̱ Ridda u̱t-be̱e̱t u̱ tu̱ dak-u̱ Sharo̱n ne̱, e̱ hyen wu̱na ya' m-yar, se̱ e̱ byu̱ru̱n u̱du̱ Wa-ko-uyan.
\s1 Biturus yu̱nu̱ste̱ Tabita  //  du̱gu̱ marimari-ne̱
\p
\v 36 U̱ Jopa yaku̱n ne̱ta ya o̱ro, wa-doru̱ Ye̱so̱, wu̱ na zu̱ye̱ Tabita. A-bo̱ bargu̱sse̱ u̱ rem-du̱ u̱t-Girik na zu̱ Dorkas. Ne̱ta-u ya ya'aste̱ hi-u̱r wa u̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱t so̱-to̱ tu̱msu̱ u̱ no̱m-du̱ u̱r-se̱ge̱ ne̱ u̱du̱ a-u̱r-ko̱b-ne̱. 
\v 37 U̱ da-u o̱ wa nom ko̱b-du̱ m-yar, har wa mu̱ru̱s. Da-u̱ na tase̱ zo̱rru̱ u̱r-u, e̱ ru̱st u̱r-u u̱ me̱ kur-u̱ do̱m. 
\v 38 Ridda o̱ u̱t-mo̱r u̱ Jopa ne̱, da-u̱ a-dor ho̱ge̱ u̱zu̱ Biturus o̱ u̱ Ridda, se̱ e̱ tom ne̱t-ne̱ yu̱r u̱du̱ wu̱n, remu̱ e̱ kon-u̱t wu̱n wa haan u̱du̱ u̱n m-ho̱r m-ho̱r.
\p
\v 39 Se̱ Biturus yu̱ne̱ wa dor u̱n. Da-u̱ wa teye̱, u̱n ku̱b wu̱n m-da u̱ kur-u̱ do̱m. Bomos-ne̱, e̱ o̱ ees u̱ dapu̱s wu̱n, e̱ o̱ u̱s-kan, e̱ o̱ ko̱su̱ wu̱n u̱s-to̱ggo̱ u̱ to̱ko̱n cwu̱-to̱ ne̱ tu̱ Tabita no̱mu̱ u̱n da-u̱ wa o̱o̱ge̱ u̱r-kot u̱ u̱n ne̱.
\p
\v 40 Biturus zu̱ u̱n ru u̱-do̱, se̱ wa he u̱t-jwu̱n wa no̱m u̱s-to̱o̱g, wa bir u̱du̱ u̱r-u wa zu̱, <<Tabita yu̱ne̱!>> Se̱ Tabita upus is. Da-u̱ wa hyane̱ Biturus, se̱ wa yu̱ne̱ u̱ shu̱'u̱t m-shu̱'u̱t. 
\v 41 Biturus nu̱b u-kom, wa ship wu̱n u̱du̱ u̱r-yu̱ne̱ se̱ wa fog a-doru̱ bomos-ne̱ wa nabu̱ u̱n wa u̱r-fat ne̱. 
\v 42 Rem-u̱s se̱ te ko̱he̱ne̱ u̱ Joffa, tu̱msu̱ u̱t-ne̱t u-tát e̱ ye u̱t-nip u̱du̱ Wa-ko-uyan. 
\v 43 Biturus shu̱'u̱t u̱t-ho̱ u-tát u̱ Jopa, u̱ bu-u waku̱n (Wa u-swam u̱t-ka) dim-u̱r wa Simo̱n.
\c 10
\s1 Biturus haag u̱du̱  //  yu̱-Yat-ya a m-gag-ne̱
\p
\v 1 Waku̱n ne̱t-wa o̱ro u̱ Kasariya na zu̱ wa Koniriyus. U o̱ yu̱ yat-ya a-m-gag ne̱ Roma-ne̱ wa, u̱ mo̱ro̱g-du̱ na foge̱, <<Mo̱ro̱g-du̱ Itariya.>> 
\v 2 Wa cwanu̱g u-Ru̱ u̱ jab-u̱ ro ne̱ be̱e̱t, tu̱msu̱ o̱o̱g wu̱ <<No̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> \f + \fr 10:2 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da.\ft*\f* ne̱t-tu̱ bu-u ro ne̱ u̱t-be̱e̱t. Wa o̱ no̱mu̱ Yahuda-ne̱ u̱r-se̱ge̱ u-tát, i o̱ u̱r-ko̱b tu̱msu̱ wa nom u̱s-to̱o̱g u̱du̱ u-Ru̱ ko mu̱ne̱. 
\v 3 De̱ku̱n ho̱-de̱ u̱ dapu̱s u̱s-kwan u̱s-tu̱t su̱ m-rim, se̱ wa no̱m u-hyan. Wa hyen wa-To̱m u-Ru̱, wu̱ cwaane̱ u̱du̱ rò u̱zu̱, <<Koniriyus!>>
\p
\v 4 Koniriyus hen se̱ wa hu̱ gwat-du̱ wu̱n u-gye̱r ne̱, wa zu̱, <<¿U̱so-u̱ u-bu ri, yan-o̱?>>
\p Wa-To̱m u-Ru̱ zu̱ wu̱n, <<To̱o̱g-u̱s ró u̱ se̱ge̱-u̱r ró u̱du̱ a-u̱r-ko̱b-ne̱, teeg u̱du̱ u-Ru̱ tu̱msu̱ to̱ shu̱'u̱te̱ no̱m-u̱ u̱t-baku̱s u̱du̱ u-Ru̱. 
\v 5 U̱ da-o̱ to̱m u̱t-ne̱t m-ha u̱ Jopa, na mu̱tu̱n yaku̱n campa-ya wu̱ na zu̱ye̱ Simo̱n wu̱ na foge̱ Biturus. 
\v 6 Wa cu̱st-u̱ bu-u Simo̱n wa-swam u̱t-ka, wu̱ bu-u wa o̱ dapu̱s m-sa>> 
\v 7 Da-u̱ wa-To̱m u-Ru̱ wu̱ no̱mu̱ u̱s-rem u̱ wu̱n ne̱ arke̱, Koniriyus fog to̱k-u̱ wa yu̱r, u̱ wa m-gag wu̱ ya' u̱r-hi sok u̱du̱ ro, i no̱mu̱ wu̱n u̱s-pama ne̱ ko mu̱ne̱. 
\v 8 Wa waru̱ u̱n u̱t-no̱m u̱t-be̱e̱t u̱ka na nomte̱ se̱ wa-To̱m u̱n u̱ Jopa.
\s1 Biturus no̱mu̱g bo'
\p
\v 9 Da-u̱ is gase̱, u̱ te̱k-u̱ u-ho̱, a-to̱mu̱ Koniriyus tu̱t o̱ te̱k-u̱ m-ha. E̱ haag m-te̱ bo̱-u Jopa, Biturus yu̱ne̱ wa du̱u̱s u̱ ku̱r-u̱ do̱m wa nom-u̱t u̱s-to̱o̱g. 
\v 10 Se̱ wa ho̱o̱g u̱s-me̱r, wa u̱t-sa no̱m u̱t-re̱. Da-u̱ na o̱ te̱k-u̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱t re, se̱ wa nom u-hyan. 
\v 11 Se̱ wa hyen do̱m u-ru̱ upuste̱, o̱ko̱n no̱m-o̱ cu̱zu̱n u̱ka kus-u yat-o̱, o̱ cu̱zu̱n u-dak nu-u̱t wane̱ u̱t-nas. 
\v 12 U̱-me̱ kus-u o̱ ko̱-uyan go̱-du̱ bisa u̱r-do̱g o̱ o̱ro u̱-me̱, i u̱s-na u̱s-nas o̱ro u̱ i za u̱s-na ne̱, u̱ no ne̱ i u̱r-do̱g. 
\v 13 Cwar-yu̱ zu̱ wu̱n, <<Biturus, yu̱ne̱, bo̱ pan, bo̱-tu̱.>>
\p
\v 14 Biturus zu̱, <<Wa-ko-uyan, za u̱t-no̱me̱ da, u̱m tamu̱g tu̱du̱ m-ap mu̱ Bo̱r-u̱t Mosa hose̱ it u̱t-tu̱ da.>>
\p
\v 15 Cwar-yu̱ sur no̱mu̱ wu̱n u̱s-rem u-yu̱ru̱mse̱ u̱zu̱, <<No̱m-u̱ Ru̱-u̱ mute̱ u-he̱n, a-bo̱ zu̱ o̱ zatte̱ u-he̱n da.>> 
\v 16 Na nom iya u̱so u-tu̱t, za rem na ku̱b u-kus u̱ do̱m u-ru̱.
\p
\v 17 Da-u̱ Biturus o̱ te̱k-u̱ u̱s-dorog u̱zu̱ yan go̱ bo' o̱ iya, se̱ ne̱t-tu̱ Koniriyus to̱me̱ teen bu-u Simo̱n. E̱ o̱ ees u̱ is u-bu. 
\v 18 E̱ fo̱g, e̱ shit u̱zu̱ ko Simo̱n wu̱na foge̱ Biturus cu̱ste̱ u̱ ane̱.
\p
\v 19 Biturus o̱ te̱k-u̱ u̱s-dorog, Yar-u̱ zu̱ wu̱n, <<Simo̱n, ne̱t-ne̱ tu̱t o̱ sa-u ró. 
\v 20 Yu̱ne̱ bo̱ ciz, bo̱ do̱r u̱n, a-bo̱ no̱m sakna u̱ o̱ko̱n da remu̱ zu̱ me̱ wa to̱mnu̱ u̱n.>>
\p
\v 21 Biturus ciz u̱du̱ ne̱t-u̱t to̱, se̱ wa zu̱ u̱n, <<¿Me̱ wa no̱ u̱t-sa? ¿Yan-o̱ hatu̱n no̱?>>
\p
\v 22 Ne̱t-u̱t to̱ zu̱, <<Yu̱-shu̱ a-m-gagu̱ Roma-ne̱ wa to̱mnu̱ it. Wa o̱tte̱ dim-u̱r so̱-de̱, tu̱msu̱ wu̱ no̱me̱ u-Ru̱ u̱t-huuk.\f + \fr 10:22 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da.\ft*\f* Ne̱t wa wu̱ ne̱t-tu̱ Yahuda-ne̱ no̱me̱ rem-u̱s so̱-se̱ u̱ wa ne̱. Wa-To̱m u-Ru̱ wu̱ u-he̱n wa zu̱ wu̱n wa-to̱m bo̱ haan u̱ bu-u ro, wa ho̱g no̱m-u̱ bo̱ de̱ u̱t-war.>> 
\v 23 Se̱ Biturus toot u̱n u̱-me̱ u-bu, wa yu̱' u̱n be-de̱ m-roog.
\p Da-u̱ is gase̱ Biturus nok u̱ u̱n ne̱, tu̱msu̱ e̱ke̱n a-doru̱ Ye̱so̱ du̱gu̱ Jopa e̱ shu̱'u̱ wu̱n. 
\v 24 U̱ ho̱-du̱ u-tu̱tu̱rse̱ u̱n to̱ u̱ Kasariya. Koniriyus o̱gu̱ e̱stu̱ u̱n, se̱ wa fagu̱n o̱r-u̱t wa ne̱ u̱ hu̱u̱b-tu̱ u̱r-shu̱'u̱t u̱ wane̱ be̱e̱t. 
\v 25 Da-u̱ Biturus cwaye̱ u-bu, Koniriyus bit wu̱n wa he u̱t-jwu̱n wa no̱mu̱ wu̱n sekmu̱sse̱ wu̱n. 
\v 26 Biturus zu̱ wa yu̱ne̱, wa zu̱, <<Yu̱ne̱ u̱r-ees, Ko̱me̱ ne̱t wa u̱m o̱ye̱.>>
\p
\v 27 Biturus o̱ te̱k-u̱ u̱s-rem, wa aru̱k m-cwa u̱-me̱ se̱ wa bit u̱t-ne̱t u-tát. 
\v 28 Wa zu̱ u̱n, <<No̱ nak u̱zu̱ pas-du̱ bo̱r-u Yahuda-ne̱ de̱ u̱ wa-yahuda no̱m-u̱t u̱r-karu̱g u̱ wa za-Yahuda-ne̱. Se̱di Ru̱-u̱ ko̱sku̱ me̱ u̱zu̱ a u̱m fag waku̱n za u-he̱n da ko̱ wa-u̱s-gu̱r da. 
\v 29 De̱ wu̱te̱ da na to̱mne̱ u̱m haan u̱m gu̱gu̱mte̱ da, u̱ da-o̱ hen u̱m u̱t-sa u̱m nap no̱m-u̱ no̱ fog-tu̱ me̱.>>
\p
\v 30 Koniriyus shu̱s wa zu̱, <<U̱t-ho̱ u̱t-nas tu̱ arke̱, ho̱n-ho̱n u̱s-kwam u̱s-tu̱t su̱ m-rim, u̱m o̱ te̱k-u̱ u̱s-to̱o̱g u̱ bu-u ri, se̱ u̱m hyen waku̱n u̱ ees u̱ shu̱ ri u̱ cwu̱-tu̱ m-baku̱t ne̱ sok. 
\v 31 Ne̱t-u̱ wa zu̱ me̱, <Koniriyus Ru̱-u̱ ho̱k to̱o̱g-u̱s ró, u̱ se̱ge̱-du̱ bo̱ no̱me̱ a-u̱r-ko̱b-ne̱ be̱e̱t, Ru̱-u̱ baku̱ste̱ u̱ bo̱ ne̱. 
\v 32 To̱m u̱ Jopa na fagu̱n Simo̱n, wu̱na zu̱ye̱ Biturus, wa cu̱ste̱ u̱ bu-u Simo̱n wa-swam u̱t-ka, wu̱ bu-u wa o̱ dapu̱s m-sa.> 
\v 33 De̱ wu̱te̱ u̱m tom na fagu̱n bo̱, tu̱msu̱ no̱ng u̱r-zwar u̱ bo̱ hatu̱n. It mo̱ro̱gte̱ u̱ ke̱nu̱ u-Ru̱, remu̱ it ho̱g no̱m-u̱ wa u̱t-sa bo̱ waru̱ it.>>
\p
\v 34 Biturus he̱e̱se̱ no̱mu̱ u̱n u̱s-rem u̱zu̱, <<U̱ da-o̱ u̱m nak u̱t-nip u̱zu̱ Ru̱-u̱ ko̱ste̱ m-ku̱u̱k da. 
\v 35 Wa ku̱b ne̱t-tu̱ ko̱-uyan dak-o̱ i o̱ gye̱r-u ro, tu̱msu̱ ne̱t-tu̱ o̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱ Ru̱-u̱ u̱t-sa. 
\v 36 No̱ nak to̱mu̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ m-ha u̱du̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱, warru̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r su̱ shu̱'u̱t-du̱ m-yar su̱ Ye̱so̱ Kiristi, wu̱na o̱ Wa-ko-uyan u̱ kowan. 
\v 37 No̱ nak no̱m-u̱ no̱me̱ u̱-me̱ dak-u̱ Yahudiya, na takku̱n u Gariri, da Yohanna he̱e̱se̱ bu̱t-tu̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱. 
\v 38 No̱ nak mo̱t-u̱t Ye̱so̱ wa-Nazara. No̱ nak Ru̱-u̱ shu̱u̱ste̱ wa u̱ Yar-u u-Ru̱, tu̱msu̱ u̱r-be̱b ne̱. Tu̱msu̱ no̱ nak u̱ka Ye̱so̱ hu̱u̱te̱ u̱r-cwa, u̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱t so̱-to̱, u̱ hastu̱ ne̱t-ne̱ u̱s-go̱m. Wa yadu̱ m-yar u̱du̱ ne̱t-tu̱ faru̱k-u̱ no̱m u̱s-te shipse̱, remu̱ zu̱ Ru̱-u̱ o̱ u̱r-kot u̱ wu̱n ne̱.
\p
\v 39 <<In be̱e̱t kowan hyanu̱g tu̱msu̱ wa wu̱r no̱m-u̱ Ye̱so̱ no̱me̱ u̱ dak-u̱ Yahuda-ne̱ u̱ Urusharima ne̱. Tu̱-shu̱ tu̱ Urusharima ho̱o̱g wu̱n e̱ tu̱r wu̱n u̱ do̱m u-kan. 
\v 40 Ru̱-u̱ wa'ag wa yu̱ne̱ u̱ ho̱-du̱ u-tu̱tu̱rse̱ du̱gu̱ m-mar, tu̱msu̱ ne̱t-tu̱ hyanu̱g wu̱n. 
\v 41 Ne̱t-to̱ u̱t-be̱e̱t tu̱ hyane̱ wu̱n da, se̱di in, i Ru̱-u̱ dage̱ remu̱ in hyen-u̱t tu̱msu̱ in waru̱n e̱ke̱n no̱m-tu̱ in hyane̱. Tu̱msu̱ it re̱g tu̱msu̱ it swaag u̱r-kot u̱ wu̱n ne̱ da-u̱ wa yu̱ne̱ du̱gu̱-du̱ m-mar. 
\v 42 Wa wargu̱ u̱zu̱ na no̱m u̱t-bu̱t u̱du̱ u̱t-ne̱t, tu̱msu̱ na waru̱ e̱ u̱zu̱ wu̱na Ru̱-u̱ dage̱ wa shu̱'u̱t wa kwu̱p-du̱ u̱s-rem su̱ i o̱ te̱k-u̱ u̱r-fat u̱ i mare̱ ne̱. 
\v 43 A-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ be̱e̱t e̱ waru̱g u̱zu̱ wu̱ ya' jab-u̱ wu̱n ne̱ wa u̱t-kwu̱m jaas-du̱ u̱t-ba'as u̱ te̱k-u̱ dim-u̱r ro.>>
\p
\v 44 Biturus o̱ te̱k-u̱ warru̱ rem-u̱s sin-se̱, Yar-u u-Ru̱ he̱e̱n u̱ do̱m-u̱ kowan wu̱ ho̱ge̱ rem-se̱. 
\v 45 Yahuda-ne̱ a-dor i haane̱ u̱r-kot u̱ Biturus ne̱ e̱ hu̱ mu̱rimmo̱ remu̱ zu̱ i za-yahuda-ne̱ da kwu̱mu̱g Yar-u u-Ru̱. 
\v 46 A-doru̱ Yahuda-ne̱ ho̱k no̱mu̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ remu̱ zu̱ u̱n ho̱k ne̱t-u̱t to̱ u̱s-rem u̱ to̱ko̱n rem-to̱ e̱ vom u-Ru̱.
\p Se̱ Biturus zu̱, 
\v 47 <<¿Waku̱n o̱ro wu̱ de̱ u̱t-hoos na no̱mu̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱? E̱ kwu̱mu̱g Yar-u u-Ru̱ u̱ka in kumte̱.>> 
\v 48 Se̱ Biturus zu̱ o̱r-u̱t wa no̱mo̱n u̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, u̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi. Se̱ ne̱t-tu̱ bu-u Ko̱niriyus kon u̱zu̱ Biturus u̱ shu̱'u̱t u̱ u̱n ne̱ u̱t-ho̱ cashi.
\c 11
\s1 Biturus waru̱g pama-u wa
\p
\v 1 A-To̱mu̱ Ye̱so̱ u̱ a-dor-ne̱ u̱-me̱ dak-u̱ Yahudiya u-be̱e̱t e̱ ho̱k u̱zu̱ i za-Yahuda-ne̱ da, e̱ kabu̱g rem-su̱ u-Ru̱. 
\v 2 Da-u̱ Biturus do̱'e̱ u̱ Urusharima e̱ke̱n i-yate̱ Yahuda-ne̱ a-dor, i na no̱me̱ u̱r-pe̱s, e̱ no̱mu̱ wu̱n u-har. 
\v 3 E̱ zu̱, <<¿Remu̱ u-yan o̱ bo̱ de̱te̱ u̱du̱ i nomte̱ u̱r-pe̱s da, har bo̱ re̱ no̱m u̱t-re̱ u̱ u̱n ne̱?>>
\p
\v 4 Biturus he̱e̱se̱ waru̱ u̱n u̱r-zwar ne̱. Wa zu̱, 
\v 5 <<U̱m o̱ u̱ bo̱-u̱ Jopa u̱m o̱ u̱s-to̱o̱g, se̱ u̱m nom u-hyan. U̱m hyen o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱ cu̱zu̱n du̱gu̱ do̱m u-ru̱ u̱ka kus-u yat-o̱ u̱ nu-u̱t wa ne̱ u̱t-naas, har o̱ teen u̱ dapu̱s me̱. 
\v 6 Da-u̱ u̱m gwate̱ u̱r-zwar ne̱, u̱m hyen u̱t-bisa i na-su̱ u̱s-nas, u̱ bisa-tu̱ u̱r-do̱g ne̱, u̱ i za u̱s-na ne̱, u̱ no i me̱ u̱r-do̱g ne̱. 
\v 7 Tu̱msu̱ u̱m hog yaku̱n cwar-ya yu̱ zu̱ me̱, <Biturus, yu̱ne̱, bo̱ pan, bo̱ tu̱.>
\p
\v 8 <<Se̱ u̱m zu̱, <Iya o̱ da! Wa-ko-uyan, u̱m tamu̱g re̱-du̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱ bo̱r-u̱t it Yahuda-ne̱ kabe̱ u̱ za u-he̱n da.>
\p
\v 9 <<U̱m sur m-ho̱g u-cwar u-yu̱ru̱mse̱ du̱gu̱ u-ru̱ yu̱ zu̱ye̱, <No̱m-u̱ Ru̱-u̱ muute̱ u-he̱n a-bo̱ kab o̱ za u-he̱n da.> 
\v 10 Na no̱ng inya u̱so u-tu̱t kanda na ku̱b-u̱t no̱m-u̱t to̱ m-mu̱ u̱ do̱m-u̱ u-ru̱.
\p
\v 11 <<U̱ te̱k-u̱ da-u o̱ se̱ ne̱t-ne̱ tu̱t rwu̱u̱n, e̱ ees u̱ is u-bu u̱ u̱m o̱tte̱. Na to̱mgo̱n e̱ du̱gu̱ Kasariya u̱ haan u̱du̱ ri. 
\v 12 Se̱ Yar-u u-Ru̱ zu̱ me̱, a u̱m no̱m dorog-su̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ da, u̱m dor u̱n. O̱r-u̱t ri ne̱t-ne̱ ine̱ shishin e̱ shu̱'u̱ me̱ m-ha u̱ Jopa har u̱ me̱ bu-u Kaniriyus. 
\v 13 Se̱ wa waru̱ it u̱ka wa hente̱ wa-To̱m u-Ru̱ eeste̱ u̱ bu-u ro, wa-To̱m u-Ru̱ zu̱, <To̱m m-ha u̱ Jopa na fagu̱n Simo̱n, wu̱ na zu̱ye̱ Biturus. 
\v 14 Wa de̱ haatu̱n bo̱ rem-su̱ bo̱ do̱te̱ kwu̱m-du̱ u-u̱ku̱r bo̱ u̱ ne̱t-tu̱ bu-u ro ne̱ be̱e̱t.>
\p
\v 15 <<Ba u̱m he̱e̱se̱ no̱mu̱ u̱n u̱s-rem, se̱ Yar-u u-Ru̱ he̱e̱n u̱ do̱m-u̱ u̱n, u̱ka he̱te̱n it u̱r-taku̱n. 
\v 16 Se̱ u̱m baku̱s rem-su̱ Wa-ko-uyan u̱ka se̱ zu̱tte̱, <Yohanna no̱ng u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, na de̱ no̱mu̱ no̱ u̱ Yar-u u-Ru̱.>\f + \fr 11:16 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Pama 1:5\xt*. \f* 
\v 17 Ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ Ru̱-u̱ no̱ngu̱ u̱n u-nya ho̱n-ho̱n u̱ka wa yete̱ in, da-u̱ in ya'e̱ u̱t-nip u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ Kiristi, tu̱msu̱ u̱m ko̱rge̱ u̱m hoos u-Ru̱ da!>>
\p
\v 18 Da Yahuda-ne̱ u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ ho̱ge̱ iya, e̱ taag u̱ no̱m-u̱ e̱ de̱ u̱t-zu̱. Se̱ e̱ vo̱m u-Ru̱, e̱ o̱ u̱t-zu̱, <<Ko i za-yahuda-ne̱ da Ru̱-u̱ no̱ngu̱ e̱ fu̱n-yu̱ yage̱-du̱ u̱t-ba'as u̱ kwu̱m-du̱ u̱r-fat ne̱.>>
\s1 A-doru̱ Ye̱so̱ u̱ bo̱-u̱ Antakiya
\p
\v 19 Da-u̱ na ho̱ Istifanus, Yahuda-ne̱ hu̱ yadu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱r-ko̱b. Remu̱ iya a-doru̱ Ye̱so̱ bu̱ru̱g m-ha to̱ko̱n bo̱-to̱. E̱ke̱n do̱'e̱ dak-u̱ Finikiya u̱ Sayifurus\f + \fr 11:19 \fr*\ft Sayifurus dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* ne̱ u̱ bo̱-u̱ Antakiya ne̱. E̱ o̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱du̱ Yahuda-ne̱ u̱ wa-u̱r-e'. 
\v 20 Se̱di e̱ke̱n a-dor-ne̱ o̱ro du̱gu̱ Sayifurus u̱ Sayirin-ne̱ e̱ do̱'e̱ u̱ Antakiya e̱ no̱me̱ i za-yahuda-ne̱ da u̱s-rem, e̱ o̱ waru̱ u̱n Rem-su̱ m-Re̱me̱r su̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱. 
\v 21 Be̱b-du̱ u-Ru̱ o̱ u̱r-kot u̱ u̱n ne̱ har ne̱t-ne̱ u-tát e̱ yage̱ u̱t-ba'as e̱ byu̱ru̱n u̱du̱ Wa-ko-uyan.
\p
\v 22 Rem-su̱ no̱mu̱ na no̱me̱ u̱ Antakiya teeg u̱du̱ a-dor i o̱ u̱ Urusharima, ban-du̱ a-doru̱ Ye̱so̱ tok Baraba m-ha u̱ Antakiya. 
\v 23 Da-u̱ wa haane̱ se̱ wa hyen no̱m-u̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ u̱n, se̱ wa nom u̱r-so̱. Se̱ wa sur m-ya u̱n shiriktin-mu̱ jab u̱zu̱, u̱n shu̱'u̱t u̱ te̱k-u̱ yadu̱ jab u̱du̱ Wa-ko-uyan u̱-me̱ jab-u̱s u̱n. 
\v 24 Baraba ne̱t-u̱ u̱r-ka wa, tu̱msu̱ Yar-u u-Ru̱ o̱ dor-tu̱ wu̱n, tu̱msu̱ wa o̱tte̱ yadu̱ jab. U̱t-ne̱t u-tát e̱ byu̱ru̱n u̱du̱ Wa-ko-uyan.
\p
\v 25 Du̱gu̱ ku̱n se̱ Baraba do̱'e̱ u̱ Tarsus u̱ sa-u Shawuru. 
\v 26 Da-u̱ wa bite̱ wu̱n u̱ ku̱n, se̱ wa haatu̱n wu̱n u̱ Antakiya. U-hak u-gan ho̱n-ho̱n, u̱n o̱ u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱, e̱ o̱ no̱mu̱ ne̱t-ne̱ u-tát u̱t-ko̱se̱. U Antakiya o̱ na he̱e̱ste̱ fag-du̱ a-dor Kirista-ne̱.
\p
\v 27 U da-u o̱ e̱ke̱n a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ haan u̱ Antakiya du̱gu̱ Urusharima. 
\v 28 Wagan u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n, na zu̱ wa Agabus, wa yu̱ne̱ u̱r-ees, wa nom u̱s-rem u̱ te̱k-u̱ be̱b-du̱ Yar-u u-Ru̱. Wa zu̱ na u̱t-no̱m u̱s-me̱r u-dak u-be̱e̱t. (Na no̱ng se̱ hen u̱ da-u̱ Sisar Kawudikiya o̱o̱ge̱ u̱r-faru̱k.) 
\v 29 Se̱ a-dor Ye̱so̱ dorog u̱ jab-u̱ e̱ u̱zu̱ e̱ tom-tu̱ o̱r-u̱t e̱ ne̱ i o̱ Yahudiya u̱r-se̱ge̱, kowan ku̱b no̱m wa de̱ u̱t-kere̱ u̱t-ya. 
\v 30 Iya o̱ hen e̱ nomte̱, e̱ yasu̱ Baraba tom e̱ Shawuru se̱ge̱-u̱r e̱ m-ha u̱du̱ tu̱-shu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱ Urusharima.
\c 12
\s1 Here̱ ho̱o̱g Yakubu se̱ Ru̱-u̱ ruut  //  Biturus du̱gu̱ kur-u̱ m-to̱k
\p
\v 1 U̱ te̱k-u̱ da-u o̱ Here̱ Agarifa Faru̱k he̱e̱se̱ yadu̱ e̱ke̱n a a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ u̱r-ko̱b. 
\v 2 Here̱ wa'ag karma-ne̱ ho Yakubu hu̱no-u Yohanna u-van. 
\v 3 Da-u̱ wa hyane̱ u̱zu̱ Yahuda-ne̱ ho̱k zwarru̱ no̱m-u̱ wa no̱me̱, se̱ wa maas Biturus ko̱wa. Tun-to̱ no̱m-to̱ u̱t-be̱e̱t na no̱mu̱g to̱ u̱ da-u̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱r-Be̱re̱di du̱ za m-Yis. 
\v 4 Da-u̱ Here̱ maase̱ Biturus wa wu̱ wu̱n u̱ me̱ bu-u m-to̱k, wa wu̱ karma-ne̱ o̱p u̱ shishin e̱ e̱' wu̱n. Wa wa'ag jab u̱zu̱ ana tase̱ Mo̱ro̱g-du̱ za m-Yis, wa de̱ kwu̱pu̱ wu̱n u̱s-rem tu̱msu̱ wa wu̱n u̱r-ko̱b u̱-me̱ u̱t-ne̱t. 
\v 5 Da-u̱ Biturus o̱ u̱ me̱ bu-u m-to̱k ban-du̱ a-doru̱ Ye̱so̱ hu̱ u̱ no̱m-du̱ u̱s-to̱o̱g u̱du̱ u-Ru̱ u̱ remu̱ wu̱n.
\s1 Na ruute̱ Biturus du̱gu̱  //  bu-u̱ m-to̱k
\p
\v 6 U̱ te̱k-u̱ m-gyu̱p kanda Here̱ woot jab u̱zu̱ a is-u̱ gase̱ wa de̱ kwu̱pu̱ Biturus u̱s-rem, Biturus o̱ m-gag u̱ ho-su̱ kwam-ne̱ u̱s-yu̱r tu̱msu̱ wa o̱ m-roog u̱ te̱k-u̱ me̱ a-m-gag ne̱ yu̱r. Ne̱t-tu̱ o̱ e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k e̱ o̱o̱g u̱ is bu-u̱ m-to̱k u̱r-e'. 
\v 7 Za rem wa-To̱m u-Ru̱ rwu̱u̱n, zu̱n-mu̱ mok u-kur u-be̱e̱t. Se̱ wa-to̱m u-Ru̱ tu̱m Biturus u̱-kit wa zu̱st wu̱n. Wa zu̱ wu̱n, <<Yu̱ne̱!>> Se̱ ho-su̱ kwam ku̱smu̱sse̱ du̱gu̱ kom-u̱t Biturus.
\p
\v 8 Wa-To̱m u-Ru̱ zu̱ wu̱n, <<Wa to̱ggo̱-u ró, u̱t-ka'at ne̱.>> Se̱ wa wu̱, wa-To̱m u-Ru̱ zu̱ wu̱n, <<Ho̱bge̱ bo̱rgo̱-u ró, bo̱ do̱ro̱n me̱.>> 
\v 9 Se̱ Biturus yu̱ne wa dor wu̱n, wa nak u̱zu̱ no̱m-u̱ wa-To̱m u-Ru̱ o̱ u̱t-no̱m nip-to̱ da, wa kabu̱g u̱zu̱ bo̱-o̱ wa o̱tte̱. 
\v 10 Da-u̱ u̱n arke̱ a-u̱r-e'-ne̱ i u̱r-taku̱n u̱ i u-yu̱ru̱mse̱ ne̱ u̱n te is-yu̱ u-kwam yu̱ cwa-du̱ gas-u̱ u-bo̱. Is-yu̱ upus u̱ hi-u̱r wa, se̱ u̱n ru, u̱n teeg be-du̱ fu̱n-yu̱ tu̱u̱ste̱, se̱ wa-to̱m u-Ru̱ yage̱ wu̱n.
\p
\v 11 Da tase̱ Biturus mu̱u̱n u̱ te̱k-u̱ dorog-u̱s se̱ wa zu̱, <<U̱ da-o̱ u̱m nak Ru̱-o̱ to̱mne̱ wa-to̱m-u̱ wa, wa u̱ku̱r me̱ du̱gu̱ kom-u̱t Here̱ tu̱msu̱ u̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ ne̱ tu̱ Yahuda-ne̱ o̱gu̱ zo̱ngte̱ no̱mu̱ me̱.>>
\p
\v 12 Da-u̱ Biturus hyane̱ iya, se̱ wa hu̱ u̱ bu-u Me̱ri ne̱ ino-u Yohanna wu̱ na zu̱ye̱ Markus. Ku̱na ne̱t-tu̱ mo̱ro̱gte̱ e̱ o̱ u̱s-to̱o̱g. 
\v 13 Da-u̱ wa ko̱o̱te̱ is-u̱ pyu̱ u-bu, e̱ke̱n gwu̱p-e̱, i o̱ m-ank u̱ bu-u o̱ wu̱na zu̱ye̱ Roda, wa rwu̱u̱n wa hyan wu̱ o̱ u̱-do̱. 
\v 14 Da-u̱ wa nape̱ u̱zu̱ cwar-u Biturus ya, se̱ wa nom u̱r-so̱ sok. U̱ remu̱ u̱r-so̱ wa haag u̱ ups-u is da, se̱ wa jaru̱g m-so̱m m-mu̱ wa waru̱ u̱n u̱zu̱ Biturus o̱ ees u̱ is u-bu.
\p
\v 15 Se̱ e̱ zu̱ wu̱n, <<Bo̱ o̱ u-dak!>> Se̱di Roda hen wa re shu̱ u̱ waru̱ u̱n u̱zu̱ Biturus wa, e̱ hen e̱ zu̱, <<Yar-u rò o̱.>>
\p
\v 16 Biturus hu̱ ko̱o̱t u-is. Da-u̱ e̱ upse̱, e̱ hyen Biturus no̱m-u̱ ho e̱ mu̱rimmo̱ sok. 
\v 17 Wa hen wa no̱mu̱ u̱n u-kom u̱zu̱ u̱n ho̱ u̱s-ram, u̱ da-u o̱ wa waru̱ u̱n u̱ka Ru̱-u̱ rwu̱ttu̱n wu̱n u̱ me̱ bu-u̱ m-to̱k. Tu̱msu̱ wa zu̱, <<Waru̱n Yakubu u̱ o̱r-u̱t ri ne̱ be̱e̱t rem-u̱s sin-se̱>> Du̱gu̱ ku̱n wa yu̱ne̱ wa do̱'e̱ u̱ de̱ku̱n be-de̱.
\p
\v 18 Da-u̱ is gase̱, gwu̱z yu̱ne̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ a-m-gag ne̱ u̱ remu̱ no̱mu̱ kume̱ Biturus. 
\v 19 Da-u̱ Here̱ wa'e̱ karma-ne̱ goot wu̱n e̱ hyanu̱g Biturus da. Se̱ wa no̱mu̱ u̱n u̱r-shu̱t u̱zu̱, <<¿Remu̱ u-yan o̱ no̱ yakte̱ Biturus ruut?>> E̱ kerge̱ zu̱du̱ o̱ko̱n da. Se̱ wa zu̱ karma-ne̱, e̱ kab karma-ne̱ i no̱me̱ u̱r-e' e̱ do̱'e̱ e̱ ho̱rru̱sse̱ e̱. Du̱gu̱ ku̱n se̱ Here̱ aru̱k m-ha Yahudiya tu̱msu̱ wa no̱mo̱n u̱t-ho̱ cashi Kasariya.
\s1 Maru̱-m Here̱
\p
\v 20 U̱ te̱k-u̱ da-u̱ o̱ Here̱ hog u̱s-ryab u̱ ne̱t-tu̱ Taya u̱ Sido̱n ne̱. Se̱ u̱n du̱g to̱ko̱n ne̱t-to̱ e̱ haan u̱du̱ Here̱. U̱n baag u̱ kwu̱ng u̱r-be̱b du̱gu̱-du̱ Biratus yu̱-shu̱ i o̱ m-ank u̱-me̱ u-pada u̱zu̱ wa waru̱ Here̱ u̱zu̱ u̱n o̱ sa-u̱ shu̱'u̱t-du̱ m-yar u̱ wane̱ remu̱ zu̱ du̱ ro de̱ u̱n wu̱te̱ jab-u̱ kwu̱m-du̱ no̱m u̱t-re̱.
\p
\v 21 U̱ te̱k-u̱ ho̱-du̱ u̱n dage̱, Here̱ Faru̱k wu̱ cwu̱-tu̱ u̱r-faru̱k, wa shu̱'u̱t u̱ pora-du̱ u̱r-faru̱k wa no̱mu̱ u̱t-ne̱t u̱s-rem. 
\v 22 Da-u̱ ban-du̱ u̱t-ne̱t ho̱ge̱ iya, se̱ e̱ yu̱ns u̱s-cwar u̱n hu̱ u̱t-zu̱, <<Ho̱go̱n sin-se̱, Cwar-yu̱ o̱ko̱n ru̱-u̱ o̱, yu̱ ne̱t ya da.>> 
\v 23 Za rem, ku̱na wa-To̱m u-Ru̱ gu̱pte̱ wu̱n, remu̱ zu̱ wa no̱ngu̱ u-Ru̱ m-sek da, se̱ zwatu̱ hu̱ re̱-du̱ wu̱n har wa mu̱ru̱s.
\p
\v 24 Se̱ rem-su̱ u-Ru̱ re u-shu̱ m-cwa ko he̱ne̱, Ne̱t-tu̱ kabe̱ Ye̱so̱ hu̱ swu̱ru̱n.
\p
\v 25 Da-u̱ e̱ tase̱ pama-u e̱, se̱ Baraba e̱ Shawuru mu̱u̱n du̱gu̱ Urusharima. E̱ mu̱u̱n u̱ Yohanna ne̱ wu̱ na zu̱ye̱ Markus.
\c 13
\s1 Na dak Baraba e̱ Shawuru
\p
\v 1 U̱-me̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱ i o̱o̱ge̱ u̱ Antakiya u̱ dak-u̱ Siriya-ne̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱ a-u̱t-ko̱se̱ ne̱, wato:
\li Baraba e̱
\li Simiyo̱n wu̱ na zu̱ye̱, <<Ne̱t-u̱ rim-o̱,>>
\li U̱ Rushiyo̱s du̱gu̱ Sayirin,
\li U̱ Manayen wu̱ yu̱ne̱ u̱r-kot e̱ Here̱ Antipas Faru̱k,
\li Tu̱msu̱ u̱ Shawuru.
\m
\v 2 Da-u̱ e̱ o̱o̱ge̱ no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk, u-swaat ne̱, se̱ Yar-u̱ u-Ru̱ zu̱, <<Ku̱ngu̱ssu̱n me̱ Baraba e̱ Shawuru remu̱ pama-u̱ u̱m dagu̱ u̱n u̱n no̱m.>> 
\v 3 Da-u̱ u̱n tase̱ u-swaat u̱s-to̱o̱g ne̱, se̱ u̱n doru̱ Baraba e̱ Shawuru u̱t-kom u̱n wa-u̱ u̱n nu-u so̱-o̱, remu̱ pama-u̱ Ru̱-u̱ ya e̱, u̱n zu̱ e̱, e̱ aru̱k.
\s1 Baraba e̱ Shawuru haag  //  u̱ sa-mu̱ Sayifurus
\p
\v 4 Da Yar-u u-Ru̱ to̱me̱ Baraba e̱ Shawuru, e̱ do̱'e̱ u̱ bo̱-u̱ Sarukiya, du̱gu̱ ku̱n u̱n to u̱-me̱ u-hat m-ha Sayifurus.\f + \fr 13:4 \fr*\ft Sayifurus dak-o̱ u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* 
\v 5 Da u̱n teye̱ bo̱-u̱ Saramis, u̱n wu̱r rem-su̱ u-Ru̱ u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱ tu̱ Yahuda-ne̱. Yohanna e̱ Markus o̱ u̱r-kot u̱ u̱n ne̱, wa o̱ se̱gu̱ u̱n.
\p
\v 6 Da-u̱ u̱n tase̱ narru̱ Sibirin u-be̱e̱t m-ha da-u̱ u̱n tene̱ bo̱-u̱ Bafos. Ku̱na u̱n goton u̱ waku̱n wa-u-gwat wa ne̱, wu̱na foge̱ Wa'-u̱ Joshuwa. Wa-Yahuda wa, wu̱ ko̱se̱ u̱zu̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ wa, se̱di wu̱ u̱s-bi wa. 
\v 7 Wa o̱ hu̱u̱b-u̱ Wa-u-dak Sarjiyus Burus, Burus ne̱t wa-m-nap ne̱ sok. Se̱ wa fog Baraba e̱ Shawuru remu̱ zu̱ wa u̱t-sa wa ho̱g rem-su̱ u-Ru̱. 
\v 8 Se̱ Arimas wa-u̱ Joshuwa wa-u-gwatu̱ wa, wa gu̱gu̱m do̱rru̱ rem-u̱s u̱n, wa u̱t-sa wa par Wa-u-dak a wa ya' jab u̱du̱ Ye̱so̱ da. 
\v 9 Se̱ Shawuru wu̱ na zu̱ye̱ Burus, Yar-u u-Ru̱ dor-u̱t wa, se̱ wa saku̱ Arimas u̱r-is. 
\v 10 Wa zu̱, <<Bo̱ wa'-u̱ faru̱k-u̱ no̱m u̱s-te! Bo̱ tonte̱ no̱m-u so̱-o̱ da, bo̱ o̱tte̱ jab-u̱ rak-su̱ u̱t-ne̱t, u̱ jab-u̱ yo̱-o̱ ne̱. Yage̱ bargu̱ssu̱ nip-u̱t Wa-ko-uyan u̱s-bi 
\v 11 U̱ da-o̱ hen Ru̱-u̱ de̱ ya bo̱ u̱r-ko̱b, bo̱ de̱ u̱t-shu̱'u̱t po̱. Bo̱ de̱ no̱m-du̱ u-da, bo̱ za hyan-du̱ zu̱n-mu̱ u̱r-ho̱ da.>> Za rem se̱ wa po̱, u̱ka wu̱ o̱ u̱-me̱ u-cwu̱m, se̱ wa hu̱ pama u̱t-vu̱bu̱g remu̱ wa kum-u̱t wu̱ de̱ shu̱p-du̱ wa u-kom wa nak-du̱ wa. 
\v 12 Da-u̱ Wa-u-dak hyane̱ no̱m-u̱ no̱me̱, se̱ wa yu̱' jab wa o̱ mu̱rimmo̱ u̱ ko̱se̱-tu̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱.
\s1 Ha-m Burus ne̱ u̱ Ferga u̱  //  dak-u̱ Famfiriya
\p
\v 13 Se̱ Burus u̱ hu̱u̱b-u̱t wa ne̱ yu̱ne̱ du̱gu̱ Bafos u̱ me̱ u-hat, e̱ do̱'e̱ u̱ Ferga u̱ dak-u̱ Famfiriya. Yohanna wu̱ na zu̱ye̱ Markus wa som u̱n, wa mu̱ u̱ Urusharima. 
\v 14 U̱n hen u̱n re shu̱ du̱gu̱ Ferga, u̱n do̱'e̱ u̱ bo̱-u̱ Antakiya u̱ dak-u̱ Bisidiya. U̱ Ho̱-du̱ u̱r-Hure̱ Yahuda-ne̱ u̱n cwaag u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱n shu̱'u̱t. 
\v 15 Da-u̱ na tase̱ m-karu̱nte̱ du̱gu̱ ko̱se̱-u̱t Mosa, u̱ ran-tu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱, se̱ yu̱-shu̱ bu-u̱ u̱t-ko̱se̱ tom u̱du̱ u̱n u̱zu̱, <<O̱r-u̱t it, a no̱ o̱tte̱ no̱mu̱ no̱ de̱ waru̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ no̱ swu̱r-tu̱ e̱ shiriktin-mu̱ jab, waru̱n it.>>
\p
\v 16 Se̱ Burus yu̱ne̱ u̱r-es, wa jaku̱s kom-u̱ u̱s-cwa rò u̱ka ne̱t-tu̱ do̱te̱ e̱r-ru̱ wu̱n. Se̱ wa zu̱, <<No̱ o̱r-u̱t ri Isra-ne̱, u̱ i za-Yahuda-ne̱ da, i no̱me̱ u-Ru̱ u̱t-huuk, \f + \fr 13:16 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da. \ft*\f* ho̱o̱n u̱s-ram. 
\v 17 Ru̱-u̱ it Isra-ne̱ no̱me̱ u̱t-huuk, wa dak u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in e̱ shu̱'u̱t ne̱t-u̱t wa, tu̱msu̱ wa wa'ag e̱ sur u-tát, da-u̱ e̱ o̱o̱ge̱ u̱r-yu̱ u̱ dak-u̱ Masar. Da-u̱ hak-su̱ arke̱, Ru̱-u̱ se̱kku̱ u̱n u̱ be̱b-u̱r wa. Wa rwu̱tu̱n du̱gu̱ dak-u o̱. 
\v 18 Wa kere̱ gag-du̱ jab-u̱ u̱n ne̱ m-te u̱s-hak u̱t-shik u̱t-yu̱r u̱ me̱ u̱r-do̱g. 
\v 19 Da-u̱ wa wa'e̱ Isra-ne̱ re u̱t-rem u̱t-ta'er m-gag i o̱o̱ge̱ u̱r-yu̱ u̱ dak-u̱ Kan'ana, wa ye Isra-ne̱ kwu̱m-tu̱ dak-u o̱. 
\v 20 Tunto̱ no̱m-to̱ u̱t-be̱e̱t, na no̱ng to̱ u̱ te̱k-u̱ u̱s-hak u̱t-ko̱k u̱t-nas u̱t-shik u̱t-yu̱r u̱ o̱p.
\p <<Da tase̱ Ru̱-u̱ wa'-u̱ u̱n a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱, har u̱ haan u̱ da-u wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Samaira. 
\v 21 U̱ da-u o̱ u ko̱n u̱ na ya' u̱n faru̱k wu̱ de̱ shu̱'u̱tu̱ faru̱ku̱ u̱n. Se̱ Ru̱-u̱ ye u̱n Shawuru wa'-u̱ Kish, ne̱t u̱ ko̱-u̱r Banyami, wu̱ no̱me̱ u̱r-faru̱k u̱s-hak u̱t-shik u̱t-yu̱r. 
\v 22 Da-u̱ Ru̱-u̱ haste̱ Shawuru, wa ye' u̱n Dawuda wa shu̱'u̱t faru̱k-u̱ u̱n. Ru̱-u̱ no̱ng u̱s-rem u̱ Dawuda u̱zu̱, <U̱m byu̱k-u̱t Dawuda wa'-u̱ Jesse, ne̱t wa wu̱ u̱t-sa wa no̱m no̱m-u̱ u̱m u̱t-sa. Tu̱msu̱ wa de̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱ u̱m u̱t-sa u-be̱e̱t.>
\p
\v 23 <<Du̱gu̱ ko̱-u̱r ne̱t uno̱ Ru̱-u̱ hattu̱n Isra-ne̱ Wa-u-U̱ku̱r, Ye̱so̱, u̱ka wa este̱ u̱s-rem. 
\v 24 Kanda haan-u̱r Ye̱so̱, Yohanna Wa-u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ wargu̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱ u̱t-be̱e̱t e̱ yage̱ u̱t-ba'as tu̱msu̱ e̱ ko̱n u-Ru̱ wu̱ nome̱ u̱r-ho̱, na no̱mu̱ e̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱. 
\v 25 Da Yohanna ha taas no̱m-u̱ wa u̱t-no̱m, se̱ wa zu̱, <¿No̱ o̱ m-hyan me̱ wa o̱ Kiristi, wu̱ Ru̱-u̱ nomte̱ este̱du̱ u̱s-rem wa u̱t-to̱mo̱n? Me̱ wa da. Se̱di Kiristi de̱ haan za m-tumb. U̱m ko̱rge̱ u̱m ust go̱r-su̱ ka'at-u̱t wa da.>
\p
\v 26 <<No̱ o̱r-u̱t ri, ko̱-u̱r Ibrahi, tu̱msu̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da I no̱me̱ u-Ru̱ u̱t-huuk,\f + \fr 13:26 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da. \ft*\f* u̱du̱ in do̱'e̱ Ru̱-u̱ to̱mtu̱n rem-su̱ u-u̱ku̱r u̱ sin-se̱. 
\v 27 Remu̱ zu̱ i o̱ shu̱'u̱t u̱ Urusharima u̱ i-yate̱ ne̱ be̱e̱t e̱ nak u̱zu̱ wu̱na o̱ Wa-u-U̱ku̱r da. Ko-uyan ho̱-du̱ u̱r-hure̱ de̱ du̱ Yahuda-ne̱, u̱n karu̱nte̱ no̱m-tu̱ Wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ pane̱, u̱n gwa'ag nu-du̱ no̱m-u̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ pane̱ u̱ mo̱ttu̱ Ye̱so̱ Kiristi da. U̱n no̱mu̱g no̱mu̱ shu̱u̱ste̱ rem-su̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ ware̱, remu̱ ho̱-du̱ Ye̱so̱ du̱ u̱n no̱me̱. 
\v 28 Ko ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ na byu̱k-u̱t wa u̱t-ba'as ne̱ tu̱ ko̱re̱ na ho wa da, se̱di ne̱t-tu̱ kon Biratus u̱zu̱ na ho̱ Ye̱so̱. 
\v 29 U̱n no̱ngu̱ Ye̱so̱ no̱m-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t tu̱ A-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ pane̱ m-tumb ne̱ u̱zu̱ ne̱t-to̱ no̱mu̱ wu̱n. U̱n cu̱stu̱n war-u ro du̱gu̱ do̱m u-kan u̱n cin u̱-me̱ u-sag. 
\v 30 Se̱di Ru̱-u̱ yu̱ns wu̱n du̱gu̱ marimari-ne̱. 
\v 31 U̱t-ho̱ u-tát u ko̱se̱ hi-u̱r ro u̱du̱ i no̱ke̱ u̱ wu̱n ne̱ m-ha du̱gu̱ Gariri m-ha Urusharima. U̱n shu̱'u̱te̱ u̱ka i hyane̱ tu̱msu̱ e̱ o̱ war-ru̱ rem-u̱s ro u̱du̱ u̱t-ne̱t u̱ da-o̱.
\p
\v 32 <<It o̱ waru̱ no̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r, no̱m-u̱ Ru̱-u̱ este̱ u̱s-rem u̱du̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in, 
\v 33 tu̱msu̱ Ru̱-u̱ shu̱u̱ste̱ to̱ u̱ remu̱ in yaag-u̱ u̱n, remu̱ yu̱nsu̱ Ye̱so̱, u̱ka o̱tte̱ m-pam u̱ o̱ko̱n se̱p-o̱ u-me̱ Ran-u̱ Se̱p-u̱ u̱t-Vam:
\q1 << <Bo̱ o̱ wa'-u̱ ri,
\q2 u̱m o̱ u̱so-u ro u̱ ya-o̱.>\f + \fr 13:33 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 2:7\xt*.\f*
\m
\v 34 Ru̱-u̱ yu̱nste̱ Ye̱so̱ du̱gu̱ marimari-ne̱, se̱ ko̱ske̱ u̱zu̱ hen Ye̱so̱ za m-mar ko u̱t-zu̱m da. Ru̱-u̱ no̱ng no̱mu̱ wa zu̱ wa u̱t-no̱m da-u̱ wa yu̱nse̱ Ye̱so̱ du̱gu̱ marimari-ne̱. Da-u̱ Ru̱-u̱ zu̱ye̱,
\q1 <U̱m de̱ hen u̱ se̱gu̱ no̱ ne̱t-u̱t ri
\q2 u̱ka u̱m no̱m-tu̱ Dawuda este̱du̱ u̱s-rem
\q1 u̱ no̱mu̱ u̱m de̱ u̱t-no̱m.>\f + \fr 13:34 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Isha 55:3\xt*.\f*
\m
\v 35 U̱-me̱ Ran-u̱ Se̱p-tu̱ u̱t-vam, o̱ko̱n Se̱p-u̱ u̱t-vam o̱ zu̱u̱g,
\q1 <Bo̱ za u̱t-yage̱ u̱ Wa-u-he̱n u̱ ro u̱ zu̱m da.>\f + \fr 13:35 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Se̱pV 16:10\xt*.\f*
\p
\v 36 <<Da-u̱ Dawuda o̱o̱ge̱ u̱r-fat, wa no̱mo̱g no̱m-u̱ Ru̱-u̱ wa'e̱ wa u̱t-no̱m. Se̱ wa mu̱r, ne̱t-tu̱ jwak wa, u̱ka e̱ nomte̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t wa, tu̱msu̱ war-u ro zu̱mu̱s. Sin-se̱ ko̱ske̱ u̱zu̱ Dawuda rem-su̱ hi-u̱r wa se̱ wa o̱tte̱ u̱-me̱ Se̱p-u̱ u̱t-vam uno̱ da. 
\v 37 Se̱di Ye̱so̱ wu̱ Ru̱-u̱ yu̱nse̱ du̱gu̱ m-mar wa zu̱mu̱g u̱-me̱ u-sag da.
\p
\v 38 <<Remu̱ iya o̱r-u̱t ri, u̱m u̱t-sa no̱ nap u̱zu̱ u̱-me̱ Ye̱so̱ inya o̱ it no̱m-tu̱ no̱ do̱nse̱-du̱ yage̱-du̱ u̱t-ba'as. 
\v 39 U̱m o̱ hen u̱ waru̱ no̱, u̱-me̱ Ye̱so̱, ne̱t be̱e̱t wu̱ ya' jab u̱du̱ wu̱n, wa u̱t-kwu̱m u-u̱ku̱r du̱gu̱ u̱t-ba'as, u̱ku̱r u̱ wa kume̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ bo̱r-tu̱ Mosa pane̱ da. 
\v 40 Gwatu̱n hi-u̱t no̱ so̱k tas no̱mu̱ Ru̱-u̱ ware̱ u̱-me̱ ran-tu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱ kum no̱ da, u̱zu̱,
\q1
\v 41 << <Ho̱go̱n no̱ a u-shiga ne̱!
\q2 No̱ no̱m mu̱rimmo̱, no̱ mar.
\q1 U̱m de̱ no̱m-du̱ o̱ko̱n
\q2 u̱ te̱k-u̱ ho̱-u̱t no̱,
\q1 u̱ no̱ zatte̱ yadu̱ jab da,
\q2 Ko waku̱n wargu̱ no̱.> >>
\p
\v 42 Burus e̱ Baraba o̱ m-rwu̱ u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ se̱ ne̱t-tu̱ kon u̱n, u̱n sur m-no̱m u̱s-rem. U̱n zu̱ Burus ne̱ u̱ no̱m rem-u̱s se̱ u̱ Ho̱-du̱ u̱r-Hure̱ du̱ o̱o̱ne̱. 
\v 43 Da-u̱ ne̱t-tu̱ bu̱rge̱ du̱gu̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱, Yahuda-ne̱ u̱ u̱t-ne̱t ne̱ u-tát u̱ i barme̱ e̱ dor fu̱n-u Yahuda-ne̱, e̱ dor Burus e̱ Baraba. E̱ hen e̱ ye' u̱n shiriktin-mu̱ jab. Burus baku̱stu̱n u̱n, u̱n no̱m u̱r-yu̱ u̱ nap-mu̱ nya-u u-Ru̱.
\p
\v 44 Da-u̱ Ho̱-du̱ u̱r-Hure̱ byu̱r-ne̱, u̱ka ne̱t-tu̱ bo̱-u o̱ u̱t-be̱e̱t e̱ karu̱gte̱ u̱ remu̱ e̱ hog-u̱t rem-su̱ Wa-ko-uyan. 
\v 45 Da-u̱ e̱ke̱n Yahuda-ne̱ hyane̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t no̱ng u-tát, e̱ hu̱ u̱r-shu̱b, e̱ hu̱ se̱-mu̱ no̱mu̱ Burus ware̱, tu̱msu̱ e̱ hu̱ pepru̱ wu̱n.
\p
\v 46 Burus e̱ Baraba nom u̱s-rem za u-gye̱r. E̱ zu̱, <<No̱ Yahuda-ne̱, kamu̱g it he̱e̱se̱ no̱mu̱ no̱ Yahuda-ne̱ bu̱t-tu̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱r-taku̱n. Ba shu̱'u̱te̱ no̱ gu̱gu̱mte̱ se̱, tu̱msu̱ no̱ ko̱ske̱ u̱zu̱ no̱ kamu̱g kwu̱m-du̱ fat-du̱ za u̱r-ma da, remu̱ iya hen it de̱ u̱t-ha u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da. 
\v 47 Remu̱ zu̱, Wa-ko-uyan baag u̱ wargu̱ it u̱zu̱,
\q1 << <U̱m wa'ag bo̱ shu̱'u̱t m-zu̱n
\q2 u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da,
\q1 Remu̱ bo̱ hattu̱n to̱m u̱zu̱
\q2 Ru̱-u̱ de̱ no̱mu̱ it u-u̱ku̱r
\q1 ko̱he̱ne̱ u̱-me̱ u-dak.> >>
\p
\v 48 Da-u̱ i za-yahuda-ne̱ da ho̱ge̱ rem-u̱s se̱, e̱ hu̱ u̱r-so̱ sok. E̱ vom Wa-ko-uyan Ye̱so̱ remu̱ rem-u̱s wa. I za-yahuda-ne̱ da i Ru̱-u̱ dage̱ remu̱ kwu̱m-du̱ fat-du̱ za u̱r-ma'e̱ yu̱' jab. 
\v 49 Rem-u̱s Wa-ko-uyan re shu̱ u̱r-cwa ko̱he̱ne̱ u̱ dak-u o̱ u-be̱e̱t. 
\v 50 Se̱di to̱ko̱n tu̱-shu̱ tu̱ Yahuda-ne̱ zu̱ngu̱sse̱ to̱ko̱n ne̱ta to̱ tu̱ na o̱ m-ho̱g u̱ e̱ ne̱ u̱-me̱ u-bo̱ u̱ to̱ko̱n ne̱ta-to̱ ne̱ i za-yahuda-ne̱ da, i no̱me̱ u-Ru̱ u̱t-huuk.\f + \fr 13:50 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da.\ft*\f* I za-yahuda-ne̱ da e̱ he̱e̱se̱ yadu̱ Burus u̱ Baraba ne̱ u̱r-ko̱b. Remu̱ iya, e̱ buz u̱n du̱gu̱ bo̱-u e̱. 
\v 51 Da-u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ o̱ mo̱ttu̱ u̱r-aru̱k, e̱ pamtu̱sse̱ huug-mu̱ naas e̱ remu̱ u̱ shu̱'u̱te̱ u̱s-nap u̱du̱ tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱ u̱zu̱ Ru̱-u̱ gu̱gu̱mte̱ u̱n tu̱msu̱ wa de̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b. E̱ aru̱k u̱ bo̱-u̱ Ikoniya. 
\v 52 A-doru̱ Ye̱so̱ i o̱ u̱ bo̱-u̱ Antakiya e̱ hu̱ u̱r-so̱, tu̱msu̱ Yar-u u-Ru̱ dor-u̱t e̱.
\c 14
\s1 Burus e̱ Baraba u̱  //  bo̱-u̱ Ikoniya
\p
\v 1 U̱ Ikoniya Burus e̱ Baraba cwaag u̱ka e̱ vette̱ u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱ u̱ka e̱ vette̱. E̱ waru̱g rem-su̱ u-Ru̱ u̱ be̱b-du̱ Yar-u u-Ru̱, u̱t-ne̱t u-tát Yahuda-ne̱ u̱ i za-Yahuda-ne̱ da e̱ yu̱' jab. 
\v 2 Se̱di e̱ke̱n Yahuda-ne̱ gu̱gu̱mte̱ yadu̱ jab. E̱ hu̱ yadu̱ i za-Yahuda-ne̱ da u̱s-rem. M-vaste̱ e̱ke̱n i za-Yahuda-ne̱ da hu̱ ho̱g-du̱ ryab-su̱ a-doru̱ Ye̱so̱ i o̱ u̱ku̱n. 
\v 3 Ko ba shu̱'u̱te̱ iya Burus e̱ Baraba tumbte̱ u̱ku̱n sok, e̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ jab gan u̱ be̱b-du̱ Wa-ko-uyan. Wa-ko-uyan Ye̱so̱ yaag u̱n u̱r-be̱b du̱ no̱m-du̱ no̱m-tu̱ m-shin, u̱s-nap ne̱ u̱t-ko̱se̱ u̱zu̱ bu̱t-u̱t u̱n nip-to̱. 
\v 4 Ne̱t-tu̱ bo̱-u o̱ mot u-so u-yu̱r, e̱ke̱n o̱ do̱rru̱ Yahuda-ne̱, tu̱msu̱ e̱ke̱n o̱ do̱rru̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱. 
\v 5 Se̱ i za-yahuda-ne̱ da u̱ tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱, e̱ zo̱ngte̱ e̱ ya' a-To̱m u̱r-ko̱b, tu̱msu̱ e̱ bong e̱ u̱t-ta'ar.
\p
\v 6 Da-u̱ a-to̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ ho̱ge̱ iya, e̱ som m-ha u̱ bo̱-tu̱ Risitira u̱ Darbe ne̱ u̱ ta'as-tu̱ gu̱r-u o̱ u̱-me̱ dak-u̱ Rikoniya. 
\v 7 Ku̱na u̱n rete̱ shu̱ u̱ warru̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r.
\s1 Burus waru̱g Rem-su̱ m-Re̱me̱r  //  u̱ bo̱-u̱ Risitira
\p
\v 8 U̱ Risitira yaku̱n campa-ya o̱ro ryam, wa tamu̱g no̱m-du̱ m-ha da du̱gu̱ da-u̱ na matu̱ wa. 
\v 9 Wa o̱ e̱rru̱ no̱mu̱ Burus o̱ u̱t-war. Se̱ Burus saku̱ wu̱n u̱r-is. Da-u̱ Burus hyane̱ ne̱tu̱ wa o̱tte̱ yadu̱ jab-u̱ ko̱re̱ na hastu̱ wa u̱s-go̱m, 
\v 10 se̱ wa yu̱ns u-cwar u̱r-be̱b ne̱. Wa zu̱, <<Yu̱ne̱ bo̱ ees u̱ na-u̱s ró!>> Da-u̱ campa-u ya ho̱ge̱ iya, se̱ wa tu̱ mak wa yu̱ne̱ wa he̱e̱se̱ m-ha.
\p
\v 11 Da-u̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t hyane̱ no̱mu̱ Burus no̱me̱, se̱ e̱ jaku̱s u̱s-cwar u̱ rem-u̱r Rikoniya-ne̱. U-da u-gan e̱ zu̱, <<U̱t-nip, ru̱-tu̱ hagu̱n u̱du̱ in u̱ wartu̱ u̱t-ne̱t!>> 
\v 12 Se̱ e̱ ye Baraba u̱r-dim Zeyus, Burus hen e̱ zu̱ wa Hame̱s, remu̱ zu̱ wu̱na o̱o̱ge̱ wa hi-du̱ u̱s-rem. 
\v 13 Se̱ Wa-u̱s-to̱o̱g u̱ m-giru̱ Zeyus, wu̱ kur-u̱ m-giru̱ wa o̱ u̱-do̱ u-bo̱, wa hatu̱n na u̱ u̱t-pyaku̱t ne̱ u̱ is u-bo̱. Wa-u̱s-to̱o̱gu̱ m-gir u̱ ne̱t-u̱t wane̱ e̱ u̱t-sa e̱ no̱mu̱ Burus ne̱ e̱ Barabas to̱o̱g.
\p
\v 14 Da-u̱ a-to̱mu̱ Ye̱so̱ Baraba e̱ Burus ho̱ge̱ iya, se̱ e̱ keem to̱ggo̱-u̱s e̱ remu̱ namu̱ jab. U̱n to u̱ me̱ ban-du̱ u̱t-ne̱t m-so̱m u̱t-jar u̱n o̱ u̱t-zu̱, 
\v 15 <<¿Remu̱ u-yan o̱ no̱ o̱tte̱ u̱t-no̱m inya? It ne̱t-to̱ u̱ka no̱. It hattu̱n no̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r, u̱ remu̱ zu̱ no̱ yakte̱ no̱m-tu̱ m-zan, no̱ byu̱ru̱n u̱du̱ u-Ru̱ wu̱ u̱r-fat, wu̱ no̱me̱ u-dak u̱ do̱m u-ru̱ ne̱, m-sa u̱ ko-uyan u̱ no̱m-tu̱ o̱ me̱ u̱t-be̱e̱t. 
\v 16 U̱ da-u̱ dim, Ru̱-u̱ yakke̱ i za-yahuda-ne̱ da e̱ no̱m u̱t-huuk u̱du̱ ru̱-tu̱ e̱ o̱ u̱t-cwan. 
\v 17 Ko ba shu̱'u̱te̱ iya u tamu̱g yage̱ hi-u̱r wa za u̱s-nap da. Wu̱na yu̱'e̱ na m-bu̱ mu̱ u-yu̱ tu̱msu̱ wa wu̱ no̱m-tu̱ na kawe̱ to̱ rogom. Wa shu̱ku̱s na u̱ no̱m u̱t-re̱, tu̱msu̱ wa ye na jab-u̱ pus-o̱.>> 
\v 18 Ko ba u̱n no̱me̱ rem-u̱s se̱, Burus ne̱ e̱ Barabas kerge̱ hosu̱ ne̱t-u̱t to̱ no̱m-du̱ to̱o̱g u̱ remu̱ u̱n da.
\p
\v 19 Se̱di e̱ke̱n Yahuda-ne̱ haan du̱gu̱ Antakiya u̱ Ikoniya ne̱ e̱ pu̱r ban-du̱ u̱t-ne̱t, e̱ bong Burus u̱t-ta'ar. E̱ nu̱k wu̱n m-ha u̱ u̱-do̱ u-bo̱, e̱ rest wu̱n u̱zu̱ wa maru̱g. 
\v 20 Da-u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ kate̱ wu̱n, se̱ wa yu̱ne̱ wa to u̱ me̱ u-bo̱. Da is gase̱ wa do̱'e̱ u̱ Darbe e̱ Baraba.
\s1 Burus e̱ Baraba  //  mu̱gu̱n u̱ Antakiya
\p
\v 21 Da Burus e̱ Baraba ware̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r u̱ Darbe, e̱ kum a-doru̱ Ye̱so̱ u-tát. Tu̱msu̱ e̱ mu̱gu̱n u̱ Risitira, u̱ Ikoniya ne̱, u̱ Antakiya u̱ dak-u̱ Bisidiya ne̱. 
\v 22 E̱ o̱ swu̱ru̱ a-dor Ye̱so̱ shiriktin-mu̱ jab, e̱ o̱ yadu̱ u̱n u̱s-rem u̱zu̱ e̱ re̱ shu̱ u̱ yadu̱ jab. E̱ zu̱, <<Se̱ it swaag u̱r-ko̱b sok kanda it to-u̱t u̱ Faru̱k-du̱ u-Ru̱.>> 
\v 23 Burus e̱ Baraba du̱g u̱t-ne̱nge̱n du̱gu̱ ko̱-u̱-he̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ be̱e̱t. E̱ nom u̱s-to̱o̱g u-swaat ne̱, e̱ yage̱ u̱n u̱ kom-tu̱ u-Ru̱ wu̱ e̱ ya jab u̱du̱ wa.
\p
\v 24 E̱ do̱ro̱g dak-u̱ Bisidiya m-ha u̱ dak-u̱ Famfiriya. 
\v 25 E̱ waru̱g rem-su̱ u-Ru̱ u̱ bo̱-u̱ Ferga, tu̱msu̱ e̱ do̱'e̱ u̱ bo̱-u̱ Atariya.
\p
\v 26 Du̱gu̱ ku̱n u̱n to u̱-me̱ u-hat u̱n mu u̱ bo̱-u̱ Antakiya u̱ gu̱r-u̱ Siriya. Ku̱na a-dor Ye̱so̱ ne̱ tomte̱ Burus e̱ Barabas e̱ do̱'e̱ u̱ to̱ko̱n be-to̱ e̱ no̱m u̱t-bu̱t. Antakiya be-de̱ du̱ a-dor-ne̱ konte̱ u-Ru̱ wa se̱gu̱ Burus e̱ Barabas u̱ pama-u̱ e̱ tase̱ u̱ da-o̱. 
\v 27 Da-u̱ u̱n teene̱, u̱n kargu̱sse̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱. U̱n ware̱ u̱n no̱mu̱ Ru̱-u̱ ya u̱n be̱b-du̱ u̱t-no̱m, tu̱msu̱ e̱ waru̱ u̱n u̱ka Ru̱-u̱ se̱g-tu̱ ne̱t-tu̱ za-Yahuda-ne̱ da u̱ka e̱ yu̱te̱ jab u̱du̱ Ye̱so̱. 
\v 28 U̱n tumbte̱ u̱ku̱n u̱r-kot u̱ a-dor-ne̱.
\c 15
\s1 Mo̱ro̱g-du̱ i-yate̱ a-dor  //  ne̱ u̱ Urusharima
\p
\v 1 To̱ko̱n ne̱t-to̱ haan u̱ Antakiya du̱gu̱ gu̱r-u̱ Yahudiya, e̱ o̱ no̱mu̱ a-dor u̱t-ko̱se̱ u̱zu̱, <<Ana no̱mu̱ no̱ u̱r-pe̱s u̱ka bo̱r-u̱t Mosa zu̱tte̱ da, no̱ za kwu̱m-du̱ u-u̱ku̱r da.>> 
\v 2 No̱m-u̱t to̱ haatu̱n mo̱t-du̱ u̱t-hi u̱du̱ Burus ne̱ e̱ Baraba e̱ nom inan u̱ u̱n ne̱. Du̱gu̱ ku̱n u̱n tok Burus e̱ Baraba u̱ e̱ke̱n a a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱, e̱ do̱'e̱ u̱ Urusharima u̱du̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ u̱ to̱ko̱n ne̱nge̱n-to̱ ne̱, remu̱ e̱ nom-u̱t rem-u̱s se̱. 
\v 3 Da-u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ i Antakiya yase̱ Burus u̱ Barabas u̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ ne̱ to̱ko̱n no̱m-to̱ tu̱ ha-m e̱, e̱ aru̱k, e̱ dor dak-u̱ Finikiya u̱ Samariya-ne̱. Da-u̱ e̱ ese̱ u̱ to̱ko̱n be-to̱ u̱ dak-u o̱, e̱ wu̱r u̱zu̱ i za-yahuda-ne̱ da u-tát e̱ yaag jab. Remu̱ iya hen, a-dor be̱e̱t i o̱ u̱ be-u̱t to̱ no̱mo̱g u̱r-so̱ sok. 
\v 4 Da-u̱ e̱ teye̱ Urusharima, a-doru̱ Ye̱so̱ u̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱, u̱ u̱t-ne̱nge̱n ne̱, mo̱ro̱g-du̱ a-dor gu u̱n. Burus e̱ Baraba waru̱ u̱n no̱m-tu̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ u̱ u̱n. 
\v 5 Se̱di e̱ke̱n a-dor-ne̱ i o̱ te̱k-u̱ ban-du̱ Farisa-ne̱, e̱ yu̱ne̱ u̱r-ees e̱ zu̱, <<Ka u̱t-no̱m zarra se̱ na no̱mgu̱ a-dor i za-yahuda-ne̱ da u̱r-pe̱s tu̱msu̱ na wa' e̱ do̱r no̱mu̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Mosa ware̱ u̱-me̱ bo̱r-u̱t wa.>>
\p
\v 6 A-To̱mu̱ Ye̱so̱ ne̱ u̱ u̱t-ne̱nge̱n ne̱, e̱ mo̱ro̱g remu̱ e̱ no̱m-u̱t rem-u̱s se̱. 
\v 7 Da-u̱ na tase̱ inan sok, se̱ Biturus yu̱ne̱ u̱r-ees wa zu̱ u̱n, <<O̱r-u̱t ri, no̱ nak m-tumb ne̱ u̱zu̱ Ru̱-u̱ dak me̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱, u̱zu̱ du̱gu̱-du̱ ri de̱ i za-yahuda-ne̱ hogte̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r, tu̱msu̱ e̱ yu̱'u̱t jab. 
\v 8 U-Ru̱ wu̱ nape̱ jab-u̱ kowan, wa ko̱ske̱ u̱zu̱ wa kabu̱g u̱n u̱ wa ye'et u̱n Yar-u u-Ru̱, u̱ka wa yete̱ in. 
\v 9 Tu̱msu̱ wa ko̱ske̱ m-ku̱u̱k u̱-me̱ in u̱ u̱n ne̱ da, remu̱ zu̱ wa jatu̱sse̱ jab-u̱s u̱n remu̱ yadu̱ jab-u̱s u̱n. 
\v 10 ¿U̱ da-o̱ remu̱ yan-o̱ no̱ o̱tte̱ re̱g-du̱ u-Ru̱ u̱ no̱ o̱tte̱ saku̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱t-cwu̱, bo̱r-tu̱ in u̱ i mate̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in kere̱ u̱t-kab da? 
\v 11 Se̱di in yaag jab u̱zu̱ remu̱ nya-u Wa-ko-uyan Ye̱so̱ de̱ in kumte̱ u-u̱ku̱r, u̱ka in kumte̱.>>
\p
\v 12 Se̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t ho u̱s-ram, e̱ hu̱ e̱rru̱ Burus e̱ Baraba da-u̱ e̱ o̱o̱ge̱ warru̱ no̱m-tu̱ m-shin tu̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ i za-yahuda-ne̱ de̱. 
\v 13 Da-u̱ u̱n tase̱ u̱s-rem, Yakubu shu̱s wa zu̱, <<O̱r-u̱t ri, ho̱go̱n me̱. 
\v 14 Simiyo̱n he̱e̱se̱ warru̱ ka Ru̱-u̱ he̱ste̱ ko̱su̱ cwan-u̱t wa u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da, u̱ wa ku̱bte̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ e̱ shu̱'u̱t ne̱t-u̱t wa. 
\v 15 Byu̱rnu̱r i za-yahuda-ne̱ da, no̱ng ho̱n-ho̱n u̱ no̱mu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ ware̱. U̱ka na pu̱nte̱ u̱zu̱,
\q1
\v 16 << <Da tase̱ u̱m de̱ u̱t-mu̱u̱n
\q2 u̱m ma bu-u Dawuda u̱ hemu̱sse̱.
\q1 Ko ba o̱ hemu̱sse̱ me̱ u̱t-swu̱r m-ma o̱,
\q2 tu̱msu̱ u̱m yu̱nu̱s o̱.
\q1
\v 17 Iya o̱ hen ne̱t-tu̱ kuse̱
\q2 do̱te̱ sa-u Yawe,
\q1 I za-yahuda-ne̱ da i u̱m dage̱
\q2 i hi-du̱ war ri.
\q1 Iya o̱ Yawe zu̱tte̱,>
\q1
\v 18 U̱m yaag ne̱t-u̱t ri nap-mu̱
\q2 no̱m-u̱t tun-to̱ m-tumb ne̱.
\p
\v 19 <<U̱ hyan-m ri zatte̱ u̱r-zwar na e̱kse̱ a-za Yahuda-ne̱ i o̱ byu̱ru̱n u̱du̱ u-Ru̱ da. 
\v 20 Se̱di yage̱ in panu̱ u-ran m-ha u̱du̱ u̱n taas u̱n re̱ no̱m u̱t-re̱ u̱ sake̱ ru̱-tu̱ za u̱r-fat da. Tu̱msu̱ a u̱n no̱m m-o̱ da, a u̱n tu̱ o̱ko̱n bisa-o̱ u̱ na myu̱gre̱ u̱r-ge̱ku̱s da. Tu̱msu̱ taas u̱n tu̱ ko̱ u̱n swa hyu̱-mu̱ u̱t-bisa da. 
\v 21 In u̱t-kere̱ u̱t-zu̱ iya remu̱ da-u̱ ar-ke̱, ne̱t-tu̱ o̱o̱g u̱ no̱m-du̱ do̱nse̱-du̱ bo̱r-u Mosa u̱-me̱ ko̱he̱ne̱ bo̱-o̱, tu̱msu̱ ko̱du̱he̱ ho̱-du̱ u̱r-hure̱ de̱ u̱n karu̱nte̱ o̱ u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱.>>
\s1 Shas-u̱ i-yate̱ mo̱ro̱g-du̱  //  a-dor Ye̱so̱
\p
\v 22 Se̱ a-To̱m Ye̱so̱, u̱t-ne̱nge̱n ne̱, u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ be̱e̱t u̱ Urusharima, e̱ hyen no̱ng u̱r-zwar. U̱n dag e̱ke̱n u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n, e̱ to̱m u̱n m-ha u̱ Antakiya u̱ Burus ne̱ e̱ Baraba, se̱ u̱n du̱g Yahudas, (wu̱ na zu̱ye̱ Barsaba) u̱ Sira, e̱ o̱ tu̱-shu̱ tu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ u̱ Urusharima. 
\v 23 Na yasu̱ u̱n u-ran u̱ zu̱ye̱:
\mi Du̱gu̱-du̱ o̱r-u̱t no̱, a-To̱mu̱ Ye̱so̱ u̱ ne̱nge̱n-tu̱ a-dor, m-ha u̱du̱ a-dor i o̱ taku̱n-u̱r i za-yahuda-ne̱ da, u̱ bo̱-u̱ Antakiya u̱ dak-tu̱ Suriya-ne̱ u̱ Kirikiya ne̱. It o̱ u̱s-vu̱k.
\pi
\v 24 It ho̱k u̱zu̱, e̱ke̱n u̱ te̱k-u̱ me̱ it naaste̱ jab-u̱s no̱, u̱ rem-u̱s u̱n ne̱. U̱n yu̱ns jab-u̱s no̱ u̱zu̱, se̱di na no̱ngu̱ no̱ u̱r-pe̱s no̱ do̱r bo̱r-u Mosa, it to̱mo̱g u̱n da hen. 
\v 25 Da-u̱ it mo̱rge̱, it hyen no̱ng u̱r-zwar it to̱mo̱n e̱ke̱n u̱du̱ no̱, u̱r-kot u̱ Baraba e̱ Burus ne̱, 
\v 26 I zo̱nge̱ m-mar, remu̱ e̱ no̱m-tu̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ Kiristi u̱s-pama. 
\v 27 Remu̱ iya o̱ it to̱mto̱n Yahudas u̱ Sira. E̱ de̱ waru̱ no̱ no̱m-u̱t tun-to̱ m-sha m-gan u̱ no̱m-tu̱ it pane̱ ne̱. 
\v 28 Yar-u u-Ru̱ u̱ it ne̱, it hyanu̱g no̱ng u̱r-zwar it e̱kse̱ no̱ do̱rru̱ bo̱r-to̱ tu̱ Yahuda-ne̱ be̱e̱t da. Se̱di it u̱t-sa no̱ do̱r tun-to̱ bo̱r-to̱ u̱ war-to̱: 
\v 29 Se̱di a no̱ re̱ no̱m u̱t-re̱ u̱ sake̱ m-gir da, u̱ tu̱du̱ m-ap m-hyu̱ ne̱, u̱ tu̱du̱ bisa-tu̱ na myu̱gre̱ u̱r-ge̱ku̱s ne̱, tu̱msu̱ m-o̱ ne̱. A no̱ so̱me̱ du̱gu̱ no̱m-u̱t to̱, no̱ de̱ no̱m-du̱ no̱m-u̱ kame̱ iya.
\p Se̱ wa'aste̱.
\p
\v 30 Na tom u̱n m-ha Antakiya, da-u̱ u̱n kargu̱sse̱ mo̱ro̱g-du̱ a-dor u yasu̱ u̱n u-ran. 
\v 31 Da-u̱ ne̱t-tu̱ karu̱nte̱ ran-u o̱, e̱ nom u̱r-so̱ sok, remu̱ shiriktin-mu̱ jab mu̱ e̱ kume̱.
\p
\v 32 Yahudas e̱ Sira hen, u̱n a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ e̱, u̱n nak u-da u̱ no̱mu̱ u̱t-ne̱t u̱t-ko̱se̱ tu̱msu̱ u̱ swu̱ru̱ u̱n be̱b-du̱ jab ne̱. 
\v 33-34 Da-u̱ u̱n no̱me̱ u̱t-ho̱ cashi u̱ku̱n, se̱ a-dor-ne̱ zu̱ Yahudas e̱ Sira aru̱k e̱ mu̱u̱n u̱du̱ i to̱me̱ u̱n u̱ Urusharima m-yar.\f + \fr 15:33-34 \fr*\ft To̱ko̱n ran-to̱ zu̱u̱g: u̱s-fe̱ \ft*\fv 34\fv* Se̱ Sira hyen kamu̱g wa sur m-shu̱'u̱t u̱ ku̱n.\f* 
\v 35 Burus e̱ Baraba shu̱'u̱t u̱ Antakiya, u̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ ne̱. E̱ o̱o̱ge̱ u̱t-ko̱se̱ u̱ waru̱ ne̱t-ne̱ rem-su̱ Wa-ko-uyan u̱ku̱n.
\s1 Burus e̱ Baraba mo̱k-u̱t
\p
\v 36 De̱ku̱n ho̱-de̱ Burus zu̱ Baraba, <<Haane̱ yu̱-u do̱'e̱ u̱t-bo̱ u̱t-be̱e̱t tu̱ yo o̱tte̱ m-no̱m u̱t-bu̱t tu̱ rem-su̱ Wa-ko-uyan da-u̱ dim, yu̱-u hyan u̱ka a-dor-ne̱ rete̱ shu̱ yadu̱ jab u̱du̱ Ye̱so̱.>> 
\v 37 Baraba cwang wa no̱k u̱ Yohanna ne̱ wu̱na foge̱ Markus wa dor u̱n. 
\v 38 Se̱di Burus hyen kamu̱g u̱n no̱k u̱ Markus ne̱ da, remu̱ zu̱ da-u̱ dim wa yakku̱ u̱n u̱ dak-u̱ Famfiriya, wa gu̱gu̱mte̱ re̱-du̱ shu̱ u-pama u̱ u̱n ne̱. 
\v 39 Rem-u̱s se̱ shu̱'u̱t u̱n inan, se̱ u̱n mot. U̱n mot, Baraba ku̱b Markus u̱n to̱ u-hat m-ha u̱ Sayifurus.\f + \fr 15:39 \fr*\ft Sayifurus dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* 
\v 40 Burus hen wa du̱g Sira. A-doru̱ Ye̱so̱ ko̱n Wa-ko-uyan wa no̱mu̱ Burus e̱ Sira u̱r-se̱ge̱ tu̱msu̱ wa ko̱su̱ u̱n nya-u wa. Se̱ u̱n aru̱k. 
\v 41 U̱n dor dak-tu̱ Suriya u̱ Kirikiya ne̱, u̱n o̱ cwaag u̱ be-u̱t to̱ remu̱ e̱ se̱g-tu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ u̱ka e̱ do̱te̱ yadu̱ jab-u̱s u̱r-be̱b ne̱ u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱.
\c 16
\s1 Timoti do̱ro̱g Burus u̱ Sira ne̱
\p
\v 1 Se̱ Burus hu̱ u̱ bo̱-tu̱ Darbe u̱ Risitira ne̱. Waku̱n wa-doru̱ Ye̱so̱ o̱ro u̱ku̱n wu̱ na zu̱ye̱ Timoti. Ino-u wa, wa-Yahuda wa. U̱so-u ro o̱ ne̱t-u̱ Girik. 
\v 2 A-dor-ne̱ be̱e̱t i bo̱-tu̱ Risitira u̱ Ikoniya ne̱ waru̱g no̱m-u̱t so̱-to̱ u̱ Timoti. 
\v 3 Burus cwanu̱g Timoti u̱ shu̱'u̱ wa remu̱ ya o̱ wa ku̱bte̱ wa da-u̱ wa do̱'e̱ to̱ko̱n be-to̱, se̱ wa no̱mu̱ Timoti u̱r-pe̱s. Wa no̱ng iya remu̱ zu̱ Yahuda-ne̱ be̱e̱t i o̱ u̱ku̱n u̱ be-u̱t to̱ e̱ kabu̱ Timoti, e̱ nak u̱zu̱ uso-u rò ne̱tu̱ Yahuda wa da, wa eeste̱ u̱ waku̱n u̱ no̱mu̱ wa'-u̱ wa u̱r-pe̱s da. 
\v 4 Se̱ Timoti aru̱k e̱ Burus u̱ Sira ne̱. E̱ do̱'e̱ to̱ko̱n bo̱-to̱ u-tát, e̱ o̱ waru̱ a-dor-ne̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da u̱ e̱ do̱r rem-su̱ a-To̱mu̱ Ye̱so̱ u̱ u̱t-ne̱nge̱n ne̱ tu̱ Urusharima cine̱ u̱ e̱ do̱r se̱. 
\v 5 Ru̱-u̱ o̱gu̱ se̱gu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ i o̱ u̱-me̱ u̱t-bo̱ u̱ka e̱ do̱te̱ yadu̱ jab u̱r-be̱b ne̱ u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱, tu̱msu̱ ko mu̱ne̱ ne̱t-tu̱ sur u-tát.
\s1 Waku̱n no̱ngu̱ Burus u̱s-rem u̱ te̱k-u̱ u-hyan  //  u̱zu̱ wa haan u̱ dak-u̱ Makidoniya
\p
\v 6 Burus u̱ hu̱u̱b-tu̱ m-ha wa ne̱ to u̱ Gas-u̱ dak-tu̱ Firijiya u̱ Garatiya-ne̱, remu̱ zu̱ Yar-u u-Ru̱ hooste̱ u̱n warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱ dak-u̱ Asiya. 
\v 7 Da-u̱ u̱n tene̱ ma-du̱ dak-u̱ Misiya, e̱ nom u̱ka e̱ cwa u̱ dak-u̱ Bitiniya, se̱ Yar-u Ye̱so̱ hoos u̱n. 
\v 8 Se̱ e̱ dor gas-u̱ dak-u̱ Misiya, e̱ irig m-ha u̱ bo̱-u̱ Toruwa. 
\v 9 M-gyu̱p Burus nom u-hyan, wa hyen waku̱n u̱ dak-u̱ Makidoniya u̱ ees. Wa o̱gu̱ ko̱n-du̱ wu̱n u̱zu̱, <<Haane̱ u̱ Makidoniya bo̱ se̱gu̱ it!>> 
\v 10 Da-u̱ Burus no̱me̱ u-hyan, za rem it\f + \fr 16:10 \fr*\ft Ne̱t-tu̱ nak u̱zu̱ <<it>> ko̱ske̱ u̱zu̱ Ruka o̱ u̱r-kot u̱ Burus ne̱, u̱ hu̱u̱b-tu̱ m-ha wa ne̱.\ft*\f* yu̱ne̱ it pu̱s m-ha u̱ Makidoniya, remu̱ it kwu̱ng m-nap u̱zu̱ Ru̱-u̱ o̱ fagu̱ it, it war Rem-su̱ m-Re̱me̱r.
\s1 Ridiya no̱ng yadu̱ jab  //  u̱du̱ Wa-ko-uyan
\p
\v 11 It nok u̱ me̱ u-hat du̱gu̱ dak-u̱ Toruwa m-ha u̱ Samutakiya,\f + \fr 16:11 \fr*\ft Samutakiya dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* tu̱msu̱ u̱r-is gas it te bo̱-u̱ Niyaporis. 
\v 12 Tu̱msu̱ du̱gu̱ ku̱n it aru̱k m-ha u̱ bo̱-u̱ Firibi u̱ o̱ u̱-me̱ faru̱k-du̱ dak-u̱ Roma, tu̱msu̱ o̱ o̱ye̱ bo̱-u yat-o̱ u̱ kwu̱n-u̱ dak-u̱ Makidoniya. It no̱mo̱g u̱t-ho̱ u̱ku̱n cashi. 
\v 13 U̱ Ho̱-du̱ u̱r-Hure̱ it ru u̱ is u-bo̱, it do̱'e̱ u̱ kit u-gi be-du̱ it o̱o̱g m-hyan it u̱t-kwu̱m be-du̱ u̱s-to̱o̱g du̱ Yahuda-ne̱. Se̱ it shu̱'u̱t it nom u̱s-rem u̱ ne̱ta-ne̱ i haane̱ u̱ku̱n. 
\v 14 Yaku̱n ne̱ta ya o̱ro na zu̱ wa Ridiya, wu̱ no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk,\f + \fr 16:14 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-yahuda-ne̱ da.\ft*\f* wa o̱gu̱ ho̱g-du̱ it. Wa ne̱t-u̱ bo̱-u̱ Tayatira wa, wa bu̱b kus-tu̱ randi-m jaz-mo̱ mu̱ shik u-tát. Wa-ko-uyan upuste̱ jab-u̱ rò wa wu̱ jab-u̱ e̱rru̱ no̱mu̱ Burus o̱o̱ge̱ u̱t-war. 
\v 15 Da-u̱ na no̱mu̱ wu̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ u̱r-kot u̱ ne̱t-tu̱ bu-u rò ne̱, se̱ wa ko̱n u̱zu̱, <<A no̱ eese̱ u̱zu̱ me̱ ma-tu̱ wa yadu̱ jab wa u̱du̱ Wa-ko-uyan, haanu̱n no̱ cu̱st u̱ bu-u ri.>> Wa pu̱r it, it ees.
\s1 Tu̱-shu̱ tu̱ u-bo̱ wa'ag Burus u̱  //  Sira ne̱ u̱-me̱ kur-u̱ m-to̱k
\p
\v 16 De̱ku̱n ho̱-de̱ it o̱gu̱ ha-mu̱ be-du̱ u̱s-to̱o̱g, se̱ it goone̱ u̱ e̱ke̱n gwu̱p-e̱ ne̱ to̱k wu̱ nome̱ u-gwat u̱ be̱b-du̱ no̱m u̱s-te. I u o̱ u̱ kom-u̱t e̱ o̱ kwu̱m-du̱ shik u-tát remu̱ gwat-u o̱ u̱ wa nome̱. 
\v 17 Se̱ gwu̱p-i e̱ hu̱ Burus ne̱, wa o̱ u̱t-jar wa o̱ u̱t-zu̱, <<Ne̱t-u̱t tun-to̱ to̱k u-Ru̱ e̱ wu̱ m-sek, wu̱ zege̱ ko-uyan ru̱-o̱, e̱ o̱ warru̱ fu̱n-yu̱ kwu̱m-du̱ u-u̱ku̱r!>> 
\v 18 Wa haag u̱t-no̱m iya u̱t-ho̱ u-tát. Se̱ Burus hog u̱s-ryab sok, wa zu̱ no̱m-yu̱ u̱s-te, <<U̱ te̱k-u̱ shin-mu̱ o̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi, yagu̱ wu̱n!>> Za rem no̱m-yu̱ u̱s-te yagu̱ wa'-u̱-gwu̱p.
\p
\v 19 Da-u̱ ne̱t-tu̱ u o̱ kom-u̱t e̱ hyane̱ fu̱n-yu̱ e̱ kumte̱ shik zwapke̱, se̱ e̱ maas Burus u̱ Sira ne̱. E̱ nu̱k u̱n m-ha u̱-me̱ ban-du̱ u̱t-ne̱t m-te be-du̱ a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem. 
\v 20 Da-u̱ e̱ hu̱tu̱ u̱n u̱du̱ a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱, e̱ zu̱, <<Ne̱t-u̱t tun-to̱ Yahuda-ne̱ e̱, e̱ o̱ yu̱n-su̱ jab-su̱ u̱t-ne̱t u̱-me̱ u-bo̱. 
\v 21 E̱ o̱ iis-u̱ u̱t-ne̱t u̱r-ma'e̱ no̱mu̱ in nomtu̱n da, remu̱ zu̱ in Roma-ne̱ e̱.>> 
\v 22 Se̱ ne̱t-tu̱ ku̱gu̱n u-da u-gan u̱ haan u̱du̱ Burus ne̱ e̱ Sira, a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ zu̱ ne̱t-tu̱ kemu̱sse̱ Burus e̱ Sira u̱t-kus, na vu' e̱. 
\v 23 Da-u̱ na vu' e̱ sok, a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ wu̱ u̱n u̱ me̱ kur-u̱ m-to̱k. A-kwu̱p-du̱ u̱s-rem zu̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k wa e̱' u̱n sok. 
\v 24 Wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k hen wa ku̱b rem-u̱s se̱, wa wu̱ u̱n u̱ me̱n-tu̱ me̱ kur-u̱ m-to̱k wa gu̱g naas u̱n u̱ king u-te.
\p
\v 25 U̱ te̱k-u̱ m-gyu̱p, Burus u̱ Sira e̱ o̱o̱g u̱s-to̱o̱g u̱ se̱p-tu̱ vam-tu̱ u-Ru̱ ne̱. Ne̱t-tu̱ u̱-me̱ bu-u̱ m-to̱k o̱ ho̱g-du̱ u̱n. 
\v 26 Za rem dak-u̱ ru̱mu̱s u̱r-be̱b ne̱, har kan-tu̱ bu-u̱ m-to̱k to̱ ru̱mu̱s. Za rem is-tu̱ u-pus, i o̱o̱ge̱ m-gag u̱-me̱ bu-u̱ m-to̱k ust. 
\v 27 Da-u̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k yu̱ne̱ du̱gu̱ m-roog, wa hyen u̱t-is u̱r-hu̱k, wa cu̱ng u̱zu̱ ne̱t-tu̱ o̱ tage̱ u̱ bu-u̱ m-to̱k so̱mo̱g. Se̱ wa naku̱n u-van wa ho-u̱t hi-u̱r wa, wa nak u̱zu̱ tu̱-shu̱ u̱ keru̱ ho̱-du̱ wu̱n a ne̱t-u̱t to̱ so̱me̱. 
\v 28 Burus yu̱ns u-cwar wa zu̱, <<A-bo̱ ho̱nsu̱ hi-u̱r ró da! It o̱ ane̱ be̱e̱t!>>
\p
\v 29 Se̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k zu̱ na hatu̱n u̱s-hitirra, se̱ wa to̱ m-so̱m wa he u̱ ke̱nu̱ Burus e̱ Sira. 
\v 30 Wa rwu̱tu̱n u̱n u̱-do̱, wa zu̱, <<I-yate̱, ¿yan-o̱ u̱m de̱ u̱t-no̱m u̱m kum-u̱t u-u̱ku̱r?>>
\p
\v 31 E̱ zu̱ wu̱n, <<Ya jab u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱, bo̱ u̱ a bu-u ro ne̱ u-be̱e̱t, no̱ u̱t-kwu̱m u-u̱ku̱r.>> 
\v 32 Du̱gu̱ ku̱n u̱n waru̱ wu̱n rem-su̱ Wa-ko-uyan, wu̱n u̱ ne̱t-tu̱ to̱ bu-u ro ne̱ be̱e̱t. 
\v 33 U̱ te̱k-u̱ da-u̱ o̱ m-gyu̱p, wa rwu̱tu̱n u̱n, wa jasu̱ u̱n nat-u̱t u̱n, za rem na no̱mu̱ wu̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, wu̱n u̱ a bu-u ro ne̱ be̱e̱t. 
\v 34 Du̱gu̱ ku̱n wa cwan u̱ u̱nne̱ u̱ me̱ bu-u ro, wa hatu̱n no̱m u̱t-re̱. Wu̱n u̱ a bu-u ro u̱n shi u̱r-so̱ ne̱ sok, remu̱ zu̱ u̱n be̱e̱t kowan yaag jab u̱du̱ u-Ru̱.
\p
\v 35 Da-u̱ is gase̱, a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem to̱mo̱n A-u̱s-ko̱m ne̱ u̱zu̱, <<Reste̱ ne̱t-u̱t to̱.>> 
\v 36 Se̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k hatu̱n Burus ne̱ to̱m u̱zu̱, <<Wa kwu̱p-du̱ u̱s-rem to̱mgo̱n u̱zu̱ u̱m rest no̱. Remu̱ iya rwu̱nu̱n no̱ yu̱r no̱, ha m-ha. No̱ te m-yar.>>
\p
\v 37 Se̱di Burus zu̱ u̱n, <<U̱ te̱k-u̱ u̱t-ne̱t o̱ na no̱m-tu̱ it u̱s-ryap, za na kwu̱pu̱ it u̱s-rem, ko ba it o̱ Roma-ne̱. Tu̱msu̱ na gu̱n it u̱ bu-u̱ m-to̱k, ¿u̱n u̱t-sa u̱n rest it m-yasa? Za u̱t-no̱me̱ da, u̱n haan u̱n ruut it u̱ hi-du̱ war u̱n.>>
\p
\v 38 A-u̱s-ko̱m do̱'e̱ e̱ waru̱ a-kwu̱p-du̱ rem-u̱s se̱. Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ u̱zu̱ Burus e̱ Sira ne̱t-tu̱ Roma to̱, no̱m-u o̱ yaag a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ hog u-gye̱r. 
\v 39 Du̱gu̱ ku̱n a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ haan e̱ kon Burus e̱ Sira e̱ no̱mu̱ u̱n u̱r-ho̱. Du̱gu̱ ku̱n u̱n rwu̱tu̱n u̱n, se̱ u̱n kon Burus e̱ Sira e̱ yagu̱ bo̱-u o̱. 
\v 40 Da-u̱ Burus ne̱ ruye̱ du̱gu̱ bu-u̱ m-to̱k, se̱ e̱ do̱'e̱ u̱du̱ Ridiya. Da-u̱ e̱ hyane̱ a-dor-ne̱, e̱ swu̱ru̱ e̱ shiriktin-mu̱ jab, e̱ aru̱k.
\c 17
\s1 Burus haag u̱  //  bo̱-u̱ Tasaronika
\p
\v 1 Burus e̱ Sira do̱ro̱g u̱-me̱ bo̱-tu̱ Ampiporis u̱ Aporiniya ne̱, e̱ mu̱u̱n u̱ bo̱-u̱ Tasaronika, u̱ be-du̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱ o̱tte̱. 
\v 2 U̱ ho̱-du̱ u̱r-hure̱, Burus cwaag u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ka wa vette̱, u̱t-ho̱ u̱t-tu̱t tu̱ Ho̱-du̱ u̱r-Hure̱ tu̱ wa no̱me̱ u̱ku̱n wa o̱o̱g u̱r-orop u̱ u̱n ne̱ u̱ no̱m-tu̱ na pane̱ u̱-me̱ Rem-su̱ u-Ru̱. 
\v 3 Wa o̱gu̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱, tu̱msu̱ wa ko̱se̱ u̱n u̱zu̱ Kiristi de̱ swa-u̱ u̱r-ko̱b tu̱msu̱ wa yu̱ne̱ du̱gu̱ marimari. Burus zu̱, <<Ye̱so̱ wu̱ u̱m o̱ waru̱ no̱, wa o̱ Kiristi.>> 
\v 4 Ban-du̱ Yahuda-ne u̱ i za-yahuda-ne̱ da i no̱me̱ u-Ru̱ u̱t-huuk\f + \fr 17:4 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da.\ft*\f* tu̱msu̱ u̱ to̱ko̱n ne̱ta-to̱ ne̱ tu̱ na nape̱ ko̱he̱ne̱, e̱ ku̱b rem-u̱s se̱, e̱ same̱ u̱r-hi u̱ Burus u̱ Sira ne̱. 
\v 5 Se̱di e̱ke̱n Yahuda-ne̱ hu̱ u̱r-shu̱b, e̱ kargu̱sse̱ a-ko̱b-du̱ m-e̱' ne̱ u-tu̱rru̱, e̱ mo̱ro̱g e̱ yu̱ns gwu̱z u̱-me̱ u-bo̱. E̱ aru̱k m-so̱m m-cwa u̱ bu-u Jason, u̱ sa-u Burus e̱ Sira, u̱ remu̱ e̱ hatu̱n e̱ u̱du̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t. 
\v 6 Se̱di ba u̱n hyane̱ u̱n da, u̱n naku̱n Jason u̱ e̱ke̱n a-dor-ne̱ m-ha u̱du̱ tu̱-yat-to̱ tu̱ u-dak. E̱ hu̱ u̱t-jar u̱zu̱, <<Tunto̱ ne̱t-to̱ e̱ hatu̱n yu̱nu̱s-du̱ u̱s-jab ko̱he̱ne̱ u̱ me̱ u-dak, e̱ ya e̱ teegu̱n u̱ ane. 
\v 7 Jason cu̱ste̱ u̱n hen u̱-me̱ bu-u wa. E̱ be̱e̱t e̱ o̱ pas-du̱ bo̱r-u̱t Kaisar Faru̱k u̱zu̱ waku̱n faru̱k wa o̱ro na zu̱ wa Ye̱so̱.>> 
\v 8 Da-u̱ ne̱t-tu̱ ho̱ge̱ iya u̱ tu̱-yat-to̱ tu̱ u-dak ne̱, jab-u̱s e̱ yu̱ne̱. 
\v 9 U̱n gu̱gu̱m res-tu̱ Jason u̱ e̱ke̱n a-dor-ne̱, se̱ da-u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ to̱pe̱ u̱n shik.
\s1 Burus e̱ Sira de̱ge̱ u̱  //  bo̱-u̱ Biriya
\p
\v 10 U̱ te̱k-u̱ gyu̱p-m mo̱ a-dor to̱mo̱g Burus e̱ Sira e̱ no̱k u̱ Biriya. Da-u̱ e̱ teye̱ ku̱n, e̱ do̱'e̱ u̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ Yahuda-ne̱. 
\v 11 Yahuda-ne̱ i o̱ du̱gu̱ Biriya, e̱ ze̱k ne̱t-tu̱ Tasaronika-ne̱ u̱ jab-u̱ so̱-o̱, remu̱ zu̱ e̱ kabu̱g rem-u̱s se̱ u̱t-kom u̱t-yu̱r. Tu̱msu̱ ko mu̱ne̱ u̱n o̱ is no̱m-u̱ na pane̱ u̱ rem-su̱ u-Ru̱, u̱ remu̱ e̱ hyen-u̱t no̱m-u̱ Burus ware̱ ko̱ nip-to̱ re̱. 
\v 12 Yahuda-ne̱ u-tát e̱ yaag jab u̱du̱ Ye̱so̱, u̱ to̱ko̱n ne̱ta to̱ ne̱ tu̱ napi napi tu̱ Girik tu̱msu̱ u̱ campa-ne̱ tu̱ Girik u-tát yaag jab ko̱ e̱.
\p
\v 13 Da-u̱ Yahuda-ne̱ i Tasaronika nape̱ u̱zu̱ Burus o̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ u̱ Biriya, e̱ hu̱ u̱ku̱n u̱ to̱k-du̱ u̱t-ne̱t tu̱msu̱ u̱ yu̱n-su̱ jab-su̱ u̱t-ne̱t ne̱. 
\v 14 Za rem a-dor tok Burus m-ha u̱ dapu̱s m-sa, se̱di Sira u̱ Timoti e̱ ees u̱ Biriya. 
\v 15 I no̱me̱ Burus u̱r-shu̱'e̱, e̱ hu̱u̱t wu̱n u̱ bo̱-u̱ Atina. Da-u̱ e̱ o̱ mu̱u̱n Burus to̱mo̱n ne̱t-tu̱ o̱ u̱r-kot u̱ wane̱ wa zu̱ u̱n, <<Waru̱n Sira e̱ Timoti u̱zu̱ e̱ no̱mo̱n m-ho̱r e̱ bit me̱ u̱ ane̱ u̱ Atina.>> Se̱ ne̱t-u̱t to̱ yage̱ bo̱-u̱ Atina m-mu̱ Biriya.
\s1 Burus u̱-me̱ bo̱-u̱ Atina
\p
\v 16 Da-u̱ Burus o̱o̱ge̱ e̱stu̱ Sira e̱ Timoti u̱ bo̱-u̱ Atina, jab-u̱ rò naag sok u̱ka wa hyente̱ bo̱-u o̱ shu̱u̱g u̱ no̱m-tu̱ m-gir sok tu̱ ne̱t-tu̱ no̱me̱ u̱t-huuk. 
\v 17 Wa to u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ wa nom u̱t-orop u̱ Yahuda-ne̱ u̱ i za Yahuda-ne da, i no̱me̱ u-Ru̱ u̱t-huuk.\f + \fr 17:17 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-Yahuda-ne̱ da.\ft*\f* Tu̱msu̱ u̱n to̱ u̱-me̱ u-tu̱rru̱ ko mu̱ne̱, u̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ ne̱ u̱ku̱n i haane̱ wa no̱mu̱ u̱n u̱s-rem. 
\v 18 Burus kwu̱mu̱g to̱ko̱n ne̱t-to̱ i tone̱ no̱m-du̱ rem-su̱ no̱m-tu̱ ne̱t-tu̱ do̱te̱ ya-du̱ jab. Ne̱t-tu̱ fog ne̱t-u̱t to̱ Ipikuriya-ne̱ u̱ Sitokiya-ne̱. E̱ke̱n zu̱, <<¿Yan-o̱ wa u-sorom unwa u̱t-sa u̱t-zu̱?>> E̱ke̱n zu̱, <<U o̱ u̱ka ne̱t-tu̱ warru̱ no̱m-tu̱ to̱ko̱n ru̱-to̱ tu̱ za tu̱ ane̱ da.>> E̱ zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ Burus haagu̱n wa o̱ warru̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r su̱ Ye̱so̱ u̱ yu̱ne̱-u̱r wa ne̱. 
\v 19 Se̱ e̱ ku̱b Burus e̱ hu̱u̱t wu̱n u̱du̱ tu̱-shu̱ tu̱ u-bo̱, u̱ be-du̱ na foge̱ Arasa. Ku̱na e̱ zu̱tte̱ wu̱n, <<Waru̱ it ka ko̱se̱-u̱t po-to̱ tun-to̱ o̱tte̱ tu̱ bo̱ no̱mu̱ it. 
\v 20 It tamu̱g ho̱g-du̱ go̱-du̱ sin-se̱ rem-se̱ da, it u̱t-sa it nap ko̱ re se̱ o̱tte̱.>> 
\v 21 (Atina-ne̱ be̱e̱t u̱ to̱ko̱n ham-u̱t to̱ ne̱ i o̱o̱ge̱ u̱r-shu̱'u̱t u̱ Atina e̱ shu̱'u̱t u̱ku̱n e̱ naasu̱ u-da za no̱m-du̱ o̱ko̱n se̱di remu̱ e̱ hog-u̱t rem-su̱ no̱m-u̱t po-to̱ to̱, tu̱msu̱ e̱ nom-tu̱ u̱s-rem.)
\p
\v 22 Burus yu̱ne̱ u̱r-ees u̱-shu̱ tu̱-shu̱ u-bo̱, wa zu̱, <<No̱ ne̱t-tu̱ Atina, u̱m hyang u̱zu̱ no̱ ze̱k u̱ cwan-tu̱ do̱rru̱ u̱t-ru̱ u-tát. 
\v 23 Da-u̱ u̱m o̱ narru̱ u-bo̱, u̱m got u̱r-zwar ne̱ u̱m hyen no̱m-tu̱ no̱ no̱me̱ u̱t-huuk. Tu̱msu̱ u̱m hyen de̱ku̱n sak-de̱ u̱m hyen na no̱ng se̱ke̱n pan-se̱ u̱zu̱, <U̱du̱ Ru̱-u̱ na nape̱ da.> Yagu̱n u̱m waru̱ no̱ ko̱wana Ru̱-u̱ no̱ o̱ no̱me̱ u̱t-huuk u̱ no̱ nape̱ da.
\p
\v 24 <<Ru̱-u̱ no̱me̱ u-dak u̱ ko̱-uyan u̱ o̱ u̱-me̱ u-dak, wu̱na o̱ Ru̱-u̱ u-do̱m u-dak ne̱. Ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ wu̱na o̱ u̱r-faru̱k du̱ no̱m-tu̱ u̱r-fat tu̱ do̱m u-Ru̱ u-dak ne̱, wa shu̱'u̱te̱ u̱ bu-u̱ ne̱t maye̱ u̱t-kom da. 
\v 25 Tu̱msu̱ wa za u̱ sa-u̱ u̱r-se̱ge̱ u̱du̱ u̱t-ne̱t da, wa za sa-u̱ o̱ko̱n da, remu̱ zu̱ wu̱na ya'e̱ kowan u̱r-fat u̱ u̱s-vu̱'e̱ ne̱, u̱ ko̱-uyan ne̱ u̱ ne̱t do̱te̱ u̱r-yu̱. 
\v 26 Du̱gu̱ u̱r-taku̱n, Ru̱-u̱ no̱ng ne̱t gan, du̱gu̱-du̱ ne̱t gan de̱ wa nomte̱ go̱-du̱ u̱t-ne̱t u̱t-go̱ u̱t-go̱ i o̱ u̱r-yu̱ u̱-me̱ u-dak. Tu̱msu̱ wa du̱g u̱ka rem-tu̱ u̱t-ne̱t do̱te̱ u̱r-yu̱ tu̱msu̱ u̱ da-u̱ e̱ u̱t-no̱m ne̱ u̱ be-u̱t to̱. 
\v 27 Ru̱-u̱ no̱ng inya remu̱ ne̱t-tu̱ su̱-u̱t wa, u̱ka o̱tte̱, jiya u̱nu̱ kwu̱mu̱ wa, ko ba shu̱'u̱te̱ iya, wa za m-ra u̱ in ne̱ da. 
\v 28 Remu̱ zu̱, du̱ wu̱n de̱ in o̱tte̱ u̱r-yu̱, in o̱ u̱s-ru̱mu̱s tu̱msu̱ in shu̱'u̱te̱ u̱t-ne̱t, u̱ka e̱ke̱n a u̱t-se̱p ne̱ zu̱tte̱ u̱zu̱, <In yaag-u̱ rò e̱.>
\p
\v 29 <<Ko ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ in yaag u-Ru̱ e̱, ku̱mge̱ in gwat u̱zu̱ Ru̱-u̱ o̱ u̱ka sha-mu̱ zinariya ko azurfa ko u̱t-ta'ar da. No̱m-tu̱ ne̱t-tu̱ kere̱ u̱ jab-u̱s e̱, tu̱msu̱ u̱ kom-u̱t e̱, se̱di to zatte̱ u̱r-fat da. 
\v 30 U̱ da-u̱ ne̱t-tu̱ nape̱ no̱m-u̱ Ru̱-u̱ u̱t-sa e̱ no̱m da, wa haag u̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b za naas u-da remu̱ no̱mu̱ e̱ no̱me̱ da. Se̱di u̱ da-o̱ Ru̱-u̱ zu̱u̱g u̱ kowan u̱ byu̱ru̱n ko̱he̱ne̱ wa byu̱ru̱n du̱gu̱ kim-u̱s yo̱-se̱ e̱ 
\v 31 Remu̱ zu̱ wa wa'ag ho̱-du̱ wa de̱ mu̱n, wa no̱mu̱ ne̱t-ne̱ be̱e̱t kwu̱p-du̱ u̱s-rem. Wa dak waku̱n wu̱ de̱ no̱mu̱ in kwu̱p-du̱ u̱s-rem, tu̱msu̱ ne̱tu̱ wa no̱m-du̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem su̱ u̱t-nip wa. Ru̱-u̱ ko̱ske̱ ne̱t-ne̱ be̱e̱t u̱zu̱ wa dak ne̱tu̱ wa, wa no̱mu̱ kowan kwu̱p-du̱ u̱s-rem, Ru̱-u̱ este̱ u̱zu̱ wa u̱t-no̱m inya remu̱ yu̱nsu̱ wayan du̱gu̱ marimari-ne̱.>>
\p
\v 32 Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ Burus no̱ng mo̱ttu̱ yu̱ne̱-du̱ marimari-ne̱, e̱ke̱n no̱mu̱ wu̱n u-shiga. Se̱di e̱ke̱n zu̱, <<It u̱t-sa it sur m-ho̱g no̱mu̱ bo̱ de̱ u̱t-war u̱ mo̱ttu̱ rem-u̱s se̱.>> 
\v 33 Da-u̱ e̱ zu̱ye̱ iya, ku̱na Burus aru̱kte̱ wa yagte̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t. 
\v 34 E̱ke̱n dor Burus e̱ yu̱' jab. U̱ te̱k-u̱ u̱n waku̱n o̱ro wu̱ na zu̱ye̱ Diyoniyus waku̱n u̱ teku̱ i-yate̱ i Arasa, u̱ yaku̱n ne̱ta ya wu̱na zu̱ye̱ Damaris tu̱msu̱ u̱ e̱ke̱n ne̱.
\c 18
\s1 Burus u̱ bo̱-u̱ Korintiya
\p
\v 1 Da tase̱ Burus yage̱ bo̱-u̱ Atina wa hu̱ u̱ bo̱-u̱ Ko̱rintiya. 
\v 2 Ku̱na wa bitte̱ waku̱n wu̱na zu̱ye̱ Akira, ne̱t-u̱ dak-u̱ Po̱ntus. Akira tumbte̱ u̱r-haan du̱gu̱ dak-u̱ Itariya, e̱ ne̱ta wa Biskira, remu̱ zu̱ Kawudikiya u̱ka Kaisar, Faru̱k-u̱ Roma wa no̱ng u̱r-do̱nse̱ u̱zu̱ ne̱tu̱ dak-u̱ Yahuda u-be̱e̱t wa yage̱ bo̱-u̱ Roma. Burus do̱'e̱ wa hyan u̱n. 
\v 3 Ne̱t-ne̱ yu̱ru̱ e̱, te̱-u̱ u̱t-rimpa e̱ no̱me̱ e̱ kum-u̱t shik. Te̱-u̱ u̱t-rimpa Burus nome̱ ko̱wa, se̱ wa shu̱'u̱t u̱du̱ u̱n e̱ nom m-ank u̱r-kot. 
\v 4 Ko̱-uyan Ho̱-du̱ u̱r-Hure̱ de̱, Burus to u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ wa nom u̱r-orop u̱ Yahuda-ne̱ u̱ i za-Yahuda-ne̱ da. Tu̱msu̱ wa sur m-waru̱ u̱n u̱zu̱ Ye̱so̱ wa o̱ Kiristi.
\p
\v 5 Da-u̱ Sira e̱ Timoti haane̱ du̱gu̱ Makidoniya, Burus muut jab-u̱ bu̱t-tu̱ rem-su̱ u-Ru̱, wa o̱ waru̱ Yahuda-ne̱ u̱zu̱ Ye̱so̱ wa o̱ Kiristi. 
\v 6 Se̱ Yahuda-ne̱ gu̱gu̱m rem-u̱s ro, e̱ hu̱ pepru̱ wu̱n. Remu̱ iya Burus pam-u̱t cwu̱-u̱t wa, wa zu̱, <<Hyu̱-m no̱ o̱ do̱m-u̱ hi-u̱t no̱, me̱ di u̱m rutte̱ hi-u̱r ri. Du̱gu̱ da-o̱ u̱m de̱ m-ha u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da.>>
\p
\v 7 Da tase̱ wa do̱'e̱ u̱ o̱ko̱n bu-o̱ u̱ o̱ dapu̱s Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱ waku̱n wu̱na zu̱ye̱ Titiyus Jostus, <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk.>>\f + \fr 18:7 \fr*\ft Yahuda-ne̱ wa'ag dim-u̱r re̱ <<A no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-huuk>> u̱du̱ ne̱t wu̱ dore̱ ko̱se̱-u̱t Yahuda-ne̱ se̱di na no̱ngu̱ u̱r-pe̱s da. Remu̱ ko̱b-du̱ u̱r-pe̱s, Yahuda-ne̱ kabu̱g u̱n u̱ka i za-yahuda-ne̱ da.\ft*\f* 
\v 8 Kiribus yu̱-shu̱ bu-u̱ u̱t-ko̱se̱ u̱ bu-u wa ne̱ u-be̱e̱t e̱ yu̱' jab u̱du̱ Wa-ko-uyan. Tu̱msu̱ u-tát u̱ teku̱ Korintiya-ne̱ e̱ ye jab na no̱mu̱ e̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱.
\p
\v 9 U̱ mo̱ko̱n gyu̱p-mo̱ Wa-ko-uyan no̱mo̱g u̱s-rem u̱ Burus ne̱ u̱ da-u̱ wa no̱me̱ u-hyan u̱zu̱, <<A-bo̱ ho̱g u-gye̱r da, ha u̱t-war. A-bo̱ ho̱ u̱s-ram da. 
\v 10 Remu̱ zu̱ u̱m o̱ u̱r-kot u̱ bo̱ ne̱, ko̱ ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ ne̱t-tu̱ zwargu̱n Burus, tu̱msu̱ waku̱n ho̱nsu̱ bo̱ da, remu̱ zu̱ u̱m o̱tte̱ u̱t-ne̱t u-tát u̱-me̱ bo̱-u uno̱.>> 
\v 11 Burus shu̱'u̱t u̱ku̱n m-te u-hak u̱ pyaat-su̱ shishin, u̱ is-u̱ u̱n rem-su̱ u-Ru̱.
\p
\v 12 Da-u̱ Gariyo o̱o̱ge̱ Wa-u-dak u̱ Akaya, e̱ke̱n Yahuda-ne̱ same̱ u̱t-hi, e̱ zwar Burus, e̱ hu̱u̱t wa u̱du̱ Gariyo na kwu̱pu̱ wa u̱s-rem. 
\v 13 E̱ zu̱, <<Ne̱t uno̱ wa wadu̱ ne̱t-ne̱ e̱ do̱r u-Ru̱ u̱ fu̱n-yu̱ bo̱r-u̱t hose̱.>>
\p
\v 14 Kanda Burus u̱ nom-u̱t u̱s-rem, se̱ Wa-u-dak Gariyo zu̱ Yahuda-ne̱, <<U̱zu̱ o̱ko̱n no̱m-u yo̱-o̱ wa no̱me̱ u̱ yat-o̱, me̱ e̱ru̱ no̱. 
\v 15 Ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ nan-e̱ i u̱t-gom u̱ u̱t-dim ne̱ tu̱msu̱ u̱ bo̱r-u̱t no̱ ne̱, se̱ no̱ ho̱ rem-u̱s sin-se̱ u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱. U̱m za kwu̱p-du̱ go̱-du̱ sin-se̱ rem-se̱ da.>> 
\v 16 Se̱ wa buz u̱n du̱gu̱ kur-u̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem. 
\v 17 Se̱ u̱n be̱e̱t u̱n maas Sostanus yu̱-shu̱ bu-u̱ u̱t-ko̱se̱. E̱ gap-u̱r wa u̱ shu̱ kur-u̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem. Gariyo gwak-u̱t u̱n da.
\s1 Burus mu̱u̱g u̱ Antakiya
\p
\v 18 Da tase̱ Burus swu̱ru̱g to̱ko̱n ho̱-to̱ u̱ Korintiya, se̱ wa yage̱ a-dor-ne̱. U̱n aru̱k m-ha u̱ Kankiriya, Burus nom u-o̱r remu̱ este̱du̱ u̱s-rem su̱ wa no̱me̱. Se̱ wa to u̱-me̱ u-hat e̱ Biskira u̱ Akira m-ha u̱ Suriya. 
\v 19 Da-u̱ e̱ te̱ye̱ bo̱-u̱ Afisa ku̱na Burus yakte̱ Biskira e̱ Akira. Se̱ wa to̱ u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱n wa u̱r-orop u̱ Yahuda-ne̱. 
\v 20 Se̱ e̱ kon wu̱n wa sur m-no̱m to̱ko̱n ho̱-to̱ u̱ku̱n wa gu̱gu̱m. 
\v 21 Kanda wa aru̱k se̱ wa zu̱, <<Me̱ u̱t-mu̱u̱n u̱du̱ no̱ a Ru̱-u̱ zu̱ye̱.>> Se̱ wa aru̱k u̱ me̱ u-hat m-ha du̱gu̱ Afisa. 
\v 22 Da-u̱ wa cize̱ u̱ Kasariya, se̱ wa do̱'e̱ u̱-me̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱ Urusharima wa vu̱ku̱s u̱n, wa aru̱k m-te̱ u̱ Antakiya.
\p
\v 23 Da-u̱ wa tumbe̱ u̱ku̱n cashi, se̱ wa yu̱ne̱ wa to̱ u̱ dak-tu̱ Garatiya-ne̱ u̱ Firijiya-ne̱. Wa o̱gu̱ do̱rru̱ u̱t-bo̱ u̱t-bo̱, u̱ swu̱ru̱ a-doru̱ Ye̱so̱ be̱e̱t shiriktin-mu̱ jab.
\s1 Apo̱ro̱s no̱ng u̱t-bu̱t u̱ Afisa
\p
\v 24 Da-u̱ Burus o̱ te̱k-u̱ m-ha u̱ dak-tu̱ Garatiya u̱ Firiya-ne̱, yaku̱n campa haan du̱gu̱ bo̱-u̱ Afisa. Wa-yahuda wa wu̱ na foge̱ Apo̱ro̱s. Ne̱tu̱ bo̱-u̱ Are̱kzandariya wa. Wa nak u̱s-rem sok. Tu̱msu̱ wa nak Rem-su̱ u-Ru̱ u̱r-zwar ne̱. 
\v 25 E̱ke̱n a-dor-ne̱ iis-tu̱ wu̱n u̱-me̱ fu̱n-yu̱ Wa-ko-uyan. Tu̱msu̱ wa kere̱ no̱m-du̱ u̱s-rem u̱ teku̱ u̱t-ne̱t so̱k, tu̱msu̱ wa o̱gu̱ is-u̱ u̱t-ne̱t u̱t-nip u̱ mo̱ttu̱ Ye̱so̱ u̱ka ku̱mte̱. Se̱di wa nak Ye̱so̱ ko-uyan u̱-me̱ Ye̱so̱ da, wa nak di mo̱t-tu̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ u̱ no̱mu̱ u̱t-ne̱t u̱ wa nape̱ du̱gu̱ Yohanna Wa-u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱. 
\v 26 Wa he̱e̱se̱ no̱m-du̱ u̱s-rem za u-gye̱r u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱. Biskira u̱ Akira hog rem-u̱s ro, se̱ e̱ fog wu̱n u̱-kit m-yasa. E̱ sur m-waru̱ wu̱n u̱r-zwar ne̱ u̱ka fu̱n-yu̱ u-Ru̱ o̱tte̱ yu̱ wa yete̱ ne̱t-ne̱ fat-du̱ za u̱r-ma.
\p
\v 27 Da-u̱ Apo̱ro̱s o̱o̱ge̱ u̱ssa wa do̱'e̱ u̱ dak-u̱ Akaya, a-doru̱ Ye̱so̱ se̱gu̱ wu̱n. E̱ pu̱n u-ran m-ha u̱du̱ a-dor-ne̱ i o̱ u̱ Akaya e̱ kab wu̱n u̱t-kom u̱t-yu̱r. Da-u̱ wa haye̱ u̱ku̱n, ha-m ro shu̱'u̱t u̱r-se̱ge̱ sok u̱du̱ a-dor-ne̱ i ya jab-u̱ nya-u u-Ru̱. 
\v 28 Wa no̱ng iya remu̱ zu̱ wa ru̱u̱g Yahuda-ne̱ u-tát u̱r-orop u̱ te̱k-u̱ u̱t-ne̱t, wa o̱gu̱ waru̱ u̱n u̱ te̱k-u̱ no̱m-tu̱ na pane̱ me̱ Rem-su̱ u-Ru̱ u̱zu̱ Ye̱so̱ wa o̱ Kiristi.
\c 19
\s1 Burus u̱ bo̱-u̱ Afisa
\p
\v 1 Da-u̱ Apo̱ro̱s o̱o̱ge̱ u̱ Ko̱rintiya, Burus to u̱-me̱ dak-u o̱ wa te bo̱-u̱ Afisa, ku̱na wa bitte̱ e̱ke̱n a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱. 
\v 2 Se̱ wa zu̱ u̱n, <<¿No̱ kwu̱ng Yar-u u-Ru̱ da-u̱ no̱ ya' jab?>>
\p Se̱ e̱ zu̱, <<O'o, it ho̱k u̱zu̱ Yar-u u-Ru̱ o̱ro da.>>
\p
\v 3 Tu̱msu̱ wa zu̱, <<¿Yan go̱-du̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ tu̱ m-bu̱ to̱ na no̱mu̱ no̱?>>
\p E̱ zu̱, <<Go̱-du̱ tu̱ Yohanna to̱.>>
\p
\v 4 Burus zu̱, <<Yohanna no̱ng u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ no̱ngu̱ ne̱t-ne̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, i byu̱r-ne̱ e̱ yage̱ yu̱du̱ ba'as-u̱t e̱, wa o̱gu̱ waru̱ ne̱t-ne̱ e̱ ya jab-u̱ waku̱n wu̱ de̱ haan u̱ dim-u̱ wa, wato Ye̱so̱.>> 
\v 5 Da-u̱ u̱n ho̱ge̱ iya, na no̱mu̱ u̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱ u̱ te̱k-u̱ dim-u̱r Wa-ko-uyan Ye̱so̱. 
\v 6 Da-u̱ Burus do̱ru̱ u̱n u-kom, Yar-u u-Ru̱ he̱e̱n u̱ do̱m-u̱ u̱n, u̱n hu̱ no̱m-du̱ u̱s-rem u̱ to̱ko̱n rem-to̱ u̱ warru̱ no̱m-tu̱ Yar-u u-Ru̱ ko̱su̱ u̱n. 
\v 7 U̱n teeg campa-ne̱ u̱ka o̱p-u̱ yu̱r [12].
\p
\v 8 Se̱ Burus to u̱-me̱ Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ wa o̱gu̱ warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ jab gan. Wa teeg u̱s-pyaat u̱s-tu̱t u̱ku̱n wa, wa o̱gu̱ parru̱ u̱n u̱ waru̱ mo̱ttu̱ Faru̱k-du̱ u-Ru̱. 
\v 9 Se̱di e̱ke̱n gu̱gu̱m kab-du̱ rem-u̱s se̱ remu̱ hu̱k-mu̱ u̱r-hi har e̱ no̱mu̱ e̱ke̱n a-dor-ne̱ gom-u̱ rim-o̱ u̱ te̱k-u̱ u̱t-ne̱t. Remu̱ iya Burus yage̱ u̱n, wa nok u̱ a-dor-ne̱, wa o̱ u̱t-ko̱se̱ ko mu̱ne̱ u̱ makaranta-u Tiranus. 
\v 10 Burus no̱ng iya m-te̱ u̱s-hak u̱s-yu̱r, har ne̱t-tu̱ o̱gu̱ u̱r-shu̱'u̱t u̱ Asiya e̱ hog rem-su̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱, Yahuda-ne̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da be̱e̱t.
\s1 Yaagu̱ Siba
\p
\v 11 Ru̱-u̱ yaag Burus m-shin mu̱ no̱m-du̱ no̱m-tu̱ m-shin so̱k. 
\v 12 Abite̱ i o̱tte̱ u̱s-go̱m haagu̱n u̱du̱ Burus da, e̱ke̱n no̱m-du̱ ko̱o̱k u̱s-hund ko u̱t-kus tu̱ Burus tame̱, na de̱ u̱t-kab na do̱ru̱ a-ko̱b-du̱ m-yar ne̱. Remu̱ iya, ne̱t-tu̱ o̱tte̱ ko̱b-du̱ m-yar e̱ de̱ kwu̱m-du̱ m-yar, tu̱msu̱ i no̱m-u̱s u̱s-te o̱o̱ge̱ yadu̱ u̱r-ko̱b, e̱ de̱ u̱r-rwu̱ remu̱ no̱mu̱ Burus no̱me̱. 
\v 13 Se̱ e̱ke̱n Yahuda-ne̱ a riig-tu̱ ruutu̱ no̱m-u̱s u̱s-te ne̱, e̱ u̱t-sa e̱ kab dim-u̱r Ye̱so̱ e̱ hu̱u̱tu̱ rutu̱ no̱m-u̱s u̱s-te. E̱ zu̱, <<U̱m zu̱ u̱ dim-u̱r Wa-ko-uyan Ye̱so̱ du̱ Burus o̱ bu̱t-u̱t wa, ruun!>> 
\v 14 E̱ke̱n yaage̱ o̱ro ta'er, yaag-u̱ Siba, wa-Yahuda, wu̱ foge̱ hi-u̱r wa yu̱-Yat-ya a-To̱o̱g. 
\v 15 De̱ku̱n ho̱-de̱ e̱ o̱ te̱k u̱t-no̱m iya, no̱m-yu̱ u̱s-te gu̱gu̱m u̱r-rwu̱. Se̱ no̱m-yu̱ u̱s-te shu̱s ya zu̱ u̱n, <<U̱m nak Ye̱so̱, u̱m nak Burus. ¿Se̱di no̱ wanne̱ no̱ o̱ye̱?>> 
\v 16 Campa-yu̱ o̱tte̱ no̱m-yu̱ u̱s-te tu̱ mak wa he u̱n u̱t-war. Wa zeg be̱b-u̱r u̱n wa kemu̱sse̱ u̱n u̱t-kus wa ho̱n-su̱ u̱n, u̱n ru du̱gu̱ bu-u o̱ m-so̱m u̱t-so tu̱msu̱ u-war m-ja m-hyu̱.
\p
\v 17 Ne̱t-tu̱ o̱o̱ge̱ u̱ Afisa be̱e̱t, u̱ Yahuda-ne̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da ho̱ge̱ rem-su̱ no̱m-u̱ na no̱me̱, gye̱r-u̱ ship e̱, tu̱msu̱ u̱n sekmu̱sse̱ dim-du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱. 
\v 18 U-tat u̱ te̱k-u̱ i ya jab e̱ haan e̱ o̱ warru̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ tu̱ e̱ no̱me̱ u̱ te̱k-u̱ u̱t-ne̱t. 
\v 19 U̱t-ne̱t u-tát i nome̱ u-gwat, e̱ gargu̱ssu̱n ran-u̱t u̱n tu̱ u̱s-pan, e̱ doos u-ra u̱ te̱k u̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t. Da-u̱ e̱ do̱re̱ shik-u̱ ran-tu̱ u̱s-pan tu̱ e̱ dose̱ u-ra, shik teeg shik-u̱ pama-u̱ u̱t-ho̱ u̱t-zo̱ngu u̱t-o̱p u-so u-tan [50,000]. 
\v 20 Remu̱ iya rem-su̱ Wa-ko-uyan sur m-cwa ko̱he̱ne̱, se̱ tu̱m jab-su̱ u̱t-ne̱t u-tát.
\p
\v 21 Da-u̱ na no̱me̱ no̱m-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t, Burus o̱gu̱ u̱ssa wa do̱'e̱ u̱ Urusharima, se̱di wa dorog u̱zu̱ wa ba m-ha u̱ Gas-u̱ dak-tu̱ Makidoniya u̱ Akaya ne̱ uro. Tu̱msu̱ Burus zu̱, <<A u̱m cwaye̱ u̱ Urusharima, me̱ u̱t-fang m-te̱ bo̱-u̱ Roma.>> 
\v 22 Se̱ wa tom ne̱t-ne̱ yu̱r u̱ te̱k-u̱ a-u̱r-se̱ge̱ ro ne̱, Timoti u̱ Eratus ne̱ m-ha u̱ Makidoniya, wa hen wa tumb cashi u̱ dak-u̱ Asiya.
\s1 Gwu̱z yu̱nge̱ u-me̱ bo̱-u̱ Afisa
\p
\v 23 Da-u na no̱me̱ iya, e̱ke̱n u̱ te̱k-u̱ ne̱t-tu̱ Afisa, yu̱nu̱s jab-su̱ ne̱t-tu̱ ya jab u̱du̱ Ye̱so̱. E̱ ho̱k u̱s-ryab sok remu̱ zu̱ a-dor zu̱u̱g Ye̱so̱ wa o̱ fu̱n-yu̱ kwu̱m-du̱ fat-du̱ za u̱r-ma. 
\v 24 Yu̱nu̱s-du̱ u̱s-jab takku̱n u̱du̱ yaku̱n campa-ya wa-u̱ u-zwa na zu̱ wa Dimitiriyus. Wa mu̱ye̱ pyu̱-m re̱k-mo̱ u̱ azurfa mu̱ o̱tte̱ sha-mu̱ pyu̱ yat-o̱ u̱ Atemis.\f + \fr 19:24 \fr*\ft Atemis ru̱-o̱ sha-mu̱ ne̱ta.\ft*\f* Ne̱t-tu̱ o̱ pyu̱-m mo̱ remu̱ e̱ ye'et Atemis m-ze̱g. Dimitiriyus u̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ ne̱ kwu̱mu̱g shik sok u̱ remu̱ cerpa-u o̱. 
\v 25 Wa fog u̱n be̱e̱t, u̱r-kot u̱ a go̱-du̱ sa-u o̱ ne̱, wa zu̱, <<No̱ ne̱t-ne̱, no̱ nak u̱zu̱ sa-u uno̱ o̱ it kumte̱ shik sok. 
\v 26 No̱ hyang tu̱msu̱ no̱ ho̱k, bo̱-u̱ Afisa o̱ war-o̱ da, dak-u̱ Asiya u-be̱e̱t, Burus uya paru̱g u̱t-ne̱t u-tát sok. Wa byu̱u̱g hi-u̱t u̱n u̱zu̱ ru̱-u̱ ne̱t no̱me̱ kom-u̱t wa, a ru̱-o̱ da. 
\v 27 Za hen u̱t-no̱m u̱ so̱-se̱ iya da. U̱n de̱ na-su̱ dim-du̱ cerpa-u in. A Burus u̱ re̱ shu̱ u̱t-no̱m inya, u̱t-wa u̱ ne̱t-tu̱ yage̱ no̱mu̱ Atemis ru̱-u yat-o̱ u̱t-huuk. Tu̱msu̱ na de̱ mo̱t-du̱ o̱ u̱ sek-m wa ne̱, no̱m-u̱ ne̱t-tu̱ dak-u̱ Asiya u-be̱e̱t har dak-u uno̱ o̱ no̱me̱-du̱ u̱t-huuk.>>
\p
\v 28 Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ inya, se̱ e̱ hog u̱s-ryab sok, e̱ yu̱ns u̱s-cwar u-da u-gan e̱ zu̱, <<m-Sek u̱du̱ Atemis u̱ Afisa-ne̱!>> 
\v 29 Bo̱-u̱ rukuste̱, ne̱tu̱ ku̱su̱n m-ha u̱ be-du̱ u̱r-mo̱ro̱g, u̱n o̱ nak-du̱ Gayus u̱ Aristakus ne̱, i rwu̱ne̱ du̱gu̱ dak-u̱ Makidoniya, e̱ o̱ye̱ hu̱u̱b-tu̱ u̱r-no̱ku̱ Burus. 
\v 30 Burus cwang wa cwa u̱du̱ u̱r-mo̱ro̱g, se̱di a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱ hoos wu̱n m-ha. 
\v 31 To̱ko̱n ne̱nge̱n-tu̱ dak-u̱ Asiya, i o̱ hu̱u̱b-u̱t Burus ko̱ e̱, e̱ tom waku̱n u̱du̱ rò m-ho̱r m-ho̱r u̱zu̱ a wa jar wa cwa u̱ be-du̱ u̱r-mo̱ro̱g da.
\p
\v 32 Ne̱t-ne̱ be̱e̱t i mo̱rge̱ no̱m-u̱ zuste̱ kowan, remu̱ zu̱ u̱n nak ko yan-o̱ wa u̱n u̱t-mo̱ro̱g da. E̱ke̱n jaku̱s u̱s-cwar e̱ o̱ se̱ke̱n rem-se̱, tu̱msu̱ e̱ke̱n hu̱ warru̱ su̱ e̱. 
\v 33 Yahuda-ne̱ tok waku̱n u-shu̱ wu̱ e̱ foge̱ Are̱kzandariya, wa jaku̱s kom-u̱t wa u-ru̱ remu̱ ne̱t-tu̱ ho-u̱t u̱s-ram. Wa u̱t-sa wa waru̱ u̱n u̱zu̱ yu̱ns-du̱ jab ku̱mge̱ u̱du̱ Yahuda-ne̱ da.
\p
\v 34 Da-u̱ nape̱ u̱zu̱ wu̱n wa-yahuda wa u̱n yu̱ns cwar-u̱s u̱n uda u-gan u̱n zu̱. <<M-Sek u̱du̱ Atemis wu̱ Afisa!>> U̱n teeg u̱s-kwam u̱s-yu̱r u̱ no̱m-du̱ u-no̱m u-gan.
\p
\v 35 Da-u̱ wa-u̱s-ge̱n yu̱ bo̱-u o̱ wa u̱ u̱n u̱ ho̱-du̱ u̱s-ram, se̱ wa zu̱, <<No̱ ne̱t-tu̱ Afisa, kowan nak u̱zu̱ bo̱-u̱ Afisa o̱ u̱ gwat-du̱ pyu̱-u̱ yat-o̱ u̱ Atemis, tu̱msu̱ wu̱ sha-m wa he̱ne̱ du̱gu̱ do̱m u-ru̱. 
\v 36 Ba shu̱'u̱te̱ ka u̱t-no̱m zaar na se̱ no̱m-u̱t to̱ da, ku̱mge̱ no̱ rest jab, a no̱ no̱m ko-uyan u̱ te̱k-u̱ m-ho̱r da. 
\v 37 No̱ hattu̱n ne̱t-u̱t tun-to̱ u̱ ane̱, remu̱ zu̱ e̱ no̱ng no̱m-u̱t yo̱-o̱ da. E̱ no̱ng u-hiw u̱-me̱ pyu̱-u̱ yat-o̱ u̱ Atemis. Tu̱msu̱ e̱ pyapu̱k ru̱-u in da. 
\v 38 Se̱di abite̱ Dimitiriyus u̱ i o̱ u̱r-kot u̱ wane̱ o̱tte̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱ e̱kse̱ e̱ u̱ waku̱n ne̱, kur-u̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem u̱ ya u̱r-hu̱k, tu̱msu̱ a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem o̱ro, se̱ e̱ hu̱u̱t u̱s-rem. 
\v 39 Tu̱msu̱ abite̱ o̱ko̱n o̱ro u̱ no̱ u̱t-sa no̱ shit, se̱ na mang ko-uyan u̱-me̱ u̱r-mo̱ro̱g. 
\v 40 U̱t-nip, u̱m o̱ m-hyan u̱zu̱ in o̱ te̱k-u̱ a swadu̱ u̱r-ko̱b ne̱, ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ in za keru̱ warru̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱ hatu̱n uno̱ gwu̱z-o̱ u̱ ya-o̱ da. A faru̱k-u̱ Roma u̱ shite̱ u̱zu̱ gwu̱z-u̱ yan-o̱ na o̱tte̱, in zatte̱ no̱m-u̱ u̱t-zu̱ da.>> 
\v 41 Da-u̱ wa tase̱ u̱s-rem inya se̱ wa zu̱ u̱ ne̱t-tu̱ aru̱k.
\c 20
\s1 Burus mu̱u̱g u̱ dak-tu̱ Makidoniya u̱ Giris
\p
\v 1 Da-u̱ gwu̱z habe̱, Burus tom fagu̱n a-dor Ye̱so̱. Wa ye' e̱ shiriktin-mu̱ jab. Se̱ wa aru̱k, wa do̱'e̱ u̱ dak-u̱ Makidoniya. 
\v 2 Da-u̱ wa nu̱rse̱ be-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t, wa ye' e̱ shiriktin-mu̱ jab sok, se̱ wa te u̱ dak-u̱ Giris. 
\v 3 Ku̱na wa shu̱'u̱te̱ m-te u̱s-pyaat u̱s-tu̱t. Wa o̱gu̱ te̱k-u̱ zo̱ng-su̱ cwadu̱ u-hat wa do̱te̱ u̱ dak-u̱ Suriya. E̱ wa hog u̱zu̱ e̱ke̱n Yahuda-ne̱ zo̱ngte̱ no̱mu̱ wu̱n no̱m-u̱t yo̱-to̱. Remu̱ iya wa hyen wa dor u-dak m-mu̱, se̱ wa aru̱k wa dor u̱-me̱ Makidoniya. 
\v 4 Ne̱t-u̱t tun-to̱ to̱ shu̱'e̱ wu̱n, Sufata wa'-u̱ Farus du̱gu̱ Biriya, u̱r-kot u̱ Aristakus ne̱ u̱ Sandu̱nkus (ne̱t-tu̱ Tasaronika), u̱ Gayus (du̱gu̱ Darbe), u̱ Timoti, u̱ Tikikus ne̱, u̱ Tarofimus (ne̱t-tu̱ Asiya). 
\v 5 E̱ ba'ag it m-aru̱k, e̱ e̱stu̱ it u̱ Toruwa. 
\v 6 Da-u̱ na tase̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱r-Be̱re̱di du̱ za m-Yis, It he̱n it yu̱ne̱ du̱gu̱ bo̱-u̱ Firibi u̱-me̱ u-hat. Da-u̱ roog-mu̱ u̱t-tan arke̱ it te̱ Toruwa it bit ne̱t-u̱t to̱ i arku̱n kanda it no̱ko̱n u̱ku̱n. Se̱ it shu̱'u̱t u̱ Toruwa m-roog u̱t-ta'er.
\s1 Burus u̱-me̱ bo̱-u̱ Toruwa
\p
\v 7 U̱ ho̱-du̱ u̱r-taku̱n du̱ roog-mu̱ u̱t-ta'er it mo̱ro̱g remu̱ it Mot u̱r-Be̱re̱di it baku̱ste̱ u̱ mar-m Wa-ko-uyan. Se̱ Burus hu̱ no̱mu̱ ne̱t-ne̱ u̱t-him u̱ te̱k-u̱ m-gyu̱p, remu̱ zu̱ wa o̱ zo̱ng-su̱ u̱r-aru̱k u̱r-is gas. 
\v 8 It mo̱ro̱gte̱ u̱ kur-u̱ do̱m. Ku̱na hitirra-su̱ o̱tte̱ u-tát u̱r-do̱. 
\v 9 Da-u̱ Burus o̱o̱ge̱ u̱s-rem, e̱ke̱n zwar-e̱ o̱ shu̱'u̱t u̱ do̱m pyam-yu̱ u-kur na zu̱ wa Yutikus, roog-mu̱ kos wa. Da-u̱ Burus o̱o̱ge̱ u̱s-rem za u̱r-ma, roog-mu̱ kost Yutikus har wa he̱e̱n du̱gu̱ u-kur u̱ do̱m-u̱ o̱, na ku̱b wa u̱r-u. 
\v 10 Se̱ Burus ciz u-dak wa ku̱b wu̱n. Wa zu̱, <<Ana naas jab da, wa o̱ u̱r-fat!>> 
\v 11 Se̱ Burus mu u̱ do̱m kur-u̱ do̱m, wa Mot u̱t-Be̱re̱di, it re. Wa re shu̱ u̱ no̱mu̱ u̱n u̱s-rem har is gu̱s da-u o̱ wa aru̱k. 
\v 12 Se̱ u̱n nok i-zwar ne̱ u̱r-fat ne̱, u̱n nom u̱r-so̱ sok.
\s1 Burus yu̱nge̱ du̱gu̱ Toruwa  //  m-ha u̱ bo̱-u̱ Miretus
\p
\v 13 Burus aru̱kte̱ m-ha bo̱-u̱ Asus u̱ fu̱n-yu̱ u-dak, ku̱na wa zo̱ngte̱ u̱zu̱ it bit wu̱n. It hen it dor u-hat. 
\v 14 Da-u̱ wa bite̱ it u̱ Asus, it ku̱b wu̱n u-hat it haan u̱ bo̱-u̱ Mitirin. 
\v 15 Tu̱msu̱ du̱gu̱ ku̱n it re shu̱ m-ha ne̱ u̱-me̱ u-hat. Is o̱ m-gas it te u̱ Gas-u̱ Kiyos.\f + \fr 20:15 \fr*\ft Kiyos dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* Tu̱msu̱ da is gase̱ it u̱ ya Gas-u̱ Samos.\f + \fr 20:15 \fr*\ft Samos dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* Da tase̱ it aru̱k m-ha u̱ bo̱-u̱ Miretus. 
\v 16 Burus o̱gu̱ zu̱u̱g wa za u̱r-cu̱z u̱ bo̱-u̱ Afisa da, remu̱ gye̱r-u̱ naasu̱ u-da u̱ dak-u̱ Asiya. Wa o̱gu̱ m-ho̱r, wa cwang u̱zu̱ a-za no̱me̱ wa te Urusharima kanda ho̱-du̱ Mo̱ro̱g-du̱ Fentikos.
\s1 Burus mo̱ro̱gte̱ u̱ ne̱nge̱n-tu̱ mo̱ro̱g-du̱ a-doru̱ bo̱-u̱ Afisa-ne̱
\p
\v 17 Da-u̱ hat-yu̱ te bo̱-u̱ Miretus Burus to̱m na fagnu̱ wa ne̱nge̱n-tu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ tu̱ bo̱-u̱ Afisa wa no̱m u̱s-rem u̱ e̱ ne̱. 
\v 18 Da-u̱ e̱ haane̱ u̱du̱ ro se̱ wa zu̱ u̱n, <<No̱ hi-du̱ war-no̱, no̱ nak ko̱ yan go̱-du̱ u̱r-yu̱ de̱ u̱m no̱me̱ tun du̱gu̱ da-u̱ u̱m cwane̱ u̱ dak-u̱ Asiya. 
\v 19 No̱ nak u̱ka u̱m dorte̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ u̱ yadu̱ m-ze̱g ne̱, tu̱msu̱ u̱m nom u̱s-kan u̱ remu̱ u̱t-ne̱t. Tu̱msu̱ no̱ nak u̱zu̱ u̱m swaag u̱r-ko̱b sok, remu̱ Yahuda-ne̱ i za dor da cwang e̱ ho̱nsu̱ me̱. 
\v 20 Tu̱msu̱ u̱m yakke̱ za waru̱ no̱ o̱ko̱n u̱ de̱ se̱gu̱ no̱ da, u̱m waru̱ no̱ rem-su̱ u-Ru̱ tu̱msu̱ u̱m is-u̱ no̱ u̱ te̱k-u̱ u̱r-ban tu̱msu̱ u̱ me̱ u̱t-bu ne̱. 
\v 21 U̱m no̱ngu̱ Yahuda-ne̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da u̱t-bu̱t u̱ mo̱ttu̱ u̱t-byu̱ru̱n u̱du̱ u-Ru̱ e̱ yage̱ u̱t-ba'as, tu̱msu̱ e̱ ya' jab u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱.
\p
\v 22 <<Yar-u̱ u-Ru̱ ko̱sku̱ me̱ u̱zu̱ u̱m do̱'e̱ u̱ Urusharima, se̱di u̱m nak no̱m-u̱ de̱ kwu̱m-du̱ me̱ u̱ku̱n da. 
\v 23 Ko ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ Yar-u u-Ru̱ o̱gu̱ waru̱ me̱ ko̱ bo̱-u̱ he̱ na do̱'e̱ tagu̱ me̱ u̱ kur-u̱ m-to̱k, tu̱msu̱ swadu̱ u̱r-ko̱b o̱ e̱stu̱ me̱ u̱ku̱n. 
\v 24 Se̱di me̱, u̱m mutte̱ fat-u̱r ri o̱ko̱n no̱m-o̱ da, abite̱ me̱ keru̱ tasu̱ no̱m-u̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ wa me̱ u̱t-no̱m. Wa dak me̱ u̱m no̱m do̱nse̱-du̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r u̱zu̱ Ru̱-o̱ Wa-u-u̱ku̱r tu̱msu̱ u̱ nya-u u-Ru̱ ne̱.
\p
\v 25 <<U̱m no̱ngu̱ no̱ u̱t-bu̱t u̱ka Ru̱-u̱ o̱tte̱ u̱ssa wa dor-u̱t jab-su̱ u̱t-ne̱t. Se̱di u̱m nak u̱ ya-o̱ o̱ m-vaste̱ u̱zu̱ no̱ o̱r-u̱t ri ne̱ a-dor do̱te̱ hyan-du̱ me̱ da tu̱msu̱. 
\v 26 U̱m u̱t-sa no̱ nap u̱zu̱, wu̱ ho̱ge̱ bu̱t-u̱t ri, tu̱msu̱ wa mu̱r za kab Ye̱so̱ ba'as-u̱t ri to̱ da. 
\v 27 U̱m zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ u̱m wargu̱ no̱ no̱m-u̱ Ru̱-u̱ u̱t-sa u-be̱e̱t. 
\v 28 Gwatu̱n hi-u̱t no̱ u̱r-zwar ne̱, u̱ ne̱t-tu̱ Yar-u u-Ru̱ ya'u̱ no̱ u̱t-gwat ne̱. Re̱e̱n shu̱ u̱ gwat-du̱ a-doru̱ Ye̱so̱ i Ru̱-u̱ kwu̱mne̱ u̱ hi-u̱r wa tu̱msu̱ u̱ hyu̱-mu̱ Wa'-u̱ wa ne̱. 
\v 29 U̱m nak da-u̱ u̱m arke̱, ne̱t-tu̱ nome̱ ko̱se̱-tu̱ u̱s-bi de̱ haan. E̱ u̱t-sa e̱ ho̱ru̱sse̱ ban-du̱ a-dor u̱ka o̱-yu̱ u-dak nomte̱ ban-du̱ ca. 
\v 30 Ko te̱k-u̱ me̱ no̱, e̱ke̱n do̱'e̱ u̱r-yu̱ne̱ e̱ no̱m rem-su̱ u̱s-bi remu̱ zu̱ e̱ naktu̱n u̱t-ne̱t u̱ haan u̱du̱ e̱. 
\v 31 Remu̱ iya, shu̱'u̱tu̱n u̱s-zo̱ng ne̱, tas waku̱n u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱ wa yage̱ yadu̱ jab u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱, baksu̱n u̱ da-o̱ u̱zu̱ u-ho̱ m-gyu̱p ne̱ u̱zu̱ u̱m no̱ng u̱s-hak u̱s-tu̱t u̱m no̱ngu̱ no̱ u̱t-him m-is ne̱ u̱ is-u̱ ri tas no̱ kab to̱ko̱n ko̱se̱-to̱ da.
\p
\v 32 <<U̱ da-o̱ hen u̱m yakku̱ no̱ u̱ kom-tu̱ u-Ru̱ tu̱msu̱ u̱ rem-su̱ nya-u wa u̱ no̱m u̱r-kot u̱ no̱ ne̱, no̱ u̱t-shu̱'u̱t u̱r-be̱b ne̱ tu̱msu̱ o̱ ya' no̱ u̱r-o̱g u̱r-kot u̱ i o̱ ne̱t-tu̱ u-Ru̱ ne̱. 
\v 33 U̱m za cwan-tu̱ shik ko cwu̱-u̱t waku̱n da. 
\v 34 No̱ hi-du̱ war-no̱, no̱ nak u̱zu̱ u̱m no̱ng pama-u̱ hi-du̱ war ri, remu̱ u̱m ho̱tu̱ hi-du̱ war ri m-'e̱ u̱ i o̱ u̱r-kot u̱ me̱ ne̱. 
\v 35 U̱ te̱k-u̱ tun-to̱ u̱t-be̱e̱t tu̱ u̱m no̱me̱, U̱m no̱ng to̱ remu̱ u̱m ko̱s-tu̱ no̱ u̱zu̱ a in o̱ u̱t-no̱m iya, inu̱ keru̱ se̱gu̱ ku̱shin ku̱shin ne̱. Tu̱msu̱ in baksu̱n u̱ rem-su̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ ne̱ su̱ zu̱ye̱, <In nom u̱r-so̱ a ne̱t-tu̱ nya in no̱mu̱ in u̱t-sa, se̱di u̱t-ze̱g m-no̱m u̱r-so̱ a in nya u̱t-ne̱t no̱mu̱ e̱ u̱t-sa.> >>
\p
\v 36 Da-u̱ Burus tase̱ u̱t-war inya, se̱ wa u̱t-jwu̱n wa nom u̱s-to̱o̱g u̱ u̱n ne̱ be̱e̱t. 
\v 37 Se̱ u̱n be̱e̱t u̱n hu̱ u̱s-kan, u̱n ham-u̱t Burus u̱n hu̱ pa-tu̱ wu̱n. 
\v 38 U̱n naas jab sok remu̱ rem-su̱ wa no̱me̱ u̱zu̱ u̱n zamnu̱ hyan-du̱ wu̱n da tu̱msu̱, se̱ u̱n shu̱'u̱ wu̱n m-ha u̱du̱ u-hat.
\c 21
\s1 No̱k-u̱r Burus m-ha u̱ Urusharima
\p
\v 1 Da-u̱ it zu̱ ne̱nge̱n-tu̱ Afisa se̱ u̱r-ho̱, se̱ it to u̱-me̱ u-hat m-ha u̱ bo̱-u̱ Kos,\f + \fr 21:1 \fr*\ft Kos dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* u̱ be-du̱ hat-su̱ eeste̱ m-gyu̱p. Da-u̱ is gase̱ it aru̱k m-ha u̱ gi-yu̱ Rods tu̱msu̱ u̱ be-du̱ hat-su̱ eeste̱. Tu̱msu̱ du̱gu̱ ku̱n it aru̱k m-ha u̱ bo̱-u̱ Fatara. 
\v 2 Da-u̱ it kume̱ hat-yu̱ ha-mu̱ dak-u̱ Finikiya, it to m-ha u̱ku̱n. 
\v 3 Da-u̱ it hyanne̱ dak-u̱ Sayifurus,\f + \fr 21:3 \fr*\ft Sayifurus dak-o̱ u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* it hu̱t it tok o̱ u̱ kom u̱r-beer it, it aru̱k m-ha u̱ dak-u̱ Suriya. Se̱ it ciz u̱ bo̱-u̱ Taya remu̱ zu̱ ku̱na hat-yu̱ do̱te̱ cu̱st-u̱ u̱t-cwu̱. 
\v 4 Da-u̱ it te be-du̱ a-dor-ne̱ o̱tte̱, it shu̱'u̱t u̱ku̱n har m-roog u̱t-ta'er. Yar-u u-Ru̱ wargu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱zu̱ ne̱t-to̱ ya Burus u̱r-ko̱b a wa do̱'e̱ u̱ Urusharima. Remu̱ iya hen u̱n zu̱ a wa do̱'e̱ da. 
\v 5 A da-u̱ u̱r-yu̱ne̱ it no̱me̱, it yu̱ne̱ it hu̱ m-ha. A-dor-ne̱ be̱e̱t i o̱ u̱ku̱n ne̱ta-ne̱ u̱ yaag-u̱ u̱n ne̱, e̱ shu̱'u̱ it m-ha dim-u̱ u-bo̱, se̱ it he u̱t-jwu̱n u̱ku̱n u̱ kit m-bu̱ it nom u̱s-to̱o̱g. 
\v 6 It kowan zu̱ o̱ru̱ wa se̱ wa'aste̱. Se̱ it to u̱-me̱ u-hat, se̱ a-dor-ne̱ i o̱ u̱ku̱n kowan aru̱k m-mu̱ bu-u wa.
\p
\v 7 Da-u̱ it teye̱ bo̱-u̱ Taya it eeste̱ u̱ aku̱n da se̱ da it tene̱ bo̱-u̱ Toremayis It vu̱ku̱s o̱r-u̱t it ne̱, it ees u̱ku̱n u̱ gyu̱p-m mo̱ u̱du̱ e̱. 
\v 8 Da-u̱ is gase̱ it aru̱k m-pas u̱ bo̱-u̱ Kasariya, it to u̱ bu-u Firibus wa-warru̱ Rem-su̱ m-Re̱me̱r. Wa o̱ te̱k-u̱ ne̱t-ne̱ ta'er i na dage̱ remu̱ e̱ nom-tu̱ u-pama u̱ a-dor-ne̱ u̱ Urusharima, it ciz u̱du̱ ro. 
\v 9 Wa o̱tte̱ ya-u̱t-gwu̱p nas i no̱me̱ u̱t-gu̱ da, e̱ be̱e̱t kowan wu̱r no̱mu̱ Yar-u u-Ru̱ zu̱ wa war.
\p
\v 10 Da-u̱ it no̱mu̱ u̱t-ho̱ u̱ku̱n cashi, se̱ waku̱n wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ haan du̱gu̱ gas-u̱ Yahudiya na zu̱ wa Agabus. 
\v 11 Da-u̱ Agabus haane̱ u̱du̱ it, se̱ wa ku̱b hap-u Burus. Agabus gu̱g hi-u̱r wa, kom-u̱t wa u̱s-na ne̱ se̱ wa zu̱, <<No̱m-u̱ Yar-u u-Ru̱ zu̱ye̱ ya, <Iya o̱ Yahuda-ne̱ i Urusharima do̱te̱ gu̱ksu̱ wu̱ o̱tte̱ hap-u inya, tu̱msu̱ e̱ yasu̱ wa u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da.> >>
\p
\v 12 Da-u̱ it ho̱ge̱ iya it u̱ ne̱t-tu̱ o̱ ku̱n ne̱ u̱t-be̱e̱t, it kon Burus a wa do̱'e̱ u̱ Urusharima da. 
\v 13 Se̱ Burus zu̱, <<¿Remu̱ yan-o̱ no̱ o̱tte̱ u̱t-no̱m inya? ¿Re̱ no̱ o̱tte̱ u̱s-kan u̱ na-su̱ me̱ jab? U̱m zo̱ngte̱ u̱ ne̱t-tu̱ gu̱g-u̱t me̱ tu̱msu̱ e̱ ho̱ me̱ u̱ Urusharima remu̱ zu̱ u̱m o̱ no̱mu̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ u̱t-huuk.>> 
\v 14 Ba it kere̱ parru̱ wu̱n da, se̱ it ho u̱s-ram it zu̱, <<Yage̱ Ru̱-u̱ no̱m no̱m-u̱ cite̱ wa.>>
\p
\v 15 Da tase̱, it zo̱ng it do̱'e̱ u̱ Urusharima. 
\v 16 E̱ke̱n a-dor-ne̱ du̱gu̱ Kasariya e̱ shu̱'u̱ it, e̱ hu̱u̱t it u̱du̱ Manason wu̱ it de̱ u̱r-cu̱z u̱du̱ wa, ne̱tu̱ bo̱-u̱ Sayifurus wa, wa o̱ te̱k-u̱ a-dor-ne̱ i u̱r-taku̱n.
\s1 Burus teeg Urusharima
\p
\v 17 Da-u̱ it teene̱ Urusharima, or-u̱t it ne̱ gu it u̱t-kom u̱t-yu̱r. 
\v 18 Da-u̱ is gase̱ Burus do̱'e̱ u̱ it ne̱ u̱du̱ Yakubu, ne̱nge̱n-tu̱ a-doru̱ Ye̱so̱ u̱t-be̱e̱t hen e̱ o̱ u̱ku̱n. 
\v 19 Da-u̱ Burus vu̱k-se̱ u̱n, se̱ wa waru̱ u̱n u̱t-no̱m u-tát tu̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ u̱-me̱ ne̱t-tu̱ i za-yahuda-ne̱ da du̱gu̱ ank-m wa. 
\v 20 Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ iya, se̱ e̱ no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-vam, e̱ zu̱ Burus, <<Bo̱ hyang u̱t-ne̱t u̱t-zo̱ngu u-tát e̱ yaag jab-u̱ te̱k-u̱ me̱ Yahuda-ne̱, tu̱msu̱ u̱n be̱e̱t hen a shu̱b-du̱ do̱rru̱ u̱t-bo̱r tu̱ Mosa ya it. 
\v 21 Na wargu̱ Yahuda-ne̱ a-dor, u̱zu̱ bo̱ o̱ iis-u̱ Yahuda-ne̱ be̱e̱t i o̱ te̱k-u̱ i za-yahuda-ne̱ da, e̱ yage̱ do̱rru̱ ko̱se̱-u̱t wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Mosa, tu̱msu̱ bo̱ zu̱ a u̱n no̱mu̱ yaag-u̱ u̱n u̱r-pe̱s da, ko e̱ no̱m u̱ka in nomte̱ u̱r-ma'in da. 
\v 22 ¿Yan-o̱ in do̱'e̱ u̱t-no̱m? Za u-sakna u̱n do̱'e̱ u̱t-ho̱g u̱zu̱ haagu̱n. 
\v 23 Remu̱ iya se̱ bo̱ no̱m no̱m-u̱ it waru̱ bo̱. It o̱tte̱ ne̱t-ne̱ nas u̱ te̱k-u̱ me̱ it i no̱me̱ este̱du̱ u̱s-rem u̱r-be̱b ne̱ u̱du̱ u-Ru̱ remu̱ o̱ko̱n no̱m-o̱. 
\v 24 Kabu̱n ne̱t-u̱t tunto̱, tu̱msu̱ jaasu̱n hi-u̱t no̱ u̱r-kot u̱ u̱n ne̱ u̱ka bo̱r-u̱t zu̱tte̱, tu̱msu̱ no̱ to̱p no̱m-u e̱ haatu̱n u̱du̱ to̱o̱g, ko̱ e̱ u̱t-no̱m u-o̱r. Ko̱ ko̱wan u̱t-nap u̱zu̱ no̱m-u̱ na o̱ u̱t-war u̱ u̱n ne̱ a nip-to̱ da, tu̱msu̱ e̱ u̱t-nap u̱zu̱ no̱ hi-u̱r no̱, no̱ o̱ yu̱-du̱ do̱rru̱ u̱t-bo̱r. 
\v 25 U̱ mo̱ttu̱ i za-yahuda-ne̱ da i ya jab, It u̱t-ne̱nge̱n u̱ Urusharima, it no̱ng u̱s-rem u̱ mo̱ttu̱ bo̱r-tu̱ e̱ do̱'e̱ u̱t-do̱r, tu̱msu̱ it pangu̱ u̱n u-ran, it waru̱ u̱n u̱ka it cinte̱ u̱s-rem. It panu̱g u̱zu̱ a u̱n tu̱ ap-mu̱ na pane̱ m-gir da, ko̱ e̱ tu̱ hyu̱-mu̱ u-bisa da, tu̱msu̱ a u̱n tu̱ ap-mu̱ bisa-u̱ na myu̱gre̱ u̱r-ge̱ke̱s da. Tu̱msu̱ it wargu̱ u̱n u̱zu̱ a u̱n no̱m m-o̱ da.>>
\p
\v 26 Da-u̱ is gase̱, Burus ku̱b ne̱t-u̱t to̱ wa aru̱k u̱nu̱ e̱ ne̱ remu̱ e̱ no̱m-u̱t no̱mu̱ Mosa waru̱ u̱n u̱ mo̱ttu̱ jaasu̱ u-war u̱ remu̱ u̱t-huuk. Sin-se̱ o̱ este̱du̱ u̱s-rem su̱ u̱n no̱me̱ u-Ru̱ u̱r-taku̱n. Se̱ wa to̱ u̱ me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan remu̱ wa nom-u̱t do̱nse̱-du̱ ho̱-du̱ u-zo̱ru̱ u̱n, wato ho̱-du̱ u̱n de̱ ho̱-du̱ u̱t-bisa tu̱ to̱o̱g u̱ remu̱ kowan u̱ teku̱ me̱ u̱n.
\s1 Na maaste̱ Burus u̱ me̱ kur-u̱ u̱t-ko̱se̱
\p
\v 27 Da-u̱ ho̱-tu̱ u̱t-ta'er ha m-ta, e̱ke̱n Yahuda-ne̱ du̱gu̱ Asiya e̱ hyen Burus u̱-me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan. Se̱ e̱ yu̱nse̱ gwu̱z u-me̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t. E̱ maas wu̱n. 
\v 28 E̱ o̱gu̱ u̱t-jar u̱zu̱, <<No̱ ne̱t-tu̱ Isra-ne̱ no̱mu̱n u̱r-se̱ge̱! Ne̱tu̱ wa ya', wu̱ o̱ u̱t-riig ko̱he̱ne̱ wa o̱ pepru̱ ne̱t-u̱t in, wa hosu̱ ne̱t-ne̱ do̱rru̱ bo̱r-u̱t in. Tu̱msu̱ wa o̱ warru̱ rem-su̱ m-zan mo̱ttu̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan uno̱ ne̱. Wa naaste̱ be-du̱ u-he̱n cwatu̱n ne̱t-tu̱ za-Yahuda-ne̱ u̱-me̱ Bu-u u̱s-To̱o̱g.>> 
\v 29 (E̱ zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ e̱ hyang Burus e̱ Tarofimus, ne̱tu̱ Afisa u̱-me̱ u-bo̱, kabu̱g u̱zu̱ wa o̱o̱g u̱r-kot u̱ wu̱n ne̱ u̱-me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan.)
\p
\v 30 Bo̱-u̱ rukus, ne̱t-tu̱ yu̱nne̱ m-so̱m e̱ maas Burus. E̱ ruut wu̱n u̱ me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, za rem na tage̱ u̱t-is. 
\v 31 E̱ o̱ u̱t-sa e̱ ho̱ wu̱n, se̱ rem-su̱ se̱ haan u̱du̱ yu̱-Yat-ya a-m-gag u̱zu̱ Urusharima u-be̱e̱t o̱ te̱k-u̱ gwu̱z sok. 
\v 32 Za rem se̱ a-m-gag ne̱, u̱ a-m-gag ne̱ i-yate̱ i Roma, e̱ do̱'e̱ u̱ku̱n za naas u-da. Da ne̱t-tu̱ hyane̱ a-m-gag i-yate̱ se̱ e̱ yage̱ gap-du̱ Burus.
\p
\v 33 Se̱ yu̱-Yat-ya haan wa maas Burus, wa wu̱ na gu̱g wu̱n u̱ ho-su̱ kwam-u̱s yu̱r. Da-u o̱ yu̱-shu̱ a-m-gag shitu̱ wu̱n u̱zu̱, <<¿Wana bo̱ o̱ye̱? Tu̱msu̱ ¿yan-o̱ bo̱ no̱me̱?>> 
\v 34 Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t o̱ hen u̱ pama-u̱ gwu̱z unwa war su̱ unwa war su̱ wa. Remu̱ tat-u̱ gwu̱z, yu̱ yat-ya gwa'ag hi-du̱ rem-u̱s se̱ da. Se̱ wa zu̱ na hu̱u̱t Burus u̱ bu-u̱ a-m-gag. 
\v 35 Da-u̱ Burus tene̱ be-du̱ u̱t-jang se̱ gwu̱z mang u̱r-yu̱ne̱, se̱ da a-m-gag haane̱ e̱ ku̱b wu̱n u̱ hi-du̱ war u̱n. 
\v 36 Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t dor dim-u̱ pama u̱t-jar u̱zu̱, <<Na ho̱ wu̱n! Na ho̱ wu̱n!>>
\p
\v 37 Na o̱ mo̱ttu̱ u̱r-cwa u̱ Burus ne̱ u̱-me̱ bu-u̱ karma-ne̱ se̱ wa zu̱ yu̱ yat-ya karma-ne̱, <<¿Ko bo̱ u̱t-ees u̱m no̱m u̱s-rem u̱ bo̱ ne̱?>>
\p Se̱ yu̱ yat-ya karma-ne̱ zu̱ wu̱n, <<¿Bo̱ nak u̱t-Girik rem-u̱r it? 
\v 38 ¿Bo̱ wa ne̱t-u̱ Masar wu̱ hatu̱n wa yu̱nu̱s-du̱ jab-su̱ u̱t-ne̱t u̱ da-u̱ dim har wa ku̱b ne̱t-ne̱ u̱t-zo̱ngu u̱t-nas a ho̱-du̱ ne̱t-ne̱ u̱-me̱ u̱r-do̱g da?>>
\p
\v 39 Se̱ Burus zu̱ wu̱n, <<A'o, me̱ ne̱t-u̱ Yahudiya wa'. Tu̱msu̱ ne̱t-u̱ bo̱-u yat-o̱ o̱, wa Tarsus u̱ dak-u̱ Kirikiya. Remu̱ iya u̱m u̱s-ko̱n yagu̱ me̱ u̱m no̱mu̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ u̱s-rem.>> 
\v 40 Se̱ wa yagu̱ wu̱n. Burus ees u̱ be-du̱ na jange̱, wa jaku̱s u-kom u̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t e̱ ho̱ u̱s-ram. Se̱ e̱ ho u̱s-ram te̱k, se̱ wa no̱mu̱ u̱n u̱s-rem u̱ rem-du̱ u̱t-Ibraniya.
\c 22
\p
\v 1 Burus zu̱, <<O̱r-u̱t ri, u̱t-ne̱nge̱n ne̱, e̱re̱n no̱mu̱ u̱m de̱ waru̱ no̱ u̱ da-o̱, u̱m u̱t-sa u̱m shasu̱ i o̱ ke̱tu̱ me̱ u̱s-rem.>> 
\v 2 Da-u̱ u̱n ho̱ge̱ u no̱ng u̱s-rem u̱ rem-du̱ u̱t-Ibraniya, se̱ u̱n ho u̱s-ram.
\p Se̱ wa zu̱: 
\v 3 Me̱ ne̱tu̱ Yahudiya wa, na mak-u̱t me̱ u̱ Tarsus, u̱ dak-u̱ Kirikiya, se̱di ane̱ a u̱m nente̱. U̱m no̱ng u-makaranta u̱ makaranta-u Gamariye̱r, wu̱na is-u̱ me̱ ko-uyan u̱ mo̱ttu̱ bo̱r-tu̱ i mate̱ u̱so-u̱t in. U̱m o̱tte̱ cwan-tu̱ do̱rru̱ u-Ru̱ u̱ka kowan u̱ te̱k-u̱ me̱ no̱ o̱tte̱ u̱t-no̱m. 
\v 4 De̱ wu̱te̱ u̱m yaag ne̱t-ne̱ i ya jab u̱r-ko̱b u̱ da-u̱ dim-u̱ fu̱n-u ya yu̱ ne̱t-tu̱ foge̱ fu̱n-yu̱ ko̱se̱-u̱t Ye̱so̱. U̱m ho̱o̱g u̱n, u̱m wu̱ na gu̱g u̱t-ne̱t campa-ne̱ u̱ ne̱ta-ne̱ be̱e̱t, u̱m wu̱ u̱n u̱ kur-u̱ m-to̱k. 
\v 5 Wa-To̱o̱g yu̱-Yat-ya u̱ i shu̱ u̱t-ne̱t ne̱ be̱e̱t e̱ nak tu̱msu̱ e̱ kere̱ u̱t-war u̱ka nomte̱. Du̱gu̱-du̱ u̱n de̱ u̱m ku̱bte̱ u̱t-ran m-ha u̱du̱ o̱r-u̱t it ne̱ Yahuda-ne̱ u̱-me̱ Dimaku. U̱m de̱ge̱ u̱ku̱n u̱m maaste̱ a-doru̱ fu̱n-u ya, u̱m hatu̱n u̱n u̱ Urusharima remu̱ na yu̱'u̱t u̱n u̱r-ko̱b.
\p
\v 6 <<U̱m o̱ te̱k-u̱ u̱r-no̱k, u̱m haag m-te Dimaku, u̱r-ho̱ u̱ te̱k se̱ m-zu̱n du̱gu̱ do̱m u-ru̱ mo̱ gu̱ru̱s me̱. 
\v 7 Se̱ u̱m he̱'e̱ u-dak, u̱m hog yaku̱n cwar-ya yu̱ o̱ zu̱ me̱, <Shawuru, Shawuru, ¿remu̱ yan-o̱ bo̱ o̱tte̱ yadu̱ me̱ u̱r-ko̱b?>
\p
\v 8 <<U̱m shu̱s u̱zu̱, <¿Wana bo̱ o̱ye̱, yu̱-Yat-ya?>
\p <<Se̱ wa zu̱ me̱, <Me̱ wa Ye̱so̱ wu̱ Nazara wu̱ bo̱ o̱ yadu̱ u̱r-ko̱b.> 
\v 9 Ne̱t-tu̱ o̱ u̱r-kot u̱ me̱ ne̱, e̱ hyang m-zu̱n, se̱di e̱ ho̱k cwar-yu̱ o̱ u̱s-rem u̱ me̱ ne̱ da.
\p
\v 10 <<Se̱ u̱m shit, u̱m zu̱, <¿Wa-ko-uyan, yan-o̱ u̱m de̱ u̱t-no̱m?>
\p <<Se̱ wa zu̱, <Yu̱ne̱ bo̱ cwa u̱ Dimaku, ku̱na na do̱te̱ waru̱ bo̱ no̱m-u̱ bo̱ de̱ u̱t-no̱m.> 
\v 11 Remu̱ myak-du̱ zu̱nu̱m-mo̱ is-u̱ ri poos, se̱ i it u̱ e̱ ne̱ o̱ye̱ e̱ nu̱k me̱ m-cwa u̱ Dimaku.
\p
\v 12 <<Ku̱na yaku̱n campa-ya wu̱ na zu̱ye̱ Hananiya haan u̱du̱ ri. Wa do̱ru̱ u-Ru̱ wa sok, tu̱msu̱ wa dor bo̱r-u̱t in Yahuda-ne̱. Yahuda-ne̱ be̱e̱t i o̱ u̱r-yu̱ u̱ Dimaku e̱ wu̱r no̱m-u̱t tu̱ wa no̱me̱. 
\v 13 Wa haan wa zu̱ me̱, <O̱ru̱ ri Shawuru, bo̱ keru̱ kwu̱m-du̱ m-hyan.> Za rem is-u̱ ri upus, u̱m hyen wu̱n.
\p
\v 14 <<Se̱ wa zu̱, <Ru̱-u̱ mate̱ u̱so-u̱t u̱so-u̱t in, wa u̱t-sa bo̱ nap no̱m-u̱ wa u̱t-sa, bo̱ hyan Wa Jab-u̱ So̱-o̱ uno̱, tu̱msu̱ bo̱ ho̱g rem-u̱s ro. 
\v 15 Bo̱ de̱ shu̱'u̱tu̱ wa-warru̱ rem-u̱s ro u̱du̱ u̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t remu̱ no̱m-u̱ bo̱ hyane̱ tu̱msu̱ bo̱ hog. 
\v 16 ¿U̱ da-o̱ yan-o̱ bo̱ o̱ u̱t-e̱ste̱? Yu̱ne̱, yage̱ u̱m no̱mu̱ bo̱ u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, u̱m no̱m u̱s-to̱o̱g u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱, ko̱n u-Ru̱ wa no̱mu̱ bo̱ ho̱-du̱ ba'as-u̱t ró.>
\p
\v 17 <<Da-u̱ u̱m mu̱ne̱ u̱ Urusharima, u̱m o̱gu̱ u̱s-to̱o̱g u̱-me̱ Bu-u̱ u̱s-to̱o̱g, u̱m nom m-hyan. 
\v 18 U̱ te̱k-u̱ hyanu̱-m mo̱ hen, u̱m hyang Ye̱so̱. Wa zu̱ me̱, <Ne̱nge̱ bo̱ yu̱ne̱ bo̱ yage̱ Urusharima m-ho̱r m-ho̱r, remu̱ zu̱ u̱n za u̱t-ees u̱ no̱m-u̱ bo̱ ware̱ e̱ u̱ me̱.>
\p
\v 19 <<Se̱ u̱m zu̱, <Wa-ko-uyan ko u̱n, u̱n nak u̱zu̱ u̱m haag u̱ ko̱-uyan Kur-u̱ u̱t-Ko̱se̱ o̱ u̱m gak i ya jab-u̱ bo̱ ne̱, tu̱msu̱ u̱m gapu̱rte̱ u̱n. 
\v 20 Tu̱msu̱ da-u̱ na ho̱ye̱ Istifanus wa-warru̱ rem-u̱s ro, me̱ hi-du̱ war ri u̱m yaag u̱r-be̱b u̱ no̱mu̱ na no̱me̱ u-be̱e̱t, har u̱m o̱ e'-du̱ cwu̱-tu̱ i ho̱ wu̱n ne̱.>
\p
\v 21 <<Se̱ Wa-ko-uyan zu̱ me̱, <Yu̱ne̱ bo̱ no̱k, me̱ to̱mu̱ bo̱ m-ra u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da.> >>
\s1 Burus ne̱t-u̱ dak-u̱ Roma
\p
\v 22 Ban-du̱ u̱t-ne̱t e̱ o̱ e̱rru̱ Burus se̱ da-u̱ wa zu̱ Ru̱-u̱ to̱mo̱g wa u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da. Se̱ e̱ nom u̱t-jar e̱ zu̱, <<Na ho̱ wu̱n! Wa kamu̱g na yagu̱ wa u̱r-fat da!>> E̱ zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ e̱ kabu̱g u̱zu̱ Ru̱-u̱ za gwu̱-du̱ waku̱n da se̱ Yahuda-ne̱. 
\v 23 Se̱ u̱n hu̱ pama u̱t-jar, u̱n hu̱ gwu̱n-du̱ kus-tu̱ u̱t-ho̱bgu̱ u̱n, tu̱msu̱ u̱n hu̱ as-du̱ m-hyu̱ru̱g m-mya u̱ ko̱se̱ u̱zu̱ u̱n ho̱k u̱s-ryab sok. 
\v 24 Remu̱ iya se̱ yu̱-shu̱ a-m-gag ne̱ zu̱ na hu̱u̱t wu̱n u̱ bu-u̱ a-m-gag ne̱. Na zwu̱tu̱r wu̱n u̱s-ryap remu̱ u̱n kum-u̱t nap-mu̱ no̱m-u̱ wu̱te̱ ne̱t-tu̱ no̱m-tu̱ wu̱n u̱t-jar. 
\v 25 Da-u̱ u̱n gu̱gse̱ wu̱n remu̱ e̱ no̱m-tu̱ wu̱n u̱s-ryap, se̱ Burus zu̱ yu̱-shu̱ a-m-gag yu̱ Roma wu̱ o̱ ees u̱ dapu̱s wu̱n, <<Gwatu̱n no̱m-u uno̱ u̱r-zwar ne̱, no̱ do̱'e̱ pas-du̱ no̱m-u̱ bo̱r-tu̱ zu̱ye̱ a no̱ zwu̱tru̱ me̱ ne̱t-u̱ bo̱-u̱ Roma, wu̱na na bite̱ u̱ to̱ko̱n ba'as-to̱ u̱du̱ wa da.>>
\p
\v 26 Da-u̱ yu̱-shu̱ karma-ne̱ ho̱ge̱ iya, se̱ wa do̱'e̱ u̱du̱ yu̱-Yat-ya wa zu̱, <<¿Yan-o̱ bo̱ u̱t-sa u̱t-no̱m? Ne̱t unwa wa Roma wa, u̱m kabu̱g u̱zu̱ bo̱ u̱t-wa it no̱mu̱ wu̱n u̱s-ryap da.>>
\p
\v 27 Da-u o̱ yu̱-Yat-ya haane̱ wa zu̱ Burus, <<Waru̱ me̱ u̱t-nip, ¿bo̱ ne̱tu̱ Roma wa?>>
\p Se̱ Burus zu̱, <<U̱.>>
\p
\v 28 Se̱ yu̱-Yat-ya a-m-gag ne̱ zu̱, <<Me̱, se̱ da u̱m to̱pe̱ shik u-tát kanda u̱m shu̱'u̱te̱ wa Roma.>>
\p Burus zu̱, <<Se̱di me̱ ne̱t-u̱ Roma na ma-tu̱ me̱.>>
\p
\v 29 Da-u̱ karma o̱ mo̱ttu̱ he̱e̱se̱ zwu̱tru̱ Burus tu̱msu̱ e̱ shit wu̱n no̱m-u̱ wa no̱me̱. Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ no̱mu̱ Burus ware̱, e̱ yagu̱ wu̱n za rem. Ko yu̱-Yat-ya u̱ hi-u̱r wa, wa nak u̱zu̱ Burus ne̱tu̱ Roma wa, se̱ wa hog u-gye̱r remu̱ wa wa'ag karma-ne̱ gu̱g kom-u̱t Burus.
\s1 Na haatu̱n Burus u̱ ke̱nu̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n
\p
\v 30 Da-u̱ is gase̱ yu̱-Yat-ya a-m-gag u̱t-sa wa nap ko yan-o̱ wu̱te̱ Yahuda-ne̱ maaste̱ Burus. Se̱ wa zu̱ karma-ne̱ e̱ ustu̱n Burus. Wa zu̱ a-to̱o̱g i-yate̱ u̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t e̱ kargu̱n. Se̱ wa haatu̱n Burus u̱ shu̱ u̱t-ne̱t.
\c 23
\p
\v 1 Burus saku̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n is, se̱ wa zu̱, <<O̱r-u̱t ri, yu̱-u̱r ri du̱ u̱m no̱me̱ u̱ te̱k-u̱ yadu̱ Ru̱-u̱ in m-ze̱g, tu̱msu̱ u̱m nak o̱kon no̱m-o̱ u̱m no̱me̱ u̱ u̱m nape̱ u̱zu̱ o̱ zaru̱ so̱-o̱ da.>> 
\v 2 Da-u̱ Hananiya yu̱-Yat-ya a-To̱o̱g-ne̱ ho̱ge̱ no̱mu̱ Burus ware̱, se̱ wu̱ i o̱ ees u̱ dapu̱s Burus e̱ gap wa u-nu. 
\v 3 Burus zu̱ u̱n, <<Ru̱-u̱ de̱ ya bo̱ u̱r-ko̱b bo̱ wa ha-mu̱ u̱r-no̱! Bo̱ shu̱'u̱te̱ u̱ku̱n bo̱ o̱ kwu̱pu̱ me̱ u̱s-rem su̱ u-bo̱r, tu̱msu̱ bo̱ ya u̱ gap-du̱ me̱, no̱m-u̱ bo̱r-tu̱ hose̱.>>
\p
\v 4 I o̱ ees u̱ku̱n e̱ zu̱ Burus, <<¿Bo̱ yu̱-Yat-ya a-To̱o̱g u-Ru̱ wa bo̱ de̱ u̱t-pyap?>>
\p
\v 5 Burus shu̱s wa zu̱, <<O̱r-u̱t ri ne̱, u̱m nak ko yu̱-shu̱ a-to̱o̱g-ne̱ ya da. Na panu̱g u̱zu̱ a-bo̱ pyap yu̱-shu̱ u̱t-ne̱t da.>>
\p
\v 6 Da-u̱ Burus nape̱ u̱zu̱ ne̱t-tu̱ o̱ u̱ku̱n e̱ke̱n Saduki-ne̱ e̱ tu̱msu̱ u̱ e̱ke̱n Farisa-ne̱, se̱ wa yu̱ns u-cwar wa zu̱, <<O̱r-u̱t ri, me̱ wa u Farisa wa u̱m o̱ye̱ yadu̱ Farisa-ne̱. No̱ o̱ kwu̱pu̱ me̱ u̱s-rem remu̱ zu̱ u̱m wa'ag jab-u̱ yu̱ne̱-du̱ marimari-ne̱.>> 
\v 7 Da-u̱ u ware̱ iya, se̱ nan-i yu̱ne̱ u̱ te̱k-u̱ Saduki-ne̱ e̱ Farisa-ne̱, har mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t mot u-yu̱r. 
\v 8 Remu̱ zu̱ Saduki-ne̱ zu̱u̱g yu̱ne̱-du̱ marimari-ne̱ zarra, tu̱msu̱ a-to̱m u-Ru̱ zarra ko u̱t-yar da se̱di Farisa-ne̱ yaag jab-u̱ no̱m-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t.
\p
\v 9 Se̱ gwu̱z yu̱ne̱ u̱ku̱n, e̱ke̱n u̱ te̱k-u̱ a-ko̱se̱-tu̱ bo̱r-u̱t Farisa-ne̱ yu̱ne̱ u̱r-ees e̱ no̱ng inan sok, u̱zu̱, <<It, it hyang no̱m-u̱t yo̱-to̱ tu̱ ne̱t uno̱ no̱me̱ da. Jiya o̱ko̱n yar-o̱ no̱mu̱ wu̱n u̱s-rem ko wa-to̱m u-Ru̱.>>
\p
\v 10 Gwu̱z nom u-tát, se̱ yu̱-Yat-ya a-m-gag ne̱ hog u-gye̱r tasu̱ na no̱m Burus u̱t-kik u̱t-kik. Se̱ wa zu̱ a-m-gag ne̱ e̱ o̱ko̱n Burus u̱r-be̱b, e̱ hu̱u̱t wa u̱ bu-u̱ a-m-gag ne̱.
\p
\v 11 Da-u̱ gyu̱p-mu̱ no̱me̱, Burus nom m-hyan se̱ wa hyen Wa-ko-uyan Ye̱so̱ haan u̱ kit-u̱ Burus wa zu̱, <<No̱m be̱b-du̱ jab, u̱ka bo̱ nomte̱ bu̱t-u̱t ri u̱ Urusharima, iya hen bo̱ do̱te̱ bu̱t-u̱t ri u̱ Roma.>>
\s1 Na zo̱ngte̱ ho̱-du̱ Burus
\p
\v 12 Da-u̱ is gase̱, Yahuda-ne̱ zo̱ngte̱ e̱ hoot Burus. E̱ eeste̱ u̱s-rem u̱zu̱ e̱ za u-re̱ ko̱ e̱ u-swa o̱ko̱n da se̱ e̱ ho̱o̱g Burus. 
\v 13 Ne̱t-tu̱ zo̱nge̱ no̱m-u̱ yo̱-o̱ uno̱ e̱ ze̱k ne̱t-ne̱ u̱t-shik u̱t-yu̱r. 
\v 14 Se̱ e̱ do̱'e̱ u̱du̱ i-Yate̱ a-To̱o̱g u̱ i shu̱ u̱t-ne̱nge̱n ne̱. E̱ zu̱, <<It no̱ng to̱nd-u̱s yatse̱ u̱zu̱ it za re̱-du̱ o̱ko̱n da se̱ it ho̱o̱g Burus. 
\v 15 Remu̱ iya no̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n u̱ tu̱-shu̱ u̱t-ne̱t ne̱ zu̱u̱n yu̱-Yat-ya karma-ne̱ i Roma no̱ ko̱n wa na haatu̱n no̱ wu̱n. Waru̱ yu̱-Yat-ya karma-ne̱ u̱zu̱ no̱ u̱t-sa no̱ sur m-gwat rem-u̱s ro u̱r-zwar ne̱, it hen it zo̱ngte̱ ho̱-du̱ wu̱n kanda wa teen.>>
\p
\v 16 Da-u̱ wa'-u̱ hu̱no-u Burus ne̱ta ho̱ge̱ no̱mu̱ u̱n zo̱nge̱ u̱t-no̱m, se̱ wa to u̱ bu-u̱ a-m-gag ne̱ wa waru̱ Burus.
\p
\v 17 Burus hen wa fog waku̱n u̱ te̱k-u̱ tu̱-shu̱ karma-ne̱ i Roma. Wa zu̱, <<Hu̱tu̱ zwaru̱ unwa u̱du̱ yu̱-Yat-ya karma-ne̱, wa o̱tte̱ no̱m-u̱ wa de̱ waru̱ wa.>> 
\v 18 Yu̱-shu̱ karma-yu̱ Roma ku̱b i-zwar wa hu̱u̱t wu̱n u̱du̱ yu̱-Yat-ya karma-ne̱.
\p Yu̱-shu̱ karma-ne̱ i Roma zu̱, <<Burus wa-m-to̱k, wa ko̱ne̱ u̱m haatu̱n zwaru̱ unwa u̱du̱ ró, remu̱ zu̱ wa o̱tte̱ no̱m-u̱ wa de̱ waru̱ bo̱.>> 
\v 19 Yu̱ yat-ya ship kom-u̱ i-zwar, wa nu̱k wu̱n u̱-kit, wa shit wu̱n wa u-gan, <<¿Yan-o̱ bo̱ de̱ waru̱ me̱?>>
\p
\v 20 Wa zwar zu̱, <<Tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱ zo̱ngte̱ e̱ ko̱n bo̱, bo̱ hu̱u̱t Burus u̱du̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n u-sot. U̱n de̱ u̱t-zu̱ u̱n u̱t-sa u̱n sur m-gwat rem-u̱s wa u̱r-zwar ne̱. 
\v 21 Se̱di a-bo̱ ees da, remu̱ u̱n ze̱k ne̱t-ne̱ u̱t-shik u̱t-yu̱r, tu̱msu̱ u̱n u̱t-sa u̱n ho̱ wu̱n, u̱n no̱ng u̱s-to̱nd u̱zu̱ u̱n za u-re̱ ko̱ swa-u̱ o̱ko̱n da se̱ u̱n ho̱o̱g wu̱n. U̱ da-o̱ hen u̱n taaste̱ u̱t-zo̱ng, bo̱ wa u̱n o̱ u̱t-e̱ste̱.>>
\p
\v 22 Se̱ yu̱-Yat-ya nu̱k wu̱n u̱t-to̱ wa zu̱, <<A-bo̱ waru̱ waku̱n u̱zu̱ bo̱ wargu̱ me̱ rem-u̱s sin-se̱ da.>> Se̱ wa zu̱ wa, wa mu.
\s1 Na to̱k Burus u̱du̱  //  Wa u-dak Fe̱rik
\p
\v 23 Da-u o̱ yu̱-Yat-ya karma-ne̱ fog tu̱-shu̱ karma-ne̱ i Roma yu̱r wa zu̱, <<Zo̱ngo̱n remu̱ zu̱ no̱ de̱ ha-mu̱ Kasariya u̱ ya-o̱ kwam-su̱ u̱s-jwu̱u̱r su̱ m-gyu̱p, u̱r-kot u̱ karma-ne̱ u̱t-ko̱k u̱t-yu̱r, u̱ karma-ne̱ u̱t-shik u̱t-tu̱t u̱ o̱p a sak-du̱ jwak, tu̱msu̱ u̱ a-m-gag ne̱ u̱t-ko̱k u̱t-yu̱r a m-dum ne̱ u̱s-sap. 
\v 24 No̱ko̱n no̱ kwu̱mu̱n jwaak i Burus do̱te̱ u̱r-da. Se̱ no̱ hu̱u̱t wu̱n u̱du̱ Wa-u-dak Fe̱rik m-yar.>>
\p
\v 25 Yu̱-Yat-ya a-m-gag ne̱ pu̱n u-ran:
\p
\v 26 Du̱gu̱-du̱ Kawudikiya Risiyas, m-ha u̱du̱ Wa-u-dak Fe̱rik.
\p U̱m o̱ u̱s-vu̱k.
\pi
\v 27 Yahuda-ne̱ o̱gu̱ maaste̱ campa-u inya, e̱ u̱t-sa ho̱-du̱ wa, se̱ u̱m nom m-ho̱r u̱ a-m-gagu̱ ri rwu̱mu̱n wu̱n, remu̱ zu̱ u̱m m-hyan u̱zu̱ u o̱ du̱gu̱ Roma. 
\v 28 Ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ u̱m u̱t-sa u̱m nap no̱m-u̱ wa no̱me̱ u̱ u̱n o̱tte̱ rem-u̱s rò, se̱ u̱m hu̱u̱t wu̱n u̱ be-du̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n. 
\v 29 Tu̱msu̱ u̱m ho̱k u̱n u̱s-rem u̱zu̱ u o̱ pas-du̱ bo̱r-u̱t u̱n, se̱di no̱m-u̱ na zu̱ wa no̱mo̱g ko̱rge̱ na gag wa ko na ho̱ wa da. 
\v 30 Da-u̱ waku̱n waru̱ me̱ no̱m-u̱ u̱n zo̱nge̱ no̱mu̱ campa-u inya, de̱ wu̱te̱ za rem u̱m to̱kto̱n wa u̱du̱ ró. U̱m zu̱u̱g i hatu̱n rem-u̱s ro e̱ warru̱ bo̱ no̱m-tu̱ wa no̱me̱.
\p
\v 31 Remu̱ iya o̱ Karma-ne̱ ku̱bte̱ Burus u̱ka na wartu̱ e̱, u̱n hu̱u̱t wu̱n u̱ bo̱-u̱ Antifatiris m-gyu̱p. 
\v 32 Da-u̱ is gase̱, Karma-ne̱ a da-du̱ jwake̱ aru̱k u̱ Burus ne̱ m-ha Kasariya. Se̱di Karma-ne̱ i o̱ ha-mu̱ u̱s-na u̱ a u̱s-sap ne̱ nok m-mu̱ u̱ bu-u̱ Karma-ne̱. 
\v 33 Da a-m-gag a dadu̱ jwak teye̱ Kasariya, se̱ e̱ yasu̱ Wa-u-dak u-ran tu̱msu̱ e̱ yagu̱ Burus u̱ kom-u̱t ro. 
\v 34 Da-u̱ wa u-dak karu̱nte̱ no̱m-u̱ na panne̱, se̱ wa shit Burus du̱gu̱ gu̱r-u̱ he̱ wa o̱o̱ne̱. Da-u̱ wa ho̱ge̱ u̱zu̱ du̱gu̱ Kirikiya o̱, 
\v 35 se̱ wa zu̱, <<Me̱ ho̱gu̱ rem-u̱s ró, da-u̱ i hu̱tu̱ rem-u̱s ro haane̱.>> Se̱ Wa-u-dak zu̱ karma-ne̱ do̱'e̱ e̱' wu̱n u̱-me̱ bu-u̱ Here̱ Faru̱k.
\c 24
\s1 Yahuda-ne̱ hu̱u̱te̱ rem-u̱s Burus u̱du̱ Wa-u-dak
\p
\v 1 Da-u̱ roog-mu̱ u̱t-tan arke̱, se̱ yu̱-Yat-ya a-to̱o̱g Hananiya, yage̱ Urusharima m-ha u̱ Kasariya u̱ to̱ko̱n ne̱nge̱n-tu̱ Yahuda-ne̱ u̱ wa nap-mu̱ u̱t-bo̱r wu̱ na zu̱ye̱ Taturus. Ku̱na war-tu̱ Wa-u-dak nom-tu̱ Burus no̱me̱ tu̱ za so̱-to̱ da. 
\v 2 Wa-u-dak zu̱ na cwatu̱n Burus, se̱ Taturus he̱e̱se̱ ke̱-tu̱ Burus u̱s-rem u̱du̱ Wa-u-dak. Wa zu̱, <<Wa-u-dak, hak-su̱ bo̱ o̱o̱ge̱ u̱r-faru̱k u̱du̱ it, it no̱ng shu̱'u̱t-du̱ m-yar, remu̱ zu̱ ve̱r-su̱ no̱m-tu̱ re̱-u̱ shu̱ u̱ bo̱ hatu̱n, wa'ag dak-u uno̱ re-u̱t shu̱. 
\v 3 Remu̱ iya Wa-u-dak, it no̱ng u̱t-vam u̱du̱ ró Fe̱rik remu̱ no̱m-tu̱ bo̱ no̱mu̱ it be̱e̱t. 
\v 4 U̱ remu̱ gye̱r-u̱ na-su̱ bo̱ u-da, u̱m o̱ ko̱n-u̱s ró bo̱ ya' me̱ u-da cashi, gag jab bo̱ e̱r no̱m-u̱ u̱m de̱ waru̱ bo̱.
\p
\v 5 <<Ne̱t unwa gu̱gu̱di u̱ no̱mo̱g wa u-tát, wa o̱ hatu̱n yu̱nu̱s-du̱ u̱s-jab ko he̱ne̱ u̱ dak-u̱ Yahuda-ne̱ u-be̱e̱t, tu̱msu̱ wu̱na o̱ yu̱ yat-ya Nazara-ne̱, wato a-doru̱ Ye̱so̱. 
\v 6-7 Wa u̱t-sa wa muut be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan it za u-he̱n, se̱ it maas wu̱n.\f + \fr 24:6-7 \fr*\ft To̱ko̱n Ran-tu̱ u̱t-ut to̱ wa'ag fe̱-yu̱ u-ta'er u̱-me̱\ft*\fv 7\fv* It o̱gu̱ wa'ag jab it kwu̱pu̱ wu̱n u̱s-rem u̱ka bo̱r-u̱t it zu̱tte̱, se̱ yu̱-Yat-ya karma-ne̱ Risiya haan wa o̱nk wu̱n u̱r-be̱b du̱gu̱ kom-u̱t it.\f* 
\v 8 A-bo̱ shite̱ campa-u inya, bo̱ ho̱gu̱ to̱-u̱ ro no̱m-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t u̱ka it war-tu̱ bo̱ to̱.>>
\p
\v 9 Yahuda-ne̱ ees, e̱ zu̱ iya o̱ no̱m-u̱t to̱ o̱tte̱.
\s1 Rem-u̱s Burus u̱ ke̱nu̱ Fe̱rik
\p
\v 10 Da-u̱ Wa-u-dak ya wu̱n u-da wa no̱m u̱s-rem, se̱ Burus zu̱, <<U̱m de̱ haatu̱n hi-du̱ war ri u̱ te̱k-u̱ u̱r-so̱, u̱m nak bo̱ tumbte̱ bo̱ o̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem u̱-me̱ ne̱t-u̱t tun-to̱. 
\v 11 A no̱ gwate̱ u̱r-zwar ne̱, no̱ u̱t-nap u̱zu̱, ze̱k m-roog o̱p-u̱t yu̱r da, da u̱m do̱'e̱ u̱ Urusharima u̱m nom-tu̱ u̱t-huuk. 
\v 12 I hatu̱n rem-u̱s ri ne̱, e̱ tamu̱g ho̱g-du̱ it u̱ waku̱n inan da, ko yu̱nsu̱ jab-su̱ u̱t-ne̱t u̱-me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan da, ko Kur-tu̱ u̱t-Ko̱se̱ ko u̱ me̱ u-bo̱ da. 
\v 13 No̱m-u̱t tun-to̱ tu̱ e̱ o̱ waru̱ bo̱, e̱ za keru̱ u̱r-wu̱u̱n e̱ war u̱zu̱ nip-tu̱ to̱ da. 
\v 14 No̱m u-gan o̱ u̱m eese̱ u̱ o̱ ne̱, o̱ o̱ u̱zu̱ u̱m do̱r u-Ru̱ u̱ u̱so-tu̱ u̱so-u̱t in nomte̱ u̱t-huuk. No̱ng ho̱n-ho̱n u̱m dor fu̱n-yu̱ Ye̱so̱ is-u̱ it (Tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱ zu̱ fu̱n-u ya zatte̱ u̱t-nip da). Tu̱msu̱ u̱m o̱ ya-du̱ jab-u̱ no̱m-tu̱ Mosa u̱ e̱ke̱n a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ pane̱. 
\v 15 U̱m o̱o̱g wa'ag jab u̱du̱ u-Ru̱, u̱ka armo̱ ne̱ nomte̱ ko e̱, u̱zu̱ na de̱ yu̱nsu̱ marimari-ne̱, a-jab-u̱s so̱-se̱ ne̱ u̱ a-za-jab-u̱s yo̱-se̱ ne̱ be̱e̱t. 
\v 16 De̱ wu̱te̱ u̱m o̱tte̱ wa'ag jab-u̱ ho̱-u̱r re̱, ko mu̱ne̱ u̱m no̱m no̱m-u̱ Ru̱-u̱ u̱t-sa tu̱msu̱ no̱m-u̱ ne̱t-tu̱ u̱t-sa.
\p
\v 17 <<Da-u̱ hak-su̱ arke̱ u-tát, se̱ u̱m mu̱u̱n u̱ Urusharima u̱ remu̱ u̱m hattu̱n u̱r-se̱ge̱ u̱du̱ ne̱t-u̱t it i o̱ cwan-tu̱ u̱r-se̱ge̱, tu̱msu̱ u̱m o̱ no̱m-du̱ to̱o̱g u̱du̱ u-Ru̱. 
\v 18 U̱m o̱ te̱k-u̱ u̱t-no̱m inya, se̱ e̱ke̱n Yahuda-ne̱ bit me̱ u̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, u̱m ta'aste̱ jasu̱ hi-u̱r ri remu̱ u̱t-huuk u̱ka bo̱r-u̱t zu̱tte̱. Tu̱msu̱ mo̱ro̱g-du̱ u̱t-ne̱t za u̱r-kot u̱ me̱ ne̱ da, tu̱msu̱ yu̱nu̱s-du̱ u̱s-jab zarra ko̱ gwu̱z. 
\v 19 Se̱di e̱ke̱n Yahuda-ne̱ o̱ro i du̱gu̱ dak-u̱ Asiya i o̱ u̱ku̱n. Kamu̱g u̱zu̱ e̱ o̱ u̱ ane̱ e̱ hattu̱n rem-u̱s ri u̱du̱ ró, abite̱ e̱ hyanu̱g u̱ka u̱zu̱ u̱m no̱ng no̱m-u̱ kame̱ da. 
\v 20 Ko ne̱t-u̱t tun-to̱ e̱ war ba'as-tu̱ e̱ bite̱ me̱ u̱ to̱ ne̱ da-u̱ u̱m ese̱ u̱-me̱ Mo̱ro̱g-du̱ u̱t-Ne̱nge̱n, 
\v 21 Se̱di jiya rem-su̱ u̱m no̱me̱, da-u̱ u̱m jakse̱ u-cwar u̱m zu̱, <No̱ o̱ kwu̱pu̱ me̱ u̱s-rem u̱ ya-o̱ remu̱ zu̱ u̱m yaag jab u̱zu̱ Ru̱-u̱ de̱ yu̱nsu̱ ne̱t-ne̱ be̱e̱t i mare̱ du̱gu̱ marimari-ne̱.> >>
\p
\v 22 Fe̱rik wa u-dak nu̱pu̱ste̱ no̱m-u̱t to̱ u̱t-be̱e̱t u̱ mo̱t-u̱t Ye̱so̱, se̱ wa zu̱ u̱n, <<Da-u̱ yu̱-Yat-ya Karma-ne̱ Risiya teene̱, da-u o̱ u̱m de̱ kwu̱pu̱ no̱ u̱s-rem.>> 
\v 23 Fe̱rik zu̱ yu̱-Yat-ya a-m-gagu̱ Roma wa e̱' Burus, se̱di a wa e̱kse̱ wu̱n u-tát da, tu̱msu̱ a wa hoos hu̱u̱b-u̱t wa u̱r-haan u̱du̱ wa remu̱ e̱ gwat wu̱n da.
\p
\v 24 Da-u̱ roge̱ cashi, Fe̱rik e̱ ne̱ta wa Durusira wa-Yahuda e̱ mu̱u̱n Kasariya. Se̱ wa tom na hatu̱n Burus wa ho̱g rem-su̱ mo̱ttu̱ yadu̱ jab-u̱ Ye̱so̱ Kiristi. 
\v 25 Da-u o̱ Burus he̱e̱se̱ u̱s-rem u̱ mo̱ttu̱ jab-u̱ so̱-o̱. Tu̱msu̱ wa wu̱r u̱ka ne̱t do̱te̱ re̱-du̱ be̱b-du̱ cwan-tu̱ u-war. Burus nom u̱s-rem u̱zu̱ da-u̱ o̱o̱n u̱ da-u̱ Ru̱-u̱ de̱ kwu̱pu̱ ne̱t-ne̱ u̱s-rem. Da-u̱ Fe̱rik ho̱ge̱ rem-u̱s se̱, se̱ gye̱r-u̱ maas wa. Se̱ wa zu̱ Burus, <<U̱m kwu̱mu̱g no̱m-u̱ u̱m u̱t-sa u̱m ho̱g u̱ da-o̱. A u̱m kume̱ u-da me̱ u̱t-swu̱r m-fag bo̱, bo̱ haan.>> 
\v 26 Fe̱rik zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ wa o̱ m-hyan u̱ka zu̱ Burus u̱ ya wu̱n shik, wu̱n hu̱ pama-u̱ fag-du̱ wu̱n ko̱-uyan da, Burus hu̱ hen m-ha u̱du̱ wu̱n u̱n o̱ u̱r-wa'as, se̱di wa yaag Fe̱rik o̱ko̱n da, Fe̱rik hen wa gu̱gu̱m zu̱ du̱ Karma-ne̱ rest wu̱n.
\p
\v 27 Da hak-su̱ u̱s-yu̱r arke̱, se̱ Fokiyus Fe̱stus shu̱'u̱t Wa-u-dak u̱ porar Fe̱rik. Fe̱rik hen remu̱ zu̱ wa u̱t-sa u̱ ne̱t-tu̱ Yahuda e̱ cwan wa sok, se̱ wa gu̱gu̱m restu̱n Burus du̱gu̱ bu-u̱ m-to̱k.
\c 25
\s1 Burus hu̱u̱te̱ u̱s-rem  //  u̱du̱ Sisar
\p
\v 1 Da-u̱ Fe̱stus o̱o̱ge̱ u̱r-faru̱k du̱ Wa-u-dak, se̱ wa teen u̱ bo̱-u̱ Kasariya, da-u̱ ho̱-tu̱ u̱t-tu̱t arke̱ wa yu̱ne̱ du̱gu̱ Kasariya wa do̱'e̱ u̱ Urusharima. 
\v 2 I-Yate̱ a-to̱o̱g-ne̱ u̱ tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱ e̱ waru̱ Wa-u-dak Fe̱stus no̱m-tu̱ Burus no̱me̱ tu̱ yo̱-to̱. 
\v 3 E̱ kon Fe̱stus u̱zu̱ wa zu̱ karma-ne̱ e̱ muut Burus u̱ Urusharima. E̱ cwang u̱zu̱ wa no̱ng iya, remu̱ e̱ ho-u̱t wu̱n u̱ do̱m-u̱ u-fu̱n. 
\v 4 Fe̱stus shu̱s wa zu̱, <<Na shipu̱s Burus u̱ Kasariya, me̱ hi-du̱ war ri u̱m de̱ m-ha u̱ku̱n za m-tumb. 
\v 5 Remu̱ iya yage̱ i-yate̱ no̱ do̱ro̱n me̱, abite̱ ne̱tu̱ wa o̱tte̱ to̱ko̱n ba'as-to̱ se̱ u̱n war.>>
\p
\v 6 Da-u̱ Wa-u-dak Fe̱stus u̱ka m-roog u̱t-eer ko u̱t-o̱p u̱ Urusharima, se̱ wa mu u̱ Kasariya. Da-u̱ is gase̱ se̱ wa shu̱'u̱t u̱ pora-du̱ u̱r-faru̱k wa. Se̱ wa zu̱ karma-ne̱ cwatu̱n Burus u̱-me̱ remu̱ wa kwu̱p-tu̱ wa u̱s-rem. 
\v 7 Da-u̱ Burus teene̱, Yahuda-ne̱ i haane̱ du̱gu̱ Urusharima e̱ yu̱ne̱ e̱ gu̱ns wu̱n. E̱ o̱gu̱ warru̱ rem-u̱s yo̱-se̱ u-tát u̱ Burus, su̱ u̱n za kere̱ u̱t-ko̱se̱ u̱zu̱ rem-su̱ u̱n ke̱tu̱ Burus nip-to̱ da.
\p
\v 8 Burus hen wa ruut hi-u̱r wa. Wa zu̱, <<Me̱ u̱m paku̱s bo̱r-u̱t Yahuda-ne̱ da, tu̱msu̱ u̱m no̱ngu̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, ko Kaisar u̱t-ba'as da ko cashi.>>
\p
\v 9 Se̱di Fe̱stus u̱t-sa wa mangu̱ tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱ jab se̱ wa shit Burus u̱zu̱, <<¿Ko bo̱ u̱t-ees bo̱ do̱'e̱ u̱ Urusharima bo̱ ho̱g no̱m-u̱ ne̱t-u̱t to̱ do̱'e̱ u̱t-war u̱ remu̱ ró u̱ ke̱nu̱ ri?>>
\p
\v 10 Burus zu̱, <<U̱m o̱ ees ke̱nu̱ be-du̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem u̱ Kaisar, ane̱ ku̱mte̱ na kwu̱pu̱ me̱ u̱s-rem. Bo̱ nu̱pu̱ste̱ u̱s-be̱e̱t, u̱m no̱ngu̱ Yahuda-ne̱ to̱ko̱n ba'as-to̱ da. 
\v 11 Abite̱ me̱ wa u̱t-ba'as wa, har u̱zu̱ u̱m no̱ng u̱t-ba'as, u̱m za so̱m-du̱ u̱r-ho̱ da. A shu̱'u̱te̱ rem-su̱ u̱m ware̱ u̱zu̱ bise̱ u̱n no̱me̱, waku̱n ko̱rge̱ hen wa yasu̱ me̱ u̱ kom-u̱t u̱n da. Tu̱msu̱ u̱m de̱ nok-tu̱ u̱s-rem m-ha du̱ Kaisar!>>
\p
\v 12 Da-u̱ Fe̱stus tase̱ u̱s-rem u̱ a-yadu̱ wa u̱s-rem ne̱ u-pada ne̱, se̱ wa zu̱, <<To̱ bo̱ ko̱no̱g na hu̱u̱t rem-u̱s sin-se̱ u̱ ke̱nu̱ Kaisar, du̱ Sisar hen de̱ bo̱ do̱te̱ m-ha.>>
\s1 Burus u̱ Ke̱nu̱ Agarifa  //  u̱ Banis ne̱
\p
\v 13 A rooge̱ cashi, Agarifa faru̱k teen Kasariya e̱ yu̱-faya wa ya-i-gwu̱p na zu̱ wa Banis. E̱ hagu̱n remu̱ e̱ vu̱ku̱ste̱ Fe̱stus remu̱ cwa-u̱r wa u̱ faru̱k-du̱ Wa-u-dak. 
\v 14 Ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱, u̱n u̱t-tumb u̱ku̱n, se̱ Fe̱stus haatu̱n rem-u̱s Burus u̱du̱ Faru̱k. Fe̱stus zu̱, <<Waku̱n ne̱t wa o̱ro u̱-me̱ bu-u̱ m-to̱k wu̱ Fe̱rik yage̱ u̱ da-u̱ wa o̱o̱ge̱ Wa-u-dak. 
\v 15 Da-u̱ u̱m o̱o̱ge̱ Urusharima i-yate̱ a-to̱o̱g u̱ ne̱nge̱n-tu̱ Yahuda-ne̱ e̱ hattu̱n me̱ rem-su̱ ne̱t unwa, e̱ kon me̱ u̱m kwu̱pu̱ wu̱n rem-su̱ u̱r-ho̱.
\p
\v 16 <<Se̱di u̱m waru̱ u̱n u̱zu̱ Roma-ne̱ kwu̱p-tu̱ wa u̱t-ba'as u̱s-rem da, se̱ na haatu̱n wa u̱ ke̱nu̱ i haatu̱n rem-u̱s rò, tu̱msu̱ na ya wa u-da wa ruut hi-u̱r wa du̱gu̱-du̱ i haatu̱n rem-u̱s wa. 
\v 17 Da-u̱ u̱n haane̱ u̱ me̱ ne̱ ane̱, u̱m naaste̱ u-da da, da-u̱ is gase̱ u̱m shu̱'u̱t u̱ do̱m-u̱ pora-du̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem, u̱m zu̱ na hatu̱n ne̱tu̱ wa. 
\v 18 Da-u̱ i hatu̱n rem-u̱s ro yu̱ne̱, e̱ hattu̱n rem-u̱s ro u̱ no̱m-u̱ u̱m o̱o̱gu̱ wa'ag jab u̱n u̱t-haatu̱n da. 
\v 19 Remu̱ iya, u̱n hu̱ inan u̱ to̱ko̱n ko̱se̱-to̱ tu̱ e̱ke̱n Yahuda-ne̱ yete̱ jab tu̱msu̱ e̱ke̱n yaag jab da. U̱n o̱ inan u̱ remu̱ yaku̱n campa-ya wu̱ na foge̱ Ye̱so̱, wu̱ mare̱, se̱di Burus yu̱ u̱n o̱ ke̱tu̱ u̱s-rem, wa hu̱ u̱zu̱, <Ye̱so̱ o̱ u̱r-fat.> 
\v 20 Me̱ hen u̱m nak u̱ka u̱m do̱te̱ u̱ no̱m-du̱ rem-u̱s sin-se̱ da. Se̱ u̱m shit Burus ko wa u̱t-ha u̱ Urusharima u̱ remu̱ na kwu̱p-tu̱ wa u̱s-rem u̱ku̱n u̱ mo̱t-tu̱ rem-u̱s sin-se̱. 
\v 21 Da-u̱ Burus sa'e̱ u̱zu̱ faru̱k-u̱ yat-wa Sisar wa de̱ kwu̱pu̱ wu̱n u̱s-rem, se̱ u̱m zu̱ na e̱' wu̱n m-ha da-u̱ u̱m de̱ to̱m-du̱ wu̱n u̱du̱ Kaisar.>>
\p
\v 22 Se̱ Agarifa Faru̱k zu̱ Fe̱stus, <<Ko me̱ u̱m cwang u̱m e̱r campa inya u̱ hi-du̱ war ri.>>
\p Fe̱stus Wa-u-dak zu̱, <<Bo̱ ho̱gu̱ wu̱n hen u-sot.>>
\p
\v 23 Da-u̱ is gase̱ se̱ Agarifa Faru̱k e̱ Banis e̱ wu̱ cwu̱-tu̱ u̱r-faru̱k e̱ to u̱-me̱ u̱t-ne̱t, u̱n haan u̱ i-yate̱ karma-ne̱ u̱ tu̱-shu̱ u-bo̱ ne̱. Se̱ Fe̱stus zu̱ na cwatu̱n Burus. 
\v 24 Se̱ Fe̱stus zu̱, <<Agarifa Faru̱k, u̱ ne̱t-tu̱ o̱ ane̱ u̱t-be̱e̱t, ne̱tu̱ wa ya' wu̱ Yahuda-ne̱ hatu̱n me̱ rem-u̱s wa u̱ Urusharima, u̱ ana ne̱, har e̱ zu̱ kamu̱g na yage̱ wa u̱r-fat da. 
\v 25 Se̱di me̱ u̱m hyang u no̱ng o̱ko̱n u̱ ko̱re̱ na ho̱ wu̱n da. Remu̱ u̱zu̱ wu̱na zu̱ye̱ na haatu̱n rem-u̱s se̱ u̱du̱ yu̱-Yat-ya yu̱ Sisar, u̱m zu̱ hen me̱ to̱mtu̱n wu̱n. 
\v 26 Se̱di u̱m zatte̱ o̱ko̱n no̱m-o̱ u̱m de̱ panu̱ yu̱-Yat-ya yu̱ Roma u̱ mo̱ttu̱ sin-se̱ rem-u̱s se̱ da. De̱ wu̱te̱ u̱m hatu̱n wu̱n u̱du̱ no̱ tu̱msu̱ u̱du̱ ro Agarifa Faru̱k no̱ e̱r no̱m-u̱ wa de̱ u̱t-war. A in no̱me̱ wu̱n u̱t-shu̱t jiya me̱ u̱t-kwu̱m no̱mu̱ u̱m de̱ u̱t-pan. 
\v 27 U̱ hyanu̱m ri rag-mo̱ a u̱m to̱me̱ wu̱ o̱ tage̱ u̱du̱ Sisar u̱ Roma za na war ba'as-tu̱ wa no̱me̱ da.>>
\c 26
\s1 Burus rutte̱ hi-u̱r wa  //  u̱du̱ Agarifa Faru̱k
\p
\v 1 29 A tase̱ Agarifa zu̱ Burus, <<Na yaag bo̱ u-da bo̱ jaas hi-du̱ war ró.>> Se̱ Burus jaku̱s u-kom, wa he̱e̱se̱ u̱s-rem:
\p
\v 2 <<Faru̱k Agarifa, iya o̱ hen u̱m ho̱k u̱r-zwar u̱ shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ du̱ ró de̱ u̱m do̱te̱ taasu̱ hi-du̱ war ri u̱ remu̱ rem-su̱ Yahuda-ne̱ ke̱-tu̱ me̱. 
\v 3 U̱m no̱ng u̱r-so̱ sok remu̱ zu̱ bo̱ ne̱t wa wu̱ nape̱ u̱r-ma it du̱ Yahuda-ne̱ u̱r-be̱e̱t u̱ no̱m-tu̱ e̱ nomte̱ inan u̱ to̱. Remu̱ iya u̱m o̱ ko̱n-u̱s ró bo̱ gag jab bo̱ e̱r rem-u̱s ri.
\p
\v 4 <<Yahuda-ne̱ be̱e̱t e̱ nak yu̱-du̱ u̱m no̱me̱ u̱ fa-u̱r ri, du̱gu̱ dak-u̱ na mu̱tte̱ me̱ tu̱msu̱ u̱ haan u̱ Urusharima. 
\v 5 U̱n nak me̱ m-tumb ne̱, har a u̱n haane̱ u̱nu̱ keru̱ waru̱ no̱ u̱zu̱ me̱ wa Farisa wa tu̱msu̱ u̱m dor u̱r-ma'it u̱r-zwar ne̱, u̱ka e̱ke̱n Farisa-ne̱ no̱m-te̱. 
\v 6 Me̱ ya u̱ da-o̱ u̱ ees u̱ ke̱nu̱ no̱ u̱ kwu̱p-tu̱ me̱ u̱s-rem, remu̱ zu̱ u̱m wa'ag jab-u̱ este̱du̱ u̱s-rem su̱ Ru̱-u̱ no̱me̱ i mate̱ u̱so-u̱t in. 
\v 7 Este̱du̱ u̱s-rem de̱, ko̱-du̱ u̱t-rem o̱p-u̱t yu̱r wu̱te̱ jab e̱ hyan o̱ shu̱u̱g, de̱ wu̱te̱ e̱ o̱tte̱ do̱rru̱ u-Ru̱ u-ho̱ m-gyu̱p ne̱. Agarifa Faru̱k remu̱ zu̱ u̱m wa'ag jab-u̱ este̱du̱ rem-u̱s se̱ de̱ wu̱te̱ Yahuda-ne̱ o̱tte̱ ke̱-tu̱ me̱ u̱s-rem. 
\v 8 ¿Ya wu̱te̱ no̱ o̱tte̱ m-hyan u̱zu̱ za u̱t-no̱me̱ Ru̱-u̱ yu̱ns ne̱t-u̱ mare̱ u̱r-fat da?
\p
\v 9 <<Me̱ hi-du̱ war ri, u̱ da-u̱ dim u̱m nom no̱m-tu̱ de̱ hosu̱ re̱-u̱ shu̱ rem-u̱s Ye̱so̱ wa-Nazara. 
\v 10 No̱m-u̱ u̱m no̱me̱ o̱ hen u̱ Urusharima, har u̱m kum u̱r-be̱b du̱gu̱ i-yate̱ a-to̱o̱g remu̱ u̱m wu̱'u̱t a-doru̱ Ye̱so̱ u̱-me̱ bu-u̱ m-to̱k. Da-u̱ Yahuda-ne̱ e̱ u̱t-sa ho̱-du̱ a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱, u̱m yaag u̱r-be̱b ko me̱ u̱zu̱ na ho̱ u̱n. 
\v 11 U̱m do̱ro̱g u-so u-tát Kur-tu̱ u̱t-Ko̱se̱ u̱n u̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b tu̱msu̱ u̱m ton u̱n ju̱ru̱m dim-u̱r Ye̱so̱. Remu̱ zu̱ u̱m o̱ ho̱g-du̱ ryab-u̱s u̱n sok, se̱ u̱m ha do̱rru̱ u̱t-bo̱ tu̱ to̱ko̱n dak-to̱ u̱m o̱ yadu̱ u̱n u̱r-ko̱b.
\p
\v 12 <<Yu̱-Yat-ya a-To̱o̱g u̱ Urusharima yaag me̱ u̱r-be̱b tu̱msu̱ wa tom me̱ u̱m masu̱n a-dor i o̱ u̱ku̱n. De̱ku̱n ho̱-de̱, u̱m o̱ te̱k-u̱ m-ha u̱ bo̱-u̱ Dimaku u̱m nom-u̱t iya. 
\v 13 Faru̱k, u̱ te̱k-u̱ u-ho̱, se̱ u̱m hen mo̱ko̱n zu̱n-mo̱ mu̱ ze̱ge̱ zu̱n-mu̱ u̱r-ho̱, mo̱ mo̱ko̱n du̱gu̱ do̱m-u u-ru̱, mo̱ gu̱ru̱s me̱ u̱ hu̱u̱b-tu̱ m-ha ri ne̱ be̱e̱t. 
\v 14 It be̱e̱t it he u-dak, ku̱na u̱m hogte̱ yaku̱n cwar-ya ya zu̱ me̱ u̱ rem-du̱ u̱t-Ibraniya-ne̱, <Shawuru, Shawuru, ¿remu̱ yan-o̱ bo̱ o̱tte̱ yadu̱ me̱ u̱r-ko̱b? Bo̱ o̱ Yadu̱ hi-du̱ war ro u̱r-ko̱b u̱ bo̱ o̱tte̱ gu̱g-mu̱ me̱.>
\p
\v 15 <<Se̱ u̱m zu̱, <¿Wana bo̱ o̱ye̱ yu̱-Yat-ya?>
\p <<Ku̱na Wa-ko-uyan zu̱tte̱ me̱, <Me̱ wa Ye̱so̱ wu̱ bo̱ o̱ yadu̱ u̱r-ko̱b. 
\v 16 Yu̱ne̱ u̱r-ees. U̱m haagu̱n u̱du̱ ro remu̱ u̱m war-tu̱ bo̱ u̱zu̱ u̱m dak bo̱, bo̱ shu̱'u̱t to̱k-u̱ ri, tu̱msu̱ bo̱ war no̱m-tu̱ bo̱ hyane̱ u̱du̱ ri, u̱ no̱m-tu̱ u̱m de̱ ko̱su̱ bo̱ ane̱ u̱-shu̱. 
\v 17 Me̱ u̱kru̱ bo̱ du̱gu̱ ne̱t-u̱t ró, u̱ i za-yahuda-ne̱ da, i u̱ u̱m de̱ to̱m-du̱ bo̱ u̱du̱ e̱. 
\v 18 Bo̱ de̱ upse̱ e̱ is, e̱ byu̱ru̱n du̱gu̱ u-cwu̱m u̱ haan m-zu̱n, du̱gu̱ faru̱k-u̱r faru̱k-u̱ no̱m u̱s-te, m-ha u̱du̱ u-Ru̱. Remu̱ iya o̱ e̱ do̱te̱ kwu̱m-du̱ has-du̱ u̱t-ba'as, tu̱msu̱ u̱n kum u̱r-o̱g u̱r-kot u̱ i o̱ shu̱'u̱t be-du̱ u-he̱n i ya jab u̱du̱ ri.>
\p
\v 19 <<Agarifa Faru̱k, remu̱ iya u̱m do̱ro̱g no̱m-u̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱ waru̱ me̱ u̱m no̱m u-be̱e̱t, da-u̱ wa no̱mu̱ u̱s-rem du̱gu̱ do̱m u-ru̱. 
\v 20 U̱m he̱e̱ste̱ no̱m-du̱ u̱t-bu̱t u̱du̱ Yahuda-ne̱ be̱e̱t u̱ Dimaku. Tu̱msu̱ u̱m no̱mu̱ Yahuda-ne̱ u̱t-bu̱t u̱ Urusharima m-ha gu̱r-u̱ Yahudiya u-be̱e̱t, tu̱msu̱ u̱m no̱ng u̱t-bu̱t u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da u̱zu̱ u̱n byu̱ru̱n du̱gu̱ yu̱-du̱ u̱t-ba'as, e̱ muut jab-u̱s e̱ u̱du̱ u-Ru̱, u̱n no̱m no̱m-tu̱ de̱ u̱t-ko̱se̱ u̱zu̱ u̱n yakke̱ u̱t-ba'as. 
\v 21 De̱ wu̱te̱ Yahuda-ne̱ maaste̱ me̱ u̱ me̱ be-du̱ u̱r-shu̱'u̱t du̱ Wa-ko̱-uyan, u̱n o̱tte̱ sa-u̱ ho̱-du̱ me̱. 
\v 22 Se̱di u̱m kwu̱ng se̱ge̱-du̱ u-Ru̱ u̱ haan u̱ da-o̱, de̱ wu̱te̱ u̱m o̱tte̱ ane̱ u̱m o̱ waru̱ wu̱ re̱k-wa u̱ wu̱ yat-wa ne̱ u̱ kowan u̱ ho̱g. O̱ko̱n-o̱ u̱m o̱ u̱t-war u̱ waku̱n yage̱ za nap da, se̱di no̱m-tu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱ u̱ Mosa ne̱ ware̱ u̱zu̱ na u̱t-no̱m to̱. 
\v 23 U̱n panu̱g u̱zu̱, Kiristi de̱ swadu̱ u̱r-ko̱b tu̱msu̱ wa mar. Tu̱msu̱ u̱n panu̱g u̱zu̱ wa de̱ shu̱'u̱tu̱ ne̱t u̱r-taku̱n wu̱ de̱ he̱e̱se̱ u̱r-yu̱ne̱ du̱gu̱ marimari-ne̱ remu̱ wa hattu̱n zu̱n-mu̱ u-u̱ku̱r u̱du̱ u̱t-ne̱t u̱t-be̱e̱t, Yahuda-ne̱ u̱ i za-yahuda-ne̱ da.>>
\p
\v 24 Burus o̱ te̱k-u̱ ruutu̱ hi-u̱r wa, se̱ Fe̱stus jaku̱s u-cwar u̱r-be̱b ne̱ wa zu̱, <<Burus bo̱ o̱ u-dak, nap-mu̱ no̱me̱ bo̱ u-tát mo̱ daku̱s-tu̱ bo̱!>>
\p
\v 25 Burus zu̱, <<Wa-u-dak wa u̱m o̱ye̱ da Fe̱stus. Nip-to̱ u̱m o̱ u̱t-war jab gan. 
\v 26 Faru̱k-u̱ hi-u̱r wa, wa nak, de̱ wu̱te̱ u̱m o̱tte̱ no̱mu̱ wu̱n u̱s-rem za u-gye̱r. U̱m eeste̱ u̱zu̱ hen u nak no̱m-u̱t tun-to̱ u̱t-be̱e̱t, remu̱ zu̱ yasa-mo̱ na no̱me̱ to̱ da. 
\v 27 Agarifa Faru̱k, ¿bo̱ yaag jab-u̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱? U̱m nak u̱zu̱ bo̱ yaag jab.>>
\p
\v 28 Se̱ Agarifa zu̱ Burus, <<A-bo̱ dorog u̱ka zu̱ u̱ te̱k-u̱ no̱m-u̱t tunto̱ cashi tu̱ bo̱ ware̱ u̱ da-o̱ to̱ bo̱ do̱te̱ rak-su̱ me̱ u̱m shu̱'u̱t wa-doru̱ Ye̱so̱ Kiristi da!>>
\p
\v 29 Burus zu̱, <<Ko u-da cashi, ko u-tát, To̱o̱g-u̱s ri se̱ u̱du̱ u-Ru̱, u̱ bo̱ u̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ i o̱ ho̱g-du̱ me̱ u̱ ya-o̱ e̱ shu̱'u̱t u̱ka u̱m o̱tte̱, se̱di za u̱ka wa m-to̱k u̱ka u̱m o̱tte̱ da.>>
\p
\v 30 Se̱ Agarifa Faru̱k yu̱ne̱, u̱ Fe̱stus Wa-u-dak, u̱ Banis ko̱wa u̱ to̱ko̱n ne̱t-to̱ ne̱ i o̱ u̱ku̱n. 
\v 31 Da-u̱ u̱n ruye̱ du̱gu̱ kur-u̱ kwu̱p-du̱ u̱s-rem, u̱n zu̱, <<Ne̱t unwa no̱ng no̱mu̱ ko̱re̱ na gag wa ko na ho̱ wa da.>> 
\v 32 Se̱ Agarifa zu̱ Fe̱stus, <<U̱zu̱ ne̱t unwa hu̱u̱te̱ rem-u̱s sin-se̱ u̱du̱ Kaisar da, it za res-tu̱ wu̱n.>>
\c 27
\s1 Burus cwaag u-hat  //  m-ha u̱ Roma
\p
\v 1 Da-u̱ Wa-u-dak zo̱nge̱ u̱zu̱ da-u̱ no̱ng aru̱k-u̱r it, it to u̱-me̱ u-hat m-ha dak-u̱ Itariya, se̱ u̱n yasu̱ Burus u̱du̱ yaku̱n karma-ya yu̱ Roma-ne̱ wu̱ na zu̱ye̱ Juriyo̱s, yu̱-shu̱ karma-ne̱ wu̱ o̱ te̱k-u̱ <<Mo̱ro̱g-du̱ Karma Sisar ne̱.>> 
\v 2 Da-u̱ it cwa u̱-me̱ u-hat yu̱ bo̱-u̱ Adimiritiyum, yu̱ o̱ zo̱ng-su̱ ha-mu̱ to̱ko̱n bo̱-to̱ tu̱ dapu̱s Asiya, it he̱e̱se̱ m-ha. Waku̱n ne̱t wa o̱ro wu̱ rwu̱ne̱ du̱gu̱ Tasaronika u̱ dak-u̱ Makidoniya. Dim-u̱r wa Aristakus ne̱t-u̱ tu̱msu̱ wa do̱ro̱g it.
\p
\v 3 Da-u̱ is gase̱ it te bo̱-u̱ Sido̱n. Juriyo̱s no̱mu̱ Burus no̱m-u so̱-o̱, wa yagu̱ wu̱n wa do̱'e̱ remu̱ wa hyen-u̱t hu̱u̱b-u̱t ro e̱ yu̱'u̱t wu̱n no̱m-u̱ u u̱t-sa. 
\v 4 Da-u̱ it yu̱ne̱ du̱gu̱ ku̱n u̱-me̱ u-hat, mya-mu̱ hu̱ gapu̱n u̱du̱ it. Remu̱ iya it pu̱' u̱ dim-u̱ Sayifurus,\f + \fr 27:4 \fr*\ft Sayifurus dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* gu̱ru̱ mya-mu̱ zatte̱ u̱r-be̱b ne̱ da. 
\v 5 Da-u̱ it pase̱ m-sa mu̱ o̱ dapu̱s dak-u̱ Kirikiya u̱ Famfiriya-ne̱, it te bo̱-u̱ Mira u̱ dak-u̱ Rikiya. 
\v 6 Ku̱na yu̱-shu̱ karma-ne̱ ku̱mte̱ u-hat yu̱ du̱gu̱ bo̱-u̱ Are̱kzandariya yu̱ o̱ ha-mu̱ dak-u̱ Itariya, wa wu̱ it u̱-me̱ hat-u ya.
\p
\v 7 It no̱ng u̱t-ru̱t u-tát u̱ te̱k-u̱ u̱r-pas remu̱ zu̱ ha-mu̱ no̱ng m-ho̱r da. It swaag u̱r-ko̱b sok kanda it teet Kinidus. Da mya-mu̱ hosu̱ it u̱r-aru̱k, se̱ it pu̱s m-ha dak-u̱ Kirit, \f + \fr 27:7 \fr*\ft Kirit dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* it aru̱k u̱ kit-yu̱ dak-u o̱ be-du̱ na foge̱ Sarmoni. 
\v 8 It aru̱k u̱r-kyat, har it te de̱ku̱n be-de̱ u̱ dak-u̱ Kirit du̱ na zu̱ye̱ <<Be-u̱r So̱de̱ du̱ u̱r-Pak,>> u̱ dapu̱s bo̱-u̱ Rikiya.
\p
\v 9 In naaste̱ u-da u-tát, remu̱ zu̱ ha-mu̱ shu̱'u̱te̱ in u̱r-ge̱t u̱r-gas ne̱. Da-u̱ kab-du̱ u-swaat aru̱kte̱. Se̱ Burus zu̱ ne̱t-tu̱ o̱ u̱-me̱ u-hat, 
\v 10 wa zu̱ u̱n, <<Ha-m mum-mo̱ de̱ shu̱'u̱tu̱ in swa-u̱ u̱r-ko̱b sok, tu̱msu̱ de̱ hatu̱n in u-taag u̱ to̱ko̱n no̱m-to̱, za u̱t-cwu̱ u̱ u-hat ne̱ u̱ war to̱ da, har u̱ fat-u̱t in ne̱.>> 
\v 11 Juriyos gu̱gu̱m u̱t-ees u̱ no̱mu̱ Burus ware̱. Wa er rem-su̱ wa nak-du̱ u-hat u̱ wa u-hat ne̱. 
\v 12 <<Be-u̱r So̱de̱ du̱ u̱r-Pak>> du̱ Rikiya zatte̱ zwarru̱ u̱r-pak u-go̱s da. Se̱ e̱ke̱n zu̱ na re̱ shu̱ m-ha ne̱, na nom m-ho̱r a no̱me̱, na te bo̱-u̱ Finikiya,\f + \fr 27:12 \fr*\ft Finikiya dak-o̱ u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* remu̱ e̱ nom-u̱t u-go̱s u̱ku̱n. Finikiya u̱ o̱ u-me̱ dak-u̱ Kirit o̱tte̱ hen be-u̱r so̱-de̱ du̱ u̱r-ees du̱ u̱s-hat. Dak-u̱ gu̱nste̱ be-u̱r re̱, se̱di mya-mu̱ kere̱ u̱r-cwa u̱ gas-u̱ u̱ o̱ gwat-du̱ kom u̱s-cwa u̱ gas u-ta u̱ kom u̱r-beer ne̱ u̱ gas u-ta u̱ bo̱ru̱ o̱.
\s1 M-mya u̱-me̱ m-sa
\p
\v 13 Da-u̱ mya-mu̱ he̱e̱se̱ u̱t-fu̱ru̱n du̱gu̱ m-ereg u̱ kom-u̱t u̱s-cwa, se̱ ne̱t-tu̱ hyen u̱ka zu̱ e̱ de̱ kwu̱m-du̱ no̱m-u̱ e̱ o̱ u̱ssa. Se̱ e̱ naku̱n kwam-yu̱ shipe̱ u-hat, u̱n he̱e̱se̱ u̱r-pas u̱ dapu̱s dak-u̱ Kirit. 
\v 14 Za m-tumb mya-m yo̱-mo̱ gagu̱n mu̱ na foge̱, <<Kom u̱r-beer u̱ gas u-do̱m>> mo̱ gapu̱n du̱gu̱ Kirit. 
\v 15 Da-u̱ mya-mu̱ gapne̱ du̱gu̱ Kom u̱r-beer u̱ gas u-do̱m u-hat, a-nak-du̱ u-hat ne̱ cwang e̱ bir u-hat u̱ gas-u̱ mya-mu̱ o̱tte̱. E̱ kerge̱ byu̱r-ru̱ ya da, se̱ e̱ yage̱ mya-mu̱ hu̱ to̱k-du̱ it. 
\v 16 Da-u̱ it do̱re̱ gas-u̱ Kawuda,\f + \fr 27:16 \fr*\ft Kawuda dak-u̱ o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* be-du̱ mya-mu̱ zatte̱ sok da. U̱r-kyat o̱ it kerte̱ naknu̱ hat-u re̱k-ya it gu̱g ya u̱du̱ hat-u yat-ya. 
\v 17 Da tase̱ u̱n nakne̱ hat-u re̱k-ya u̱n su̱k ya u̱ do̱m-u̱ hat-u yat-ya, Se̱ u̱n gu̱gru̱sse̱ hat-u yat-ya u̱s-ho. U̱n no̱ng iya remu̱ taas ya caku̱mse̱ u̱t-kik u̱t-kik da. U̱n ust kap-tu̱ u-hat taasu̱ mya-mu̱ hu̱tu̱ to̱k-du̱ ya da. U̱n gun kwam-u yat-ya yu̱ shipe̱ u-hat remu̱ u̱n hooste̱ u-hat u̱r-no̱k. U̱n no̱ng inya remu̱ gye̱r-u̱ taas u̱n he̱ u̱-me̱ hereg-mu̱ Sirtis mu̱ de̱ na-su̱ u-hat.
\p
\v 18 Remu̱ zu̱ bu̱-mu̱ no̱ng u-gwu̱z sok, tu̱msu̱ mo̱ o̱gu̱ ru̱m-su̱ it, da-u̱ is gase̱, a-nak-du̱ u-hat ne̱ he̱e̱se̱ koos-du̱ cwu̱-tu̱ o̱ u̱-me̱ u-hat e̱ gun u̱-me̱ m-bu̱. 
\v 19 U̱ ho̱-du̱ u-tu̱tu̱rse̱, u̱n u̱ hi-u̱r u̱n u̱ ju̱rge̱ to̱ko̱n no̱m-to̱ tu̱ u-hat remu̱ gye̱r-u̱ m-no. 
\v 20 Da-u̱ it tumbe̱ it hyanu̱g u̱r-ho̱ ko re̱ge̱r da, tu̱msu̱ mya-m yat-mo̱ mu̱ u-yu̱ mo̱ o̱ gapdu̱ it, se̱ it ruut jab be̱e̱t u̱zu̱ it u̱t-fat.
\p
\v 21 Ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ u̱n tumbte̱, waku̱n re̱e̱g no̱m u̱t-re̱ da, se̱ Burus yu̱ne̱ wa zu̱, <<U̱zu̱ no̱ kabu̱g rem-u̱s ri du̱gu̱ Kirit, no̱m-u̱t tunto̱ nu̱se̱ u̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ ku̱me̱ in, to za ku̱m-u̱t in da. 
\v 22 Se̱di u̱ da-o̱ u̱m o̱ waru̱ no̱, no̱ no̱m be̱b-du̱ jab, remu̱ zu̱ waku̱n zaru̱ u̱t-taag u̱ fat-u̱r wa da, se̱di na taag u-hat. 
\v 23 U̱m zu̱u̱g iya remu̱ zu̱ Wa-to̱m Ru̱-u ri, tu̱msu̱ wu̱ u̱m o̱ u̱t-do̱r, wa haagu̱n u̱ dapu̱s du̱ ri gyu̱p-ne̱ m-gyu̱p. 
\v 24 Wa zu̱, <Burus, a-bo̱ ho̱g u-gye̱r da. Se̱ bo̱ haag Roma tu̱msu̱ bo̱ u̱t-ees u̱ ke̱nu̱ Kaisar Faru̱k remu̱ wa kwu̱p-tu̱ bo̱ u̱s-rem. U̱m u̱t-sa bo̱ nap u̱zu̱ remu̱ nya-u u-Ru̱, wa de̱ tetu̱ bo̱ m-yar u̱ hu̱u̱b-tu̱ m-ha ró ne̱ u̱t-be̱e̱t.> 
\v 25 Remu̱ iya hen no̱mu̱n be̱b-du̱ jab, me̱ u̱m yaag jab u̱du̱ u-Ru̱ u̱zu̱ no̱m-u̱ na waru̱ me̱ iya o̱ do̱te̱ u̱t-shu̱'u̱t. 
\v 26 Se̱di mya-mo̱ gwu̱nu̱ in u̱-do̱mu̱ hereg-mu̱ o̱ko̱n dak-o̱.>>
\s1 Hat-yu̱ nu̱u̱ste̱
\p
\v 27 U̱ gyu̱p-mu̱ o̱p u̱t-nas, mya-mu̱ o̱ pama-u̱ to̱kdu̱ it u̱ Sa-mu̱ Adiriya. U̱ te̱k-u̱ m-gyu̱p a to̱kdu̱ u-hat hyen u̱ka zu̱ na haag u̱ teen dak-u o̱. 
\v 28 U̱n mu̱'u̱s ra-du̱ m-bu̱, u̱n hyen teeg u̱s-daag u̱t-shik u̱t-shishin. Da-u̱ it re̱ shu̱ cashi, se̱ u̱n sur u̱t-mu̱'u̱s u̱n bit u̱s-daag u̱t-shik u̱t-nas u̱ o̱p. 
\v 29 Remu̱ gye̱r-u̱ hat-yu̱ gap u̱t-ta'ar, u̱n gun u̱s-kwam u̱s-nas su̱ shipe̱ u-hat remu̱ u̱n hooste̱ u-hat u̱r-no̱k. U̱ da-u o̱ hen u̱n hu̱ u̱s-to̱o̱g u̱du̱ ru̱-u u̱n u̱ is-u̱ gas m-ho̱r m-ho̱r. 
\v 30 Se̱di u̱ teku̱ a to̱k-du̱ u-hat e̱ke̱n sa'ag e̱ fat. E̱ nom u̱ka zu̱ u̱n o̱ cu̱st-u̱ kwam-tu̱ m-no du̱gu̱ hat-u yat-ya. 
\v 31 Se̱ Burus zu̱ yu̱-shu̱ karma-ne̱ Roma u̱ a-m-gag ne̱ o̱ u̱ku̱n, <<A ne̱t-u̱t tun-to̱ eese̱ u̱-me̱ hat-u inya da, no̱ zaaru̱ u̱t-fat da.>> 
\v 32 Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ iya, se̱ a-m-gag ne̱ kwu̱pru̱sse̱ u̱s-ho su̱ hat-u re̱k-ya, e̱ yage̱ ya aru̱k u̱ me̱ m-bu̱.
\p
\v 33 Da-u̱ is ha m-gas, se̱ Burus kon u̱n, u̱n re̱ no̱m u̱t-re̱. Wa zu̱, <<U̱ ya-o̱ m-roog o̱p u̱t-nas u̱ ya-o̱ no̱ o̱ wadu̱ jab, za no̱ re̱ o̱ko̱n. 
\v 34 Remu̱ iya u̱m o̱ ko̱n-u̱s no̱, no̱ re̱ no̱m u̱t-re̱. Otte̱ u̱r-zwar u̱ na re̱, remu̱ na nom-u̱t u̱r-fat. U̱m o̱ waru̱ no̱ no̱mo̱n iya rem u̱zu̱ waku̱n zaar wu̱ de̱ u̱t-taag u̱ hi-yu̱ hi-u̱r wa da ko u-gan.>> 
\v 35 Da-u̱ wa ware̱ iya, se̱ wa ku̱b u̱r-be̱re̱di, wa nom u̱t-vam u̱du̱ u-Ru̱ u̱ hyanu̱m u̱n be̱e̱t. Wa mot de̱, wa he̱e̱se̱ u̱t-re̱. 
\v 36 Da-u o̱ kowan kum shiriktin-mu̱ jab, u̱n re ko u̱n. 
\v 37 Tat-u it u̱ me̱ u-hat, it ne̱t u̱t-ko̱k u̱t-yu̱r u̱ u̱t-shik u̱t-tu̱t u̱ o̱pu̱ shishin (276). 
\v 38 Da-u̱ u̱n re̱ no̱m u̱t-re̱ u̱n shig, u̱n habu̱ u-hat m-no, u̱n daas arkama u̱ me̱ m-bu̱.
\s1 Ho-su̱ m-bu̱ yo̱'o̱kte̱ u-hat
\p
\v 39 Da-u̱ is gase̱, a to̱k-du̱ u-hat nak be-du̱ e̱ o̱tte̱ da. Se̱di u̱n hyen de̱ku̱n gwu̱g-de̱ du̱ o̱tte̱ m-hereg. Se̱ u̱n zo̱ng u̱n hu̱u̱t u-hat u̱ku̱n a no̱me̱. 
\v 40 U̱n kwu̱pru̱sse̱ u̱s-ho su̱ na gu̱gte̱ u̱s-kwam su̱ m-no, u̱n yage̱ se̱ u̱-me̱ m-bu̱. U̱ te̱k-u̱ da-o̱ hen u̱n ust u̱s-gu̱ku̱t su̱ bire̱ u-hat, se̱ u̱n yu̱ns kap-tu̱ u-hat u̱ka mya-mu̱ do̱te̱ to̱kdu̱ u̱n u̱ shu̱. U̱n hu̱ u̱r-no̱k m-sa u-pingse̱. 
\v 41 Se̱ hat-yu̱ gu̱p m-hereg u̱-me̱ m-bu̱, hat-yu̱ kerge̱ u̱r-no̱k da. Se̱ hat-yu̱ he̱e̱se̱ u̱t-yo̱'o̱k u̱-dim remu̱ be̱b-du̱ m-bu̱. 
\v 42 A-m-gag zo̱ng e̱ hoot ne̱t-tu̱ e̱ o̱ m-shu̱p u̱ e̱ ne̱, remu̱ gye̱r-u̱ taas waku̱n u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n wa no̱m u-swab wa so̱m. 
\v 43 Se̱di yu̱-shu̱ karma-ne̱ Roma u̱t-sa wa gu Burus, se̱ wa hoos u̱n. Wa zu̱ u̱n be̱e̱t wu̱ nape̱ u-swab u-be̱e̱t wa he̱ m-bu̱ wa no̱m u-swab m-ha u̱ kit m-sa. 
\v 44 I za keru̱ u-swab da e̱ ship te-su̱ u-hat, ko u̱k-tu̱ u-hat tu̱ kuse̱. Iya o̱ hen u̱n be̱e̱t kowan te kit m-sa m-yar.
\c 28
\s1 Burus u̱ dak-u̱ Marta
\p
\v 1 Da-u̱ it kume̱ u-u̱ku̱r it te̱ u-pingse̱, it hog u̱zu̱ dim-du̱ dak-u o̱ foge̱ Marta.\f + \fr 28:1 \fr*\ft Marta dak-u o̱ m-gan m-sa.\ft*\f* 
\v 2 Ne̱t-tu̱ be-u̱r re̱ e̱ gu it be̱e̱t tu̱msu̱ e̱ no̱mu̱ it no̱m-u̱t so̱-to̱ sok. E̱ dap-su̱ it u-ra it fa'at remu̱ zu̱ na o̱ u-yu̱ u̱ da-u o̱ tu̱msu̱ tor-mu̱ o̱ro. 
\v 3 Burus kargu̱ssu̱n u̱t-te wa wu̱ u-ra, se̱ yaku̱n fa-ya u-ko̱ko̱s ya rwu̱u̱n remu̱ du̱ng-mu̱ u-ra, ya ship kom-u Burus. 
\v 4 Da-u̱ ne̱t-tu̱ u-bo̱ hyane̱ u-fa u̱ kom-u Burus, se̱ e̱ zu̱ o̱r-u̱t e̱ ne̱, <<Ne̱t unwa wa ho̱-du̱ u̱t-ne̱t wa, ko ba wa ruye̱ du̱gu̱ m-sa, ra-o̱ do̱rru̱ wu̱n se̱ wa maru̱g.>> 
\v 5 Burus pam-u̱t u-fa u̱ do̱m-u̱ kom-u wa, wa gun ya u̱-me̱ u-ra, tu̱msu̱ wa ho̱k m-re̱ da. 
\v 6 U̱n o̱ m-hyan u̱zu̱ kom-u o̱ u̱t-huus ko wa he̱'e̱ wa mar. Da-u̱ u̱n hyane̱ wa tumbte̱ o̱ko̱n kwu̱ng wa da, se̱ u̱n he̱e̱se̱ u̱s-dorog u̱zu̱ wu̱n o̱ko̱n ru̱-o̱ o̱.
\p
\v 7 U̱ dapu̱s be-du̱ ne̱t-tu̱ dapu̱ste̱ u-ra, to̱ko̱n tak-to̱ o̱ro tu̱ yaku̱n campa-ya dim-u̱r wa Fubiriyus. Wu̱na o̱ yu̱-shu̱ u̱ o̱ko̱n dak-o̱ u̱ o̱ m-gan m-bu̱. Wa bu̱n it, it haan it shu̱'u̱t u̱ bu-u rò. Wa ye' it be-du̱ u̱r-cu̱st du̱ so̱-de̱ m-te m-roog u̱t-tu̱t. 
\v 8 U̱so-u Fubiriyus o̱gu̱ m-ru̱t u̱ ko̱b-du̱ m-yar, wa o̱tte̱ du̱ng-mu̱ u-war u̱ remu̱ u̱t-me̱n ne̱. Se̱ Burus to u̱du̱ ro, wa do̱ru̱ wu̱n u-kom u̱r-hi wa no̱mu̱ wu̱n u̱s-to̱o̱g. Ne̱tu̱ wa kum m-yar. 
\v 9 Da-u̱ wa no̱me̱ iya, se̱ a-ko̱b-du̱ m-yar ne̱ i o̱ u̱ dak-u o̱ haan u̱du̱ rò wa haste̱ e̱ u̱s-gom. 
\v 10 Ne̱t-tu̱ dak-u̱ o̱ m-gan m-sa e̱ ye' it u̱t-no̱m u-tát, e̱ no̱ng iya remu̱ e̱ ko̱ste̱ it u̱zu̱ e̱ o̱ yadu̱ it m-ze̱g sok. Da-u̱ it o̱ zo̱ng-su̱ u̱r-aru̱k, se̱ e̱ kargu̱ssu̱n it no̱m u̱t-re̱ u̱ to̱ko̱n no̱m-to̱ ne̱ tu̱ it u̱t-sa u̱t-be̱e̱t u̱-me̱ u-hat.
\s1 Burus teeg bo̱-u̱ Roma
\p
\v 11 Da-u̱ pyaat-su̱ u̱s-tu̱t arke̱, it to u̱ u-hat yu̱ ha-mu̱ Itariya, it aru̱k. Hat-yu̱ go̱se̱ u̱ku̱n u̱ da-u̱ u-go̱s u̱ dak-u o̱ u̱ o̱ m-gan m-sa. Hat-ya yu̱ rwu̱ne̱ du̱gu̱ Are̱kzandariya yu̱ o̱tte̱ m-sha mu̱ u̱t-ru̱ u̱t-yu̱r, Kasto u̱ Parus ne̱. 
\v 12 Da-u̱ it teye̱ bo̱-u̱ Sirakus, it no̱m m-roog u̱t-tu̱t u̱ku̱n. 
\v 13 Se̱ it aru̱k u̱-me̱ u-hat, it te bo̱-u̱ Rigiyum. Da-u̱ roog-mu̱ u̱r-gan arke̱, mya-mu̱ yu̱nne̱ du̱gu̱ m-ereg it pu̱s m-ho̱r m-ho̱r. Da-u̱ is gase̱ it te bo̱-u̱ Futiyori ku̱na it yakte̱ u-hat. 
\v 14 U̱ ku̱na it gotu̱n u̱ e̱ke̱n a-doru̱ Ye̱so̱ ne̱. E̱ kon it u̱zu̱ it no̱m m-roog u̱t-ta'er u̱ u̱n ne̱. It ees u̱du̱ u̱n, se̱ it re shu̱ m-te dak-u̱ Roma. 
\v 15 Da-u̱ a-doru̱ Ye̱so̱ i bo̱-u̱ Roma ho̱ge̱ u̱zu̱ it o̱ haan, se̱ e̱ haan e̱ gu it e̱ke̱n bit it u̱ <<Tu̱rru̱ u̱ Afisa,>> tu̱msu̱ e̱ke̱n bit it u̱ de̱ku̱n be-de̱ du̱ na zu̱ye̱ be-du̱ <<U̱t-kur u̱t-Tu̱t.>> Da-u̱ Burus hyane̱ u̱n wa no̱mu̱ u-Ru̱ u̱t-vam, tu̱msu̱ wa sur m-kwu̱m be̱b-du̱ jab. 
\v 16 Da-u̱ it teye̱ u̱ Roma tu̱-shu̱ tu̱ Roma yagu̱ Burus wa shu̱'u̱t u̱ bu-u̱ m-se̱g u̱r-kot u̱ Karma-ne̱ i o̱ er-u̱r ro.
\s1 Burus no̱ng u̱t-bu̱t u̱ Roma
\p
\v 17 Da-u̱ roog-mu̱ u̱t-tu̱t arke̱, Burus fog tu̱-shu̱ Yahuda-ne̱. Da-u̱ e̱ mo̱rge̱ se̱ wa zu̱ u̱n, <<No̱ o̱r-u̱t ri, ko ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ u̱m no̱ngu̱ ne̱t-u̱t in to̱ko̱n ba'as-to̱ da, ko o̱ko̱n u̱ te̱k-u̱ u̱r-ma'in du̱ i mate̱ u̱so-u̱t in, ko iyane̱ na maaste̱ me̱ u̱ Urusharima. E̱ yasu̱ me̱ u̱du̱ Roma-ne̱ na tagu̱ me̱. 
\v 18 U̱n hen da-u̱ u̱n gwate̱, u̱n u̱t-sa u̱n yagu̱ me̱, remu̱ zu̱ u̱n byu̱k-u̱t me̱ u̱ to̱ko̱n ba'as-to̱ ne̱ tu̱ ko̱re̱ na ho̱ me̱ da. 
\v 19 Da Yahuda-ne̱ gu̱gme̱ u̱t-ees, shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ u̱m hu̱u̱t rem-u̱s se̱ m-ha u̱du̱ Kaisar, ko ba shu̱'u̱te̱ u̱zu̱ u̱m zatte̱ se̱ke̱n rem-se̱ su̱ u̱m haatu̱n remu̱ ne̱t-u̱t in da. 
\v 20 De̱ wu̱te̱ u̱m kon-u̱t u̱zu̱ no̱ haan u̱ ane̱ u̱ka u̱m do̱te̱ waru̱ no̱ ko̱ remu̱ u-yan o̱ u̱m o̱tte̱ wa bu-u̱ m-to̱k. U̱m o̱ u̱-me̱ u̱ bu-u̱ m-to̱k remu̱ zu̱ u̱m wa'ag jab u̱du̱ Kiristi. U̱m tumb-ne̱ Ru̱-u̱ este̱ u̱s-rem u̱zu̱ wa to̱mtu̱n Kiristi u̱du̱ in Yahuda-ne̱. Tu̱msu̱ wa haagu̱n.>>
\p
\v 21 Se̱ e̱ zu̱ wu̱n, <<It, it hyang o̱ko̱n ran-o̱ du̱gu̱ gas-u̱ Yahudiya u̱ mo̱ttu̱ rem-u̱s ró da. Waku̱n haagu̱n hen wa waru̱ it rem-u̱s ró da, ko wa war se̱ke̱n rem-se̱ su̱ yo̱-se̱ u̱ bo̱ da. 
\v 22 Se̱di it u̱t-sa it ho̱g ya-du̱ jab-u̱ ró, no̱mu̱ it nape̱ di mo̱t-tu̱ fu̱n-u Ye̱so̱ Kiristi yu̱ Burus o̱ bu̱t-tu̱ ya. Ko̱he̱ne̱ ne̱t-tu̱ o̱ warru̱ no̱m-u̱t yo̱-to̱ u̱ fu̱n-u inya.>>
\p
\v 23 E̱ wa'ag ho̱-du̱ e̱ de̱ u̱r-shu̱'u̱t u̱ Burus ne̱. Se̱ e̱ haan u̱ be-du̱ wa cu̱ste̱, u̱n haagu̱n hen u-tát. Du̱gu̱ u̱r-wu̱n m-ha m-rim, wa o̱ yadu̱ u̱n m-zu̱n u̱ mo̱ttu̱ Faru̱k-du̱ u-Ru̱. Wa u̱t-sa wa naku̱n u̱n u̱ haan u̱du̱ Ye̱so̱ remu̱ ko̱se̱-tu̱ u o̱ no̱mu̱ u̱n tu̱ rem-u̱s Mosa u̱ ran-tu̱ a-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ ne̱. 
\v 24 E̱ke̱n Yahuda-ne̱ yaag Jab-u̱ rem-u̱s ro, tu̱msu̱ e̱ke̱n yaag jab da. 
\v 25 Remu̱ iya e̱ke̱n eeste̱ u̱ o̱r-u̱t e̱ ne̱ da. Burus nu̱p u̱zu̱ e̱ke̱n o̱ro i za u̱ssa e̱r-ru̱ wa da, da-u̱ e̱ o̱ mo̱t-tu̱ u̱r-aru̱k, se̱ wa zu̱, <<Yar-u u-Ru̱ no̱ngu̱ i mate̱ u̱so-u̱t in u̱s-rem. Wa no̱ng rem-u̱s se̱ u̱du̱ wa-warru̱ rem-su̱ u-Ru̱ Ishaya tu̱msu̱ no̱m-u̱ wa ware̱ u̱ remu̱ no̱ nip-to̱.
\q1
\v 26 << <De̱'e̱ u̱du̱ ne̱t-u̱t tun-to̱ bo̱ zu̱,
\q1 <<No̱ u̱t-ho̱g, se̱di no̱ za u̱t-nap da;
\q2 no̱ u̱t-hyan,
\q1 se̱di no̱ za gwadu̱ u̱r-nu da.>>
\q1
\v 27 Ru̱-u̱ zu̱u̱g a-warru̱ rem-u̱s wa,
\q2 ne̱t-u̱t tunto̱ gwa'ag u̱r-nu da,
\q1 remu̱ zu̱ jab-u̱s u̱n rindu̱sse̱.
\q2 U̱n o̱tte̱ u̱t-to̱,
\q1 se̱di u̱n gwa'ag nu-du̱ no̱m-u̱ o̱ u̱t-ho̱g da,
\q2 u̱n takke̱ is-u̱ u̱n,
\q1 remu̱ zu̱ u̱n za u̱ssa u̱n hyan da.
\q2 A u̱n u̱t-sa u̱n dor no̱m-u̱ u̱m waru̱ u̱n,
\q1 u̱n za gwa'ag u̱r-nu u̱ jab-u̱s u̱n,
\q2 no̱m-u̱ u̱n hyane̱ me̱
\q2 u̱t-no̱m tu̱msu̱ no̱m-u̱
\q1 e̱ ho̱ge̱ me̱ u̱t-war.
\q2 E̱ za byu̱rgu̱n du̱gu̱ fu̱n-su̱ u̱t-ba'as u̱ u̱n
\q1 tu̱msu̱ u̱m za u̱ku̱rte̱ u̱n.>\f + \fr 28:27 \fr*\ft Gwat tu̱msu̱: \ft*\xt Isha 6:9,10\xt*.\f*
\p
\v 28-29 <<U̱m u̱t-sa no̱ nap u̱zu̱, Ru̱-u̱ to̱mgu̱n rem-su̱ u-u̱ku̱r m-ha u̱du̱ i za-yahuda-ne̱ da. Tu̱msu̱ e̱ de̱ kab-du̱ se̱.>>\f + \fr 28:28-29 \fr*\ft To̱ko̱n ran-to̱: \ft*\fqa <<Ho̱go̱n!>> \fqa*\fv 29\fv* \fqa Da-u̱ wa ware̱ iya, se̱ Yahuda-ne̱ yage̱ ku̱n e̱ hu̱ inan u̱ te̱k-u̱ me̱ u̱n.\fqa*\f*
\p
\v 30 Burus shu̱'u̱t u̱ bu-u̱ m-se̱g m-te u̱s-hak u̱s-yu̱r, wa o̱ kab-du̱ kowan wu̱ haane̱ u̱du̱ ro. 
\v 31 Burus no̱ng u̱t-bu̱t tu̱msu̱ u̱t-ko̱se̱ ne̱ u̱ka Ru̱-u̱ dor-u̱t te̱ jab-u̱s e̱ tu̱msu̱ wa no̱mu̱ u̱n u̱t-ko̱se̱ u̱ mo̱t-tu̱ Ye̱so̱ Kiristi. Wa no̱ng iya za u-gye̱r, tu̱msu̱ waku̱n hooste̱ wu̱n da.