\id PSA Psalms in Bokobaru, Ross Jones 
\h SAAMUNƆ 
\toc1 SAAMUNƆ 
\toc2 SAAMUNƆ 
\mt1 SAAMUNƆ  
\c 1  
\ms1 TAKADA KAAKU  
\mr Saamu 1-41  
\s1 Aubarikadee  
\q1
\v 1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ è gbɛ̃ zaaanↄ lɛ́damma maroo ũ,  
\q1 è kifiinↄ zɛ́ sɛ́ro,  
\q1 è vɛ̃ɛ kↄ̃n gbɛ̃ faborinↄoro.   
\q1
\v 2 Dii doka bé è kɛnɛ,  
\q1 ègↄ̃ laasuu lɛɛa fãantɛ̃ kↄ̃n gwãavĩo.   
\q1
\v 3 À dɛ lán lí kɛ̀ wà pɛ̀ swaa saɛ bà,  
\q1 à lá è kori kũro,  
\q1 ègↄ̃ nɛ́ ii à gurↄↄa,  
\q1 yã kɛ̀ è kɛ píngi kaarana vĩ.   
\b  
\q1
\v 4 À dɛ lɛ kↄ̃n gbɛ̃ zaaanↄoro.  
\q1 Aↄ̃ↄ dɛ lán ése ũkã kɛ̀ ĩa è sɛ́ɛ bà.   
\q1
\v 5 Gbɛ̃ zaaanↄ é bↄ maa yãkpaɛkɛgurↄↄ zĩro,  
\q1 kifiinↄ é zɛ gbɛ̃ maaanↄ saɛro.   
\b  
\q1
\v 6 Dii gbɛ̃ maaanↄ zɛ́ dↄ̃,  
\q1 gbɛ̃ zaaanↄ zɛ́ sↄ̃ mì pɛ́ kaatɛnaa.   
\c 2  
\s1 Kí kɛ̀ Ludaa kà  
\q1
\v 1 Bↄ́yãnzin boriinↄↄ e zↄka kaazi?  
\q1 À kɛ̀ dia wèe lɛ́ pãa kpaakↄ̃sↄ̃ↄ?   
\q1
\v 2 Anduna kínanↄↄ e zĩ̀ soru kɛɛ,  
\q1 kpatablerinↄↄ e kaakↄ̃a Diizi  
\q1 kↄ̃n Kí kɛ̀ à kào.   
\q1
\v 3 Aↄ̃ↄe bee: Wà ń mↄ̀kyakoonↄ kɛ̃kɛ̃,  
\q1 wà ń bà porowa.   
\b  
\q1
\v 4 Dii e ń faboo,  
\q1 à vɛ̃ɛna musu, èe ń yáa dↄↄ.   
\q1
\v 5 Èe pataaḿma kↄ̃n pↄfɛ̃o,  
\q1 à pɛ̃tɛ̃ è tó vĩa ń kũ.   
\q1
\v 6 À bè a a Kí kà a kpii Zayↄn musu.   
\b  
\q1
\v 7 Mɛ́ yã kɛ̀ Dii dìɛmɛɛ o kɛ̀ à bè:  
\q1 Ma Nɛ́n n ũ, gbã̀an ma n i.   
\q1
\v 8 Ǹ wɛ́ɛ kɛma, mɛ́ bori píngi kpámma n pↄ́ ũ,  
\q1 mɛ́ n gba anduna gooda siigↄ̃ↄ.   
\q1
\v 9 Nɛ́ kí bleḿma kↄ̃n mↄ̀ gòo,  
\q1 nɛ́ ń wíwi lán wè oroo wí nà.   
\b  
\q1
\v 10 Kínanↄ, à lɛ́damma kɛ̀kii ma,  
\q1 anduna kpatablerinↄ, à ↄ̃ndↄ̃ kũ sa.   
\q1
\v 11 À dↄ Diizi kↄ̃n vĩao,  
\q1 à pↄnnaa kɛo kↄ̃n luganao.   
\q1
\v 12 À lɛ́ pɛ́ à Nɛ́a  
\q1 lɛ à pↄↄ tón fɛ̃azi à gaga zɛ́nlo,  
\q1 zaakɛ à pↄↄ è fɛ̃ kãndomɛ.  
\b  
\q1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ nàzi ũ.   
\c 3  
\s1 Lɛ́zuna Ludazi ibɛɛnↄ yã musu  
\r (2Sa 15:13-17)  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ à bàa lɛ̀ a nɛ́ Abusalomunɛ.  
\q1
\v 1 Dii, ma wɛdɛrinↄↄ kpámɛ fá,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ íbɛtɛ kpàmaonↄↄ pari.   
\q1
\v 2 Wèe ma yã oo pari,  
\q1 wèe bee Luda é ma mì síro.   
\b  
\q1
\v 3 Mpi sↄ̃ Dii, nɛɛ̀ ↄ ligamazi sɛngbango ũ,  
\q1 ma gakuin n ũ, nɛɛ̀ tó ma mì gↄ̃ da'ilana.   
\q1
\v 4 Mɛɛ̀ wii pɛ́ Diizi,  
\q1 è wemala zaa a kúkiia kpiii musu.   
\b  
\q1
\v 5 Mɛɛ̀ daɛ mà ii o mà vu,  
\q1 zaakɛ Diin ma kũna ũ.   
\q1
\v 6 Gↄ̃ↄn bↄrↄ baaagↄ̃ akurikurinↄↄ e ma wɛɛ kpa sãnda píngia,  
\q1 mↄde mɛɛ̀ vĩa kɛńnɛro.   
\b  
\q1
\v 7 Ǹ fɛɛ, Dii,  
\q1 ǹ ma mì sí, ma Luda,  
\q1 ǹ ma ibɛɛnↄ swãn kɛkɛ,  
\q1 ǹ gbɛ̃ zaaa pìnↄ swaa ɛ́'ɛ.   
\q1
\v 8 Dii bé è gbɛ̃ mì sí.  
\q1 Ǹ aubarika da n gbɛ̃nↄn.   
\c 4  
\s1 Uusiɛ aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀. Wè sí kↄ̃n mↄrↄlɛnaomɛ.  
\q1
\v 1 Tó ma n sisi, ǹ wemala Luda ma zɛnyode,  
\q1 tó má kú nawɛ̃a guu, ǹ ma gba mɛ̀porokii,  
\q1 ǹ ma wɛ̃nda gwa ǹ ma aduakɛna sí.   
\b  
\q1
\v 2 Gbɛ̃nↄ, é gí àgↄ̃ wí daa ma Luda Gakuidea ai bↄrɛmɛ?  
\q1 Égↄ̃ ye pↄ́ pãanↄzi àgↄ̃ tɛ́ tãanↄzin yↄ́?   
\q1
\v 3 Àgↄ̃ dↄ̃ kɛ̀ Dii a gbɛ̃nↄ dìɛ ńdona,  
\q1 tó ma à sìsi, eé ma yã ma.   
\b  
\q1
\v 4 Tó a pↄ fɛ̃̀, àton durun kɛro,  
\q1 à laasuu lɛ́ a daɛbↄ musu à yĩtɛ.   
\b  
\q1
\v 5 À saa kɛ̀ dɛ à oo o,  
\q1 à Dii náanɛ kɛ.   
\b  
\q1
\v 6 Gbɛ̃ paridee è be: Dé bé eé yã maaa kɛwee?  
\q1 Ǹ uu werewa, Dii, ǹ aubarika dawagu.   
\q1
\v 7 Baa tó pↄ́wɛɛ kↄ̃n wɛ̃ɛo dińzi,  
\q1 pↄnnaa kɛ̀ ń dàmɛ ma swɛ̃̀n dɛ ń pↄ́la.   
\q1
\v 8 Mɛɛ̀ daɛ mà ii o nnanna,  
\q1 zaakɛ Dii, ḿbe nɛɛ̀ tó màgↄ̃ kú ma làakaria.   
\c 5  
\s1 Kↄngↄ aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀. Wè sí kↄ̃n kurepɛnaomɛ.  
\q1
\v 1 Ǹ swã kpá ma yãzi, Dii,  
\q1 ǹ làakari dↄ ma m̀bonaa.   
\q1
\v 2 Ma Kína, ǹ ma wiilɛna ma,  
\q1 ma Luda, mɛ́ɛ wɛ́ɛ kɛɛmma.   
\q1
\v 3 Dii, nɛɛ̀ ma yã'ona ma gudↄnao,  
\q1 mɛɛ̀ ma yãnↄ dↄdↄnnɛ kↄngↄ,  
\q1 ma wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄnzi.   
\b  
\q1
\v 4 N Luda n tɛ̃̀n à zaaa ũ,  
\q1 nɛɛ̀gↄ̃ gbɛ̃ zaaao lɛdoro.   
\q1
\v 5 Ĩadãri è e à zɛ n aɛzĩro,  
\q1 n za yãzaakɛrinↄn ń píngi.   
\q1
\v 6 Dii, nɛɛ̀ ɛgɛdeenↄ mì dɛ,  
\q1 ń ye gbɛ̃dɛrinↄ kↄ̃n gbɛ̃blerinↄ kãziro.   
\b  
\q1
\v 7 Mapi sↄ̃, mɛ́ gɛ̃ n ua n gbɛ̃kɛ bíta yãnzi,  
\q1 mɛ́ kúɛ mà aɛ dↄ n kpɛ́a mà mì siɛnnɛ.   
\q1
\v 8 Dii, ǹ ma da zɛ́a n náanɛkɛna yãnzi,  
\q1 ǹ zɛ́ poromɛ ma wɛdɛrinↄ yãnzi.   
\b  
\q1
\v 9 Zaakɛ aↄ̃ yãke náanɛ vĩro,  
\q1 aↄ̃ nↄ̀sɛ dɛ lán kãkã bɛɛ bàmɛ,  
\q1 aↄ̃ kòto dɛ lán mira wɛ̃na bàmɛ,  
\q1 aↄ̃è lɛ́nnaa kásańnɛ.   
\q1
\v 10 Ǹ tó yã vɛ̃ɛḿma Luda,  
\q1 ǹ tó yã zaaa kɛ̀ aↄ̃ↄe kpákpaanↄ wí ń musu.  
\q1 Ǹ pɛ́ḿma n aɛzĩ aↄ̃ taari pariinↄ yãnzi,  
\q1 zaakɛ aↄ̃ gì n yã mazi.   
\b  
\q1
\v 11 Ǹ tó gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ utɛna n kiianↄ yáa dↄ,  
\q1 aↄ̃gↄ̃ lɛ̀ sii kↄ̃n pↄnnaao gurↄ píngi.  
\q1 Ǹ ↄ kú gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ yenziinↄla,  
\q1 lɛ aↄ̃ pↄnnaa kɛ n yã musu.   
\q1
\v 12 Dii, nɛɛ̀ aubarika da gbɛ̃ maaanↄn,  
\q1 nɛɛ̀ ligańzi yenzio lán sɛngbango bà.   
\c 6  
\s1 Faaba wiipɛna Ludazi  
\d Dauda lɛ̀. Wè sí kↄ̃n mↄrↄlɛnaomɛ.  
\q1
\v 1 Dii, ǹton kpãkɛ̃mazi kↄ̃n pɛ̃tɛ̃oro,  
\q1 ǹton ma toto kↄ̃n pↄfɛ̃oro.   
\q1
\v 2 Ǹ ma wɛ̃nda gwa, Dii,  
\q1 zaakɛ ma ã'ã,  
\q1 ǹ ma kɛ̃kↄ̃a, Dii,  
\q1 zaakɛ ma wánↄↄ e wii.   
\q1
\v 3 Ma pↄↄ yàka búgubugu, Dii,  
\q1 bↄrɛn nɛ́ dↄmalɛɛ?   
\b  
\q1
\v 4 Ǹ ɛara ǹ ma mì sí, Dii,  
\q1 ǹ ma faaba kɛ n gbɛ̃kɛ yãnzi.   
\q1
\v 5 Zaakɛ gɛ̀ é e à n tↄ́ kpáro,  
\q1 weé n sáabu kpá mira guuro.   
\b  
\q1
\v 6 Ma m̀bona ma kpasa,  
\q1 ma mìbↄkↄ è ga kↄ̃n wɛ́ɛ'io,  
\q1 ma daɛbↄ è yĩi kũ ai guu gá dↄo.   
\q1
\v 7 Ma wɛ́ɛ kakana kↄ̃n pↄsia ↄ́ↄdↄnao,  
\q1 èe gaa kɛ̀ ma ibɛɛnↄↄ pari yãnzi.   
\b  
\q1
\v 8 À gu ma kiia zaakɛrinↄ,  
\q1 zaakɛ Dii ma ↄ́ↄdↄna mà.   
\q1
\v 9 Dii ma wiipɛna mà,  
\q1 Dii ma aduakɛna sì.   
\q1
\v 10 Wí é ma ibɛɛnↄ kũ ń píngi aↄ̃ gↄ̃ bídi guu,  
\q1 aↄ̃é fu kãndo aↄ̃ kpɛɛ li.   
\c 7  
\s1 Ǹ yã nnaa kpáma, Dii!  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda sì Diinɛ Bɛyãmi bori Kusu yã musu.  
\q1
\v 1 Dii ma Luda, ma nanzi,  
\q1 ǹ ma mì sí ǹ ma faaba kɛ  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ pɛ̀ɛmaanↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 2 Tó lɛnlo, aↄ̃é ma kɛ gyáigyai  
\q1 lán músu è kɛńnɛ nàmɛ,  
\q1 aↄ̃é ma kɛ̃kɛ̃kↄ̃rɛ,  
\q1 gbɛ̃ke é ma mì síro.   
\b  
\q1
\v 3 Dii ma Luda, tó ma taari ke kɛ̀,  
\q1 tó ma ↄↄ kú yã zaaan,   
\q1
\v 4 tó ma à zaaa kɛ̀ ma gbɛ̃daaanɛ,  
\q1 ke tó ma gbãaa mↄ̀ ma ibɛɛnɛ pã,   
\q1
\v 5 ǹ tó ma ibɛɛ pì pɛ́ɛma à ma kũ,  
\q1 à kɛ̀sɛ pɛ́ɛpɛɛma tↄↄtɛ,  
\q1 à ma vĩi bùsu'ãatɛ̃n.   
\b  
\q1
\v 6 Ǹ fɛɛ ǹ zɛ kↄ̃n pↄfɛ̃o, Dii,  
\q1 ǹ fɛɛ ma ibɛɛnↄzi ń nↄ̀sɛ kpã̀kpã yãnzi.  
\q1 Ǹ vú, ma Luda,  
\q1 ǹ yã gↄ̃gↄ̃ a zɛ́a.   
\q1
\v 7 Ǹ tó gbɛ̃nↄ kakↄ̃anzi,  
\q1 ǹ kí bleńnɛ zaa musu.   
\q1
\v 8 Dii, nɛɛ̀ yãkpaɛ kɛ kↄ̃n gbɛ̃nↄ.  
\q1 Dii, ǹ tó yã bↄmao nna ma yãzɛde lɛ́n,  
\q1 Luda Musude, ǹ yã kɛmɛ ma nↄ̀sɛpura lɛ́n.   
\q1
\v 9 Luda, ḿbe ń maa,  
\q1 nɛɛ̀ nↄ̀sɛ kↄ̃n laasuuo kpokɛ.  
\q1 Ǹ gbɛ̃ zaaanↄ pãsĩkɛna mì dɛ,  
\q1 ǹ gbɛ̃ maaanↄ gba zɛkii.   
\b  
\q1
\v 10 Luda Musuden ma sɛngbango ũ,  
\q1 è gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ nↄ̀sɛ maaanↄ mì sí.   
\q1
\v 11 Luda è yãkpaɛ kɛ a zɛ́a,  
\q1 è tó yã gↄ̃ vɛ̃ɛḿma gurↄ píngi.   
\q1
\v 12 Tó gbɛ̃ e a nↄ̀sɛ liɛro,  
\q1 Luda è a fɛ̃ɛda lɛ́ kɛ  
\q1 è a sá kú à kã.   
\q1
\v 13 È a gↄ̃kɛbↄ kɛ̀ è gaa ińnɛnↄ kɛkɛ,  
\q1 è a kà tɛ́deenↄ kpá sála.   
\b  
\q1
\v 14 Ǹ gwa, yã zaaa è nↄ̀ dↄ gbɛ̃n,  
\q1 ben è wahaa nↄ̀ sí à nɛ́ i ɛgɛɛ ũ.   
\q1
\v 15 È wɛ̀ɛ yↄ̃ gbɛ̃nↄnɛ zã̀azã takutɛɛ ũ,  
\q1 ben è zu wɛ̀ɛ kɛ̀ à yↄ̃̀ pì guu.   
\q1
\v 16 À àisi pãsĩ è wí à musu,  
\q1 à wɛ́ɛtãna gbɛ̃nↄa è wí à mìa.   
\b  
\q1
\v 17 Mɛ́ Dii sáabu kpá a maakɛɛ yãnzi,  
\q1 mɛ́ Dii Musude tↄ́ bↄ kↄ̃n lɛ̀sinao.   
\c 8  
\s1 Luda gakui yã'ona  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii wa Dii, n tↄ́ bↄna anduna gu píngia,  
\q1 n gakui bↄna gupuraaa musu.   
\q1
\v 2 Ń dà nɛ́ fétenↄnɛ kↄ̃n nɛ́kpãntɛ̃nↄ aↄ̃ n sáabu kpá  
\q1 lɛ n ibɛɛnↄ kↄ̃n n zanguri gɛ̃ɛbommarinↄ yĩtɛ.   
\b  
\q1
\v 3 Kɛ̀ ma n zĩi gwà musu,  
\q1 mↄvura kↄ̃n sↄsↄnɛ kɛ̀ ń pɛ̀pɛ gweenↄ,   
\q1
\v 4 ma bè bↄ́n gbɛ̃ntee ũ kɛ̀ à yã ègↄ̃ dↄnguu?  
\q1 Bↄ́n à ũ kɛ̀ nɛɛ̀ làakari dↄa?   
\q1
\v 5 N à kɛ̀ kɛ̃sãna malaikanↄzi féte,  
\q1 n à kà kín kↄ̃n gakuio kↄ̃n bɛ̀ɛo.   
\b  
\q1
\v 6 Ń tò à kí blè pↄ́ kɛ̀ ń kɛ̀nↄa,  
\q1 ń tò pↄ́ sãnda píngi mì sìɛnɛ,   
\q1
\v 7 sãanↄ kↄ̃n zùnↄ kↄ̃n nↄ̀bↄsɛ̃tɛnↄ píngi,   
\q1
\v 8 bãanↄ kↄ̃n kpↄ̀nↄ kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kú ísiaannↄo.   
\b  
\q1
\v 9 Dii wa Dii, n tↄ́ bↄna anduna guu píngi.   
\c 9  
\s1 Luda sáabukpana kɛ̀ è yã kɛkɛ gbɛ̃nↄnɛ yãnzi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, mɛ́ n sáabu kpá kↄ̃n nↄ̀sɛo do,  
\q1 mɛ́ n yãbↄnsaɛkɛnanↄ kpàakpa kɛńnɛ.   
\q1
\v 2 Mɛ́ pↄnnaa kɛ mà ĩa dã n yã musu,  
\q1 Luda Musude, mɛ́ n tↄ́ kpá kↄ̃n lɛ̀sinao.   
\b  
\q1
\v 3 Ma ibɛɛnↄ è kpɛɛ li,  
\q1 aↄ̃è lɛɛ wà gaga n aɛ.   
\q1
\v 4 Zaakɛ n zɛmao n yã nnaa kpàma,  
\q1 vɛ̃ɛna n tintia n yã gↄ̃̀gↄ̃ a zɛ́a.   
\q1
\v 5 N kpãkɛ̃ boriinↄzi,  
\q1 n gbɛ̃ zaaanↄ kàatɛ n ń tↄ́ dɛ̀dɛ míↄmiↄ.   
\q1
\v 6 N mↄ́nzi kɛ̀ è yãaroo kpà ma zangurinↄzi,  
\q1 n ń wɛ́tɛnↄ gbòro, aↄ̃ yã dↄ gbɛ̃ken dↄro.   
\b  
\q1
\v 7 Dii è kí ble gurↄ píngi,  
\q1 à a kpata dìɛ yãkpaɛkɛna yãnzi.   
\q1
\v 8 Eé yãkpaɛ kɛ kↄ̃n anduna gbɛ̃nↄ súusu,  
\q1 eé kí ble boriinↄa a zɛ́a.   
\b  
\q1
\v 9 Diin utɛkii ũ gbɛ̃ kɛ̀ wèe gbãaa mↄↄńnɛnↄnɛ,  
\q1 à dɛńnɛ aafia'ekii ũ nawɛ̃akɛgurↄ.   
\q1
\v 10 Dii, gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ n tↄ́ dↄ̃ↄnↄↄ n náanɛ vĩ,  
\q1 nɛɛ̀ n kii wɛ̀tɛrinↄ zĩnnaro.   
\b  
\q1
\v 11 À lɛ̀ sí Diinɛ, èe kí blee zaa Zayↄn,  
\q1 à à yãkɛnanↄ kpàakpa kɛ bori pínginɛ.   
\q1
\v 12 Zaakɛ è gɛ̃ɛ bo gbɛ̃dɛria, yã è sãnlo,  
\q1 è takaasideenↄ wiilɛna yã da.   
\b  
\q1
\v 13 Dii, ǹ gwa lán ma ibɛɛnↄↄ e ĩa daama nà,  
\q1 ǹ ma wɛ̃nda gwa ǹ ma bↄ gaa lɛ́zĩ,   
\q1
\v 14 lɛ mà n tↄ́ kpá Zayↄn bĩilɛa,  
\q1 mà pↄnnaa kɛ kɛ̀ n ma mì sì yãnzi.   
\q1
\v 15 Boriinↄ sì wɛ̀ɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ yↄ̃̀n,  
\q1 aↄ̃ gbá zù bà kɛ̀ aↄ̃ↄ kpàkpa guu.   
\q1
\v 16 Wà Dii dↄ̃ kↄ̃n yãkpaɛkɛna a zɛ́ao,  
\q1 è tó gbɛ̃ zaaa yãkɛna wí à musu.   
\b  
\q1
\v 17 Gbɛ̃ zaaanↄ è tá gɛ̀wãan,  
\q1 borii kɛ̀ aↄ̃è Luda yã daroo pìnↄ.   
\q1
\v 18 Wɛ̃ndadeenↄ yã é sãn zikiro,  
\q1 takaasidee sↄ̃ wɛ́ɛdↄzina yãana vĩro.   
\b  
\q1
\v 19 Ǹ fɛɛ Dii, ǹton tó gbɛ̃ntee n gã̀ fĩro,  
\q1 ǹ bori píngi kakↄ̃a ǹ yãkpaɛ kɛńyo.   
\q1
\v 20 Dii, ǹ tó vĩa boriinↄ kũ,  
\q1 lɛ aↄ̃ e wà dↄ̃ kɛ̀ gbɛ̃nteenↄn ń ũ.   
\c 10  
\s1 Wɛ́ɛkɛna Ludaa à yãkpaɛ kɛ gbɛ̃nteenↄnɛ  
\q1
\v 1 Dii, bↄ́yãnzi ń zɛna zã̀azãzi?  
\q1 À kɛ̀ dia nɛɛ̀ n zĩnda utɛ nawɛ̃akɛgurↄ?   
\b  
\q1
\v 2 Gbɛ̃ zaaa è gbãasaidee wɛtɛ à dɛ wadakɛɛ guu,  
\q1 è mↄnafiki kɛnɛ à à kũ.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃ zaaa è a pↄ́nidɛnanↄ ĩa dã,  
\q1 è sãnkarade sáabu kpá è Dii tↄ́ zaaa sí.   
\q1
\v 4 Gbɛ̃ zaaa wada bé à tò è Dii kii wɛtɛro,  
\q1 à Luda laasuu vĩro.   
\q1
\v 5 Yã kɛ̀ è kɛ píngi è bↄnɛ maamɛ,  
\q1 è a zĩnda kaara, è n doka daro,  
\q1 è lɛ́zukii kɛ a ibɛɛnↄa.   
\q1
\v 6 È be é kpágularo,  
\q1 égↄ̃ kú pↄnnaan wahaa sai.   
\q1
\v 7 Ɛgɛ kↄ̃n gbɛ̃kanao kↄ̃n yã pãsĩo à lɛ́ pà,  
\q1 kisia yã kↄ̃n yã zaaao bé ègↄ̃ daa à lɛ́n.   
\q1
\v 8 È naɛ taarisaideenɛ lakutu kpɛɛ  
\q1 lɛ à e à à dɛ asii guu,  
\q1 è mìzaadee kpákpa gusaɛ.   
\q1
\v 9 È naɛ gbɛ̃nↄnɛ asii guu lán músu bà,  
\q1 è naɛ lákpɛn lɛ à e à gbãasaide kũ.  
\q1 Tó à à kũ̀, è à gáɛ kↄ̃n a bào.   
\q1
\v 10 Gbɛ̃ kɛ̀ à lè à kũ̀ ègↄ̃ daɛna sↄ̀rↄrↄ,  
\q1 gbãaa bé à à nɛ̀.   
\q1
\v 11 Gbɛ̃ zaaa è be Luda è yã tàasi kɛro,  
\q1 è ↄ kú a wɛ́ɛamɛ è guu ero.   
\b  
\q1
\v 12 Dii, ǹ fɛɛ ǹ mↄ́ kↄ̃n n gbãaao,  
\q1 Luda, ǹgↄ̃ takaasideenↄ tàasi kɛɛ.   
\q1
\v 13 Luda, bↄ́yãnzin gbɛ̃ zaaa è dↄkɛnyo lɛzi?  
\q1 È be a swɛ̃̀ guu nɛ́ ĩa daawaro.   
\q1
\v 14 Baa kↄ̃n beeeo nɛɛ̀ gbɛ̃nↄ yã'ↄ̃amma e sãnsãn,  
\q1 nɛɛ̀ ń pↄsia yã da lɛ ǹ e ǹ ↄ daḿma.  
\q1 Gbãasaidee è a zĩnda kpámma,  
\q1 tonɛ kɛ̀ gwàri vĩroo dↄnlɛrin n ũ.   
\q1
\v 15 Ǹ gbɛ̃ zaaanↄ kↄ̃n gbɛ̃ pãsĩnↄ gã̀sã ɛ́ńnɛ,  
\q1 ǹ ń yã zaaa kɛ̀ aↄ̃ↄe daa wà dↄ̃roo wí ń musu.   
\q1
\v 16 Dii ègↄ̃ kí blee gurↄ píngi,  
\q1 à yãdarisaideenↄ é kaatɛ à bùsun.   
\b  
\q1
\v 17 Dii è takaasideenↄ wɛ́ɛkɛna sí,  
\q1 è ń gba swɛ̃̀, è swã kpá ń wiipɛnazi.   
\q1
\v 18 È zɛ kↄ̃n tonɛ kɛ̀ gwàri vĩroonↄ  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ wèe wɛ́ɛ tãaḿmanↄ,  
\q1 lɛ gbɛ̃ntee kɛ̀ dɛ bùsuti ũ  
\q1 tón tó swɛ̃̀ kɛ̃ gbɛ̃nↄn dↄro yãnzi.   
\c 11  
\s1 Làakarikpaɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma na Diizi.  
\q1 Bↄ́yãnzin ée beemɛ mà vĩa  
\q1 mà tá kpiii musuzi lán bãa bà?   
\q1
\v 2 À zaakɛrinↄ gwa, aↄ̃ kà kpà sála,  
\q1 aↄ̃ nàɛ gusaɛ aↄ̃ ń sá gà,  
\q1 aↄ̃ kà zù nↄ̀sɛmaadeenↄzi.   
\q1
\v 3 Tó fɛɛakaarayã e kaatɛɛ,  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ é kɛ diamɛ?   
\b  
\q1
\v 4 Dii kú a kpɛ́ kɛ̀ kú adona guu,  
\q1 à vɛ̃ɛna kpatan musu gwe.  
\q1 È wɛ́ɛ tɛ́ gbɛ̃nteenↄzi à ń tàasi kɛ.   
\q1
\v 5 Dii è gbɛ̃ maaanↄ yↄ̃ à gwa,  
\q1 mↄde à zà zaakɛrinↄn  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ yã pãsĩ è kɛńnɛ nnaanↄ.   
\q1
\v 6 Eé tɛ́yↄ̃ kↄ̃n ↄfãntɛ̃gbↄ̃o kú zaakɛrinↄa,  
\q1 ĩa wãaa bé eégↄ̃ dɛ ń baka ũ.   
\b  
\q1
\v 7 Zaakɛ Dii è yã kɛ a zɛ́a,  
\q1 yãmaakɛna è kɛnɛ nna,  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ é wɛ́ɛ siàlɛ.   
\c 12  
\s1 Gbɛ̃ntee zaakɛɛ  
\d Dauda lɛ̀. Wè sí kↄ̃n mↄrↄlɛnaomɛ.  
\q1
\v 1 Ǹ ma mì sí, Dii,  
\q1 zaakɛ gbɛ̃ maa kee kuu dↄro,  
\q1 náanɛdee yã̀a gbɛ̃nteenↄ tɛ́.   
\q1
\v 2 Baade è ɛgɛɛ to a gbɛ̃daaanɛ,  
\q1 è lɛ́nnaa kásańnɛ kↄ̃n nↄ̀sɛo plaa.   
\b  
\q1
\v 3 Dii, ǹ lɛ́nnade lɛ́ kↄ̀ ɛ́  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ è a zĩnda sɛ́ lezĩo.   
\q1
\v 4 Aↄ̃è be ń lɛ́ bé eé tó wà zĩ̀ ble,  
\q1 wà ń lɛ́ vĩ, dé bé eé kí bleḿmaa?   
\b  
\q1
\v 5 Wɛ́ɛtãna gbɛ̃ busɛnↄa  
\q1 kↄ̃n wɛ̃ndadeenↄ m̀bonao yãnzi  
\q1 Dii bè é fɛɛ sa  
\q1 à ń gba zɛ́bↄkii kɛ̀ aↄ̃ↄe à ni dɛɛ.   
\q1
\v 6 Dii yã see vĩro,  
\q1 à dɛ lán kondogi kɛ̀ wà yↄ̀ tɛ́vura guu  
\q1 wà bàasa gɛ̃̀n swɛɛplaaa bà.   
\q1
\v 7 Mpi Dii, nɛ́gↄ̃ wa dãkpaa gurↄ píngi,  
\q1 nɛ́ wa sí gbɛ̃ beee takanↄa.   
\q1
\v 8 Tó gbɛ̃nↄ yã bɛ̃̀ɛ kũ̀ ↄplaplaa,  
\q1 gbɛ̃ zaaanↄ ègↄ̃ lili oo kↄ̃n ĩadãnao gu píngia.   
\c 13  
\s1 Wiipɛna Ludazi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ai bↄrɛ, Dii?  
\q1 Ma yã égↄ̃ sãangu gurↄ sãnda píngin yↄ́?  
\q1 Nɛ́gↄ̃ mìkpɛɛ zuumɛ ai bↄrɛmɛ?   
\q1
\v 2 Mɛ́gↄ̃ kↄ̃dɛɛ kɛɛ kↄ̃n ma laasuunↄ ai bↄrɛmɛ?  
\q1 Ma pↄↄ ègↄ̃ sia lán guu e dↄↄ nà,  
\q1 ma ibɛɛ égↄ̃ gbãaa bleema ai bↄrɛmɛ?   
\b  
\q1
\v 3 Dii ma Luda, ǹ ma gwa nɛ́ ma yã ma,  
\q1 ǹ ma uu weremɛ lɛ màton garo yãnzi,   
\q1
\v 4 lɛ ma ibɛɛ tón be a ma nɛro yãnzi,  
\q1 lɛ ma zangurinↄ tón pↄnnaa kɛ ma funa yã musuro.   
\b  
\q1
\v 5 Mɛ́ɛ n gbɛ̃kɛ náanɛ kɛɛ,  
\q1 ma pↄↄ kɛ̀ nna kɛ̀ n ma mì sì.   
\q1
\v 6 Mɛ́ lɛ̀ sí Diinɛ,  
\q1 zaakɛ à yã maaa kɛ̀mɛ.   
\c 14  
\s1 Yↄ̃nkↄↄ yã'ona  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Yↄ̃nkↄↄ è be a swɛ̃̀n Ludaa kuuro.  
\q1 Gbɛ̃nↄ yàka, aↄ̃ yãkɛna zaa,  
\q1 yãmaakɛri kee kú ń tɛ́ro.   
\q1
\v 2 Zaa musu Dii è gbɛ̃nteenↄ tàasi kɛ  
\q1 à gwa tó gbɛ̃ke ↄ̃ndↄ̃ↄ kà à a kii wɛtɛ.   
\q1
\v 3 Aↄ̃ sã̀sã ń píngi aↄ̃ gↄ̃̀ dↄ̀rↄ sai míↄmiↄ,  
\q1 yãmaakɛri kee kú ń tɛ́ro, baa mɛ̀n do.   
\b  
\q1
\v 4 Zaakɛrinↄↄ dↄ̃na vĩnloo?  
\q1 Aↄ̃è ma gbɛ̃nↄ mↄ́mↄ lán ú bà,  
\q1 aↄ̃è Dii sísiro.   
\q1
\v 5 Gwen vĩa ń kũn maamaa,  
\q1 zaakɛ Ludaa kú kↄ̃n gbɛ̃ maaanↄ.   
\q1
\v 6 Wè kpá takaasideenɛ a pↄyezikɛnaa,  
\q1 mↄde Diin à utɛkii ũ.   
\b  
\q1
\v 7 Luda, ǹ bↄ Zayↄn ǹ mↄ́ ǹ Isarailinↄ mì sí!  
\q1 Tó Dii sↄ̀kpa kↄ̃n a gbɛ̃nↄ ń gwena ziin,  
\q1 Yakubu boriinↄ é pↄnnaa kɛ,  
\q1 Isarailinↄ é yáa dↄ.   
\c 15  
\s1 Ludayãdari yã'ona  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, dé bé à zɛ́ vĩ à gɛ̃ n bɛ ua?  
\q1 Dé bé eé fↄ̃ àgↄ̃ kú n kpiii musuu?   
\b  
\q1
\v 2 Gbɛ̃ kɛ̀ ègↄ̃ kuu taari sai,  
\q1 è yã kɛ a zɛ́a,  
\q1 è yãpuraa o zaa a nↄ̀sɛn.   
\q1
\v 3 È yã di gbɛ̃kearo,  
\q1 è taari kɛ a gbɛ̃daaanɛro,  
\q1 è a gbɛ̃ndoo sↄ̃sↄ̃ro.   
\q1
\v 4 È kya ká ludayãdarisainↄn,  
\q1 è bɛ̀ɛ li ludayãdarinↄnɛ,  
\q1 è a lùsɛna papa, baa tó à kɛ̀nɛ zĩ'ũ.   
\q1
\v 5 È ↄↄ sɛ̃kãńnɛ a dialɛna yãnziro,  
\q1 è bↄ taarisaidee kpɛɛ ↄdↄnkpɛɛgba yãnziro.  
\b  
\q1 Gbɛ̃ kɛ̀ è kɛ lɛɛ é kpágula zikiro.   
\c 16  
\s1 Nana Ludazi adua  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ǹ ma dãkpa Luda,  
\q1 ḿbe ma nanzi.   
\q1
\v 2 Ma bè Diinɛ: Ḿbe ma Dii ũ,  
\q1 n baasiro má pↄ́ maa ke vĩro.   
\q1
\v 3 N gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú bùsu kɛ̀ guunↄ,  
\q1 aↄ̃mbe gakuidee kɛ̀ wà kɛ̀mɛɛnↄ ũ.   
\q1
\v 4 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è wã wà gá tãa kiianↄ  
\q1 è yã'ↄ̃amma kpá ń zĩndazimɛ.  
\q1 Mɛ́ sa'o'aru kwɛ́ɛńyoro,  
\q1 weé ń tãanↄ tↄ́ ma ma lɛ́zĩro.   
\b  
\q1
\v 5 Dii, ḿbe má n vĩ ndo,  
\q1 n ma ka ma bakaa,  
\q1 ma wɛ̃̀ndi kú n ↄzĩmɛ.   
\q1
\v 6 N tↄↄtɛ lɛ́zɛkiinↄ kɛ̀mɛ gu maaa guu,  
\q1 gbaa kɛ̀ ń dàmɛɛ kɛ̀mɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Mɛ́ Dii sáabu kpá kɛ̀ è lɛ́ dama yãnzi,  
\q1 baa gwãavĩ è tó ma swɛ̃̀ ma gba làakari.   
\q1
\v 8 Mɛɛ̀gↄ̃ Dii ee ma wɛ́ɛn,  
\q1 lán à kú ma ↄplaazi nà, pↄ́ke é ma degero.   
\q1
\v 9 Beee yãnzi ma pↄↄ ègↄ̃ nnazi,  
\q1 ma nↄ̀sɛguu pù.  
\q1 Má tãmaa vĩ kɛ̀ ma mɛ̀ égↄ̃ kuu,   
\q1
\v 10 zaakɛ nɛ́ ma tó mira guuro,  
\q1 nɛ́ we n gbɛ̃ kɛ̀ kú adona yai kũro.   
\q1
\v 11 N ma da wɛ̃̀ndi zɛ́a,  
\q1 ma pↄnnaa égↄ̃ pana n kiia,  
\q1 pↄ́ maaanↄ égↄ̃ kú n ↄzĩ gurↄ píngi.   
\c 17  
\s1 Taarisaidee aduakɛna  
\d Dauda aduakɛna  
\q1
\v 1 Dii, ǹ ma yãzɛdee ma,  
\q1 ǹ swã kpá ma wiipɛnazi,  
\q1 ǹ ma wɛ́ɛkɛna sí,  
\q1 zaakɛ mɛ́ɛ kɛɛ kↄ̃n mↄnafikioro.   
\q1
\v 2 N kiian mɛ́ yã nnaa en,  
\q1 n wɛ́ɛ e yã kɛ̀ zɛ́ vĩi ee sãnsãn.   
\q1
\v 3 N ma swɛ̃̀ gwà, n wɛ́ɛ tɛ́mazi gwãavĩ,  
\q1 n ma tàasi kɛ̀, nɛ́ɛ yãke emaro,  
\q1 zaakɛ ma zɛo kɛ̀ ma lɛ́ é ma kari kɛro.   
\q1
\v 4 Mɛɛ̀ tɛ́ gbɛ̃ntee yãkɛnanↄziro,  
\q1 mɛɛ̀ gbɛ̃ pãsĩnↄ zɛ́kpaɛ sɛ́ro.   
\q1
\v 5 Ma lili ò n zɛ́n súusu,  
\q1 mɛ́ɛ pã n yãnɛro.   
\b  
\q1
\v 6 Mɛ́ɛ lɛ́ zuunzi, zaakɛ nɛ́ wemala.  
\q1 Luda, ǹ swã kpá ma aduakɛnazi.   
\q1
\v 7 Ǹ n gbɛ̃kɛ bↄnsaɛ yã kɛmɛ,  
\q1 ǹ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ nànziinↄ bↄ ń ibɛɛnↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 8 Ǹ làakari dↄma lán n wɛ́ɛnɛ bà,  
\q1 ǹ ma sↄtↄ n ↄru.   
\q1
\v 9 Ǹ ma sí gbɛ̃ zaaa kɛ̀ aↄ̃è ĩa damaanↄa,  
\q1 ma ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ liganamazii pìnↄ.   
\q1
\v 10 Aↄ̃è gbɛ̃ke wɛ́ɛ gwaro,  
\q1 aↄ̃ lɛ́ è ĩadãyã o.   
\q1
\v 11 Aↄ̃ pɛ̀ɛma wà lìgamazi,  
\q1 aↄ̃ wɛ́ɛ bìima lɛ wà e wà ma pãɛ tↄↄtɛ.   
\q1
\v 12 Aↄ̃ↄ yezi wà ma kɛ gyáigyai  
\q1 lán músu nↄadɛri è kɛ nà,  
\q1 lán músu kɛ̀ naɛna gusaɛ bà.   
\b  
\q1
\v 13 Dii, ǹ fɛɛ ǹ dańlɛ ǹ ń nɛ,  
\q1 ǹ ma sí gbɛ̃ zaaanↄa kↄ̃n n fɛ̃ɛdaao.   
\q1
\v 14 Ǹ ma bↄ ń ↄzĩ kↄ̃n n gbãaao.  
\q1 Aↄ̃ baka kú anduna kɛ̀kii guu,  
\q1 aↄ̃ auziki ègↄ̃ dińzi, aↄ̃ nɛ́nↄ è kã,  
\q1 aↄ̃è pↄ́ kɛ̀ dìńzinↄ káɛ ń nɛ́nↄnɛ.   
\q1
\v 15 Mapi sↄ̃, mɛ́ wɛ́ɛ sinlɛ ma nↄ̀sɛ maaa yãnzi,  
\q1 tó ma n e ma fɛɛgurↄ, beee é mↄ́ma.   
\c 18  
\s1 Zĩ̀blena sáabu  
\r (2Sa 22:1-51)  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dii zↄ̀bleri Dauda sìnɛ gurↄↄ kɛ̀ à à bↄ̀ Solu kↄ̃n a ibɛɛ kpaaanↄo ↄzĩ.  
\q1
\v 1 Má yenzi Dii, ḿbe ma gbãaa ũ.   
\b  
\q1
\v 2 Diin ma gbɛ̀si ũ kↄ̃n ma zɛki gbãaao,  
\q1 ma mìsirimɛ.  
\q1 Ma Ludan ma gbɛ̀si ũ, mɛɛ̀ nazi.  
\q1 Àmbe ma sɛngbango ũ,  
\q1 ma mìsiri gbãa kↄ̃n ma gulezĩo.   
\q1
\v 3 Dii kà wà à sáabu kpá.  
\q1 Mɛɛ̀ à sísi, è ma bↄ ma ibɛɛnↄ ↄzĩ.   
\b  
\q1
\v 4 Góro'itɛ vlɛ̃̀ɛmao,  
\q1 ísↄ̃ kɛ̀ è ń kaatɛ e ma blee.   
\q1
\v 5 Mira bànↄ lìgamazi,  
\q1 gaa takutɛɛ kpàkpamɛ ma aɛ.   
\q1
\v 6 Kɛ̀ má kú nawɛ̃a guu, ma Dii sìsi,  
\q1 ma wii pɛ̀ ma Ludazi,  
\q1 ben à ma kòto mà zaa a bɛ,  
\q1 ma wiii kà à kiia, à gɛ̃̀ à swãn.   
\b  
\q1
\v 7 Tↄↄtɛ lùgaluga à nìgãnigã,  
\q1 kpiiinↄ dègedege ai ń kãsãan.  
\q1 Aↄ̃ lùgaluga kɛ̀ à pↄ fɛ̃̀ yãnzi.   
\q1
\v 8 Tɛ́sukpɛ bↄ̀ à yĩzĩ,  
\q1 tɛ́ kɛ̀ è ń kpata bↄ̀ à lɛ́n,  
\q1 à yↄ̃̀nↄↄ e tɛ́ kɛɛ à aɛ.   
\q1
\v 9 À musu wɛ̃̀ à pìta,  
\q1 lou sìsi à gbá gĩzĩ.   
\q1
\v 10 Èe vĩaa dina kɛrubu kpɛɛ,  
\q1 èe yàa paa ĩala.   
\q1
\v 11 À gusiaa dà a zĩndala,  
\q1 ludambɛ sia kũ à kúkiila.   
\q1
\v 12 Zaa à gakui tɛ́kɛna guu lou e sisii,  
\q1 lougbɛ e kwɛɛ, lou e pii pãsĩpãsĩ.   
\q1
\v 13 Dii pàta zaa musu,  
\q1 Luda Musude kòto dↄ lapatana ũ.   
\q1
\v 14 À kà fã̀ ma ibɛɛnↄa à ń fãakↄ̃a,  
\q1 à tò lou pìḿma à pɛ̀ḿma.   
\q1
\v 15 Kɛ̀ n pataḿma, Dii,  
\q1 kɛ̀ n pↄ́ bↄ̀ n yĩzĩ,  
\q1 ísiaa tↄↄtɛ bↄ̀ gupuraaa,  
\q1 anduna kãsãa gↄ̃̀ kaɛna pↄ̃tɛ̃.   
\b  
\q1
\v 16 À ↄ bↄ̀ zaa musu à ma kũ,  
\q1 à ma bↄ swadaa guu.   
\q1
\v 17 À ma si ma ibɛɛ gbãaa ↄzĩ  
\q1 kↄ̃n ma zanguri kɛ̀ aↄ̃ gbãaa dɛmalaanↄ.   
\q1
\v 18 Aↄ̃ lɛ̀ɛma ma mↄ́nzikɛgurↄ,  
\q1 mↄde Dii zɛ̀mao.   
\q1
\v 19 À ma bↄ à ma gba mɛ̀porokii,  
\q1 à ma mì sì kɛ̀ à yemazi yãnzi.   
\b  
\q1
\v 20 Dii yã kɛ̀mɛ ma nↄ̀sɛ maa lɛ́n,  
\q1 à fĩa bòmɛ ma gbãsĩsaikɛ lɛ́n.   
\q1
\v 21 Zaakɛ má Luda yãdiɛnanↄ kũna,  
\q1 mɛ́ɛ à zaaa kɛ ma a Luda tònlo.   
\q1
\v 22 À dokayãnↄ ègↄ̃ dↄↄmɛ aɛ píngi,  
\q1 mɛ́ɛ kpɛɛ li yã kɛ̀ à dìɛnↄnɛro.   
\q1
\v 23 Ma kuuna taari vĩ Diinɛro,  
\q1 má a zĩnda kũna durun sai.   
\q1
\v 24 Dii fĩa bòmɛ ma nↄ̀sɛ maa lɛ́n,  
\q1 zaakɛ à è má kuu gbãsĩ sai.   
\b  
\q1
\v 25 Náanɛdeen n ũ náanɛdeenↄnɛ,  
\q1 taarisaideen n ũ taarisaideenↄnɛ.   
\q1
\v 26 Ń wásawasa gbɛ̃ wásawasanↄnɛ,  
\q1 mↄde nɛɛ̀ íbɛtɛ kpá kↄ̃n gbɛ̃ dↄ̀rↄsaideenↄo.   
\q1
\v 27 Nɛɛ̀ zĩndabusarinↄ mì sí,  
\q1 nɛɛ̀ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è ń zĩnda sɛ́ lezĩnↄ sↄ̃ɛ.   
\q1
\v 28 Dii, nɛɛ̀ ma fitia tɛ́ tó nana,  
\q1 ma Luda, nɛɛ̀ ma gusiaa liɛ gupuraa ũ.   
\q1
\v 29 Kↄ̃n n gbãaao mɛ́ fↄ̃ mà kù kpá karaa,  
\q1 ma Luda gãzĩ mɛ́ fↄ̃ mà vĩ gũ̀la.   
\b  
\q1
\v 30 Luda kɛ̀kii sↄ̃ yãkɛna bↄɛzina,  
\q1 Dii yã see vĩro, à wásawasa,  
\q1 à dɛ sɛngbango ũ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ nàzinↄnɛ.   
\q1
\v 31 Dii baasiro, dén Luda ũu?  
\q1 Wa Luda baasiro, dén gbɛ̀si ũu?   
\q1
\v 32 Luda bé è ma gba gbãaa,  
\q1 àmbe è zɛ́ poromɛ súusu.   
\q1
\v 33 È tó ma gbá kãi gↄ̃ nna lán zↄ̃ pↄ́ bà,  
\q1 è tó màgↄ̃ táa oo gulezĩnↄ musu.   
\q1
\v 34 È zĩ̀kana dadamɛ  
\q1 ai ma gã̀sã fↄ̃ à mↄ̀gotɛ̃ sá gá.   
\q1
\v 35 Nɛɛ̀ n zĩ̀blesɛngbango kpáma,  
\q1 ń ma kũna kↄ̃n n ↄplaao,  
\q1 nɛɛ̀ naɛ ǹ ma tↄ́ bↄ.   
\q1
\v 36 Nɛɛ̀ ma zɛ́ yàasa kũmɛ  
\q1 lɛ ma gbá tón sataro.   
\b  
\q1
\v 37 Ma pɛɛ ma ibɛɛnↄzi ma ń kũkũ,  
\q1 mɛ́ɛ ɛara ma suro, sé kɛ̀ ma gaa ma ń dɛdɛ.   
\q1
\v 38 Ma ń wíwi, aↄ̃ↄe fↄ̃ wà fɛ̀ɛ dↄro,  
\q1 aↄ̃ lɛ̀ɛ wà gↄ̃̀ kaɛna ma gbá gĩzĩ.   
\q1
\v 39 N ma gba gbãaa ma zĩ̀ kào,  
\q1 ń tò ma ibɛɛnↄ mì nàɛmɛ.   
\q1
\v 40 Ń tò ma zangurinↄ kpɛɛ lì,  
\q1 ben ma a ibɛɛ pìnↄ kàatɛ.   
\q1
\v 41 Aↄ̃ wii lɛ̀, gbɛ̃kee e ń mì síro,  
\q1 aↄ̃ lɛ́ zù Diizi, èe weńlaro.   
\q1
\v 42 Ma ń kɛ́ tíkɛtikɛ lán bùsuti kɛ̀ ĩa sɛ̀ɛ bà,  
\q1 ma táa òḿma lán zɛ́ guu bↄtↄnga bà.   
\b  
\q1
\v 43 N ma bↄ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ fɛ̀ɛmaziinↄ ↄzĩ,  
\q1 n ma kɛ boriinↄ mìdee ũ.  
\q1 Borii kɛ̀ má ń dↄ̃roonↄ è zↄ̀ blemɛ,   
\q1
\v 44 bori zĩ̀tↄnↄ è na ń sàsaa ma aɛ.  
\q1 Tó aↄ̃ ma yã mà, aↄ̃è mì siɛmɛ.   
\q1
\v 45 Aↄ̃ kã è ga,  
\q1 aↄ̃è bↄ ń zɛki gbãaanↄn kↄ̃n luganao.   
\b  
\q1
\v 46 Dii kuu! Aubarikadeen ma gbɛ̀si ũ!  
\q1 Wà Luda ma mìsiri tↄ́ bↄ.   
\q1
\v 47 Luda bé è gɛ̃ɛ bomɛ,  
\q1 è tó boriinↄ mì siɛmɛ,   
\q1
\v 48 è tò mà piti ma ibɛɛnↄn.  
\q1 N ma gba gbãaa dɛ ma zangurinↄla,  
\q1 n ma bↄ gbɛ̃ pãsĩnↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 49 Beee yãnzi mɛ́ n sáabu kpá boriinↄ tɛ́,  
\q1 mɛ́ n tↄ́ kpá, Dii.   
\q1
\v 50 Dii è zĩ̀ bíta ble kína kɛ̀ à à sɛ̀nɛ,  
\q1 è gbɛ̃kɛɛ kɛ kína kɛ̀ à à kànɛ,  
\q1 mamↄma Dauda kↄ̃n ma boriinↄo  
\q1 ai gurↄ píngi.   
\c 19  
\s1 Ludambɛ gakui kↄ̃n Luda yã gakuio  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Musu è Luda gakui bↄ gupuraaa,  
\q1 bàtumapↄnↄ è à zĩi ↄdↄańnɛ.   
\q1
\v 2 Lɛn èegↄ̃ yã oo lɛ lán guu e dↄↄ nà,  
\q1 è dↄ̃na kpáḿma gwãavĩ kↄ̃n gwãavĩo.   
\q1
\v 3 È yã oro, à yã'ona borii kuuro,  
\q1 wè à kĩi maro.   
\q1
\v 4 À kòto è da andunala píngi,  
\q1 à yã'ona è gá ai tↄↄtɛ lɛ́zɛkiia.  
\q1 Luda kpɛ́ bò ↄfãntɛ̃nɛ gwe,   
\q1
\v 5 è bↄ kpɛ́n à fɛɛ lán nↄsɛri bà,  
\q1 è fɛɛ táo kↄ̃n pↄnnaao lán gↄ̃sagbãaa bà.   
\q1
\v 6 È fɛɛ ludambɛlɛa kɛ̀,  
\q1 è bikũ à gá ai à lɛ́a kãa,  
\q1 pↄ́ke ègↄ̃ utɛna à puusunɛro.   
\b  
\q1
\v 7 Dii doka papana,  
\q1 è ń kuuna kɛkɛ à kɛńnɛ dↄ.  
\q1 Dii yã náanɛ vĩ,  
\q1 è lɛ́ da ↄ̃ndↄ̃saideenↄa.   
\q1
\v 8 Dii ↄdↄkii bé à súusu, è ń pↄↄ kɛ nna.  
\q1 Dii yãdiɛnanↄↄ gbãsĩ vĩro, è ń uu wereńnɛ.   
\q1
\v 9 Mìsiɛna Diinɛ zɛ́ pì wɛ́ɛbↄna,  
\q1 weégↄ̃ tɛ́zi gurↄ píngi,  
\q1 Dii yãkpaɛkɛna yãpuraa vĩ,  
\q1 ègↄ̃ maa wásawasa.   
\q1
\v 10 À maaa dɛ vurala, baa vura maaa,  
\q1 à nnaa dɛ zↄ́'ila, baa zↄ́ búsu.   
\q1
\v 11 Beee musu nɛɛ̀ lɛ́ da mamↄma n zↄ̀bleria,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ n yã kũna àre ègↄ̃ bíta.   
\b  
\q1
\v 12 Dé bé eé fↄ̃ à yã kɛ̀ à zã̀anↄ dↄ̃ↄ?  
\q1 Ǹ sùu kɛmao kↄ̃n ma taari kɛ̀ utɛnamɛɛnↄ.   
\q1
\v 13 Ǹton tó mamↄma n zↄ̀bleri taari kɛnnɛ gĩanziro,  
\q1 ǹton tó durunnↄ kí blemaro,  
\q1 mɛ́gↄ̃ kuu wásawasa taari bíta sai.   
\b  
\q1
\v 14 Ǹ tó yã kɛ̀ èe bↄↄ ma lɛ́n kɛnnɛ  
\q1 kↄ̃n laasuu kɛ̀ kú ma swɛ̃̀ guuo,  
\q1 Dii, ma gbɛ̀si, ma mìsiri.   
\c 20  
\s1 Zĩ̀blena wɛ́ɛkɛɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii yã sínyo n nawɛ̃akɛgurↄ,  
\q1 Yakubu Luda n dãkpa.   
\q1
\v 2 À dↄnlɛ zĩmma bↄna a kúkiia,  
\q1 à n ĩan ká bↄna zaa Zayↄn.   
\q1
\v 3 À n sa'ona sí píngi,  
\q1 à dↄ n sa'opↄ kɛ̀ wè ká tɛ́n à tɛ́ kũnↄ yãn.   
\b  
\q1
\v 4 À pↄ́ kɛ̀ n pↄↄ yezi kɛnnɛ,  
\q1 à tó ǹ pↄ́ kɛ̀ nɛ́ɛ pɛɛa le.   
\q1
\v 5 Wé guda kɛ zĩ̀ kɛ̀ ń blè yã musu,  
\q1 wé tuuta logo kↄ̃n wa Luda tↄ́o.  
\q1 Dii wɛ́ɛkɛɛ kɛ̀ ń kɛ̀ sí píngi.   
\b  
\q1
\v 6 Má dↄ̃ sa kɛ̀ Dii è kína kɛ̀ à à kà mì sí,  
\q1 è yã sío zaa a bɛɛ kɛ̀ kú adonan,  
\q1 è tó à zĩ̀ ble kↄ̃n a gã̀sã gbãaao.   
\q1
\v 7 Gbɛ̃kenↄ è sↄ̃goronↄ náanɛ kɛ,  
\q1 gbɛ̃kenↄ è sↄ̃nↄ náanɛ kɛ,  
\q1 wapinↄ sↄ̃, Dii wa Ludan weè náanɛ kɛ.   
\q1
\v 8 Aↄ̃é gɛ̃̀n sí wà lɛ́ɛ,  
\q1 wapinↄ sↄ̃ wégↄ̃ zɛna gíngin.   
\b  
\q1
\v 9 Dii, ǹ tó kína zĩ̀ ble,  
\q1 tó wa n sisi, ǹ wewala.   
\c 21  
\s1 Zĩ̀blena sáabu  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, kína e pↄnnaa kɛɛ kↄ̃n n gbãaao,  
\q1 à pↄↄ nna maamaa kɛ̀ ń tò à zĩ̀ blè.   
\q1
\v 2 N pↄ́ kɛ̀ à pↄↄ yezi kpàa,  
\q1 nɛ́ɛ gí à wɛ́ɛkɛna síziro.   
\q1
\v 3 N daàlɛ kↄ̃n aubarika bítao,  
\q1 n vura fùra kùnɛ.   
\q1
\v 4 À wɛ̃̀ndi gbèkamma, ben ń kpàa,  
\q1 ń tò àgↄ̃ kuu ai gurↄ píngi.   
\q1
\v 5 À gakui bíta kɛ̀ ń tò à zĩ̀ blè,  
\q1 n bɛ̀ɛ kↄ̃n bítakɛɛo kpàa.   
\q1
\v 6 Nɛɛ̀gↄ̃ aubarika daan gurↄ píngi,  
\q1 n kuuna bé à tò à pↄↄ kɛ̀ nna.   
\q1
\v 7 Zaakɛ kína náanɛ dↄ̀ Diia,  
\q1 Luda Musude gbɛ̃kɛ yãnzi eé nigãro.   
\b  
\q1
\v 8 N ↄↄ é n ibɛɛnↄ kũ ń píngi,  
\q1 nɛ́ n zangurinↄ kũ kↄ̃n n ↄplaao.   
\q1
\v 9 Nɛ́ ń kɛ mↄ̀datɛ yàka ũ n mↄ́gurↄ,  
\q1 Dii é ń kaatɛ a pↄfɛ̃gurↄ, eé tó tɛ́ ń ble.   
\q1
\v 10 Nɛ́ ń nɛ́nↄ mì dɛ anduna guu,  
\q1 nɛ́ ń boriinↄ kɛ̃ gbɛ̃nteenↄa.   
\q1
\v 11 Baa tó aↄ̃ lɛ́ kpàkↄ̃sↄ̃nzi,  
\q1 aↄ̃ pↄyeziyã é zĩi kɛro.   
\q1
\v 12 Nɛ́ kà dↄdↄ ń wɛ́ɛa,  
\q1 nɛ́ tó aↄ̃ kpɛɛ li.   
\b  
\q1
\v 13 N gbãakɛɛ guu, Dii, ǹ n zĩnda sɛ́ lezĩ,  
\q1 wé lɛ̀ sí wà n bítakɛɛ sáabu kpá.   
\c 22  
\s1 Wiipɛna Ludazi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma Luda, ma Luda,  
\q1 à kɛ̀ dia n ma ton-ee?  
\q1 Ma wii pɛ̀,  
\q1 à kɛ̀ dia nɛ́ɛ mↄ́ ma mì síroo?   
\q1
\v 2 Ma Luda,  
\q1 ma lɛ́ zùnzi fãantɛ̃, mↄde nɛ́ɛ wemalaro,  
\q1 ma wii pɛ̀nzi gwãavĩ dↄ, mɛ́ɛ yĩtɛro.   
\b  
\q1
\v 3 Ń kú adona ń vɛ̃ɛna kpatan,  
\q1 mmↄn kɛ̀ Isarailinↄ è n sáabu kpá.   
\q1
\v 4 Ḿbe wa dezinↄ n náanɛ kɛ̀,  
\q1 aↄ̃ n náanɛ kɛ̀, ben n ń mì sì.   
\q1
\v 5 Aↄ̃ lɛ́ zùnzi, ben aↄ̃ bↄkii è,  
\q1 aↄ̃ n náanɛ kɛ̀, ben wí e ń kũro.   
\b  
\q1
\v 6 Kↄ̀kↄ nɛ́ngon ma ũ, gbɛ̃nteen ma ũro,  
\q1 wèe ma sↄ̃sↄ̃ↄ, wèe kya kaamagu.   
\q1
\v 7 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma gwaanↄↄ e ma faboo,  
\q1 aↄ̃ↄe lɛ́zukii kɛɛma,  
\q1 aↄ̃ↄe ń mì kɛɛ degũdegũ wèe bee:   
\q1
\v 8 Lán èe Dii náanɛ kɛɛ nà, ɛ̃ndɛ̃ à à mì sí,  
\q1 tó à yã kànɛmɛ, à à mì sí.   
\b  
\q1
\v 9 Ḿbe n ma bↄ ma da gbɛɛɛn,  
\q1 n ma gwa aafia ma yↄ̃migurↄ.   
\q1
\v 10 Má na n ↄzĩ zaa nɛ́'isↄmmɛ,  
\q1 ma Ludan n ũ zaalɛ má kú ma da gbɛɛɛn.   
\q1
\v 11 Ǹtongↄ̃ kúmao zã̀ro,  
\q1 zaakɛ wahaa kĩi kũ̀mao,  
\q1 gbɛ̃kee kuu à dↄmalɛro.   
\b  
\q1
\v 12 Wà ligamazi paripari lán zùswareenↄ bà,  
\q1 wà ma kagura kɛ̀ lán Basã bùsu zùsware gbãaanↄ bà.   
\q1
\v 13 Wèe lɛ́ aɛɛmazi lán músu ↄ́ↄdↄri  
\q1 kɛ̀ aↄ̃ↄe pↄ́ kɛɛ gyáigyainↄ bà.   
\q1
\v 14 Ma gbãaa yã̀a lán í kwɛɛna bà,  
\q1 ma gupɛkiinↄ bↄ̀kũn píngi,  
\q1 ma mɛ̀ yↄ̀ lán zↄ́sa bà.   
\q1
\v 15 Ma kòto gàga lán pɛ̃ɛ korii bà,  
\q1 ma nɛ́nɛ nà ma lɛ́ musu,  
\q1 wà ma daɛ lán gɛ̀ bà bùsutin.   
\q1
\v 16 Lɛwannↄ gãli liganamazi,  
\q1 gbɛ̃ zaaa pìnↄ nànakↄ̃rɛma,  
\q1 aↄ̃ ma ↄↄnↄ kↄ̃n ma gbánↄ zↄ̃̀zↄ̃.   
\q1
\v 17 Mɛ́ fↄ̃ mà a wánↄ naro píngi,  
\q1 wà wɛ́ɛ bìibiia, wèe ma gwaa.   
\q1
\v 18 Aↄ̃ ma pↄ́kãsãanↄ kpàatɛtɛkↄ̃nɛ,  
\q1 aↄ̃ kàbankpɛ kɛ̀ ma uta yã musu.   
\b  
\q1
\v 19 Dii, ǹtongↄ̃ kúmao zã̀ro,  
\q1 ḿbe ma gbãaa ũ,  
\q1 ǹ mↄ́ ǹ dↄmalɛ kpakpaa.   
\q1
\v 20 Ǹ ma bↄ aↄ̃ fɛ̃ɛdaa lɛ́zĩ,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi sí lɛwan pìnↄa.   
\q1
\v 21 Ǹ ma bↄ músu pìnↄ lɛ́zĩ,  
\q1 ǹ ma si zùsɛ̃tɛ pìnↄ kobaa.   
\q1
\v 22 Mɛ́ n tↄ́ bↄ ma gbɛ̃nↄ tɛ́,  
\q1 mɛ́ n sáabu kpá kakↄ̃ana guu.   
\b  
\q1
\v 23 A Dii vĩakɛrinↄ, à à sáabu kpá,  
\q1 a Yakubu boriinↄ, à à tↄ́ bↄ,  
\q1 a Isarailinↄ, à mì siɛnɛ.   
\q1
\v 24 Zaakɛ èe kya ká takaasideenlo,  
\q1 èe à wɛ̃ndakɛɛ faboro,  
\q1 èe mìkpɛɛ zunɛro,  
\q1 à swã kpà à wiipɛnazi.   
\b  
\q1
\v 25 Mɛ́ n sáabu kpá pari kakↄ̃ana guu,  
\q1 mɛ́ lù kɛ̀ má sɛ̀nnɛ papa n vĩakɛrinↄ aɛzĩ.   
\q1
\v 26 Takaasideenↄ é pↄ́ ble wà kã,  
\q1 Dii kii wɛ̀tɛrinↄ é à sáabu kpá,  
\q1 aↄ̃égↄ̃ kú wɛ̃̀ndio gurↄ píngi.   
\q1
\v 27 Andunalɛzɛkideenↄ égↄ̃ Dii dↄ̃ aↄ̃ aɛ dↄa,  
\q1 borii kɛ̀ aↄ̃ↄ kuunↄ é kúɛnɛ ń píngi,   
\q1
\v 28 zaakɛ kíblena nɛ́ Dii pↄ́mɛ,  
\q1 è kí ble bori píngia.   
\b  
\q1
\v 29 Anduna auzikideenↄ é dↄnzi kɛnɛ ń píngi  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú gaa lɛ́zĩnↄ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ gàa gákiianↄ é mì siɛnɛ ń píngi.   
\q1
\v 30 Zia gbɛ̃nↄ é dↄzi,  
\q1 aↄ̃é Dii yã tↄ̃kɛ̃ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃é suunↄnɛ,   
\q1
\v 31 Aↄ̃é mìsina yã o gbɛ̃ kɛ̀ wèe ń i kↄ̀roonↄnɛ  
\q1 zaakɛ à gĩakɛ à kɛ̀.   
\c 23  
\s1 Diin ma dã̀ri ũ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Diin ma dã̀ri ũ,  
\q1 pↄ́ke é kɛ̃sãmaro.   
\q1
\v 2 È ma daɛ sɛ̃̀la bↄ̀rↄnↄn,  
\q1 è gámao í kaɛna kítikiti saɛ.   
\q1
\v 3 È ma kuuna kɛkɛ dↄ,  
\q1 è dↄmɛ aɛ zɛ́ maaanↄ guu a tↄ́ bↄna yãnzi.   
\q1
\v 4 Baa tó ma táa ò guzurɛ sia pãsĩn,  
\q1 mɛ́ à zaaa vĩa kɛro, zaakɛ ń kúmao,  
\q1 n sári kↄ̃n n gòo è ma làakari kpáɛmɛ.   
\b  
\q1
\v 5 Nɛɛ̀ pↄ́blee káɛmɛ ma aɛ ma ibɛɛnↄ wáa,  
\q1 nɛɛ̀ nↄ́si gũnnadee kú ma mìa,  
\q1 nɛɛ̀ í ká ma togoon ai à pa yɛ́lɛlɛ.   
\q1
\v 6 Yãpura Dii gbɛ̃kɛ kↄ̃n à yenzio égↄ̃ kúmao gurↄ píngi,  
\q1 mɛ́gↄ̃ kú à ua ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n.   
\c 24  
\s1 Dii gɛ̃na a kpɛ́ guu  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Tↄↄtɛ kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kúnnↄ píngi nɛ́ Dii pↄ́mɛ,  
\q1 anduna kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kúnnↄ ń píngi.   
\q1
\v 2 À tↄↄtɛ kãsãa pɛ̀ɛ ísiaan,  
\q1 à anduna kàɛ kↄ̃n swaanↄo.   
\q1
\v 3 Dé bé à zɛ́ vĩ à didi Dii kpiii musuu?  
\q1 Dé bé eé fↄ̃ à gɛ̃ à ua?   
\b  
\q1
\v 4 Gbɛ̃ kɛ̀ taari vĩro bensↄ̃ à nↄ̀sɛ puraa,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ a làakari è tá tãanↄ kparo  
\q1 bensↄ̃ è yã sí kↄ̃n tãa tↄ́oroo.   
\q1
\v 5 Dii é aubarika da adeen,  
\q1 Luda à mìsiri é tó yã bↄo nna.   
\q1
\v 6 Lɛn à dɛ lɛ kↄ̃n à kii wɛ̀tɛrinↄ,  
\q1 Yakubu boriinↄ Luda wɛ́ɛ wɛ̀tɛrinↄ.   
\b  
\q1
\v 7 À bĩilɛnↄ wɛ̃wɛ̃,  
\q1 à gbà ziinↄ wɛ̃wɛ̃,  
\q1 à tó Kína gakuidee gɛ̃.   
\q1
\v 8 Dén Kína gakuidee pì ũ sↄ̃ↄ?  
\q1 Dii gbãabitademɛ,  
\q1 àmbe Dii zĩ̀kari gbãadee pì ũ.   
\q1
\v 9 À bĩilɛnↄ wɛ̃wɛ̃,  
\q1 à gbà ziinↄ wɛ̃wɛ̃,  
\q1 à tó Kína gakuidee gɛ̃.   
\q1
\v 10 Dén Kína gakuidee pì ũ sↄ̃ↄ?  
\q1 Dii Zĩ̀kpɛden Kína gakuidee pì ũ.   
\c 25  
\s1 Luda wa dãkpari  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ḿbe ma a swɛ̃̀ kpàmma,   
\q1
\v 2 Ma Luda, má n náanɛkɛna,  
\q1 ǹton tó wí ma kũro,  
\q1 ǹton tó ma ibɛɛnↄ ma nɛro.   
\q1
\v 3 Wí é gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ dↄnziinↄ kũ zikiro,  
\q1 sé gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ bↄ̀ n kpɛɛ yãkↄdↄana sainↄ.   
\b  
\q1
\v 4 Dii, ǹ n zɛ́ ↄdↄamɛ,  
\q1 ǹ n yã dadamɛ.   
\q1
\v 5 Ǹ ma da n yãpura zɛ́a,  
\q1 ǹ à yã dadamɛ,  
\q1 zaakɛ Luda ma mìsirin n ũ,  
\q1 ma wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄnzimɛ gurↄ píngi.   
\q1
\v 6 N wɛ̃nda kↄ̃n n yenzio gↄ̃ dↄngu,  
\q1 zaakɛ beenↄↄ kúnyo zaa zi, Dii.   
\q1
\v 7 Ǹton taari kɛ̀ má kɛ̀nↄ yã daro  
\q1 ke durun kɛ̀ má kɛ̀ ma gↄ̃kparɛkɛgurↄↄnↄ.  
\q1 Ǹ tó ma yã gↄ̃ dↄngu yenzi guu,  
\q1 kɛ̀ ń maa yãnzi, Dii.   
\b  
\q1
\v 8 Dii maa, è yã kɛ a zɛ́a,  
\q1 beee yãnzin è a yã dada durunkɛrinↄnɛzi.   
\q1
\v 9 È zĩndabusarinↄ da a zɛ́a,  
\q1 è yã maaa dadańnɛ.   
\q1
\v 10 Dii ègↄ̃ yenzi kↄ̃n náanɛo vĩ  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ a bà kuunańyo yã kũnanↄ.   
\q1
\v 11 Baa kɛ̀ ma durun bíta Dii,  
\q1 ǹ kɛ̃mɛ n tↄ́bↄna yãnzi.   
\q1
\v 12 Dé bé à Dii vĩa vĩi?  
\q1 Dii è adee da zɛ́ kɛ̀ dɛ à sɛ́a.   
\q1
\v 13 Adee égↄ̃ kú nnamana guu,  
\q1 à boriinↄ bé wégↄ̃ ń bùsu vĩ.   
\q1
\v 14 Dii ègↄ̃ nna kↄ̃n a vĩakɛrinↄ,  
\q1 è tó aↄ̃gↄ̃ a bà kuunańyo yã dↄ̃.   
\q1
\v 15 Ma wɛ́ɛ ègↄ̃ pɛ́ Diia,  
\q1 zaakɛ àmbe è ma gbá bↄ bàn.   
\b  
\q1
\v 16 Ǹ aɛ dↄma, nɛ́ ma wɛ̃nda gwa,  
\q1 zaakɛ má kú mado wɛ́ɛtãmma guu.   
\q1
\v 17 Ma yã'ↄ̃ammanↄ kàara ma nↄ̀sɛ guu,  
\q1 ǹ ma bↄ ma nawɛ̃a pìn.   
\q1
\v 18 Ǹ ma wɛ́ɛtãmma kↄ̃n ma pↄsiaao gwa,  
\q1 nɛ́ ma durunnↄ kɛ̃ma píngi.   
\q1
\v 19 Ǹ gwa lán ma ibɛɛnↄ dàgula nà,  
\q1 aↄ̃ zàmagu pãsĩpãsĩ.   
\q1
\v 20 Ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa, nɛ́ ma mì sí,  
\q1 ǹton tó wí ma kũro, zaakɛ ma nanzi.   
\q1
\v 21 Ǹ tó yãpura kↄ̃n kuuna maaao gↄ̃ ma dãkpaa,  
\q1 zaakɛ ma wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄnzi.   
\b  
\q1
\v 22 Luda, ǹ Isarailinↄ bↄ ń nawɛ̃anↄn píngi.   
\c 26  
\s1 Gbɛ̃ maaa aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ǹ yã nnaa kpáma Dii,  
\q1 zaakɛ ma yã kɛ̀ a zɛ́a,  
\q1 ma n náanɛ kɛ̀ seka sai.   
\q1
\v 2 Ǹ ma lɛ́ ǹ ma gwa Dii,  
\q1 nɛ́ ma nↄ̀sɛ kↄ̃n ma laasuunↄ gwa,   
\q1
\v 3 zaakɛ n yenzi ègↄ̃ dↄↄmɛ aɛ,  
\q1 mɛɛ̀ zĩi kɛ n yãpuraaa.   
\q1
\v 4 Mɛɛ̀ vɛ̃ɛ kↄ̃n ɛgɛdeenↄoro,  
\q1 mɛɛ̀ gɛ̃ mↄnafikideenↄ tɛ́ro.   
\q1
\v 5 Ma za durunkɛrinↄ kakↄ̃anan,  
\q1 mɛɛ̀ vɛ̃ɛ kↄ̃n gbɛ̃ zaaanↄoro.   
\q1
\v 6 Ma ↄ pìpi ma taarisaidekɛ sèeda ũ,  
\q1 mɛ́ɛ ligaa n gbãgbãkiizi, Dii,   
\q1
\v 7 lɛ mà e mà n sáabu kpá lɛ̀sina guu,  
\q1 mɛ́ n yãbↄnsaɛnↄ kpàakpa kɛ.   
\q1
\v 8 Dii, má ye n kpɛ́ kɛ̀ nɛɛ̀gↄ̃ kúnzi,  
\q1 guu kɛ̀ n gakui è pitan.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹton ma kakↄ̃a kↄ̃n durunkɛrinↄoro,  
\q1 ǹton ma baka kakↄ̃a kↄ̃n gbɛ̃dɛrinↄ pↄ́oro.   
\q1
\v 10 Laasuu zaaa bé ègↄ̃ dↄↄńnɛ aɛ,  
\q1 aↄ̃ ↄↄ ègↄ̃ pana kↄ̃n ↄdↄnkpɛɛgbaanↄ.   
\q1
\v 11 Mapi sↄ̃, mɛɛ̀ yã kɛ a zɛ́a,  
\q1 ǹ ma wɛ̃nda gwa, ǹ ma mì sí.   
\b  
\q1
\v 12 Ma zɛkii è gu maaan,  
\q1 mɛ́ Dii sáabu kpá pari kakↄ̃ana guu.   
\c 27  
\s1 Diin ma gupuraa ũ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Diin ma gupuraa ũ kↄ̃n ma mìsirio,  
\q1 dén mɛ́ vĩa kɛnɛ?  
\q1 Diin ma utɛkii ũ,  
\q1 dé vĩa bé eé ma kũu?   
\q1
\v 2 Tó gbɛ̃ zaaanↄ lɛ̀ɛma lɛ wà ma kɛ gyáigyai  
\q1 ke tó ma ibɛɛnↄ kↄ̃n ma zangurinↄ fɛ̀ɛmazi,  
\q1 aↄ̃é gɛ̃̀n sí wà lɛ́ɛ.   
\q1
\v 3 Baa tó zĩ̀karinↄ lìgamazi,  
\q1 ma kù é vĩro,  
\q1 baa tó gbɛ̃nↄ fɛ̀ɛmazi kↄ̃n zĩ̀o,  
\q1 ma làakari égↄ̃ kpaɛnamɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Yã mɛ̀n don mɛ́ɛ gbekaa Diia,  
\q1 yã pìn mɛ́ɛ wɛtɛɛ maamaa.  
\q1 Má yezi màgↄ̃ kú Dii ua ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n,  
\q1 lɛ màgↄ̃ à wɛ́ɛ wɛtɛ à kpɛ́n gwe,  
\q1 mɛ́ wɛ́ɛ pɛ́ à maakɛɛa.   
\q1
\v 5 Eé ma utɛ a kpɛ́n nawɛ̃akɛgurↄ,  
\q1 eé ma gwa a bisakutaan,  
\q1 eé ma zɛ gbɛ̀ musu aafia.   
\q1
\v 6 Ma mì é gbã à dɛ ma ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ ligamaziinↄ pↄ́la,  
\q1 mɛ́ saa o Dii ua kↄ̃n gudakɛnao,  
\q1 mɛ́ lɛ̀ sí mà à sáabu kpá.   
\b  
\q1
\v 7 Tó ma n sisi Dii, ǹ wemala,  
\q1 ǹ ma wɛ̃nda gwa, nɛ́ ma yã ma.   
\q1
\v 8 Ma nↄ̀sɛ e lɛ́ daama mà n wɛ́ɛ wɛtɛ,  
\q1 Dii, mɛ́ɛ n wɛ́ɛ wɛtɛɛ.   
\q1
\v 9 Ǹton mìkpɛɛ zu mamↄma n zↄ̀blerinɛro,  
\q1 ǹton kpɛɛ limɛ kↄ̃n pↄfɛ̃oro.  
\q1 Ma dↄnlɛrin n ũ, ǹton ma zĩnnaro,  
\q1 Luda ma mìsiri, ǹton ma tónlo.   
\q1
\v 10 Tó ma de kↄ̃n ma dao pã kpàmazi,  
\q1 Dii é ma sí.   
\q1
\v 11 Dii, ǹ n yãzɛdee damɛ,  
\q1 ǹ dↄmɛ aɛ zɛ́ súusu guu ma wɛ́ɛtãmmarinↄ yãnzi.   
\q1
\v 12 Ǹton tó ma ibɛɛnↄ pↄyeziyã kɛ ma musuro,  
\q1 zaakɛ sèeda ɛgɛdeenↄↄ e yã diima,  
\q1 gbɛ̃ pãsĩnↄↄ e pↄ́ bↄↄ ń yĩzĩ.   
\b  
\q1
\v 13 Má yã kɛ̀kii náanɛkɛna,  
\q1 kɛ̀ Dii é à maaa kɛmɛ anduna kɛ̀ guu.   
\q1
\v 14 Ǹ wɛ́ɛ dↄ Diizi,  
\q1 ǹ zɛ gbãa, nɛ́ n làakari kpáɛ,  
\q1 ǹ wɛ́ɛ dↄ Diizi.   
\c 28  
\s1 Wɛ́ɛkɛna kↄ̃n sáabukpanao  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ḿbe ma gbɛ̀si ũ, mɛ́ɛ n sisii,  
\q1 ǹton ma yã kpá swãkotoro.  
\q1 Tó n yĩtɛmala,  
\q1 mɛ́ gↄ̃ lán gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ sì gɛ̀wãa guunↄ bàmɛ.   
\q1
\v 2 Mɛ́ɛ dↄnlɛ wii pɛɛmma,  
\q1 ǹ swã kpámazi,  
\q1 mɛ́ɛ ma ↄ sɛɛ n kúkii kpa.   
\b  
\q1
\v 3 Ǹton ma gáɛ lɛdo kↄ̃n gbɛ̃ bɛ̃̀ɛnↄ ke zaakɛrinↄoro.  
\q1 Aↄ̃è yã nnaa o ń gbɛ̃daaanↄnɛ,  
\q1 mↄde zangu bé à kú ń swɛ̃̀n.   
\q1
\v 4 Ǹ kɛńnɛ aↄ̃ yãkɛnaa kↄ̃n ń zaakɛnao,  
\q1 ǹ fĩa bońnɛ ń dàa  
\q1 lɛ aↄ̃ yã zaaa wí ń musu.   
\q1
\v 5 Aↄ̃è Dii yãkɛna kↄ̃n à zĩkɛnao yã daro,  
\q1 eé ń gboro, eé ń fɛɛ dↄro.   
\b  
\q1
\v 6 Aubarikadeen Dii ũ,  
\q1 zaakɛ à swã kpà ma wɛ̃nda wiipɛnazi.   
\q1
\v 7 Diin ma gbãaa ũ kↄ̃n ma sɛngbangoo,  
\q1 má à náanɛ vĩ ma swɛ̃̀n.  
\q1 È ma ĩan ká, ma pↄↄ è kɛ nna,  
\q1 mɛɛ̀ à sáabu kpá kↄ̃n lɛ̀sinao.   
\b  
\q1
\v 8 Diin a gbɛ̃nↄ gbãaa ũ,  
\q1 à dɛ utɛkii ũ kí kɛ̀ à kànɛ, è à mì sí.   
\q1
\v 9 Ǹ n gbɛ̃nↄ mì sí ǹ aubarika dańgu,  
\q1 ǹ ń dãkpa ǹgↄ̃ ń kũna gurↄ píngi.   
\c 29  
\s1 Dii yã'ona zàga'ĩa guu  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 A malaikanↄ, à Dii tↄ́ kpá,  
\q1 à gakui kↄ̃n gbãaao dↄ̃ Diinɛ.   
\q1
\v 2 À Dii tↄ́ kpá,  
\q1 à kúɛ Diinɛ à kúadona gupuraan.   
\b  
\q1
\v 3 Dii kòto dↄ ínↄla,  
\q1 Luda Gakuide è tó lou pũtã,  
\q1 Dii kòto kĩi dↄ ínↄ musu.   
\q1
\v 4 Dii kòto gbãaa dↄ,  
\q1 Dii kòto gakui vĩ.   
\q1
\v 5 Dii kòto è sida línↄ para,  
\q1 Dii è Lɛbanↄ bùsu sida línↄ para.   
\q1
\v 6 È tó Lɛbanↄ kpiiinↄ vĩvĩ lán zùnɛ bà,  
\q1 Ɛmↄni gbɛ̀ sↄ̃ lán zùswarenɛ bↄ̀rↄ bà.   
\q1
\v 7 Dii kòto è bↄ kↄ̃n loupinao,   
\q1
\v 8 Dii kòto è gbáa nigã,  
\q1 Dii è Kadɛsi gbáa nigã.   
\q1
\v 9 Dii kòto è línↄ nigã,  
\q1 è líkpɛnↄ pu,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú à ua guunↄↄ e beenɛ,  
\q1 Gakuideen à ũ.   
\q1
\v 10 Dii kú í kɛ̀ dana andunalaa musu,  
\q1 Dii vɛ̃ɛna Kí ũ gurↄ píngi.   
\q1
\v 11 Dii è a gbɛ̃nↄ gba gbãaa,  
\q1 Dii è aubarika dańgu aↄ̃gↄ̃ aafia.   
\c 30  
\s1 Dii sáabukpana  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà Luda ua kyakɛna yã musu.  
\q1
\v 1 Mɛ́ n tↄ́ sɛ́ lezĩ Dii,  
\q1 zaakɛ n ma kaara,  
\q1 nɛ́ɛ tó ma ibɛɛnↄ ma nɛro.   
\q1
\v 2 Dii ma Luda, ma wii pɛ̀nzi,  
\q1 ben n ma gba aafia.   
\q1
\v 3 Dii, n ma si miraa,  
\q1 nɛ́ɛ tó ma si gɛ̀wãanlo.   
\q1
\v 4 Dii gbɛ̃nↄ, à à tↄ́ kpá,  
\q1 à à tↄ́ kɛ̀ kú adona sáabu kpá.   
\q1
\v 5 Zaakɛ à pↄfɛ̃na è gì kɛro,  
\q1 à aubarika bé ègↄ̃ kuu ai gbɛ̃ wɛ̃̀ndi lɛ́n.  
\q1 Ɔ́ↄdↄna ègↄ̃ kuu gwãavĩ,  
\q1 ben guu è dↄ kↄ̃n pↄnnaao.   
\q1
\v 6 Kɛ̀ má kú nnamana guu ma bè:  
\q1 Mɛ́ kpágula zikiro.   
\q1
\v 7 Dii, kɛ̀ n aubarika dàmagu,  
\q1 n ma zɛ gíngin lán kpiii bà.  
\q1 Mↄde kɛ̀ n mìkpɛɛ zùmɛ,  
\q1 ma gↄ̃ bídi guu.   
\q1
\v 8 N Dii, mbe ma n sisi,  
\q1 ma kúɛ kɛ̀ ma diinɛ ma bè:   
\q1
\v 9 Bↄ́ àren ma gaa vĩi ke ma sina gɛ̀wãan?  
\q1 Ma mira é n tↄ́ kpán yↄ́?  
\q1 Eé n náanɛ kpàakpa kɛn yↄ́?   
\q1
\v 10 Ǹ ma yã ma Dii ǹ ma wɛ̃nda gwa,  
\q1 Dii, ǹgↄ̃ dɛ ma dↄnlɛri ũ.   
\b  
\q1
\v 11 N ma ↄ́ↄdↄna lìɛ ↄ̃wãna ũ,  
\q1 n ma pↄsia utanↄ pìtima,  
\q1 n pↄnnaa dàmɛ pↄ́kãsãa ũ.   
\q1
\v 12 Mɛ́gↄ̃ yĩtɛnaro, mɛ́gↄ̃ n tↄ́ kpaamɛ,  
\q1 Dii ma Luda,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n sáabu kpaa gurↄ píngi.   
\c 31  
\s1 Zĩndakpana Diia  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ḿbe ma nanzi,  
\q1 ǹton tó wí ma kũ zikiro.  
\q1 Ǹ ma mì sí n maakɛna yãnzi,   
\q1
\v 2 Ǹ swã kpámazi, ǹ ma faaba kɛ kpakpaa,  
\q1 ǹ gↄ̃ ma utɛki gbɛ̀ ũ,  
\q1 zɛki gbãaa kɛ̀ eé ma faaba kɛɛ ũ.   
\q1
\v 3 Ma gbɛ̀si kↄ̃n ma zɛki gbãaaon n ũ,  
\q1 ǹ dↄmɛ aɛ ǹ ma da zɛ́a n tↄ́ yãnzi.   
\q1
\v 4 Ǹton tó mà si bà kɛ̀ wà kpàkpamɛɛnlo,  
\q1 zaakɛ ma mìsirin n ũ.   
\q1
\v 5 Ma a ninii nànnɛ n ↄzĩ,  
\q1 ǹ ma mì sí Dii Luda yãpurade.   
\b  
\q1
\v 6 Ma za gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è na tãanↄan,  
\q1 Diin má náanɛ kɛ̀.   
\q1
\v 7 Mɛ́ yáa dↄ mà pↄnnaa kɛ kↄ̃n n yenzio,  
\q1 zaakɛ n ma yã'ↄ̃amma è,  
\q1 n ma nawɛ̃akɛna dↄ̃̀mɛ.   
\q1
\v 8 Nɛ́ɛ ma na ma ibɛɛnↄnɛ ń ↄzĩro,  
\q1 n ma gba mɛ̀porokii.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹ ma wɛ̃nda gwa Dii,  
\q1 zaakɛ má kagurakɛnamɛ,  
\q1 pↄsiaa tò ma wɛ́ɛ gↄ̃̀ súkusuku,  
\q1 ma pↄↄ sia kũ̀ ma nↄ̀sɛ yàka.   
\q1
\v 10 Pↄsiaa e ma wɛ̃̀ndi lagoo,  
\q1 m̀bna e ma wɛ̃̀ yãaa,  
\q1 laasuu tò má gbãaa vĩ dↄro,  
\q1 ma wánↄ bùsa.   
\q1
\v 11 Ma gbɛ̃daaanↄ è kya kámagu ma ibɛɛnↄ yãnzi,  
\q1 ma yã è ma gbɛ̃nↄ vĩa kũ maamaa,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ weè dakↄ̃rɛ gãalɛnↄ è pãmɛ.   
\q1
\v 12 Ma yã e dↄ gbɛ̃ken dↄro,  
\q1 ma gↄ̃ lán gɛ̀ bà,  
\q1 ma gↄ̃ńnɛ lán oo kãndo bà.   
\q1
\v 13 Mɛɛ̀ ma kɛ̀ gbɛ̃nↄↄ e ma pee pari,  
\q1 vĩapↄnↄↄ ligamazi.  
\q1 Aↄ̃è kakↄ̃a wà lɛ́ kpákↄ̃sↄ̃mazi,  
\q1 aↄ̃è lɛdolɛ kɛ ma wɛ̃̀ndibↄna yãnzi.   
\b  
\q1
\v 14 Mↄde ḿbe ma n náanɛ kɛ̀ Dii,  
\q1 mɛɛ̀ be ma Ludan n ũ.   
\q1
\v 15 Ma wɛ̃̀ndi ègↄ̃ kú n ↄzĩ gurↄ píngimɛ,  
\q1 ǹ ma sí ma ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma wɛtɛɛ  
\q1 wà ma dɛɛnↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 16 Ǹ uu were mamↄma n zↄ̀bleria,  
\q1 ǹ ma mì sí n yenzi guu.   
\q1
\v 17 Dii, ǹton tó wí ma kũro,  
\q1 zaakɛ ma wii pɛ̀nzi.  
\q1 Ǹ tó wí zaakɛrinↄ kũ,  
\q1 ǹ tó aↄ̃ lɛ́ gↄ̃ nakↄ̃ana gɛ̀wãan,   
\q1
\v 18 ǹ tó ɛgɛtori pìnↄ nɛ́nɛ naɛ.  
\q1 Aↄ̃è dↄkɛ kↄ̃n gbɛ̃ maaanↄ,  
\q1 aↄ̃è kya káńgu kↄ̃n ĩadãnao.   
\b  
\q1
\v 19 Auziki kɛ̀ ń kàkↄ̃a n vĩakɛrinↄnɛ bíta,  
\q1 nɛɛ̀ aubarika da gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ nanziinↄn gbɛ̃ píngi wáa.   
\q1
\v 20 Tó gbɛ̃nↄ lɛ́ kpàkↄ̃sↄ̃ńzi, nɛɛ̀ ń utɛ n kuu,  
\q1 tó wèe lɛokpakↄ̃a kɛɛńyo, nɛɛ̀ ń dãkpa n kukiia.   
\b  
\q1
\v 21 Aubarikadeen Dii ũ,  
\q1 zaakɛ à yenzi bíta ↄ̀dↄamɛ  
\q1 wɛ́tɛ kɛ̀ wà lìgazi guu.   
\q1
\v 22 Swɛ̃̀ kɛ̃̀magu gwe,  
\q1 ben ma bè, wà n kii zɛ́ zↄ̃̀mɛ.  
\q1 Kɛ̀ ma faaba lɛ́ zùnzi,  
\q1 n ma wɛ̃nda wiipɛna mà.   
\b  
\q1
\v 23 Àgↄ̃ ye Diizi, amↄa a gbɛ̃nↄ.  
\q1 Dii è a náanɛkɛrinↄ dãkpa,  
\q1 è fĩa bo ĩadãrinↄnɛ pãsĩpãsĩ.   
\q1
\v 24 Amↄa kɛ̀ a wɛ́ɛ dↄ Diizinↄ,  
\q1 àgↄ̃ gbãa à a swɛ̃̀ kpáɛ.   
\c 32  
\s1 Durun'ona Ludanɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ Luda pↄ́ kù à taarinↄla  
\q1 à à durunnↄ kɛ̃̀nɛ ũ.   
\q1
\v 2 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ Dii è à durun yã daroo ũ,  
\q1 bensↄ̃ mↄnafiki kú à nↄ̀sɛ guuro.   
\b  
\q1
\v 3 Kɛ̀ ma yĩtɛ kↄ̃n ma durun-o, ma yãyã,  
\q1 ma wiii ègↄ̃ dↄ zaa kↄngↄ ai uusiɛ.   
\q1
\v 4 N ↄ tↄ̃̀ma fãantɛ̃ kↄ̃n gwãavĩo,  
\q1 ma gbãaa yã̀a lán guwãagurↄ ↄfãntɛ̃ bé à ma lɛɛ bà.   
\q1
\v 5 Ben ma wennɛ ma durunzi,  
\q1 mɛ́ɛ ma yã zaaa utɛnnɛ dↄro.  
\q1 Ma bè, mɛ́ ma taarinↄ o Diinɛ,  
\q1 ben à ma durun kɛ̃̀mɛ.   
\b  
\q1
\v 6 Beee yãnzi n náanɛkɛri wɛ́ɛ kɛmma a gurↄↄazi,  
\q1 tó yã zĩ'ũu e mↄↄ, eé à lero.   
\q1
\v 7 Ma utɛkiin n ũ,  
\q1 nɛɛ̀ ma bↄ wɛ́ɛtãmma guu,  
\q1 nɛɛ̀ ligamazi ǹ ma mì sí.   
\b  
\q1
\v 8 Mɛ́ yã dannɛ mà n da zɛ́ kɛ̀ dɛ ǹ sɛ́a,  
\q1 mɛ́ lɛ́ damma, ma wɛ́ɛ gↄ̃ tɛ́nzi.   
\q1
\v 9 Ǹtongↄ̃ kuu laasuu sai  
\q1 lán sↄ̃ ke bãagãsↄ̃ bàro,  
\q1 tó nɛ́ɛ aizi káńnɛ kↄ̃n a bàoro,  
\q1 aↄ̃è da n dↄ̀rↄaro.   
\q1
\v 10 Yã'ↄ̃amma è da gbɛ̃ zaaanↄla,  
\q1 Dii yenzi è liga à náanɛkɛrinↄzi.   
\b  
\q1
\v 11 Gbɛ̃ maaanↄ, à pↄnnaa kɛ Dii yãnzi,  
\q1 nↄ̀sɛpuradeenↄ, à guda kɛ à yáa dↄ.   
\c 33  
\s1 Luda sáabukpana  
\q1
\v 1 À guda dↄ Diia gbɛ̃ maaanↄ,  
\q1 à kↄ̃ sìo nↄ̀sɛpuradeenↄ à sáabu kpá.   
\q1
\v 2 À Dii tↄ́ kpá kↄ̃n kuntigio,  
\q1 à lɛ̀ sínɛ kↄ̃n mↄrↄo.   
\q1
\v 3 À lɛ̀ dufu sínɛ,  
\q1 à pↄ́'ↄnnanↄ lɛ́ kↄ̃n dↄ̃nao kↄ̃n pↄnna wiiio.   
\b  
\q1
\v 4 Zaakɛ yã kɛ̀ Dii ò nɛ́ yãpuramɛ,  
\q1 à náanɛ vĩ a yãkɛna píngi guu.   
\q1
\v 5 À ye maakɛɛzi kↄ̃n yãzɛdeeo,  
\q1 Dii yenzi anduna pà.   
\b  
\q1
\v 6 Dii yã'ona bé à musu kɛ̀,  
\q1 à lɛ́'ĩa bé à musupↄnↄ pɛ̀pɛ.   
\q1
\v 7 À í kàɛ gu dↄ̃nkↄ̃, à gↄ̃̀ ísiaa ũ,  
\q1 à ínↄ kàkↄ̃a, à gↄ̃̀ í lↄ̀ ũ.   
\q1
\v 8 Anduna gbɛ̃ píngi, à vĩa kɛ Diinɛ,  
\q1 gbɛ̃ bɛ̃ɛnↄ píngi, à mì siɛnɛ.   
\q1
\v 9 Zaakɛ à yã ò, ben anduna gↄ̃̀ kaɛna,  
\q1 à yã dìɛ, ben pↄ́ píngi gↄ̃̀ kun.   
\q1
\v 10 Dii è lɛ́ kɛ̀ boriinↄↄ kpàkↄ̃sↄ̃ kɛ pã,  
\q1 è kpá bùsudeenↄnɛ kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ aↄ̃ↄe pɛɛao.   
\q1
\v 11 Yã kɛ̀ Dii zɛ̀o ègↄ̃ diɛna gíngin,  
\q1 yã kɛ̀ à à pↄↄ gbà ègↄ̃ kuu gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 12 Aubarikadeen borii kɛ̀ Dii dɛ à Luda ũu ũ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ à ń sɛ́ a pↄ́ ũunↄ.   
\q1
\v 13 Zaa musu Dii è guu gwa gĩzĩ,  
\q1 è gbɛ̃nteenↄ e ń píngi.   
\q1
\v 14 Zaa à kúkiia è gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú  
\q1 anduna guunↄ tàasi kɛ ń píngi.   
\q1
\v 15 Àmbe à baade píngi swɛ̃̀ kɛ̀,  
\q1 è ń yãkɛnanↄ dↄ̃ píngi.   
\q1
\v 16 Kína ke è zĩ̀ ble a zĩ̀kpɛ parikɛɛ yãnziro,  
\q1 zĩ̀kari ke è bↄ a gↄ̃sagbãakɛ yãnziro.   
\q1
\v 17 Sↄ̃ náanɛkɛna à ń bↄↄ nɛ́ ɛgɛɛmɛ,  
\q1 baa kↄ̃n à gbãakɛɛo eé fↄ̃ à gbɛ̃ mì síro.   
\q1
\v 18 Dii wɛ́ɛ kú a vĩakɛrinↄa,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ dↄ à yenzizinↄ.   
\q1
\v 19 Eé ń bↄ gaa lɛ́zĩ,  
\q1 eé ń gwa dekaagurↄ.   
\q1
\v 20 Wa wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ Diizi,  
\q1 àmbe wa dↄnlɛri ũ kↄ̃n wa sɛngbangoo.   
\q1
\v 21 Zaakɛ Diin wa pↄↄ ègↄ̃ nnaa,  
\q1 wá à tↄ́ kɛ̀ kú adona náanɛ vĩ.   
\q1
\v 22 Dii, ǹ tó n yenzi gↄ̃ kúwao  
\q1 lán wa wɛ́ɛ dↄnzi nà.   
\c 34  
\s1 Dii maakɛna  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ à a zĩnda dìɛ ĩadee ũ Abimɛlɛki aɛ, ai Abimɛlɛki pɛ̀a à tà.  
\q1
\v 1 Mɛ́gↄ̃ Dii tↄ́ sɛ́ɛ lezĩ gurↄ yãana sai,  
\q1 mɛ́gↄ̃ à tↄ́ kpaa lán guu e dↄↄ nà.   
\q1
\v 2 Mɛ́gↄ̃ ĩa dãa Dii yã musu,  
\q1 takaasideenↄ é ma aↄ̃ pↄnnaa kɛ.   
\q1
\v 3 À bítakɛɛ dↄ̃ Diinɛmao,  
\q1 à tó wà à tↄ́ bↄ lɛdo.   
\b  
\q1
\v 4 Ma Dii kii wɛ̀tɛ, ben à wèmala,  
\q1 à ma bↄ ma vĩanↄ guu.   
\q1
\v 5 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ dↄzinↄ uu égↄ̃ werena,  
\q1 wí é gɛ̃ ń wɛ́ɛn zikiro.   
\q1
\v 6 Takaasidee kɛ̀ Dii sìsi, ben à wèàla,  
\q1 à à bↄ̀ à nawɛ̃anↄ guu píngi.   
\q1
\v 7 Dii Malaika ègↄ̃ kú à vĩakɛrinↄ saɛ,  
\q1 è ń mì sí.   
\b  
\q1
\v 8 À dã à gwa, é e kɛ̀ Dii nna,  
\q1 aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ nàzi ũ.   
\q1
\v 9 Dii gbɛ̃nↄ, à vĩa kɛnɛ,  
\q1 pↄ́ke è kɛ̃sã à vĩakɛrinↄaro.   
\q1
\v 10 Nↄaa è músunↄ dɛ, pↄ́blee è kɛ̃sãḿma,  
\q1 mↄde pↄ́ maa ke è kɛ̃sã Dii kii wɛ̀tɛrinↄaro.   
\b  
\q1
\v 11 Gbɛ̃nↄ, à mↄ́ à ma yã ma,  
\q1 mà vĩakɛna Diinɛ dadaare.   
\q1
\v 12 Amↄa kɛ̀ á yezi a wɛ̃̀ndi gↄ̃ maa  
\q1 bensↄ̃ á yezi a kuuna gↄ̃ nna,   
\q1
\v 13 à a lɛ́ kũ kↄ̃n yãzaa'onao,  
\q1 àton tó ɛgɛɛ bↄ a lɛ́nlo.   
\q1
\v 14 À kpɛɛ li à zaaanɛ à à maaa kɛ,  
\q1 à aafia zɛ́ wɛtɛ àgↄ̃ tɛ́zi.   
\b  
\q1
\v 15 Dii ègↄ̃ gbɛ̃ maaanↄ tàasi kɛɛ,  
\q1 è swã kpá ń wiipɛnazi.   
\q1
\v 16 Dii è mìkpɛɛ zu zaakɛrinↄnɛ,  
\q1 lɛ aↄ̃ yã tón dↄ gbɛ̃kenlo yãnzi.   
\b  
\q1
\v 17 Tó gbɛ̃ maaanↄ lɛ́ zù Diizi, è ma,  
\q1 è ń bↄ ń nawɛ̃anↄ guu píngi.   
\q1
\v 18 Dii kĩi kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ pↄↄ yàkanↄ,  
\q1 è dↄ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ uu sisinanↄlɛ.   
\b  
\q1
\v 19 Wahaa ègↄ̃ gbɛ̃ maaa lee gɛ̃̀n baaagↄ̃,  
\q1 mↄde Dii è à bↄ à guu píngi.   
\q1
\v 20 È à wánↄ dãkpa píngi,  
\q1 à ke è ɛ́ro, baa mɛ̀n do.   
\b  
\q1
\v 21 Kisia é gbɛ̃ zaaanↄ dɛdɛ,  
\q1 yã é vɛ̃ɛ gbɛ̃ maaa ibɛɛnↄa.   
\q1
\v 22 Dii è a zↄ̀blerinↄ mì sí,  
\q1 yã é vɛ̃ɛ gbɛ̃ kɛ̀ naziaro.   
\c 35  
\s1 Gbɛ̃ maa wiipɛna Diizi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ǹ íbɛtɛ kpá kↄ̃n ma ibɛɛnↄo,  
\q1 ǹ zĩ̀ ká kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe zĩ̀ kaamaonↄ.   
\q1
\v 2 Ǹ n sɛngbango kↄ̃n n gↄ̃kɛbↄnↄ sɛ́ɛ,  
\q1 ǹ fɛɛ ǹ dↄmalɛ.   
\q1
\v 3 Ǹ n sári kↄ̃n n fɛ̃ɛdaao sɛ́ dↄ,  
\q1 ǹ fɛɛ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma gbɛsɛɛnↄzi.  
\q1 Ǹ bemɛ ma mìsirin n ũ.   
\b  
\q1
\v 4 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma wɛtɛɛ wà ma dɛɛnↄ,  
\q1 ǹ tó aↄ̃ kpɛɛ li, wí ń kũ.  
\q1 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe à zaaa gↄ̃gↄ̃maziinↄ,  
\q1 ǹ tó aↄ̃ fua, mà ń kpɛɛ e.   
\q1
\v 5 Aↄ̃gↄ̃ dɛ lán ése ũkã kɛ̀ ĩa sɛ̀ɛ bà,  
\q1 Dii Malaika pɛ́ḿma.   
\q1
\v 6 Aↄ̃ zɛ́ gↄ̃ gusiaa ũ kↄ̃n gu zãɛo,  
\q1 Dii Malaika ↄ yĩpańzi.   
\q1
\v 7 Zaakɛ aↄ̃ wɛ̀ɛ yↄ̃̀mɛ pã,  
\q1 mɛ́ɛ yãke kɛńnɛro, ben aↄ̃ bà kpàkpamɛ.   
\q1
\v 8 Ǹ tó mↄ́nzi ń le à kɛńnɛ ásaru ũ,  
\q1 ǹ tó bà kɛ̀ aↄ̃ↄ kpàkpamɛɛ ń kũ,  
\q1 aↄ̃ lɛ́ɛ wɛ̀ɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ yↄ̃̀ pì guu.   
\q1
\v 9 Ma pↄↄ é gbasa à kɛ Diia nna,  
\q1 mɛ́ pↄnnaa kɛ kɛ̀ à ma mì sì yãnzi.   
\q1
\v 10 Mɛ́ be kↄ̃n nↄ̀sɛo do,  
\q1 Dii, dé bé à dɛ lán n bà?  
\q1 Nɛɛ̀ takaasideenↄ sí gbãamↄnnɛrinↄa,  
\q1 nɛɛ̀ wɛ̃ndadeenↄ bↄ ń wɛ́ɛtãmmarinↄ ↄzĩ.   
\b  
\q1
\v 11 Sèeda ɛgɛdeenↄ è fɛɛmazi,  
\q1 aↄ̃è yã kɛ̀ má à yã dↄ̃roo lalama.   
\q1
\v 12 Aↄ̃è à maaa fĩa bomɛ kↄ̃n à zaaao,  
\q1 ben ma gↄ̃ gbɛ̃ miradodee ũ.   
\q1
\v 13 Tó aↄ̃ↄe gyãa kɛɛ yã sↄ̃,  
\q1 mɛɛ̀ uta kãsãa damɛ,  
\q1 mɛɛ̀ ma zĩnda busa kↄ̃n lɛ́yinao,  
\q1 mɛɛ̀ adua kɛńnɛ yãana sai,   
\q1
\v 14 lán wà be aↄ̃ↄ dɛ ma gbɛ̃nna ke ma danɛ ũu bà.  
\q1 Mɛɛ̀gↄ̃ lili oo mìpɛɛna kↄ̃n pↄsiaao,  
\q1 lán wà bè ma dan mɛ́ɛ wɛ̃nda kɛɛnɛ bà.   
\q1
\v 15 Mↄde kɛ̀ ma gɛ̃̀n sì,  
\q1 aↄ̃ lìgamazi kↄ̃n pↄnnaao,  
\q1 aↄ̃ ma zãmba kɛ̀ aↄ̃ lɛ̀ɛma,  
\q1 aↄ̃ ma yaka yãana sai.   
\q1
\v 16 Aↄ̃ ma fabò pãsĩpãsĩ,  
\q1 aↄ̃ swaa pìtimazi.   
\q1
\v 17 Dii, nɛ́gↄ̃ ma gwaa lɛ ai bↄrɛmɛ?  
\q1 Músu pìnↄↄ e ma kɛɛ gyáigyai,  
\q1 ǹ ma síḿma màgↄ̃ kú wɛ̃̀ndio.   
\q1
\v 18 Mɛ́ n sáabu kpá pari kakↄ̃ana guu,  
\q1 mɛ́ n tↄ́ kpá gbɛ̃nↄ wáa.   
\b  
\q1
\v 19 Ǹton tó ma ibɛɛnↄ ma yáa dↄro,  
\q1 ǹton tó gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zàmagu pãanↄ  
\q1 ma gwa kↄ̃n wɛ́ɛ zaaaoro.   
\q1
\v 20 Yã nnaa è bↄ ń lɛ́nlo,  
\q1 aↄ̃è yã di nↄ̀sɛyĩideenↄa.   
\q1
\v 21 Aↄ̃è lɛ́ aɛ wà be:  
\q1 Ɛ̃hɛ̃, ɛ̃hɛ̃, wa wɛ́ɛ è.   
\b  
\q1
\v 22 Dii, n wɛ́ɛ è, ǹtongↄ̃ yĩtɛnaro,  
\q1 ma Dii, ǹtongↄ̃ zã̀maoro.   
\q1
\v 23 Ma Luda, ǹ fɛɛ ǹ zɛmao,  
\q1 ma Dii, ǹ tó yã bↄmao nna.   
\q1
\v 24 Nɛɛ̀ yã kɛ a zɛ́a,  
\q1 Dii ma Luda, ǹ yã nnaa kpáma,  
\q1 ǹton tó aↄ̃ ma yáa dↄro.   
\q1
\v 25 Ǹton tó aↄ̃ be ń swɛ̃̀n wà ma nɛro,  
\q1 ǹton tó aↄ̃ be wà ma mↄ bɛ̃ɛro.   
\b  
\q1
\v 26 Lán aↄ̃ↄe pↄnnaa kɛɛ ma wɛ́ɛtãmma musu nà,  
\q1 ǹ tó wí ń kũ mà ń kpɛɛ e.  
\q1 Lán aↄ̃ↄe bítakɛɛ ↄdↄamɛ nà,  
\q1 ǹ wí daḿma ǹ ń kpɛ bↄ.   
\q1
\v 27 Gbɛ̃ kɛ̀ ma bↄna maaa è kɛńnɛ nnaanↄ  
\q1 ǹ tó aↄ̃ pↄnnaa kɛ aↄ̃ guda kɛ.  
\q1 Gbɛ̃ kɛ̀ ma bↄna aafia è kɛńnɛnↄ  
\q1 ǹ tó aↄ̃gↄ̃ bee Dii bé à bíta.   
\q1
\v 28 Mapi sↄ̃, mɛ́ n maakɛ yã o,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n sáabu kpaa gurↄ píngi.   
\c 36  
\s1 Gbɛ̃ntee zaaa  
\d Dii zↄ̀bleri Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Gbɛ̃ zaaa durun yã da ma swɛ̃̀n,  
\q1 à wɛ́ɛ ègↄ̃ Luda wí vĩro.   
\q1
\v 2 Zaakɛ ègↄ̃ a zĩnda ee gbɛ̃ maaa ũmɛ,  
\q1 è a durun dↄ̃ gbasa à zanlo.   
\q1
\v 3 Ɛgɛ kↄ̃n mↄnafikio kú à lɛ́n,  
\q1 à ↄ̃ndↄ̃ kↄ̃n maakɛnao tò.   
\q1
\v 4 È yã zaaa laasuu lɛ́ a daɛkiia,  
\q1 è gí yã pãsĩziro,  
\q1 è a zĩnda da zɛ́ faasaideea.   
\b  
\q1
\v 5 Dii, n yenzi bíta kà ludambɛ,  
\q1 ń náanɛ vĩ maamaa, à zↄ̃̀ sↄsↄnɛnↄa.   
\q1
\v 6 N maakɛna bíta lán kpiiinↄ bà,  
\q1 n yãzɛdekɛ lɛ́ vĩro lán ísia lↄ̀ bà.  
\q1 Dii, nɛɛ̀ gbɛ̃nteenↄ kↄ̃n nↄ̀bↄnↄ bↄ píngi.   
\q1
\v 7 Luda, n yenzi bɛ̀ɛ vĩ fá,  
\q1 gbɛ̃nteenↄ è utɛ n ↄru.   
\q1
\v 8 Aↄ̃è n ua pↄ́ble nↄ́sidee ble wà kã,  
\q1 nɛɛ̀ n swa'i pↄnnade kpáḿma aↄ̃ mi.   
\q1
\v 9 Zaakɛ ḿbe wɛ̃̀ndibↄkii ũ,  
\q1 wa kuuna n gupuraan bé à wa wɛ́ɛ kɛ̃̀.   
\b  
\q1
\v 10 Ǹgↄ̃ yenzi ↄdↄa gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ n dↄ̃ↄnↄnɛ ǹgↄ̃ gaa,  
\q1 ǹgↄ̃ kpɛɛ ǹgↄ̃ nↄ̀sɛpuradeenↄ mì sii.   
\q1
\v 11 Ǹton tó ĩadãrinↄ ma dúgu zↄ̃ro,  
\q1 ǹton tó zaakɛrinↄ ↄ yĩpamaziro.   
\q1
\v 12 Ǹ gwa, mↄnafikidee pìnↄ lɛ̀ɛ,  
\q1 aↄ̃ gↄ̃̀ daɛna sↄ̀rↄrↄ, aↄ̃é fↄ̃ wà fɛɛ dↄro.   
\c 37  
\s1 Gbɛ̃ maaanↄ kↄ̃n gbɛ̃ zaaanↄ ziaa zĩ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ǹton tó gbɛ̃ zaaanↄ yã n kũ gbãaro,  
\q1 ǹton zaakɛrinↄ gwena ni dɛro,   
\q1
\v 2 zaakɛ aↄ̃é kori kũ wà gaga tia lán sɛ̃̀ bàmɛ,  
\q1 aↄ̃ maakɛɛ é yãa lán sɛ̃̀la ísi bà.   
\q1
\v 3 Ǹ Dii náanɛ kɛ, ǹgↄ̃ yã maaa kɛɛ,  
\q1 ǹgↄ̃ kú bùsu kɛ̀n, ǹgↄ̃ nnaa maa.   
\b  
\q1
\v 4 Ǹ tó n pↄↄ gↄ̃ nna Diia,  
\q1 eé pↄ́ kɛ̀ n nↄ̀sɛ yezi kpámma.   
\b  
\q1
\v 5 Ǹ zɛ kↄ̃n Diio ǹ à náanɛ kɛ,  
\q1 eé yã kɛ̀nↄ kɛnnɛ.   
\q1
\v 6 Eé tó yã bↄnyo nna lán gudↄna bà,  
\q1 eé tó ǹ bↄ maa lán fãantɛ̃ gupuraa bà.   
\b  
\q1
\v 7 Ǹ lɛ́ yĩtɛ Dii aɛ ǹ sↄ̃kpazi,  
\q1 ǹton tó auzikide yã n kũ gbãa  
\q1 gurↄↄ kɛ̀ à bↄ̀ kↄ̃n a wɛ́ɛzɛ̃ zaaaoro.   
\b  
\q1
\v 8 Ǹ pↄfɛ̃ tó ǹ mì kɛ̃ pɛ̃tɛ̃a.  
\q1 Ǹton tó yã beeenↄ n kũ gbãaro,  
\q1 è mↄ́ kↄ̃n yãzaakɛnaomɛ.   
\q1
\v 9 Zaakɛ gbɛ̃ zaaanↄ é kaatɛ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ dↄ Diizinↄ bé wégↄ̃ bùsu vĩ.   
\b  
\q1
\v 10 À gↄ̃̀ féte kɛ̀ gbɛ̃ zaaanↄ égↄ̃ kuu dↄro,  
\q1 baa tó n ń wɛ́tɛ, nɛ́ ń ero.   
\q1
\v 11 Zĩndabusarinↄ bé wégↄ̃ bùsu vĩ,  
\q1 aↄ̃égↄ̃ pↄnnaa kɛɛ kↄ̃n aafia bítao.   
\b  
\q1
\v 12 Gbɛ̃ zaaa è à zaaa kpákpa gbɛ̃ maaazi,  
\q1 è fɛ̃zi.   
\q1
\v 13 Mↄde Dii ègↄ̃ à yáa dↄↄ,  
\q1 zaakɛ à dↄ̃ kɛ̀ à gurↄↄ é papa.   
\b  
\q1
\v 14 Gbɛ̃ zaaanↄ è fɛ̃ɛdaa woto,  
\q1 aↄ̃è ń kà kpá sála,  
\q1 lɛ wà e wà takaasideenↄ kↄ̃n wɛ̃ndadeenↄ dɛdɛo,  
\q1 aↄ̃é gbɛ̃ kɛ̀ ń yãkɛna maaanↄ kaatɛ.   
\q1
\v 15 Aↄ̃ zĩnda fɛ̃ɛdaa é ń zↄ̃ ń swɛ̃̀n,  
\q1 weé ń sánↄ ɛ́'ɛńnɛ.   
\b  
\q1
\v 16 Pↄ́ féte kɛ̀ gbɛ̃ maaa vĩi  
\q1 dɛ gbɛ̃ zaa pariinↄ auzikila,   
\q1
\v 17 zaakɛ gbɛ̃ zaaanↄ gbãaa é mì dɛ,  
\q1 mↄde Diin gbɛ̃ maaanↄ kũna ũ.   
\b  
\q1
\v 18 Dii taarisaideenↄ yã dↄ̃,  
\q1 aↄ̃ baka ègↄ̃ dɛ ń pↄ́ ũ gurↄ píngi.   
\q1
\v 19 Wí é ń kũ yã pãsĩ gurↄↄ zĩro,  
\q1 baa tó dekaa kà, aↄ̃égↄ̃ kãna.   
\b  
\q1
\v 20 Gbɛ̃ zaaanↄ sↄ̃ é kaatɛ,  
\q1 Dii ibɛɛnↄ é yãa lán sɛ̃̀la bↄ̀rↄ nà,  
\q1 aↄ̃é gɛ̃tɛ lán tɛ́sukpɛ bà.   
\b  
\q1
\v 21 Gbɛ̃ zaaa è pↄ́ sɛ̃kãḿma à à fĩa boro,  
\q1 gbɛ̃ maaa sↄ̃ è gba da maamaa.   
\q1
\v 22 Gbɛ̃ kɛ̀ Dii aubarika dàńgunↄ bé wégↄ̃ bùsu vĩ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ à lɛ́ kɛ̀ńnɛnↄ sↄ̃ é kaatɛ.   
\b  
\q1
\v 23 Dii è gbɛ̃ da zɛ́ kɛ̀ dɛ à sɛ́a,  
\q1 à pↄↄ ègↄ̃ nna à kuunaa.   
\q1
\v 24 Baa tó à gɛ̃̀n sì, eé lɛ́ɛro,  
\q1 kɛ̀ Dii à kũna yãnzi.   
\b  
\q1
\v 25 Zaa ma gↄ̃kparɛkɛgurↄ  
\q1 ai ma gaa ma zi kũ̀o la,  
\q1 mɛ́ɛ e Luda gbɛ̃ maaa zĩ̀nna zikiro,  
\q1 mɛ́ɛ e à nɛ́nↄↄ e baa kɛɛro.   
\q1
\v 26 Ègↄ̃ gba daa gurↄ píngi  
\q1 ègↄ̃ pↄ́ sɛ̃kãańnɛmɛ,  
\q1 à nɛ́nↄ égↄ̃ aubarika vĩ.   
\b  
\q1
\v 27 Ǹ kpɛɛ li yã zaaanɛ ǹgↄ̃ à maaa kɛɛ,  
\q1 nɛ́gↄ̃ kú bùsu kɛ̀n gurↄ píngi.   
\q1
\v 28 Zaakɛ Dii ye yãzɛdeezi,  
\q1 eé a náanɛkɛrinↄ zĩnnaro.  
\b  
\q1 Aↄ̃égↄ̃ kuu aafia gurↄ píngi,  
\q1 gbɛ̃ zaaanↄ sↄ̃ é kaatɛ.   
\q1
\v 29 Gbɛ̃ maaanↄ bé wégↄ̃ bùsu vĩ,  
\q1 aↄ̃égↄ̃ kún gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 30 Ɔ̃ndↄ̃yã è bↄ gbɛ̃ maa lɛ́n,  
\q1 à lɛ́ è yãzɛdee o.   
\q1
\v 31 À Luda doka kú à swɛ̃̀n,  
\q1 à gbá è sata pↄ́kearo.   
\b  
\q1
\v 32 Gbɛ̃ zaaa è gbɛ̃ maaa kpákpa  
\q1 lɛ à e à à dɛ,   
\q1
\v 33 mↄde Dii é à tó à ↄzĩro,  
\q1 eé we yãkpaɛ à nɛro.   
\b  
\q1
\v 34 Ǹ sↄ̃kpa Diizi ǹgↄ̃ à yã kũna,  
\q1 eé n kaara lɛ ǹgↄ̃ bùsu vĩ,  
\q1 nɛ́ gbɛ̃ zaaanↄ kaatɛna e.   
\b  
\q1
\v 35 Ma gbɛ̃ zaa gbãade ke è yã,  
\q1 à gbã̀ à ↄ tà lán lí kɛ̀ tↄↄtɛ kɛ̀nɛ nnaa bà.   
\q1
\v 36 Kɛ̀ tá ma kpa gwe, à kú gwe dↄro,  
\q1 ma à wɛ̀tɛ, mɛ́ɛ à ero.   
\b  
\q1
\v 37 Ǹ taarisaide yã gwa,  
\q1 ǹ gbɛ̃ maa yã tàasi kɛ,  
\q1 zaakɛ nↄ̀sɛyĩidee boriinↄ é gↄ̃ borii ũ.   
\q1
\v 38 Durunkɛrinↄ sↄ̃ é kaatɛ lɛdolɛ,  
\q1 gbɛ̃ zaaanↄ borii é mì dɛ.   
\b  
\q1
\v 39 Dii bé eé gbɛ̃ maaanↄ mì sí,  
\q1 eégↄ̃ dɛńnɛ utɛkii ũ nawɛ̃akɛgurↄ.   
\q1
\v 40 Dii é dↄńlɛ à ń bↄ,  
\q1 eé ń sí gbɛ̃ zaaanↄa à ń mì sí  
\q1 kɛ̀ aↄ̃ nàzi yãnzi.   
\c 38  
\s1 Takaasidee aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ǹton ma toto kↄ̃n pↄfɛ̃oro,  
\q1 ǹton ma swã sↄ̃kãmɛ kↄ̃n pɛ̃tɛ̃oro.   
\q1
\v 2 N kànↄ ma papa  
\q1 n ↄ tↄ̃̀ma.   
\q1
\v 3 Ma mɛ̀ gbãaa yã̀a n pɛ̃tɛ̃ yãnzi,  
\q1 ma wá aafiaro ma durun yãnzi.   
\q1
\v 4 Ma taarinↄ dàmala,  
\q1 aↄ̃ tↄ̃̀ma lán aso tìisi bà.   
\b  
\q1
\v 5 Ma bↄ̀nↄ fↄ̀,  
\q1 aↄ̃ yai kũ̀ ma yↄ̃nkↄkɛɛ yãnzi.   
\q1
\v 6 Má kuna, ma gↄ̃ zↄ̀lↄlↄ,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ tɛ́ uuo sisina gurↄ píngi.   
\q1
\v 7 Ma kpɛɛwa e wii maamaa,  
\q1 ma mɛ̀ gbãaa vĩro.   
\q1
\v 8 Má gbãaa vĩro, ma mɛ̀ kɛ̀ búgubugu,  
\q1 mɛ́ɛ wii lɛɛ ma pↄyakana yãnzi.   
\q1
\v 9 Dii, ń pↄ́ kɛ̀ má yezi dↄ̃ píngi,  
\q1 nɛɛ̀ ma m̀bna ma sãnsãn.   
\q1
\v 10 Ma kù e vĩi gbì gbì, ma gbãaa yã̀a,  
\q1 ma uu e tɛ́ kɛɛ dↄro.   
\q1
\v 11 Ma gbɛ̃nnanↄ kↄ̃n ma gbɛ̃nↄ è gbɛ̃ɛmɛ,  
\q1 ma danɛnↄ è bàa lɛ́mɛ ma bↄ̀nↄ yãnzi.   
\q1
\v 12 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ wɛtɛ wà ma dɛnↄ è bà kpákpamɛ,  
\q1 ma wɛdɛrinↄ è yã zaaa kpakↄ̃sↄ̃mazi,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ mↄnafikiyã wàari paa kↄ̃o gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 13 Ma gↄ̃ lán swãdoo bà, mɛɛ̀ yã maro,  
\q1 lán gbɛ̃ kɛ̀ à nɛ́nɛ nàɛ bà, mɛɛ̀ lɛ́ è wɛ̃kↄ̃aro.   
\q1
\v 14 Má dɛ lán gbɛ̃ kɛ̀ è yã maroo bà,  
\q1 mɛɛ̀ weńlaro.   
\q1
\v 15 Dii, ḿbe ma wɛ́ɛ dↄnzi,  
\q1 nɛ́ ma yã ma, Dii ma Luda.   
\q1
\v 16 Ma bè, ǹton tó aↄ̃ yↄ̃̀gↄ̃ kɛmaro,  
\q1 ǹton tó aↄ̃ ĩa dã ma satana yãnziro.   
\b  
\q1
\v 17 Ma ka lɛɛna,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ kú yã'ↄ̃amma guumɛ.   
\q1
\v 18 Mɛ́ ma yã zaaanↄ onnɛ sa,  
\q1 zaakɛ ma durun yãnzin ma pↄↄ yakanazi.   
\q1
\v 19 Ma ibɛɛ pãsĩnↄↄ lɛ́ vĩro,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zàmagu pãpãanↄↄ pari.   
\q1
\v 20 Aↄ̃è à maaa fĩa bomɛ kↄ̃n à zaaao,  
\q1 yã maaan má tɛ́zi, ben aↄ̃ íbɛtɛ kpàmao.   
\b  
\q1
\v 21 Dii, ǹton ma zĩnnaro,  
\q1 ma Luda, ǹtongↄ̃ kúmao zã̀ro.   
\q1
\v 22 Ǹ mↄ́ ǹ dↄmalɛ kpakpaa,  
\q1 ma Dii, ma mìsiri.   
\c 39  
\s1 Takaaside wiipɛna Ludazi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma bè, mɛ́gↄ̃ ma zĩnda kũna dↄ̃,  
\q1 mɛ́ tó ma lɛ́ ma da durunkɛna guuro.  
\q1 Tó gbɛ̃ zaaa kúmao, mɛ́ ma lɛ́ kũ.   
\q1
\v 2 Ma lɛ́ nakↄ̃a, ma yĩ kítikiti,  
\q1 mɛ́ɛ yãke oro, baa yã maaa se,  
\q1 ben ma yã'ↄ̃amma sↄ̀kpa à kàara.   
\q1
\v 3 Ma swɛ̃̀ puusu bↄ̀ ma guu,  
\q1 kɛ̀ ma laasuu lɛ̀, ma swɛ̃̀ tɛ́ bↄ̀,  
\q1 ben ma lɛ́ bↄ̀ ma bè:   
\b  
\q1
\v 4 Dii, ǹ tó màgↄ̃ ma wɛ̃̀ndigurↄ lɛ́ dↄ̃,  
\q1 kↄ̃n ma gurↄ pari zaka lɛ́o.  
\q1 Ǹ tó màgↄ̃ dↄ̃ lán ma wɛ̃̀ndi é gɛ̃ zɛ́la nà kãndo.   
\q1
\v 5 N ma wɛ̃̀ndi lɛ́ yↄ̃̀ n ↄla zakan,  
\q1 ma kuuna dɛ wɛ́ɛ kↄ̃n yĩola n kiiaro.  
\q1 Baade píngi è gɛ̃ zɛ́la lán ĩa bàmɛ,   
\q1
\v 6 gbɛ̃ntee tɛna ègↄ̃ dɛ lán ↄra bàmɛ.  
\q1 È bãabãa bo à auziki kakↄ̃a,  
\q1 mↄde à dↄ̃ tó dén eé gↄ̃nɛro.   
\q1
\v 7 Tó lɛmɛ, bↄ́ tãmaan mɛ́gↄ̃ vĩi?  
\q1 Ḿbe ma wɛ́ɛ dↄnzi, Dii.   
\q1
\v 8 Ǹ ma taarinↄ kɛ̃mɛ,  
\q1 ǹton tó yↄ̃nkↄↄnↄ ma faboro.   
\q1
\v 9 Ma lɛ́ nakↄ̃ana, mɛ́ɛ ma lɛ́ wɛ̃kↄ̃aro,  
\q1 zaakɛ ḿbe n yã beee kɛ̀.   
\b  
\q1
\v 10 Ǹton ma lɛ́ dↄro,  
\q1 ma gbãsĩ lɛ̀ n ↄkũ yãnzi.   
\q1
\v 11 Nɛɛ̀ gbɛ̃ toto nɛɛ̀ wɛ́ɛ tãa à durun yãnzi,  
\q1 nɛɛ̀ à auziki yaka lán blɛ́ bà.  
\q1 Baade píngi è gɛ̃ zɛ́la lán ĩa bàmɛ.   
\b  
\q1
\v 12 Ǹ ma aduakɛna sí Dii,  
\q1 ǹ swã kpá ma wiipɛnazi.  
\q1 Ǹton ma ↄ́ↄdↄna kpá swãkotoro,  
\q1 zaakɛ n nibↄn ma ũ,  
\q1 má dɛ gbɛ̃ zĩ̀tↄ ũ lán ma dezinↄ bà.   
\q1
\v 13 Ǹ uu goma lɛ ma pↄↄ e àgↄ̃ nna dↄ,  
\q1 ai màgↄ̃ gá anduna tó.   
\c 40  
\s1 Dii sáabukpana  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma wɛ́ɛ dↄ̀ Diizi maamaa,  
\q1 ben à aɛ dↄ̀ma à ma wiipɛna mà.   
\q1
\v 2 À ma bↄ kokotɛ̃wɛɛn,  
\q1 à ma bↄ foo guu.  
\q1 À ma gbá pɛ̀ɛ gbɛ̀si musu,  
\q1 à ma zɛ gwe gíngin.   
\q1
\v 3 À lɛ̀ dufu dàmɛ ma lɛ́n,  
\q1 wa Luda sáabukpana pↄ́ ũ.  
\q1 Gbɛ̃nↄ é e pari, vĩa é ń kũ,  
\q1 aↄ̃é Dii náanɛ kɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ Dii náanɛ vĩi ũ,  
\q1 bensↄ̃ è aɛ dↄ ĩadãrinↄ kↄ̃n tãagbãgbãrinↄaro.   
\q1
\v 5 Dii ma Luda, n yãbↄnsaɛkɛnanↄↄ pari,  
\q1 weé fↄ̃ wà yã kɛ̀ nɛ́ɛ pɛɛawee dↄdↄro.  
\q1 Tó mɛ́ɛ tↄ̃kɛ̃ɛnnɛ, à lɛ́ vĩro,  
\q1 mɛ́ fↄ̃ mà o píngiro.   
\b  
\q1
\v 6 Ń ye sa'opↄ ke gbaaziro,  
\q1 ben n ma gba swã mà yã mao.  
\q1 Nɛ́ɛ sa'opↄ kɛ̀ wè ká tɛ́n à tɛ́ kũ  
\q1 ke durun agbaakpabↄ gbekaro.   
\q1
\v 7 Ben ma bè: Maɛ kɛ̀,  
\q1 ma mↄ lán wà kɛ̃̀ takadan ma yã musu nà.   
\q1
\v 8 Má ye n pↄyezi kɛmɛ, ma Luda,  
\q1 n doka kú ma swɛ̃̀ guu.   
\b  
\q1
\v 9 Mɛ́ yãzɛdee baaru kpá pari kakↄ̃ana guu,  
\q1 mɛ́ ma lɛ́ nakↄ̃aro, lán ń dↄ̃ nà Dii.   
\q1
\v 10 Mɛ́ɛ n yãzɛdee utɛńnɛro,  
\q1 ma n náanɛ kↄ̃n n mìsinao yã ò.  
\q1 Mɛ́ɛ gí n yenzi kↄ̃n n yãpuraao o  
\q1 pari kakↄ̃ana guuziro.   
\b  
\q1
\v 11 Dii, ǹton gí ma wɛ̃nda gwaziro,  
\q1 n yenzi kↄ̃n n yãpuraao gↄ̃ ma dãkpaa.   
\q1
\v 12 Zaakɛ yã zaaa kɛ̀ liganamazi lɛ́ vĩro,  
\q1 ma taarinↄ dàmala, mɛ́ɛ guu eero,  
\q1 à pari dɛ ma mìkãla, swɛ̃̀ kɛ̃̀magu.   
\b  
\q1
\v 13 Dii, ǹ sùu kɛ ǹ ma mì sí,  
\q1 Dii, ǹ kɛ kpakpaa ǹ mↄ́ ǹ dↄmalɛ.   
\q1
\v 14 Ǹ tó wí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma wɛɛ wà ma dɛɛnↄ kũ,  
\q1 aↄ̃ ń mì pɛ́ɛ.  
\q1 Ǹ tó gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ yezi mà mↄ́nzi eenↄ kpɛɛ li,  
\q1 aↄ̃ uu yãkↄ̃tɛ.   
\q1
\v 15 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è bemɛ taalɛ taalɛɛnↄ,  
\q1 ǹ tó wí ń kũ aↄ̃ kɛ gìri.   
\q1
\v 16 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe n kii wɛtɛɛnↄ,  
\q1 ǹ tó aↄ̃ pↄↄ kɛmma nna aↄ̃ yáa dↄ.  
\q1 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ye n mìsinazinↄ  
\q1 gↄ̃ bee Dii bíta.   
\b  
\q1
\v 17 Takaaside wɛ̃ndadeen ma ũ,  
\q1 ǹ laasuu lɛ́ ma yãzi, Dii.  
\q1 Ḿbe ma dↄnlɛri ũ kↄ̃n ma mìsirio,  
\q1 ma Luda, ǹton gì kɛro.   
\c 41  
\s1 Gyãree aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ è gbãasaide yã daa ũ,  
\q1 Dii è à bↄ nawɛ̃akɛgurↄ.   
\q1
\v 2 Dii é à dãkpa à à gba wɛ̃̀ndi gbã̀a,  
\q1 eé aubarika dan a bùsun,  
\q1 eé à na à ibɛɛnↄ ↄzĩ aↄ̃ ń pↄyezi kɛaro.   
\q1
\v 3 Dii é à dãkpa à gyãpɛa,  
\q1 eé tó à a gyãa pì ble.   
\b  
\q1
\v 4 Ma bè: Dii, ma durun kɛ̀nnɛ,  
\q1 ǹ ma wɛ̃nda gwa ǹ ma gba aafia.   
\q1
\v 5 Ma ibɛɛnↄ è ma kpákpa gaao wà be:  
\q1 Bↄrɛn eé ga lɛ à tↄ́ kaatɛɛ?   
\q1
\v 6 Tó aↄ̃ mↄ̀ ma gwa,  
\q1 ɛgɛyãn aↄ̃è omɛ,  
\q1 aↄ̃è baaru zaaa wɛtɛ ma yã musu,  
\q1 ben aↄ̃è fɛɛ wà gá wàgↄ̃ yã pì fãa bàazi.   
\b  
\q1
\v 7 Ma zangurinↄ è ma kpákpa à zaaao,  
\q1 aↄ̃ píngi aↄ̃è àisi zaaa kpámazi wà be:   
\q1
\v 8 Gagyãa bé à à lè,  
\q1 eé fɛɛ a daɛkiia dↄro.   
\q1
\v 9 Baa ma gbɛ̃nna kɛ̀ ma à náanɛ kɛ̀,  
\q1 kɛ̀ weè ↄ kakↄ̃a ta dↄ̃nkↄ̃ guu bↄ̀ ma kpɛɛ.   
\b  
\q1
\v 10 Mmↄn sↄ̃ Dii, ǹ ma wɛ̃nda gwa,  
\q1 ǹ ma gba aafia lɛ mà fĩa bońnɛ.   
\q1
\v 11 Tó ma ibɛɛnↄↄ e ma yↄ̃̀gↄ̃ kɛmaro,  
\q1 mɛ́gↄ̃ dↄ̃ sa kɛ̀ ma yã kànnɛ.   
\q1
\v 12 Ń ma kũna ma nↄ̀sɛ maaa yãnzi,  
\q1 ń tò màgↄ̃ kú n aɛzĩ gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 13 Aubarikade Dii, Isarailinↄ Luda  
\q1 zaa káaku ai gurↄ píngi!  
\q1 Aami! Aami!   
\ms1 TAKADA PLAADEE  
\mr Saamu 42-72  
\c 42  
\s1 Zĩ̀zↄ ↄ́ↄdↄna  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Lán zↄ̃ ègↄ̃ swasaɛ ni dɛɛ nà,  
\q1 lɛn n nii kú ma swɛ̃̀n lɛ, Luda.   
\q1
\v 2 Ma ninii e Luda ni dɛɛ, Luda Wɛ̃̀ndide pì,  
\q1 bↄrɛn mɛ́ e mà gá wɛ́ɛ siàlɛɛ?   
\q1
\v 3 Wɛ́ɛ'i bé à gↄ̃̀ ma pↄ́blee ũ  
\q1 fãantɛ̃ kↄ̃n gwãavĩo.  
\q1 Wègↄ̃ beemɛ gurↄ píngi:  
\q1 N Ludaa kú mámɛee?   
\q1
\v 4 Ma nↄ̀sɛ wɛ̃̀nnɛ, ben yã kɛ̀kiinↄ dↄ̀magu,  
\q1 lán mɛɛ̀ gá parii guu nà ai Luda ua,  
\q1 gbɛ̃nↄ ègↄ̃ tɛ́tɛ ma kpɛɛ kↄ̃n gudakɛnao,  
\q1 zĩbaakɛrinↄ ègↄ̃ tɛ́ ma kpɛɛ kↄ̃n sáabukpanao.   
\b  
\q1
\v 5 Bↄ́yãnzin ma nↄ̀sɛ yàkazi?  
\q1 À kɛ̀ dia ma làakari fɛ̀ɛɛ?  
\q1 Séde màgↄ̃ wɛ́ɛ dↄↄ Ludazi,  
\q1 zaakɛ mɛ́ ɛara màgↄ̃ à sáabu kpaa,  
\q1 ma Mìsiri, ma Luda.   
\b  
\q1
\v 6 Ma nↄ̀sɛ yàka, ben n yã dↄ̀magu  
\q1 zaa Miza kpiigɛɛzi ai Yoda mìa,  
\q1 zaa Ɛmↄni gbɛ̀nↄ musu.   
\q1
\v 7 Nɛɛ̀ tó ísↄ̃pɛɛna kĩi gↄ̃ dↄ,  
\q1 í lↄ̀nↄↄ e lɛ́ zuukↄ̃zi.  
\q1 Ń tò í e daamala,  
\q1 à sↄ̃ e taamao.   
\b  
\q1
\v 8 Dii è yenzi ↄdↄamɛ fãantɛ̃,  
\q1 à lɛ̀ ègↄ̃ da ma lɛ́n gwãavĩ,  
\q1 mɛ́ɛ wɛ́ɛ kɛɛ Luda kɛ̀ dɛ ma wɛ̃̀ndi ũua.   
\b  
\q1
\v 9 Mɛɛ̀ be Luda ma gbɛ̀sinɛ:  
\q1 Bↄ́yãnzin ma yã sã̀nguzi?  
\q1 À kɛ̀ dia ń tò màgↄ̃ tɛ́ kↄ̃n pↄsiaao  
\q1 ma ibɛɛ wɛ́ɛtãmma yãnzii?   
\q1
\v 10 Ma ĩadammarinↄ è ma sↄ̃sↄ̃,  
\q1 beee yãnzi ma wánↄ ègↄ̃ wii,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ beemɛ gurↄ píngi:  
\q1 N Ludaa kú mámɛee?   
\b  
\q1
\v 11 Bↄ́yãnzin ma nↄ̀sɛ yàkazi?  
\q1 À kɛ̀ dia ma làakari fɛ̀ɛɛ?  
\q1 Séde màgↄ̃ wɛ́ɛ dↄↄ Ludazi,  
\q1 zaakɛ mɛ́ ɛara màgↄ̃ à sáabu kpaa,  
\q1 ma Mìsiri, ma Luda.   
\c 43  
\q1
\v 1 Ǹ ma yã nnaa kpáma Luda,  
\q1 ǹ yã símao bori ludadↄ̃risaideenↄ yã musu,  
\q1 ǹ ma bↄ gbɛ̃ zaa mↄnafikideenↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 2 Luda, ḿbe ma utɛkii ũ,  
\q1 bↄ́yãnzin n gimazii?  
\q1 À kɛ̀ dia ń tò ma gↄ̃ tɛ́ kↄ̃n pↄsiaao  
\q1 ma ibɛɛ wɛ́ɛtãmmana yãnzii?   
\q1
\v 3 Ǹ n gupura kↄ̃n n yãpuraao zĩma,  
\q1 à dↄmɛ aɛ n kpiii musu,  
\q1 à gámao ai n kúkiia gwe.   
\q1
\v 4 Mɛ́ gbasa mà gá n gbãgbãkiia Luda,  
\q1 ma pↄↄ é kɛmma nna, Luda ma pↄnnaa,  
\q1 mɛ́ n tↄ́ kpá kↄ̃n mↄrↄo,  
\q1 Luda ma Luda.   
\b  
\q1
\v 5 Bↄ́yãnzin ma nↄ̀sɛ yàkazi?  
\q1 À kɛ̀ dia ma làakari fɛ̀ɛɛ?  
\q1 Mɛ́gↄ̃ wɛ́ɛ dↄ Ludazi,  
\q1 zaakɛ mɛ́ ɛara màgↄ̃ à sáabu kpaamɛ,  
\q1 ma Mìsiri, ma Luda.   
\c 44  
\s1 Isarailinↄ faaba wɛ́ɛkɛna  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, yã kɛ̀ ń kɛ̀ zaa gìkɛna wa dezinↄ gurↄ,  
\q1 aↄ̃ↄ òwe wa swã mà.   
\q1
\v 2 N ↄ yĩ̀pa bori pãndenↄzi n ĩa dàḿma,  
\q1 n wa dezinↄ kàɛ ń gbɛ̀n,  
\q1 n ń kaara aↄ̃ dàgula.   
\q1
\v 3 Aↄ̃ fɛ̃ɛdaa bé à ń ká bùsu kɛ̀aro,  
\q1 aↄ̃ gã̀sã gbãaan aↄ̃ zĩ̀ blèoro.  
\q1 N zĩnda gã̀sã gbãaa bé à tò,  
\q1 n aɛ dↄ̀ḿma kɛ̀ ń yeńzi yãnzi.   
\b  
\q1
\v 4 Ḿbe ma Kína ũ ma Luda,  
\q1 nɛɛ̀ tó Yakubu boriinↄ zĩ̀ ble.   
\q1
\v 5 N gãzĩn weè ↄ yĩpa wa ibɛɛnↄzi,  
\q1 kↄ̃n n tↄ́on weè wa zangurinↄ dúgu zↄ̃.   
\q1
\v 6 Èe kɛ má sá náanɛkɛnanlo,  
\q1 èe kɛ ma fɛ̃ɛdaa bé è ma bↄro.   
\q1
\v 7 Zaakɛ ḿbe nɛɛ̀ wa sí wa ibɛɛnↄa,  
\q1 nɛɛ̀ wí da wa zangurinↄa.   
\q1
\v 8 Luda, weègↄ̃ n sáabu kpaa gurↄ píngi,  
\q1 weègↄ̃ n tↄ́ kpaa yãana sai.   
\b  
\q1
\v 9 Baa kↄ̃n beeeo n giwazi ń tò wí wa kũ,  
\q1 nɛɛ̀ bↄ kↄ̃n wa zĩ̀kpɛɛnↄ dↄro.   
\q1
\v 10 Ń tò wa bↄru kpɛɛ wa ibɛɛnↄnɛ,  
\q1 ń tò wa zangurinↄ wa pↄ́nↄ nàkↄ̃a.   
\q1
\v 11 N ń gbá zɛ́ aↄ̃ wa dɛdɛ lán sãanↄ bà,  
\q1 n wa fãakↄ̃a boriinↄ tɛ́.   
\q1
\v 12 N n gbɛ̃nↄ yà aaga,  
\q1 nɛ́ɛ àre e à guuro.   
\b  
\q1
\v 13 Ń tò wa gbɛ̃daaanↄ wa sↄ̃sↄ̃,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú wa saɛnↄ wa lalandi kɛ̀.   
\q1
\v 14 Ń tò wa gↄ̃ pena pↄ́ ũ boriinↄnɛ,  
\q1 gbɛ̃nↄ è ń mì kɛ degũdegũ wa yãnzi.   
\q1
\v 15 Mɛɛ̀gↄ̃ kú kↄ̃n wíyão gurↄ píngi,  
\q1 wí ègↄ̃ kú ma wɛ́ɛn   
\q1
\v 16 ma faborinↄ kↄ̃n ma sↄ̃̀sↄ̃rinↄ yãnzi  
\q1 kↄ̃n ma ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ yezi wà gɛ̃ɛ bomaanↄ yão.   
\b  
\q1
\v 17 Beee wa le píngi,  
\q1 baa kɛ̀ n yã e sãwaguro,  
\q1 wée n bà kuunawao yã gbororo.   
\q1
\v 18 Wa laasuu e kɛ̃mmaro,  
\q1 wée kɛ̃ n zɛ́aro.   
\q1
\v 19 N wa wiwi,  
\q1 n wa bùsu kɛ̀ gbɛ̃ngboonↄ tɛ́kii ũ,  
\q1 n gusia níginigi dàwala.   
\b  
\q1
\v 20 Tó wa Dii tↄ́ sã̀wagu yã,  
\q1 ke tó wa wɛ́ɛ dↄ̀ bori zĩ̀tↄnↄ tãazi,   
\q1
\v 21 Luda é gí eziↄ́?  
\q1 Zaakɛ àmbe à wa nↄ̀sɛguuyãnↄ dↄ̃ píngi.   
\q1
\v 22 N yãnzi wá kú gaa lɛ́zĩzi zaa kↄngↄ ai uusiɛ,  
\q1 wè wa diɛ lán sãa kɛ̀ weé ń kòto kpánↄ bà.   
\b  
\q1
\v 23 Ǹ vu Dii! À kɛ̀ dia nɛ́ɛ ii oo?  
\q1 Ǹ fɛɛ! Ǹton gíwazi gurↄ píngiro.   
\q1
\v 24 À kɛ̀ dia n mìkpɛɛ zùwee?  
\q1 Wa wɛ̃ndakɛ kↄ̃n gbãaa kɛ̀ wèe mↄↄweeo sã̀ngun yↄ́?   
\q1
\v 25 Wa gↄ̃ yina bùsutin,  
\q1 wa gↄ̃ daɛna tↄↄtɛ.   
\q1
\v 26 Ǹ fɛɛ ǹ dↄwalɛ,  
\q1 ǹ mↄ́ ǹ wa bo n yenzi yãnzi.   
\c 45  
\s1 Kína nↄsɛna lɛ̀  
\d Yenzi lɛ̀ kɛ̀ Kora boriinↄↄ dà.  
\q1
\v 1 Yã nnaa e pipii ma swɛ̃̀ guu,  
\q1 lán mɛ́ɛ lɛ̀ kɛ̀kii daa kínanɛ nà.  
\q1 Ma lɛ́ nna lán takadakɛ̃ri lákɛ̃bↄ bà.   
\b  
\q1
\v 2 N maakɛɛ dɛ gbɛ̃ píngila,  
\q1 n lɛ́gbɛ ègↄ̃ nna,  
\q1 aubarika kɛ̀ Ludaa dànguu yãana vĩro.   
\q1
\v 3 N zĩ̀kari pãsĩ, ǹ n fɛ̃ɛdaa sɛ́ ǹ logo  
\q1 n kíkɛgakui sèeda ũ.   
\q1
\v 4 Ǹ di sↄ̃a ǹ gá zĩ̀ ble n gakuikɛɛ guu  
\q1 yãpura kↄ̃n nↄ̀sɛdooo kↄ̃n yãzɛdeeo yãnzi,  
\q1 ǹ yã naasideenↄ kɛ kↄ̃n n ↄplaa gbãaao.   
\q1
\v 5 Kí, n kànↄ lɛ́ sↄ̃ntɛ,  
\q1 è gɛ̃ à n ibɛɛnↄ swɛ̃̀ zↄ̃,  
\q1 boriinↄ è lɛ́ɛ n gbá saɛ.   
\q1
\v 6 Luda, nɛ́gↄ̃ vɛ̃ɛna kpatan gurↄ píngi,  
\q1 nɛ́gↄ̃ n kíkɛgo kũna yãzɛdee ũ.   
\q1
\v 7 Ń ye yãmaakɛnazi, n za yãzaakɛnan.  
\q1 Beee yãnzi Luda, n Luda, n ka kpatan,  
\q1 à pↄnnaa pìsimma dɛ n gbɛ̃nↄla.   
\q1
\v 8 Lí'ↄ gũ nnannaa pìsi n pↄ́kãsãanↄa,  
\q1 mↄrↄ'ↄ è n pↄↄ kɛ nna  
\q1 n kpɛ́ kɛ̀ wà kɛ̀kɛ kↄ̃n wesaswaao guu.   
\q1
\v 9 Kí nɛ́nↄgbɛ̃nↄↄ kú n nↄ yenzideenↄ tɛ́,  
\q1 n nↄ dufu kú n ↄplaazi,  
\q1 à Ofi bùsu vura zãblebↄnↄ dana.   
\b  
\q1
\v 10 Nɛ́nↄkparɛ, ǹ swã kpá ǹ ma!  
\q1 N de bɛ kↄ̃n n gbɛ̃nↄ yã tón dↄnnɛ aɛro.   
\q1
\v 11 N nↄmaakɛɛ e kí mɛ̀ lugaa,  
\q1 ǹ mì siɛnɛ, zaakɛ n diin à ũ.   
\q1
\v 12 Tayadeenↄ é mↄ́ wà gba dannɛ,  
\q1 auzikideenↄ é n wɛ́ɛ wɛtɛ.   
\q1
\v 13 Kí nɛ́nↄkparɛ vɛ̃ɛna kpɛ́nɛ guu kↄ̃n gakuio,  
\q1 wà ↄzĩi kɛ̀ à pↄ́kãsãanↄa kↄ̃n vura bào.   
\q1
\v 14 Wèe suuo kínɛ  
\q1 kↄ̃n à pↄ́kãsã wɛ̃zãdeenↄo dana.  
\q1 Nɛ́nↄkparɛ zɛnnɛrinↄↄ tɛ́zi,  
\q1 aↄ̃ↄe suuo à kiia.   
\q1
\v 15 Wèe gɛ̃ɛńyo kíbɛ,  
\q1 wèe pↄnnaa kɛɛ kↄ̃n gudakɛnao.   
\b  
\q1
\v 16 N nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄ é gↄ̃ n denↄ gɛ̃ɛ ũ,  
\q1 nɛ́ ń diɛdiɛ kínanↄ ũ anduna guu píngi.   
\q1
\v 17 Mɛ́ tó n tↄ́ gↄ̃ dↄ gbɛ̃nↄn yãana sai,  
\q1 boriinↄ égↄ̃ n sáabu kpaa gurↄ píngi.   
\c 46  
\s1 Ludaa kúwao  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ludan wa utɛkii ũ kↄ̃n wa gbãaao,  
\q1 ègↄ̃ dↄↄwalɛ gurↄ píngi wa nawɛ̃a guu.   
\q1
\v 2-3 Beee yãnzi baa tó anduna yàka  
\q1 bensↄ̃ kpiiinↄ lɛ̀ɛ wà sì ísiaan,  
\q1 baa tó í pì kàka à fùta dↄ̀  
\q1 bensↄ̃ kpiiinↄ dège kↄ̃n kĩio,  
\q1 swɛ̃̀ é kɛ̃waguro.   
\b  
\q1
\v 4 Swa kee kuu kɛ̀ à í è mↄ́ pↄnnaao Luda wɛ́tɛ guu,  
\q1 Luda Musude kúkii kɛ̀ kú adona pì.   
\q1
\v 5 Ludaa kú wɛ́tɛ pì guu, eé gↄ̃ bɛzĩ ũro,  
\q1 Luda é dↄàlɛ gudↄnao.   
\q1
\v 6 Boriinↄ e wii lɛɛ, kpatanↄↄ e yãaa,  
\q1 Luda pũ̀tã, ben anduna yↄ̀.   
\b  
\q1
\v 7 Dii Zĩ̀kpɛdee kúwao,  
\q1 Yakubu Ludan wa utɛkii ũ.   
\q1
\v 8 À mↄ́ à Dii yãkɛnanↄ gwa,  
\q1 lán à yã yà andunaa nà.   
\q1
\v 9 Àmbe è zĩ̀ mì dɛ ai anduna lɛ́n,  
\q1 è sánↄ ɛ́'ɛ è sárinↄ dúgu zↄ̃,  
\q1 è tɛ́ sↄ̃ sɛngbangonↄa.   
\q1
\v 10 À zɛ tɛɛɛ àgↄ̃ dↄ̃ kɛ̀ mámbe Luda ũ.  
\q1 Boriinↄ é ma tↄ́ sɛ́ lezĩ,  
\q1 weé ma tↄ́ kpá anduna guu píngi.   
\b  
\q1
\v 11 Dii Zĩ̀kpɛdee kúwao,  
\q1 Yakubu Ludan wa utɛkii ũ.   
\c 47  
\s1 Ludan anduna píngi kína ũ  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Bori píngi, à ↄpa lɛ́,  
\q1 à pↄnna wii lɛ́ Ludanɛ kↄ̃n gudao.   
\q1
\v 2 Zaakɛ Dii Musude naasi vĩ,  
\q1 àmbe anduna píngi Kína bíta ũ.   
\q1
\v 3 À tò wa zĩ̀ blè boriinↄa,  
\q1 à tò wa ↄ̃ tↄ̃̀ gbɛ̃nↄa.   
\q1
\v 4 À wa tↄↄtɛ baka kpàwá,  
\q1 à yenzide Yakubu boriinↄ ĩadãbↄ ũ.   
\b  
\q1
\v 5 Luda fɛ̀ɛ, wèe guda kɛɛ,  
\q1 Dii zɛna, wèe kãkãki pɛɛ.   
\q1
\v 6 À lɛ̀ sí Ludanɛ, à lɛ̀ sínɛ,  
\q1 à lɛ̀ sí wa Kínanɛ, à lɛ̀ sínɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Zaakɛ anduna píngi Kínan à ũ,  
\q1 à lɛ̀ sínɛ kↄ̃n dↄ̃nao.   
\q1
\v 8 Ludaa e kí blee boriinↄa,  
\q1 à vɛ̃ɛna a kpata kɛ̀ kú adonaa.   
\q1
\v 9 Boriinↄ kpatablerinↄↄ e kↄ̃ kaakↄ̃a  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ dɛ Ibraĩ Luda gbɛ̃nↄ ũ,  
\q1 zaakɛ anduna kínanↄ nɛ́ Luda pↄ́mɛ.  
\q1 À dɛńla ń píngi.   
\c 48  
\s1 Zayↄn nɛ́ Luda wɛ́tɛmɛ  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii bíta, à kà wà à sáabu kpá maamaa  
\q1 wa Luda wɛ́tɛ guu à kpiii kɛ̀ kú adona musu.   
\q1
\v 2 Zayↄn gbɛ̀ kaɛna maa,  
\q1 à dɛ anduna gbɛ̃ pínginɛ pↄnnaa ũ.  
\q1 Kína bíta wɛ́tɛ kú gbɛ̀ pì gu'igbãroo kpamɛ.   
\q1
\v 3 Ludaa kú à gudãkpakiinↄ guu,  
\q1 à tò wà a dↄ̃ aafia'ekii ũ.   
\b  
\q1
\v 4 Kɛ̀ kínanↄ lɛdolɛ kɛ̀  
\q1 lɛ wà mↄ́ wà lɛ́ɛa lɛdo,   
\q1
\v 5 kɛ̀ aↄ̃ wɛ́tɛ pì è lɛ, ben à bↄ̀ ń saɛ,  
\q1 vĩa ń kũ, ben aↄ̃ bàa lɛ̀.   
\q1
\v 6 Gwen aↄ̃ↄe lugaan  
\q1 lán nↄgbɛ̃ nↄ̀wãwãkɛri bà.   
\q1
\v 7 N ń wiwi  
\q1 lán ↄfãntɛ̃bↄɛ ĩa è latarinↄ góro'itɛnↄ wíwi nà.   
\b  
\q1
\v 8 Yã kɛ̀ wá màn wa wɛ́ɛ è  
\q1 Dii Zĩ̀kpɛde wa Luda wɛ́tɛ guu.  
\q1 Luda wɛ́tɛ pì kàɛ àgↄ̃ kuu gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 9 Luda, wá kú n kpɛ́ ua,  
\q1 wée laasuu lɛɛ n yenzikɛɛa.   
\q1
\v 10 Luda, lán n tↄ́ dàgula ai anduna lɛ́n nà,  
\q1 lɛn n sáabukpana dàgula lɛ dↄ.  
\q1 Nɛɛ̀ yã gↄ̃gↄ̃ n gbɛ̃nↄnɛ a zɛ́a.   
\q1
\v 11 Zayↄn kpiideenↄↄ e pↄnnaa kɛɛ,  
\q1 Yudanↄ bùsu wɛ́tɛdeenↄ pↄↄ kɛ̀ nna,  
\q1 yãkpaɛ kɛ̀ ń kɛ̀nↄ yãnzi.   
\b  
\q1
\v 12 À dↄdↄkↄ̃zi à liga Zayↄnzi,  
\q1 à à bĩi dãkpaki lezĩ pariinↄ naro.   
\q1
\v 13 À à bĩinↄ tàasi kɛ kↄ̃n à zɛki gbãaanↄ  
\q1 lɛ à e à tↄ̃kɛ̃ kpɛɛdeenↄnɛ.   
\q1
\v 14 Zaakɛ Luda kɛ̀n wa Luda ũ gurↄ píngi,  
\q1 è dↄwe aɛ ai wà gá gáo gákiiamɛ.   
\c 49  
\s1 Auziki náanɛkɛna nɛ́ mìsaiyãmɛ  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Bori píngi, à yã kɛ̀kii ma,  
\q1 anduna píngi, à swã kpá,   
\q1
\v 2 kínanↄ kↄ̃n talakanↄ,  
\q1 auzikideenↄ kↄ̃n takaasideenↄ a píngi.   
\q1
\v 3 Ɔ̃ndↄ̃yã kú ma lɛ́n,  
\q1 dↄ̃na kú ma swɛ̃̀n.   
\q1
\v 4 Mɛ́ swã dↄ yáasi yãzi  
\q1 mà à bↄkↄ̃tɛ kɛ kↄ̃n mↄrↄlɛnao.   
\b  
\q1
\v 5 Mɛ́ vĩa kɛ yã pãsĩ gurↄↄnɛro,  
\q1 baa tó ma zangurinↄ ligamazi.   
\q1
\v 6 Aↄ̃ ń auziki náanɛ vĩ,  
\q1 aↄ̃è ń ↄↄdaa ĩa dã.   
\q1
\v 7 Gbɛ̃ke é fↄ̃ à gí a gbɛ̃daaanɛ gaa kɛ̀ eé à sɛ́ziro,  
\q1 eé e à pↄ́ke kpá Ludaa à à wɛ̃̀ndi booro.   
\q1
\v 8 Zaakɛ gbɛ̃ wɛ̃̀ndi bona zĩ'ũ,  
\q1 auziki é fↄ̃ à bo zikiro.   
\q1
\v 9 Eé fↄ̃ à tó àgↄ̃ kuu gurↄ píngiro,  
\q1 eé fↄ̃ à gínɛ àton wɛ́ɛ si gɛ̀wãalɛro.   
\q1
\v 10 Zaakɛ wà dↄ̃ kɛ̀ baa ↄ̃ndↄ̃rinↄ è ga,  
\q1 mìsaideenↄ kↄ̃n yↄ̃nkↄↄnↄ è kaatɛ lɛ se,  
\q1 aↄ̃è ń auziki tó gbɛ̃ pãndenↄnɛ.   
\q1
\v 11 Baa kɛ̀ wà ń tↄ́nↄ kpà bùsunↄnɛ yã,  
\q1 aↄ̃ mira égↄ̃ dɛ ń bɛɛ ũmɛ gurↄ píngi,  
\q1 eégↄ̃ ń kúkii ũ ai ń boriia.   
\b  
\q1
\v 12 Gbɛ̃ntee kↄ̃n a bɛ̀ɛkɛɛo  
\q1 ègↄ̃ kuu gurↄ píngiro,  
\q1 eé kaatɛ lán nↄ̀bↄnↄ bàmɛ.   
\q1
\v 13 Mìsaideenↄ yãanan gwe,  
\q1 lɛn à dɛ lɛ dↄ kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ tɛ́ ń tuubazinↄ.   
\q1
\v 14 Aↄ̃é si gɛ̀wãan lán sãanↄ bà,  
\q1 gaa bé eégↄ̃ dɛ ń dã̀ri ũ,  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ é kí bleḿma ziaa zĩ.  
\q1 Aↄ̃ mɛ̀nↄ é yai kũ miran,  
\q1 gɛ̀wãa bé eégↄ̃ dɛ ń bɛɛ ũ.   
\q1
\v 15 Mↄde Luda é ma wɛ̃̀ndi sí gɛ̀wãaa  
\q1 à gbãakɛ kpámazi.   
\b  
\q1
\v 16 Tó gbɛ̃ e kɛɛ auzikidee ũ  
\q1 bensↄ̃ à bɛ tↄ́ nnaa e kaara,  
\q1 ǹton tó à kɛnnɛ yãke ũro,   
\q1
\v 17 zaakɛ eé e à pↄ́ke sɛ́ à táo a gagurↄro,  
\q1 à auzikinↄ é pɛ́ɛziro.   
\q1
\v 18 Baa tó à a zĩnda dↄ̃̀ aubarikadee ũ a wɛ̃̀ndi gurↄ  
\q1 bensↄ̃ wà à sáabu kpà à nnamana yãnzi,   
\q1
\v 19 eé ká a dezinↄlamɛ,  
\q1 eé wɛ́ɛ si gupuraalɛ ziki dↄro.   
\q1
\v 20 Gbɛ̃ntee kↄ̃n a bɛ̀ɛkɛɛo,  
\q1 tó à wɛ́ɛ e kɛ̃ro,  
\q1 eé gɛ̃tɛ lán nↄ̀bↄnↄ bàmɛ.   
\c 50  
\s1 Dↄnzikɛna yãpuraa  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii Luda Gbãapingidee e yã oo,  
\q1 èe lɛ́ zuu anduna gbɛ̃nↄzi  
\q1 zaa ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa ai à gɛ̃kii kpa.   
\q1
\v 2 Luda gakui e bii Zayↄn,  
\q1 wɛ́tɛ kɛ̀ à maakɛɛ papana.   
\q1
\v 3 Wa Ludaa e mↄↄ, eégↄ̃ yĩtɛnaro.  
\q1 Tɛ́ kɛ̀ è ń blee kú à aɛ,  
\q1 zàga'ĩa pãsĩ ligazi.   
\q1
\v 4 Èe musudeenↄ kↄ̃n tↄↄtɛdeenↄ sisii  
\q1 lɛ à e à yãkpaɛ kɛ kↄ̃n a gbɛ̃nↄ.   
\q1
\v 5 À bè: À ma yãmarinↄ kakↄ̃amɛ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ ma bà kúńyo sa'ona gãzĩnↄ.   
\q1
\v 6 Ludan yãkpaɛkɛri ũ,  
\q1 musudeenↄ è à yãkɛna a zɛ́a kpàakpa kɛ.   
\b  
\q1
\v 7 À ma, ma gbɛ̃nↄ, má yã vĩ mà oare,  
\q1 Isarailinↄ, mɛ́ a bↄbↄ a dàn,  
\q1 mámbe Luda a Luda ũ.   
\q1
\v 8 Mɛ́ɛ kpãkɛ̃ɛazi a sa'ona yãnziro,  
\q1 ke sa'opↄ kɛ̀ eègↄ̃ kaa tɛ́n à tɛ́ kũ baa bↄrɛ.   
\q1
\v 9 Má zùswaree kɛ̀ kú a kpàsan nii vĩro,  
\q1 ke blè kɛ̀ kú a kara guu,   
\q1
\v 10 Zaakɛ nↄ̀bↄsɛ̃tɛnↄ nɛ́ ma pↄ́nↄmɛ  
\q1 kↄ̃n pↄ́kãde kpàsa kɛ̀ aↄ̃ↄ kú sĩ̀sĩ pariinↄ musuo.   
\q1
\v 11 Má kpii musu bãanↄ dↄ̃ píngi,  
\q1 sɛ̃̀tɛ pↄ́ ketenↄↄ kuu ma pↄ́ ũmɛ.   
\q1
\v 12 Tó nↄaa e ma dɛɛ, mɛ́ oarero,  
\q1 zaakɛ má anduna vĩ kↄ̃n à pↄ́ kɛ̀ kunnↄ píngi.   
\q1
\v 13 Mɛɛ̀ zùsware nↄ̀bↄ són yↄ́?  
\q1 Mɛɛ̀ blèkofĩi aru min yↄ́?   
\q1
\v 14 À saa oma kɛ̃nnakↄ̃o pↄ́ ũ,  
\q1 à lù kɛ̀ á sɛ̀ ma Luda Musudea fĩa bo.   
\q1
\v 15 À ma sísi nawɛ̃akɛgurↄ,  
\q1 mɛ́ a bↄ, é bɛ̀ɛ límɛ.   
\b  
\q1
\v 16 Ben Luda bè zaakɛrinↄnɛ:  
\q1 À kɛ̀ dia ée ma yãdiɛnanↄ dↄdↄↄ,  
\q1 bↄ́yãnzin ma bà kuunańyo yã da a lɛ́nzi?   
\q1
\v 17 Á ye ma yãdannɛziro,  
\q1 a ma yãnↄ kpà kpɛɛ.   
\q1
\v 18 Tó a kpãi è, eè à kɛ a gbɛ̃nna ũmɛ,  
\q1 bensↄ̃ eègↄ̃ kaakↄ̃a kↄ̃n zinakɛrinↄ.   
\q1
\v 19 A lɛ́gbɛ zaa,  
\q1 eè lɛ́nnaa kásańnɛ.   
\q1
\v 20 Eègↄ̃ a gbɛ̃ndoo pee,  
\q1 eè a da nɛ́ ɛgɛ bo.   
\q1
\v 21 A yã beeenↄ kɛ̀, ben má yĩtɛna.  
\q1 Ée daa má dɛ lán a bàmɛ,  
\q1 mↄde mɛ́ kpãkɛ̃azi mà a bↄbↄ a dàn.   
\b  
\q1
\v 22 Amↄa kɛ̀ ma yã sã̀aguunↄ, à yã pì ma.  
\q1 Tó lɛn sↄ̃ro, mɛ́ a kɛ gyáigyai,  
\q1 gbɛ̃ke é fↄ̃ à a símaro.   
\q1
\v 23 Gbɛ̃ kɛ̀ kɛnnakↄ̃o saa òmaa bɛ̀ɛ lìmɛ,  
\q1 èe ma gba zɛ́ mà ↄdↄaare  
\q1 lán mɛɛ̀ gbɛ̃nↄ mì sí nà.   
\c 51  
\s1 Yãnza wɛ́ɛkɛna Ludaa  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ annabi Natã gàa à kiia à zinakɛna kↄ̃n Basɛbao gbɛra  
\q1
\v 1 Luda, ǹ ma wɛ̃nda gwa n yenzi guu,  
\q1 ǹ ma taarinↄ gogo n maa bíta yãnzi.   
\q1
\v 2 Ǹ ma yã zaaa kɛ̃ma mà gↄ̃ wásawasa,  
\q1 ǹ ma durun kɛ̃mɛ míↄmiↄ.   
\b  
\q1
\v 3 Má a taarinↄ dↄ̃ sa,  
\q1 ma durun ègↄ̃ sãamaguro.   
\q1
\v 4 Ḿbe ma durun kɛ̀nnɛ,  
\q1 ma yã kɛ̀ ń yeziroo kɛ̀.  
\q1 Tó n yã ò, n yã égↄ̃ zɛ́ vĩ,  
\q1 tó n yãkpaɛ kɛ̀mao, n yã égↄ̃ nna.   
\q1
\v 5 Zaa ma da nↄ̀sɛn má zaa,  
\q1 má durun vĩ zaa ma igurↄmɛ.   
\q1
\v 6 Nↄ̀sɛ maaa bé è kánnɛ,  
\q1 ǹ ↄ̃ndↄ̃ↄ damɛ ma swɛ̃̀ guu.   
\b  
\q1
\v 7 Ǹ ma zú o kↄ̃n saboo lɛ mà zɛ̃ wásawasa,  
\q1 ǹ ma nↄ̀sɛ pípimɛ lɛ mà gↄ̃ pú fénfen.   
\q1
\v 8 Ǹ tó mà pↄnnaa kɛ kↄ̃n yáadↄnao,  
\q1 ǹ tó ma wá kɛ̀ ń bùsanↄ were.   
\q1
\v 9 Ǹton ma durunnↄ yã daro,  
\q1 ǹ ma yã zaaanↄ bↄ ǹ zĩnna píngi.   
\b  
\q1
\v 10 Luda, ǹ nↄ̀sɛpuraa damɛ,  
\q1 ǹ ɛara ǹ tó ma làakari gↄ̃ kpaɛna.   
\q1
\v 11 Ǹton ma zĩnnaro,  
\q1 ǹton n Ninii símaro.   
\q1
\v 12 Ǹ ɛara ǹ tó ma pↄↄ kɛ nna  
\q1 kɛ̀ n ma mì sì yãnzi.  
\q1 Ǹ ma ninii gbaa màgↄ̃ n yã maa   
\q1
\v 13 mɛ́ gbasa mà n yã dada zaakɛrinↄnɛ,  
\q1 durunkɛrinↄ é ɛara wà aɛ dↄmma.   
\b  
\q1
\v 14 Ǹ ma bↄ gbɛ̃dɛna yãn,  
\q1 Luda, Luda ma mìsiri,  
\q1 mɛ́ lɛ̀ sí n yãkɛna a zɛ́a musu.   
\q1
\v 15 Dii, ǹ ma gba lɛ́  
\q1 mà n sáabu kpá.   
\q1
\v 16 Sa'ona è kɛnnɛ nnaro,  
\q1 tó lɛnlo lɛ má ò.  
\q1 Sa'opↄ kɛ̀ wè ká tɛ́n à tɛ́ kũ è kánnɛro.   
\q1
\v 17 Saa kɛ̀ mɛ́ɛ oommaan ma nↄ̀sɛyĩi ũ,  
\q1 nɛɛ̀ kya ká wɛ̃ndade sùudeenlo.   
\b  
\q1
\v 18 Luda, ǹ aubarika da Zayↄn  
\q1 n pↄyezi maaa guu,  
\q1 ǹ Yerusalɛmu bĩi gba gbãaa,   
\q1
\v 19 sa'ona a zɛ́a é gbasa à kánnɛ  
\q1 kↄ̃n sa'opↄ kɛ̀ wè ká tɛ́n à tɛ́ kũo,  
\q1 weé saa o kↄ̃n zùswareenↄ n gbãgbãkiia.   
\c 52  
\s1 Auzikide ĩadãna  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ à gàa Aimɛlɛki bɛ, ben Ɛdↄmu gbɛ̃ Doɛgi gàa à ò Solunɛ  
\q1
\v 1 N gↄ̃sagbãaa, Luda gbɛ̃kɛɛ kuu gurↄ píngi,  
\q1 à kɛ̀ dia nɛ́ɛ ĩa dãa kↄ̃n yã zaaao?   
\q1
\v 2 Nɛɛ̀gↄ̃ lɛ́fↄtↄↄ kaa gbɛ̃nↄzi gurↄ píngi,  
\q1 n lɛ́ nna lán gɛ̃ mìbobↄ bà,  
\q1 nɛɛ̀ gbɛ̃nↄ gbá sɛ́ɛo.   
\q1
\v 3 Ń ye à zaaazi dɛ à maaala,  
\q1 ɛgɛtona è kɛnnɛ nna dɛ yãpuraala.   
\q1
\v 4 Ń ye gbɛ̃kaatɛna yãzi,  
\q1 mↄnafikiyã bé à da n lɛ́n.   
\b  
\q1
\v 5 Luda é n gbãaa kↄ̀ ɛ́ ai gurↄ píngi,  
\q1 eé n kũ à bↄnyo n kpɛ́n,  
\q1 eé n bↄ gbɛ̃ bɛ̃ɛnↄ tɛ́.   
\q1
\v 6 Tó gbɛ̃ maaanↄↄ è, vĩa é ń kũ,  
\q1 aↄ̃é n lalandi kɛ wà be:   
\q1
\v 7 Gbɛ̃ kɛ̀ èe Luda kɛ a utɛkii ũroon yɛ̀!  
\q1 À náanɛ kpà a auziki bítaa,  
\q1 à gↄ̃̀ gbãadee ũ gbɛ̃kaatɛna guu.   
\b  
\q1
\v 8 Má dɛ lán kù lásiadee kɛ̀ kú Luda ua bà,  
\q1 mɛ́gↄ̃ zɛ kↄ̃n Luda yenzio gurↄ píngimɛ.   
\q1
\v 9 Mɛ́gↄ̃ n sáabu kpaa gurↄ píngi  
\q1 yã kɛ̀ ń kɛ̀ yãnzi,  
\q1 mɛ́ n tↄ́ sɛ́ lezĩ n yãmarinↄ aɛzĩ,  
\q1 kɛ̀ ń maa yãnzi.   
\c 53  
\s1 Mìsaidee yã'ona  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Yↄ̃nkↄↄ è be a swɛ̃̀n Ludaa kuuro.  
\q1 Gbɛ̃nↄ yàka, aↄ̃ yãkɛna zaa,  
\q1 yãmaakɛri kee kú ń tɛ́ro.   
\b  
\q1
\v 2 Zaa musu Luda è gbɛ̃nteenↄ tàasi kɛ  
\q1 à gwa tó gbɛ̃ke ↄ̃ndↄ̃ↄ kà à a kii wɛtɛ.   
\q1
\v 3 Aↄ̃ sã̀sã ń píngi aↄ̃ gↄ̃̀ dↄ̀rↄ sai míↄmiↄ,  
\q1 yãmaakɛri kee kú ń tɛ́ro, baa mɛ̀n do.   
\b  
\q1
\v 4 Zaakɛrinↄↄ dↄ̃na vĩroo?  
\q1 Aↄ̃è ma gbɛ̃nↄ mↄ́mↄ lán ú bà,  
\q1 aↄ̃è Luda sísiro.   
\q1
\v 5 Gwen vĩa ń kũn maamaa,  
\q1 vĩapↄnↄↄ kú gwe sↄ̃ro.  
\q1 Ludaa tò gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ lɛ̀ɛawaanↄ gↄ̃̀ kaɛna gɛ̀nↄ ũ,  
\q1 a wí dàḿma kɛ̀ Luda gìńzi yãnzi.   
\b  
\q1
\v 6 Luda, ǹ bↄ Zayↄn ǹ mↄ́ ǹ Isarailinↄ mì sí!  
\q1 Tó Luda sↄ̀kpa kↄ̃n a gbɛ̃nↄ ń gwena ziin,  
\q1 Yakubu boriinↄ é pↄnnaa kɛ,  
\q1 Isarailinↄ é yáa dↄ.   
\c 54  
\s1 Gbɛ̃ kɛ̀ wèe wɛ́ɛ tãaa aduakɛna  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ Zifideenↄ gàa wà bè Solunɛ, Dauda utɛna ń bùsun.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ ma mì sí n tↄ́ yãnzi,  
\q1 ǹ yã símao kↄ̃n n gbãaao.   
\q1
\v 2 Luda, ǹ ma aduakɛna ma,  
\q1 ǹ swã kpá ma yã'onazi.   
\q1
\v 3 Zaakɛ bori pãndenↄ fɛ̀ɛmazi,  
\q1 gbɛ̃ pãsĩnↄↄ e ma wɛɛ wà ma dɛ,  
\q1 aↄ̃è Luda yã daro.   
\q1
\v 4 Ludan ma dↄnlɛri ũ,  
\q1 Dii bé à ma kũna.   
\b  
\q1
\v 5 Ǹ ma zangurinↄ zaaa sↄkpaḿma,  
\q1 ǹ ń dúgu zↄ̃ n náanɛ yãnzi.   
\b  
\q1
\v 6 Mɛ́ saa omma kↄ̃n ma pↄyezio,  
\q1 mɛ́ n tↄ́ bↄ Dii, zaakɛ ń maa.   
\q1
\v 7 À ma bↄ ma nawɛ̃anↄ guu píngi,  
\q1 à tò ma yↄ̃̀gↄ̃ kɛ̀ ma ibɛɛnↄa.   
\c 55  
\s1 Aduakɛna kuuna wɛ́ɛtãmma guu  
\d Dauda lɛ̀. Wè sí kↄ̃n mↄrↄnↄmɛ.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ ma aduakɛna ma,  
\q1 ǹton lá kú ma yãlaro.   
\q1
\v 2 Ǹ swã kpá ma yãzi ǹ wemala,  
\q1 ma laasuu ma likↄ̃a ma gↄ̃ bídi guu   
\q1
\v 3 ma ibɛɛnↄ yã'ona yãnzi  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ zaaanↄ wɛ́ɛbiimanao,  
\q1 zaakɛ aↄ̃ↄe ĩa daama,  
\q1 aↄ̃ↄ ma kũna kↄ̃n pↄfɛ̃o.   
\b  
\q1
\v 4 Swɛ̃̀ kɛ̃̀magu,  
\q1 ga vĩa gɛ̃̀magu.   
\q1
\v 5 Vĩa ma kũ, mɛ́ɛ lugalugaa,  
\q1 ma ninii dà batan.   
\q1
\v 6 Tó má dɛ̀bɛ vĩ lán pↄ̃tɛ̃ɛ bà,  
\q1 lɛ mɛ́ vĩa mà gá kámma bo,   
\q1
\v 7 mɛ́ bàa lɛ́ mà gá zã̀azã,  
\q1 mɛ́ gá mà vɛ̃ɛ gbáan.   
\q1
\v 8 Mɛ́ wã mà gá mà utɛkii wɛtɛ,  
\q1 lɛ zàga'ĩa gbãaa tón ma lero yãnzi.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹ ń yã gboro, Dii, ǹ ń yã yãkↄ̃tɛńnɛ,  
\q1 zaakɛ má è zↄka kↄ̃n swèeo kú wɛ́tɛ guu.   
\q1
\v 10 Aↄ̃è kpáɛ kɛ bĩi musu fãantɛ̃ kↄ̃n gwãavĩo,  
\q1 yã zaa kↄ̃n yã gbãaao di wɛ́tɛ guu.   
\q1
\v 11 Gbɛ̃dɛdɛyã bé à wɛ́tɛ pì pà,  
\q1 gbãamↄnnɛna kↄ̃n mↄnafikio è kɛ̃ à gãalɛro.   
\b  
\q1
\v 12 Tó ma ibɛɛ bé èe ma sↄ̃sↄ̃ↄ yã, mɛ́ mɛna,  
\q1 tó ma zanguri bé à fɛ̀ɛmazi, mɛ́ utɛnɛ.   
\q1
\v 13 Mↄde ḿbeee, mmↄn kɛ̀ wá sáa,  
\q1 ma gbɛ̃ndoo, ma gbɛ̃nna!   
\q1
\v 14 Weè fàadi bo kↄ̃o yã nnanna,  
\q1 weègↄ̃ tɛ́kↄ̃zi parii tɛ́ Luda ua.   
\b  
\q1
\v 15 Gaa é zãmba kɛ ma ibɛɛnↄnɛ,  
\q1 aↄ̃é si gɛ̀wãan ń gbãagurↄ,  
\q1 zaakɛ zaaa vɛ̃ɛkii è ń guu.   
\b  
\q1
\v 16 Mapi sↄ̃, mɛɛ̀ Luda sísi,  
\q1 Dii è ma mì sí.   
\q1
\v 17 Kↄngↄ, fãantɛ̃ kↄ̃n uusiɛo  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ ma yã'ↄ̃ammanↄ bↄɛɛnɛ kↄ̃n m̀bnao,  
\q1 bensↄ̃ è ma yã ma.   
\q1
\v 18 Baa kɛ̀ ma ibɛɛnↄↄ pari,  
\q1 è ma sí à ma bↄ swèen aafia.   
\q1
\v 19 Luda ègↄ̃ vɛ̃ɛna kpatan gurↄ píngi,  
\q1 eé ma yã ma, eé wí daḿma,  
\q1 zaakɛ aↄ̃è ń dà liɛro, aↄ̃ↄ Luda vĩa vĩro.   
\b  
\q1
\v 20 Ma gbɛ̃ pì swèe kɛ̀ kↄ̃n a gbɛ̃nↄo,  
\q1 à bↄ̀ lɛdolɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ kɛ̀ kↄ̃o kpɛɛ.   
\q1
\v 21 È yã nnaa o lán zↄ́ bà,  
\q1 mↄde swèe laasuu kú à swɛ̃̀n.  
\q1 È lɛ́nnaa kásańnɛ páipai,  
\q1 mↄde yáadↄmma bà da à bↄ̀kↄmmɛ.   
\b  
\q1
\v 22 Ǹ n yã'ↄ̃ammanↄ tó Diinɛ,  
\q1 eégↄ̃ n kũna,  
\q1 è tó gbɛ̃ maaa fu zikiro.   
\q1
\v 23 Gbɛ̃dɛri náanɛsaideenↄ é ń gurↄ dagura lero,  
\q1 Luda, nɛ́ tó aↄ̃ si gɛ̀wãa tùtuwɛɛn.  
\b  
\q1 Mapi sↄ̃, mɛ́gↄ̃ n náanɛ kɛɛ.   
\c 56  
\s1 Zĩndakpana Ludaa  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ Filisitininↄ à kũ̀ zaa Gata.  
\q1
\v 1 Ǹ ma wɛ̃nda gwa Luda, wèe pɛɛɛmazi,  
\q1 wègↄ̃ zĩ̀ kaamao wàgↄ̃ wɛ́ɛ tãama gurↄ píngi.   
\q1
\v 2 Ma kpàkparinↄ ègↄ̃ pɛɛɛmazi gurↄ píngi,  
\q1 aↄ̃ wada yãnzin aↄ̃ↄe zĩ̀ kaamaozi.   
\b  
\q1
\v 3 Tó vĩa e ma kũu, mɛ́ n náanɛ kɛ.   
\q1
\v 4 Mɛ́ Luda tↄ́ kpá yã kɛ̀ à ò yãnzi,  
\q1 má Luda náanɛ vĩ, mɛ́ vĩa kɛro.  
\q1 Bↄ́n gbɛ̃ntee é fↄ̃ à kɛmɛɛ?   
\b  
\q1
\v 5 Aↄ̃ègↄ̃ ma yã liɛɛ kpɛɛgãnda gurↄ píngi,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ ma kpákpaa à zaaao.   
\q1
\v 6 Aↄ̃è kↄ̃ kakↄ̃amazi wà naɛmɛ,  
\q1 aↄ̃è ma kpákpa wàgↄ̃ yezi wà ma dɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Luda, ǹton tó aↄ̃ gbɛ̃ke bↄro,  
\q1 ǹ boriinↄ nɛ kↄ̃n pↄfɛ̃o.   
\q1
\v 8 Ǹ ma nawɛ̃a yã da,  
\q1 ǹ ma wɛ́ɛ'ikwɛɛna ká n sɛ̀rɛ guu.  
\q1 À kú n takada guuroo?   
\b  
\q1
\v 9 Tó ma Luda sìsi,  
\q1 ma ibɛɛnↄ é bↄru kpɛɛ,  
\q1 mɛ́gↄ̃ dↄ̃ kɛ̀ à yã sìmao.   
\q1
\v 10 Mɛ́ Luda tↄ́ kpá yã kɛ̀ à ò yãnzi,  
\q1 ee, mɛ́ Dii tↄ́ kpá yã pì ona yãnzi.   
\q1
\v 11 Má Luda náanɛ vĩ, mɛ́ vĩa kɛro.  
\q1 Bↄ́n gbɛ̃ntee é fↄ̃ à kɛmɛɛ?   
\b  
\q1
\v 12 Luda, mɛ́ lù kɛ̀ má sɛ̀mmaanↄ fĩa bo,  
\q1 mɛ́ kɛnnakↄ̃o saa omma.   
\q1
\v 13 Zaakɛ n ma si gaa lɛ́zĩ, nɛ́ɛ tó ma gɛ̃̀n sìro,  
\q1 lɛ màgↄ̃ táa oonyo gupuraa kɛ̀ è wɛ̃̀ndi kpáḿma guu.   
\c 57  
\s1 Wiipɛna Luda Musudezi  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ à bàa lɛ̀ Solunɛ à ùtɛ gbɛ̀wɛɛn.  
\q1
\v 1 Ǹ ma wɛ̃nda gwa Luda, ǹ ma wɛ̃nda gwa,  
\q1 zaakɛ ḿbe ma nanzi.  
\q1 Ǹ ma sↄtↄ n ↄru ai ma bↄ gaa lɛ́zĩ.   
\b  
\q1
\v 2 Mɛ́ɛ wii pɛɛ Luda Musudezi,  
\q1 Luda kɛ̀ è yã kɛ̀ à ò papamɛɛ pì.   
\q1
\v 3 Eé tó dↄnlɛ bↄ zaa musu à ma mì sí,  
\q1 eé wí da gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe pɛɛɛmaziinↄa,  
\q1 eé a gbɛ̃kɛ kↄ̃n a náanɛyão kɛmɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Má kú músunↄ tɛ́,  
\q1 ma gↄ̃ daɛna nↄ̀bↄ pãsĩnↄ dagura.  
\q1 Gbɛ̃ pìnↄ nɛ́nɛ nna lán fɛ̃ɛdaa bà,  
\q1 aↄ̃ swaa nɛ́ sárimɛ kↄ̃n kào.   
\q1
\v 5 Luda, ǹ n zĩnda tↄ́ sɛ́ lezĩ ai musumusu,  
\q1 ǹ tó n gakui da andunala píngi.   
\b  
\q1
\v 6 Aↄ̃ bà kpàkpamɛ ma zɛ́n, ben nawɛ̃a tↄ̃̀ma,  
\q1 aↄ̃ wɛ̀ɛ yↄ̃̀ ma aɛ, ben aↄ̃ zù à guu.   
\b  
\q1
\v 7 Ma làakari kpaɛna Luda, ma làakari kpaɛna,  
\q1 mɛ́ lɛ̀ sí mà n táaki lɛ́.   
\q1
\v 8 Ǹ vu, ma swɛ̃̀!  
\q1 Ma mↄrↄ kↄ̃n ma kuntigio kú máa?  
\q1 Mɛ́ gudↄↄ pá mìo.   
\b  
\q1
\v 9 Dii, mɛ́ n sáabu kpá boriinↄ tɛ́,  
\q1 mɛ́ n táaki lɛ́ gbɛ̃nↄnɛ.   
\q1
\v 10 Zaakɛ n gbɛ̃kɛ bíta kà n kiia,  
\q1 n náanɛ ludambɛ luguu lè.   
\b  
\q1
\v 11 Luda, wà n tↄ́ sɛ́ lezĩ ai musumusu,  
\q1 ǹ tó n gakui da andunala píngi.   
\c 58  
\s1 Gbɛ̃ zaaanↄ tona kↄ̃n Ludao  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Gbãadeenↄ, eè yã o a zɛ́a sↄ̃ↄ́?  
\q1 Eè yãkpaɛ kɛ kↄ̃n gbɛ̃nↄo súusuↄ́?   
\q1
\v 2 Eè yã zaa wàari pá a swɛ̃̀ guu,  
\q1 eè gbãaa mↄ gbɛ̃nↄnɛ a bùsun.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃ zaaanↄ sã̀sã zaa ń igurↄmɛ,  
\q1 ɛgɛdeenↄ yàka zaa ń da gbɛɛɛmmɛ.   
\q1
\v 4 Aↄ̃ lɛ́gbɛ dɛ lán mlɛ̃̀ sɛwɛɛ bà,  
\q1 aↄ̃ↄ dɛ lán kárɛ kɛ̀ à a swã tàta bà,   
\q1
\v 5 lɛ àton a kↄ̃kↄ̃'ori gaasia ↄ́ maro,  
\q1 lɛ mlɛ̃̀ pì tón a dabokɛri gonikɛɛ ero.   
\b  
\q1
\v 6 Luda, ǹ ń swaa ɛ́'ɛńnɛ ń lɛ́n,  
\q1 Dii, ǹ músu pìnↄ swaa sↄ̃ntɛnↄ ɛ́'ɛńnɛ.   
\q1
\v 7 Ǹ tó aↄ̃ gɛ̃ zɛ́la lán í bàalɛna bà.  
\q1 Tó aↄ̃ sá gà, ǹ ń kànↄ ɛ́'ɛńnɛ.   
\q1
\v 8 Ǹ tó aↄ̃ kori kũ zɛ́n lán kↄntↄ lóu bà,  
\q1 aↄ̃gↄ̃ dɛ lán nↄ̀bↄɛnɛ kɛ̀ èe ↄfãntɛ̃ eroo bà.   
\b  
\q1
\v 9 Ai yàka tɛ́ gↄ̃ oroo wã,  
\q1 gbɛ̃ zaaanↄ é gɛ̃ ĩa.   
\q1
\v 10 Gbɛ̃ maaanↄ é pↄnnaa kɛ,  
\q1 zĩ kɛ̀ Luda gɛ̃ɛ bòńnɛ gbɛ̃ zaaanↄa,  
\q1 kɛ̀ aↄ̃ ń gbá pìpi ń aru guu.   
\q1
\v 11 Gbɛ̃nↄ é be: Gbɛ̃ maaanↄ láada vĩ fá!  
\q1 Ludaa kuu, è yãkpaɛ kɛ anduna guu.   
\c 59  
\s1 Ǹ ma sí ma ibɛɛnↄa  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ Solu gbɛ̃nↄ zĩ̀ aↄ̃ à dãdã à bɛ wà à dɛ.  
\q1
\v 1 Ma Luda, ǹ ma sí ma ibɛɛnↄa,  
\q1 ǹ ma bↄ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ fɛ̀ɛmaziinↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 2 Ǹ ma sí zaakɛrinↄa,  
\q1 ǹ ma bↄ gbɛ̃dɛrinↄ ↄzĩ.   
\b  
\q1
\v 3 Ǹ gwa, aↄ̃ↄe ma kpákpaa,  
\q1 gbɛ̃ pãsĩnↄↄ e swèe kɛɛmao.  
\q1 Dii, mɛ́ɛ taari ke durun kɛńnɛro,   
\q1
\v 4 mɛ́ɛ sãsãńnɛ yãkearo,  
\q1 ben aↄ̃ↄ kú soruo wà nakↄ̃rɛma.  
\q1 Ǹ ma wɛ̃nda gwa ǹ fɛɛ ǹ mↄ́ ǹ dↄmalɛ!   
\q1
\v 5 N Dii Luda Zĩ̀kpɛde, Isarailinↄ Luda,  
\q1 ǹ fɛɛ ǹ wɛ́ɛ tã borii mↄ̀nↄa ń píngi.  
\q1 Ǹton bↄnkpɛɛde zaaa mↄ̀nↄ wɛ̃nda gwaro.   
\b  
\q1
\v 6 Aↄ̃è ɛara wà su uusiɛ dↄ,  
\q1 aↄ̃è likↄ̃aa zↄ̃ wɛ́tɛn,  
\q1 aↄ̃è hũ̀u kɛma lán gbɛ̃ɛnↄ bà.   
\q1
\v 7 Ǹ gwa, aↄ̃ lóu e tↄ̃ↄ,  
\q1 fɛ̃ɛ kpá ń lɛ́n,  
\q1 aↄ̃è be gbɛ̃kee e ń maaro.   
\q1
\v 8 Mpi sↄ̃ Dii, nɛɛ̀ ń yáa dↄ,  
\q1 nɛɛ̀ borii pìnↄ lalandi kɛ ń píngi.   
\b  
\q1
\v 9 Luda ma gbãa, ma wɛ́ɛ dↄnzi,  
\q1 ḿbe ma aafia'ekii ũ.   
\q1
\v 10 Luda é dↄmɛ aɛ a gbɛ̃kɛɛ guu,  
\q1 eé tó mà yↄ̃̀gↄ̃ kɛ ma zangurinↄa.   
\q1
\v 11 Dii wa sɛngbango, ǹton ń dɛdɛro,  
\q1 lɛ aↄ̃ yã tón sã ma gbɛ̃nↄnlo yãnzi.  
\q1 Ǹ tó aↄ̃ likↄ̃aa zↄ̃ ǹ ń sↄ̃ɛ kↄ̃n n gbãaao.   
\q1
\v 12 Yã kɛ̀ è bↄ ń lɛ́n nɛ́ durun yãmɛ.  
\q1 Ǹ tó aↄ̃ wadakɛna ń kũ,  
\q1 zaakɛ aↄ̃è ɛgɛɛ to, aↄ̃è gbɛ̃ ká.   
\q1
\v 13 Ǹ ń kaatɛ kↄ̃n pↄfɛ̃o,  
\q1 ǹ ń dúgu zↄ̃, aↄ̃tongↄ̃ kuu dↄro  
\q1 de aↄ̃gↄ̃ dↄ̃ ai zaa anduna lɛ́a  
\q1 kɛ̀ Ludaa e kí blee Yakubu boriinↄa.   
\b  
\q1
\v 14 Aↄ̃è ɛara wà su uusiɛ dↄ,  
\q1 aↄ̃è likↄ̃aa zↄ̃ wɛ́tɛ guu,  
\q1 aↄ̃è hũ̀u kɛ lán gbɛ̃ɛnↄ bà.   
\q1
\v 15 Aↄ̃è ligaliga wàgↄ̃ pↄ́blee wɛtɛɛ,  
\q1 tó aↄ̃ↄe kãro, aↄ̃è wii pɛ́.   
\q1
\v 16 Mapi sↄ̃, mɛ́ lɛ̀ sí n gbãaa yã musu,  
\q1 mà guda kɛ kↄngↄ n gbɛ̃kɛ yãnzi,  
\q1 zaakɛ ḿbe ma aafia'ekii ũ,  
\q1 ḿbe ma utɛkii ũ nawɛ̃akɛgurↄ.   
\b  
\q1
\v 17 Luda ma gbãaa, mɛ́ n táaki lɛ́,  
\q1 zaakɛ ḿbe ma aafia'ekii ũ,  
\q1 Luda kɛ̀ è gbɛ̃kɛɛ kɛmɛɛ.   
\c 60  
\s1 Wé zĩ̀ ble kↄ̃n Luda gbãaao  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ à zĩ̀ kà kↄ̃n Siria kɛ̀ aↄ̃ↄ kú Mɛsↄpↄtamia bùsun kↄ̃n Zoba bùsu guunↄ, ben Yoabu mↄ̀ à Ɛdↄmunↄ dɛ̀dɛ Guzurɛ Wisideen gↄ̃ↄn bↄrↄ kuri awɛɛplaa.  
\q1
\v 1 Luda, n pↄ fɛ̃̀wazi,  
\q1 n ↄ gbàrɛwazi n wa zĩnna.  
\q1 Ǹ sↄkpa ǹ aɛ dↄwa sa.   
\q1
\v 2 Ń tò wa bùsu nìgã ai à pàra.  
\q1 Ǹ ɛara ǹ tata a gbɛ̀n,  
\q1 zaakɛ à gↄ̃̀ kpámmɛ.   
\q1
\v 3 Ń tò yã zĩ'ũu sù n gbɛ̃nↄa,  
\q1 n wa kaka í gbãaao,  
\q1 ben wée tàtaatataa boo.   
\b  
\q1
\v 4 Mↄde n tuuta dↄ̀ n vĩakɛrinↄnɛ,  
\q1 lɛ aↄ̃ e wà bↄ gbɛ̃nↄ ságana lɛ́zĩ.   
\q1
\v 5 Ǹ wewala ǹ wa mì sí kↄ̃n n gã̀sã gbãaao  
\q1 lɛ wamↄwa n gbɛ̃ yenzideenↄ e wà bↄ.   
\q1
\v 6 Luda yã ò zaa a kúkiia à bè:  
\q1 Mɛ́ Sɛkɛmu kpaatɛtɛ kↄ̃n zĩ̀blena wiiio,  
\q1 mɛ́ gba da kↄ̃n Suko guzurɛo.   
\q1
\v 7 Giliada bùsu nɛ́ ma pↄ́mɛ,  
\q1 Manase boriinↄ bùsu nɛ́ ma pↄ́mɛ,  
\q1 Ɛflaimu boriinↄ bùsu nɛ́ ma mↄ̀furamɛ,  
\q1 Yudanↄ bùsu nɛ́ ma gòmɛ.   
\q1
\v 8 Mↄabunↄ bùsu nɛ́ ma ↄpipibↄmɛ,  
\q1 mɛɛ̀ ma kyatee káɛ Ɛdↄmunↄ bùsun,  
\q1 mɛɛ̀ zĩ̀blewiii dↄ Filisitininↄ bùsua.   
\b  
\q1
\v 9 Dé bé eé gɛ̃mao wɛ́tɛ bĩidee guuu?  
\q1 Dé bé eé dↄmɛ aɛ ai Ɛdↄmunↄ bùsun?   
\q1
\v 10 Luda, à dɛ ḿbe n ↄ gbàrɛwazi,  
\q1 nɛɛ̀ bↄ kↄ̃n wa zĩ̀kpɛɛnↄ dↄroo?   
\q1
\v 11 Ǹ ↄ dawa wa ibɛɛnↄ yãnzi,  
\q1 zaakɛ gbɛ̃ntee dↄnlɛ nɛ́ yã pãamɛ.   
\q1
\v 12 Wé zĩ̀ ble kↄ̃n Luda gbãaao,  
\q1 àmbe eé kìti pá wa ibɛɛnↄa.   
\c 61  
\s1 Kína aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ swã kpá ma wiipɛnazi,  
\q1 ǹ ma aduakɛna ma.   
\q1
\v 2 Kuuna zaa anduna lɛ́a ma wii pɛ̀nzi,  
\q1 kɛ̀ ma suuna lɛ̀, ben ma n sisi.  
\q1 Ǹ gámao gbɛ̀si kɛ̀ lezĩ dɛmalaa kiia.   
\q1
\v 3 Zaakɛ ḿbe ma aafia'ekii ũ,  
\q1 ma utɛki gbãaa ũ ma ibɛɛnↄ aɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Má yezi màgↄ̃ kú n ua gurↄ píngi,  
\q1 màgↄ̃ sↄtↄ n ↄru.   
\q1
\v 5 Luda, zaakɛ n lù kɛ̀ ma sɛ̀nnɛɛ mà,  
\q1 n n vĩakɛrinↄ baka kpàma.   
\b  
\q1
\v 6 Ǹ kína dↄ̃ aafiao,  
\q1 ǹ tó à ká a gurↄↄa.   
\q1
\v 7 Àgↄ̃ kpata blee n dↄ̃na guu gurↄ píngi,  
\q1 ǹ à dãkpa n gbɛ̃kɛ kↄ̃n n náanɛkɛnao yãnzi,   
\q1
\v 8 mɛ́ gbasa màgↄ̃ n táaki lɛɛ lán guu e dↄↄ nà,  
\q1 mɛ́gↄ̃ lù kɛ̀ má sɛ̀nnɛɛ fĩa boo gurↄ píngi.   
\c 62  
\s1 Ludan utɛkii ũ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda ado bé à tò ma làakari kpáɛna,  
\q1 àmbe è ma mì sí.   
\q1
\v 2 Àmbe ma gbɛ̀si ũ kↄ̃n ma mìsirio,  
\q1 mɛɛ̀ gbãa ea, mɛ́ nigã zikiro.   
\b  
\q1
\v 3 Gɛ̃̀n ũgban égↄ̃ fɛɛɛ gbɛ̃zi?  
\q1 É à nɛ lán gũ̀ kɛ̀ ɛ̀ à kpán  
\q1 ke kara zi wↄ̀kↄwↄkↄ bàn yↄ́?   
\q1
\v 4 À guna a tíla lɛ́n ée kpaakↄ̃sↄ̃,  
\q1 ɛgɛtona bé è kɛare nna.  
\q1 Eè sa maaa o gbɛ̃nɛ kↄ̃n lɛ́omɛ,  
\q1 ben eè ń ká a swɛ̃̀ guu.   
\b  
\q1
\v 5 Luda ado bé à tò ma làakari kpáɛna,  
\q1 zaakɛ àpin ma wɛ́ɛ dↄzi.   
\q1
\v 6 Àmbe ma gbɛ̀si ũ ma mìsiri ũ,  
\q1 mɛɛ̀ gbãa ea, mɛ́ nigã zikiro,   
\q1
\v 7 Ma aafia kↄ̃n ma bɛ̀ɛo è bↄ à kiiamɛ,  
\q1 àmbe ma gbɛ̀si gbãaa ũ, ma utɛkii ũ.   
\q1
\v 8 Gbɛ̃nↄ, àgↄ̃ à náanɛ kɛɛ gurↄ píngi,  
\q1 à a swɛ̃̀ wɛ̃nɛ, àmbe wa utɛkii ũ.   
\b  
\q1
\v 9 Talakanↄↄ dɛ lán lɛ́'ĩa bàmɛ,  
\q1 gbãadeenↄ e ká pↄ́ke lɛ́zĩro.  
\q1 Tó wà ń yↄ̃ kilooa,  
\q1 aↄ̃ píngi égↄ̃ dɛ fákuumɛ.   
\q1
\v 10 Àton gbɛ̃ble'ↄↄ náanɛ kɛro,  
\q1 àton ĩa dã kↄ̃n kpãi pↄ́oro.  
\q1 Tó a auziki e kↄ̃ↄ,  
\q1 àton tó a swɛ̃̀ gↄ̃ kúaro.   
\b  
\q1
\v 11 Yã mɛ̀n doon Ludaa ò,  
\q1 yã mɛ̀n plaaa kɛ̀nↄn má mà:  
\q1 Luda, ḿbe ń gbãaa vĩ,   
\q1
\v 12 Dii, ḿbe ń gbɛ̃kɛɛ vĩ,  
\q1 ben nɛɛ̀ fĩa bo baadenɛ a yãkɛnaa.   
\c 63  
\s1 Luda nidɛna  
\d Lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà gurↄↄ kɛ̀ à kú Yuda gbáan.  
\q1
\v 1 Luda, ḿbe ma Luda ũ,  
\q1 mɛ́ɛ n wɛ́ɛ wɛtɛɛ,  
\q1 ma ninii yenzi, mɛ́ɛgↄ̃ lugaanzi  
\q1 lán tↄↄtɛ kori kɛ̀ ye ízi bà.   
\q1
\v 2 Ma n e n kúkiin,  
\q1 ma wɛ́ɛ sì n gbãa kↄ̃n n gakuiolɛ.   
\q1
\v 3 Zaakɛ n gbɛ̃kɛɛ maamɛ dɛ wɛ̃̀ndila,  
\q1 n sáabukpana égↄ̃ kú ma lɛ́n.   
\q1
\v 4 Mɛ́gↄ̃ n tↄ́ kpaa ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n,  
\q1 mɛ́ ↄ sɛ́ musu mà n sísi.   
\q1
\v 5 Ma nↄ̀sɛ é kã lán wè pↄ́ maaa ble wà kã nà,  
\q1 n táakilɛna égↄ̃ kú ma lɛ́n kↄ̃n gudakɛnao.   
\q1
\v 6 N yã è dↄmagu ma daɛkiia,  
\q1 mɛɛ̀ laasuu lɛ́nzi gwãavĩ.   
\q1
\v 7 Ma sↄtↄna n ↄru, mɛ́ɛ lɛ̀ sii,  
\q1 zaakɛ ḿbe ma dↄnlɛri ũ.   
\q1
\v 8 Ma ninii namma,  
\q1 ń ma kũna n ↄplaan.   
\b  
\q1
\v 9 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma wɛɛnↄ é kaatɛ,  
\q1 aↄ̃é gɛ̃ tↄↄtɛn.   
\q1
\v 10 Luda é tó wà ń dɛdɛ kↄ̃n fɛ̃ɛdaao,  
\q1 aↄ̃é gↄ̃ gbɛ̃ngboonↄ pↄ́blee ũ.   
\q1
\v 11 Kína sↄ̃ é pↄnnaa kɛ kↄ̃n Ludao.  
\q1 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è be wà sì kↄ̃n Ludaonↄ é à sáabu kpá,  
\q1 ɛgɛdeenↄ sↄ̃ lɛ́ égↄ̃ nakↄ̃ana.   
\c 64  
\s1 Ǹ ma sí gbɛ̃ zaaanↄ ↄzĩ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ ma m̀bna ma,  
\q1 ǹ ma bↄ ma ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃ↄe vĩa daamaziinↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 2 Ǹ ma utɛ gbɛ̃ zaaa kɛ̀ aↄ̃ lɛ́ kpàkↄ̃sↄ̃maziinↄnɛ,  
\q1 zaakɛri zↄkadee pìnↄ.   
\b  
\q1
\v 3 Aↄ̃è ń lɛ́ lɛ́ kɛ lán fɛ̃ɛdaa bà,  
\q1 yã pãsĩnↄ è bↄ ń lɛ́n lán kà sɛwɛɛdee bà.   
\q1
\v 4 Aↄ̃è taarisaidee dãdã lɛ wà à pá,  
\q1 aↄ̃è à pá kãndo, vĩa è ń kũro.   
\b  
\q1
\v 5 Aↄ̃è kↄ̃ yĩpa wà da zaakɛna guu,  
\q1 aↄ̃è bàkpakpannɛna gusaɛ yã gↄ̃gↄ̃  
\q1 aↄ̃è be: Gbɛ̃ke é wa ero.   
\q1
\v 6 Aↄ̃è zaakɛna yã gↄ̃gↄ̃ wà be,  
\q1 yã kɛ̀ wa à lɛ́ kpàkↄ̃sↄ̃ bↄɛzina.  
\q1 Gbɛ̃ntee nↄ̀sɛguuyãnↄ asii bíta.   
\b  
\q1
\v 7 Mↄde Luda é ń pá kào,  
\q1 eé ń kɛ̃nna kãndo.   
\q1
\v 8 Eé tó yã kɛ̀ aↄ̃ↄ ò wí ń musu,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ ń é píngi égↄ̃ mì kɛ degũdegũ wà be taalɛ.   
\b  
\q1
\v 9 Vĩa é baade píngi kũ,  
\q1 aↄ̃é Luda yãkɛnanↄ tↄ̃kɛ̃,  
\q1 aↄ̃égↄ̃ yã kɛ̀ à kɛ̀nↄ laasuu lɛɛ.   
\q1
\v 10 Gbɛ̃ maaanↄ, àgↄ̃ pↄnnaa kɛɛ Dii guu à nazi,  
\q1 nↄ̀sɛpuradeenↄ, àgↄ̃ à táaki lɛɛ á píngi.   
\c 65  
\s1 Bori píngi wɛ́ɛ dↄ Ludazi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, à kↄ̃ sìo wà n táaki lɛ́ Zayↄn,  
\q1 wà lù kɛ̀ wà sɛ̀nnɛɛnↄ fĩa bo.   
\q1
\v 2 Mmↄn kɛ̀ nɛɛ̀ aduakɛna ma,  
\q1 n kiian bori píngi é sun.   
\q1
\v 3 Wa yã zaaanↄ wa fu,  
\q1 ben n wa taarinↄ kɛ̃̀we.   
\q1
\v 4 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ ń sɛ̀ n gɛ̃o n ua ũ.  
\q1 N kpɛ́ pↄ́ maaanↄ mↄ̀wa,  
\q1 n kpɛ́ kɛ̀ kú adona pì.   
\q1
\v 5 Nɛɛ̀ wewala kↄ̃n yã maa naasideenↄ, Luda wa Mìsiri.  
\q1 Andunalɛzɛkideenↄ kↄ̃n ísiabaadeenↄ wɛ́ɛ dↄnzi ń píngi.   
\b  
\q1
\v 6 N gbãaa dànla,  
\q1 n kpiiinↄ kɛ̀ kↄ̃n n ikoo.   
\q1
\v 7 Nɛɛ̀ ísia kↄ̃n a sↄ̃nↄ kĩi kpáɛ,  
\q1 nɛɛ̀ boriinↄ zↄka yãańnɛ.   
\q1
\v 8 N dabuyãnↄ è swɛ̃̀ kɛ̃  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú zaa tↄↄtɛlɛanↄn,  
\q1 wè guda dↄmma zaa ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa  
\q1 kↄ̃n a gɛ̃kpɛn kpaao.   
\b  
\q1
\v 9 Nɛɛ̀ làakari dↄ andunaa, nɛɛ̀ à gba í,  
\q1 nɛɛ̀ taaki ká tↄↄtɛnɛ, n swaanↄↄ pa kↄ̃n ío,  
\q1 nɛɛ̀ tó blɛwɛɛ kɛ, zaakɛ lɛn ń dìɛ lɛ.   
\q1
\v 10 Nɛɛ̀ í dagula ai búgbarunↄ pa,  
\q1 nɛɛ̀ guunↄ foo fↄ̃ kↄ̃n louo,  
\q1 nɛɛ̀ aubarika da pↄ́ kɛ̀ bↄ̀ɛnↄn.   
\q1
\v 11 Nɛɛ̀ aubarika da burazĩin wɛ̃̀ kↄ̃n wɛ̃̀o,  
\q1 blɛ nↄ́sidee è kwɛ́ɛ n tuuban.   
\q1
\v 12 Pↄ́dãdãkiinↄ sɛ̃̀ lá bↄ̀rↄ kù sɛ̃̀tɛ,  
\q1 sĩ̀sĩnↄ pↄnnaa dà uta ũ.   
\q1
\v 13 Pↄ́kãdeenↄ dàgula ń dãdãkiinↄa,  
\q1 blɛwɛɛ dàgula sĩ̀sĩgɛɛzi.  
\q1 Wèe pↄnna wii lɛɛ, wèe lɛ̀ sii.   
\c 66  
\s1 Luda sáabukpana  
\q1
\v 1 Anduna gbɛ̃ píngi,  
\q1 à guda dↄ Diia.   
\q1
\v 2 À lɛ̀ sí à tↄ́ gakuikɛɛ musu,  
\q1 à à táaki lɛ́ à à tↄ́ bↄ.   
\q1
\v 3 À be Ludanɛ: N yãkɛnanↄↄ naasi vĩ,  
\q1 n gbãa bíta è tó n ibɛɛnↄ na ń sàsaa.   
\q1
\v 4 Anduna píngi è kúɛnnɛ,  
\q1 aↄ̃è n táaki lɛ́ wà n tↄ́ bↄ.   
\b  
\q1
\v 5 À mↄ́ à Luda yãkɛnanↄ gwa,  
\q1 yã kɛ̀ à kɛ̀ gbɛ̃nteenↄnɛ naasi vĩ.   
\q1
\v 6 À ísiaa lì gukori ũ,  
\q1 aↄ̃ swaa bikũ̀ kɛ̀sɛ.  
\q1 Wà pↄnnaa kɛ à yã musu.   
\q1
\v 7 Ègↄ̃ kí blee kↄ̃n a gbãaao gurↄ píngi,  
\q1 à wɛ́ɛ ègↄ̃ kú boriinↄa.  
\q1 Swãgbãadeenↄ tón dↄkɛoro.   
\b  
\q1
\v 8 Boriinↄ, à wa Luda sáabu kpá,  
\q1 à táakilɛna gↄ̃ kú a lɛ́n.   
\q1
\v 9 À wa wɛ̃̀ndi dã̀kpawe,  
\q1 èe tó wa gbá sàtaro.   
\q1
\v 10 Luda, zaakɛ n wa yↄ̃ n wa gwa,  
\q1 n wa baasa lán kondogi bà.   
\q1
\v 11 N wa ka kpɛ́siaan,  
\q1 n aso tìisi dìwe wa kpɛɛ.   
\q1
\v 12 Ń tò wà dìwa lán sↄ̃ bà,  
\q1 wa wɛ́ɛ tɛ́ mà, í dàwala,  
\q1 ben n mↄwao gunnamana guu.   
\b  
\q1
\v 13 Mɛ́ mↄ́ n ua mà sa'opↄ kɛ̀ wè ká tɛ́n à tɛ́ kũ o,  
\q1 mɛ́ lù kɛ̀ má sɛ̀nnɛɛnↄ fĩa bonnɛ,   
\q1
\v 14 yã kɛ̀ bↄ̀ ma lɛ́n ma nawɛ̃akɛgurↄ.   
\q1
\v 15 Mɛ́ saa omma kↄ̃n pↄ́ mɛ̀kpananↄ,  
\q1 mɛ́ sãkaronↄ kpatannɛ,  
\q1 mɛ́ n gbãgbã kↄ̃n zùswareenↄ kↄ̃n blèkofĩinↄo.   
\b  
\q1
\v 16 Amↄa kɛ̀ á Luda vĩa vĩinↄ,  
\q1 à mↄ́ à ma a píngi,  
\q1 mɛ́ yã kɛ̀ à kɛ̀mɛɛ oare.   
\q1
\v 17 Ma wii pɛ̀zi,  
\q1 à táakilɛna da ma lɛ́n.   
\q1
\v 18 Tó ma yã zaaa dà ma swɛ̃̀n,  
\q1 lɛ Dii gì ma yã mazi.   
\q1
\v 19 Mↄde à ma yã mà,  
\q1 ben à ma aduakɛna sì.   
\q1
\v 20 Aubarikadeen Luda ũ,  
\q1 èe gí ma aduakɛna maziro,  
\q1 èe gímɛ a gbɛ̃kɛɛoro.   
\c 67  
\s1 Aubarika gbekana Ludaa  
\d Lɛ̀ kɛ̀ wè sí kↄ̃n mↄrↄnↄo.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ wa wɛ̃nda gwa,  
\q1 ǹ n uu werewa ǹ aubarika dawagu,   
\q1
\v 2 lɛ anduna gbɛ̃nↄ gↄ̃ n zɛ́ dↄ̃,  
\q1 bori píngi dↄ̃ lán nɛɛ̀ gbɛ̃ mì sí nà.   
\b  
\q1
\v 3 Wà n táaki lɛ́ Luda,  
\q1 baade píngi n táaki lɛ́.   
\q1
\v 4 Boriinↄ pↄnnaa kɛ à guda kɛ,  
\q1 zaakɛ nɛɛ̀ yãkpaɛ kɛ kↄ̃n gbɛ̃nↄ a zɛ́a,  
\q1 nɛɛ̀ dↄ anduna boriinↄnɛ aɛ.   
\b  
\q1
\v 5 Wà n táaki lɛ́ Luda,  
\q1 baade píngi n táaki lɛ́,   
\q1
\v 6 gbasa tↄↄtɛ blɛɛ kɛ,  
\q1 Luda wa Luda é aubarika dawagu.   
\q1
\v 7 Luda é aubarika dawagu,  
\q1 anduna lɛzɛkideenↄ é vĩa kɛnɛ ń pingi.   
\c 68  
\s1 Luda bítakɛɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda é fɛɛ, à ibɛɛnↄ é fãakↄ̃a,  
\q1 à zangurinↄ é bàa lɛ́nɛ.   
\q1
\v 2 Lán tɛ́sukpɛ è gɛ̃ kↄ̃n ĩao nà,  
\q1 ǹ tó aↄ̃ gɛ̃tɛ lɛ.  
\q1 Lán zↄ́sa è yↄ́ nà tɛ́ saɛ,  
\q1 zaakɛrinↄ é kaatɛ Luda aɛ lɛ.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃ maaanↄ sↄ̃ pↄnnaa kɛ,  
\q1 aↄ̃ yáa dↄ Luda aɛ,  
\q1 aↄ̃ vĩvĩ kↄ̃n pↄnna bítao.   
\b  
\q1
\v 4 À lɛ̀ sí Ludanɛ à lɛ́ maa,  
\q1 à di ludambɛ luguua, à à tↄ́ bↄ,  
\q1 à tↄ́n Dii, à pↄnna wii pɛ́ à aɛ.   
\q1
\v 5 Kuuna a kpɛ́ kɛ̀ kú adona guu,  
\q1 Luda nɛ́ tonɛnↄ demɛ,  
\q1 gyaanↄnↄ zɛnyodeemɛ.   
\q1
\v 6 Luda è bɛɛ kɛ gbɛ̃ kɛ̀ gbɛ̃ vĩroonɛ,  
\q1 è pisinanↄ bↄɛ à ń da nnamanan,  
\q1 swãgbãadeenↄ sↄ̃ égↄ̃ kú gukori guumɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Luda, kɛ̀ n dↄ n gbɛ̃nↄnɛ aɛ,  
\q1 gurↄↄ kɛ̀ n táa òńyo gbáan,   
\q1
\v 8 tↄↄtɛ nìgãnigã, ludambɛɛ lou gbàrɛ n aɛ,  
\q1 mmↄn kɛ̀ n yã ò Sinai kpiii musu aɛ,  
\q1 Luda, Isarailinↄ Luda.   
\b  
\q1
\v 9 Luda, ń tò mↄdↄ kpà ń bùsua kↄ̃sↄ̃kↄ̃sↄ̃,  
\q1 n n gbɛ̃ kpasananↄ gbà gbãaa.   
\q1
\v 10 N gbɛ̃nↄ vɛ̃̀ɛ à guu, Luda,  
\q1 ben n wɛ̃ndadeenↄ gbà pↄ́ n maakɛɛ yãnzi.   
\b  
\q1
\v 11 Dii yã ò,  
\q1 ben nↄgbɛ̃nↄ gↄ̃̀ à baarukparinↄ ũ pari.   
\q1
\v 12 Kínanↄ kↄ̃n ń zĩ̀kpɛɛnↄↄ e bàa lɛɛ kpakpaa,  
\q1 nↄgbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ gↄ̃̀ bɛɛnↄↄ e ń pↄ́nↄ kpaatɛtɛ.   
\q1
\v 13 Baa kɛ̀ a daɛ kpàsa gura,  
\q1 kondogi í kú ma pↄ̃tɛ̃ɛ dɛ̀bɛnↄa,  
\q1 à kãnↄↄ e tɛ́ kɛɛ lán vura bà.   
\q1
\v 14 Kɛ̀ Gbãapingide kínanↄ fã̀akↄ̃a,  
\q1 aↄ̃ kwɛ̀ Zalamↄ kpiiia lán lougbɛ bà.   
\b  
\q1
\v 15 Basã kpiii gakui vĩ,  
\q1 Basã kpii mìsↄ̃ntɛ̃nↄↄ pari.   
\q1
\v 16 Amↄa kpii mìsↄ̃ntɛ̃nↄ,  
\q1 bↄ́yãnzin ée kpiii kɛ̀ Ludaa sɛ̀  
\q1 a kíblekii ũu gwaa nↄ̀sɛgↄ̃aanↄozi?  
\q1 Gwen Dii égↄ̃ kún gurↄ píngi.   
\q1
\v 17 Luda sↄ̃goronↄↄ lɛ́ vĩro,  
\q1 à kà bↄrↄ lɛo ũgbangba.  
\q1 Dii bↄ̀o zaa Sinai,  
\q1 à mↄ̀ à pìta a guu kɛ̀ kú adonan.   
\q1
\v 18 N fɛɛ n ta musu dↄna zĩ̀zↄnↄnɛ aɛ,  
\q1 n gbaa sì gbɛ̃nↄa ai kↄ̃n swãgbãadeenↄ,  
\q1 ben n vɛ̃ɛ gwe, Dii Luda.   
\b  
\q1
\v 19 Aubarikadeen Dii Luda wa mìsiri ũ,  
\q1 àmbe ègↄ̃ wa asoonↄ sɛna lán guu e dↄↄ nà.   
\q1
\v 20 Wa Luda nɛ́ Luda kɛ̀ è ń mì símɛ,  
\q1 Dii Luda bé è wa bↄ gaa lɛ́zĩ.   
\b  
\q1
\v 21 Luda é a ibɛɛnↄ mì wíwińnɛ,  
\q1 gbɛ̃ntee mìkpɛ̃ɛ kãdee kɛ̀ aↄ̃ↄ tɛ́ ń durun-onↄ.   
\q1
\v 22 Dii bè: Mɛ́ ń bↄɛ Basã bùsun,  
\q1 mɛ́ ń bↄɛ ísia lↄ̀n,   
\q1
\v 23 lɛ à a gbá ya a ibɛɛnↄ arun,  
\q1 a gbɛ̃ɛnↄ é nɛ́nɛ máɛn wà ń baka ble.   
\b  
\q1
\v 24 Luda, wa n gbɛ̃nↄ è aↄ̃ↄ tɛ́tɛkↄ̃zi,  
\q1 ma Luda ma Kína, aↄ̃ↄe mↄↄ n kúkiia.   
\q1
\v 25 Lɛ̀sirinↄↄ tɛ́ aɛ, batanↄↄ tɛ́ ń kpɛɛ,  
\q1 nↄkparɛ sɛ̃gɛ̃sɛ̃gɛ̃parinↄↄ tɛ́ ń gura.   
\q1
\v 26 À Luda tↄ́ bↄ pari kakↄ̃ana guu,  
\q1 à Dii sáabu kpá amↄa Isaraili boriinↄ.   
\q1
\v 27 Nɛ́ zãade Bɛyãmi boriinↄ bé aↄ̃ↄ tɛna aɛ gwe,  
\q1 beee gbɛra Yuda kínɛnↄ kↄ̃n ń gbɛ̃nↄ  
\q1 kↄ̃n Zɛbuluni bori kínɛnↄ  
\q1 kↄ̃n Nafatali bori kínɛnↄo.   
\b  
\q1
\v 28 Luda, ǹ n gbãaa ↄdↄawe,  
\q1 Luda, ǹ bↄ kↄ̃n n gbãaa kɛ̀ ń ↄ̀dↄawe yãao.   
\q1
\v 29 Kínanↄ é mↄ́nnɛ kↄ̃n ń gbaanↄ  
\q1 n kpɛ́ kɛ̀ kú Yerusalɛmu yãnzi.   
\q1
\v 30 Ǹ kpãkɛ̃ Igipiti ítɛnↄbↄzi,  
\q1 ǹ pata boriinↄ zùswareenↄa kↄ̃n ń gbɛ̃nↄo.  
\q1 Ǹ kondogi gò tↄ̃ḿma,  
\q1 ǹ gbɛ̃ kɛ̀ zĩ̀kana è kɛńnɛ nnaanↄ fãakↄ̃a.   
\q1
\v 31 Igipitinↄ é zĩ̀rinↄ gbarɛmma,  
\q1 Etiopianↄ é ↄ dↄnzi, Luda.   
\b  
\q1
\v 32 Anduna kpatablerinↄ, à lɛ̀ sí Ludanɛ,  
\q1 à Dii táaki lɛ́,   
\q1
\v 33 àmↄ kɛ̀ à di ludambɛɛ kɛ̀ kuu zaa ziziia.  
\q1 À ma, èe pũtãa gbãngbãn.   
\q1
\v 34 À Luda gbãaa kpàakpa kɛ,  
\q1 wà à bítakɛɛ dↄ̃ Isarailinↄa,  
\q1 à gbãaa kú ludambɛ puraan.   
\q1
\v 35 Luda, ń naasi vĩ n kúkiia,  
\q1 Isarailinↄ Luda è gbãaa kↄ̃n ikoo kpá a gbɛ̃nↄa.  
\b  
\q1 Aubarikadeen Luda ũ!   
\c 69  
\s1 Wɛ́ɛtãmma guu aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ ma mì sí,  
\q1 zaakɛ í ma kũ ma waalɛ.   
\q1
\v 2 Foo e ma mↄↄ ma ka zã̀,  
\q1 kɛ̀sɛpɛkii kuuro,  
\q1 ma kpaɛ í lↄ̀n,  
\q1 ísↄ̃ e ma blee.   
\q1
\v 3 Ma wii lɛ̀ ma kpasa,  
\q1 ma kòto nàɛ,  
\q1 ma wɛ́ɛ dↄ̀ ma Ludazi  
\q1 ai ma wɛ́ɛ kɛ̀ yↄ̀ↄↄ.   
\q1
\v 4 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zàmagu pãanↄↄ  
\q1 pari dɛ ma mìkãnↄla.  
\q1 Ma ibɛɛnↄↄ lɛ́ vĩro,  
\q1 aↄ̃ↄ yezi wà ma dɛ pↄ́ke wíńnɛ sai.  
\q1 Pↄ́ kɛ̀ mɛ́ɛ à kpãi oroon  
\q1 aↄ̃ bè mà i mà kpáḿma.   
\b  
\q1
\v 5 Luda, ń ma yↄ̃nkↄyãnↄ dↄ̃,  
\q1 ma taarinↄↄ utɛnannɛro.   
\q1
\v 6 Dii Luda Zĩ̀kpɛde,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ dↄnziinↄ  
\q1 ǹton tó wí ń kũ ma yãnziro.  
\q1 Isarailinↄ Luda,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è n kii wɛtɛnↄ  
\q1 ǹton tó aↄ̃ tↄ́ yaka ma yãnziro.   
\q1
\v 7 Zaakɛ n yãnzin mɛ́ɛ mɛnaa kↄ̃n sↄ̃sↄ̃ozi,  
\q1 ben wí gɛ̃̀ ma wɛ́ɛn   
\q1
\v 8 Ma gↄ̃ gbɛ̃ zĩ̀tↄ ũ ma gbɛ̃nↄ tɛ́,  
\q1 ma gↄ̃ gbɛ̃ miradodee ũ ma da bɛdeenↄ tɛ́.   
\q1
\v 9 N ua yã ma kũ gbãa maamaa,  
\q1 gbɛ̃nↄ dↄkɛnanyo gↄ̃̀mɛ.   
\q1
\v 10 Tó ma lɛ́ yì pↄsiaa guu,  
\q1 wègↄ̃ ma sↄ̃sↄ̃ↄ.   
\q1
\v 11 Tó ma pↄsia utanↄ fĩ̀fĩma,  
\q1 wègↄ̃ ma faboomɛ.   
\q1
\v 12 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ vɛ̃ɛna gãalɛnↄ è ma pe,  
\q1 ígbãamirinↄ è lɛ̀ damao.   
\b  
\q1
\v 13 Mↄde tó à gↄ̃̀ ma yãnzi, Dii,  
\q1 ḿbe mɛ́gↄ̃ wɛ́ɛ kɛɛmma a gurↄↄa.  
\q1 Ǹ wemala Luda n gbɛ̃kɛ bíta yãnzi,  
\q1 ǹ ma mì sí yãpura.   
\q1
\v 14 Ǹ ma bↄ foon,  
\q1 ǹton tó mà vlɛ̃ɛnlo.  
\q1 Ǹ ma bↄ í lↄ̀n,  
\q1 ǹ ma sí ma zangurinↄa.   
\q1
\v 15 Ǹton tó ísↄ̃ ma blero,  
\q1 ǹton tó mà kpáɛ í lↄ̀nlo,  
\q1 ǹton tó wɛ̀ɛ tatamalɛro.   
\q1
\v 16 Ǹ wemala Dii, zaakɛ n gbɛ̃kɛɛ maa,  
\q1 ǹ aɛ dↄma n sùu bíta guu.   
\q1
\v 17 Ǹton mìkpɛɛ zu n zↄ̀blerinɛro,  
\q1 ǹ wemala kpakpaa,  
\q1 zaakɛ ma gↄ̃ kagurakɛna.   
\q1
\v 18 Ǹ sↄ̃mazi ǹ ma mì sí,  
\q1 ǹ ma faaba kɛ ma ibɛɛnↄ yãnzi.   
\b  
\q1
\v 19 Ń ma sↄ̃sↄ̃na dↄ̃  
\q1 kↄ̃n ma wídammao kↄ̃n ma kpɛbↄnao,  
\q1 nɛ́ɛ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ma kũna yãonↄ ee.   
\q1
\v 20 Sↄ̃sↄ̃na ma swɛ̃̀ zↄ̃̀, ma gↄ̃ gbãaa sai,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ eé ma wɛ̃nda gwaan má wɛ̀tɛ, mɛ́ɛ ero,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ eé ma nↄ̀sɛ kpáɛmɛɛn ma wɛ́ɛ dↄ̀zi, à kuuro.   
\q1
\v 21 Aↄ̃ ɛ̃zɛ̃ zaaa kàmɛ pↄ́bleen,  
\q1 kɛ̀ ímii ma dɛ, aↄ̃ wɛ̃ kpã̀kpãa kpàma ma mi.   
\b  
\q1
\v 22 Aↄ̃ zĩbaakɛna gↄ̃ńnɛ takutɛɛ ũ  
\q1 à ń kũ à yã lúńnɛ.   
\q1
\v 23 Aↄ̃ wɛ́ɛ sisi lɛ aↄ̃ton guu ero,  
\q1 aↄ̃ wó gↄ̃ kokona.   
\q1
\v 24 Ǹ n pɛ̃tɛ̃ pitaḿma,  
\q1 ǹ n pↄfɛ̃ pãsĩ pisiḿma.   
\q1
\v 25 Aↄ̃ bɛɛ gↄ̃ bɛzĩ ũmɛ,  
\q1 aↄ̃ gbɛ̃ke tóngↄ̃ kuu lɛ à vɛ̃ɛ ń kpɛ́n dↄro.   
\q1
\v 26 Zaakɛ aↄ̃è wɛ́ɛ tã gbɛ̃ kɛ̀ n ń lɛ́nↄa,  
\q1 aↄ̃è gbɛ̃ kɛ̀ n ń kari kɛ̀nↄ wãwã yã o.   
\q1
\v 27 Ǹ ń yã píngi taari dińnɛ,  
\q1 aↄ̃ baka tóngↄ̃ kú n mìsina guuro.   
\q1
\v 28 Ǹ ń tↄ́ gogo wɛ̃̀ndi takada guu,  
\q1 lɛ aↄ̃ tↄ́ tóngↄ̃ kú kↄ̃n gbɛ̃ maaanↄ tↄ́oro.   
\b  
\q1
\v 29 Luda, má kú wãwãa guu kↄ̃n yã'ↄ̃ammao,  
\q1 ǹ ma sɛ́ lezĩ lɛ mà bↄ aafia.   
\b  
\q1
\v 30 Mɛ́ Luda tↄ́ bↄ lɛ̀sina guu,  
\q1 mɛ́ à sáabu kɛ mà à tↄ́ sɛ́ lezĩ.   
\q1
\v 31 Beee é ká Diinɛ dɛ sa'ona kↄ̃n zùola,  
\q1 baa zùsware kobadee.   
\q1
\v 32 Takaasideenↄ é e aↄ̃ pↄnnaa kɛ,  
\q1 a Luda kiwɛtɛrinↄ égↄ̃ wɛ̃̀ndi vĩ.   
\q1
\v 33 Zaakɛ Dii è wɛ̃ndadeenↄ yã ma,  
\q1 è kya ká a gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ dɛ zĩ̀zↄ ũunↄnlo.   
\b  
\q1
\v 34 À à táaki lɛ́ musu kↄ̃n tↄↄtɛo,  
\q1 ísia kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kú à guunↄ píngi.   
\q1
\v 35 Zaakɛ Luda é Zayↄn mì sí,  
\q1 eé ɛara à Yuda wɛ́tɛnↄ káɛ,  
\q1 à gbɛ̃nↄ é vɛ̃ɛn ń pↄ́ ũ.   
\q1
\v 36 À zↄ̀bleri nɛ́nↄ bé wégↄ̃ vĩ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ye à tↄ́ nnaazinↄ égↄ̃ kún.   
\c 70  
\s1 Wiipɛna mìsirizi  
\r (Saa 40:14-18)  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 N yã nna Luda, ǹ ma mì sí,  
\q1 Dii, ǹ kɛ kpakpaa ǹ mↄ́ ǹ dↄmalɛ.   
\q1
\v 2 Ǹ tó wí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ma wɛɛ wà ma dɛɛnↄ kũ,  
\q1 aↄ̃ ń mì pɛ́ɛ.  
\q1 Ǹ tó gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ yezi mà mↄ́nzi eenↄ kpɛɛ li,  
\q1 aↄ̃ uu yãkↄ̃tɛ.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è bemɛ taalɛ taalɛɛnↄ,  
\q1 ǹ tó aↄ̃ ɛara kↄ̃n wíyão.   
\q1
\v 4 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe n kii wɛtɛɛnↄ pↄↄ kɛmma nna aↄ̃ yáa dↄ.  
\q1 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ye n mìsinazinↄ gↄ̃ bee Luda bíta.   
\b  
\q1
\v 5 Takaaside wɛ̃ndadeen ma ũ,  
\q1 Luda, ǹ kɛ kpaa.  
\q1 Ḿbe ma dↄnlɛri ũ kↄ̃n ma mìsirio,  
\q1 Dii, ǹton gì kɛro.   
\c 71  
\s1 Mare ìsi aduakɛna  
\q1
\v 1 Dii, ḿbe ma nanzi,  
\q1 ǹton tó wí ma kũ zikiro.   
\q1
\v 2 Ǹ ma bↄ ǹ ma mì sí n maakɛna yãnzi,  
\q1 ǹ swã kpámazi ǹ ma faaba kɛ.   
\q1
\v 3 Ǹgↄ̃ dɛ ma utɛki gbɛ̀ kɛ̀ mɛ́gae gá utɛn ũ.  
\q1 Ń dìɛ ǹ ma mì sí,  
\q1 zaakɛ ma gbɛ̀si kↄ̃n ma zɛki gbãaaon n ũ.   
\q1
\v 4 Ma Luda, ǹ ma bↄ zaakɛrinↄ ↄzĩ,  
\q1 ǹ ma si gbɛ̃ zaa pãsĩnↄa.   
\b  
\q1
\v 5 Ḿbe ma wɛ́ɛ dↄnzi, Dii Luda,  
\q1 ḿbe má n náanɛkɛna zaa ma gↄ̃kparɛkɛgurↄ.   
\q1
\v 6 Ma gbãa èmma zaa ma igurↄ,  
\q1 ḿbe n ma bↄ ma da gbɛɛɛn.  
\q1 N táakin mɛɛ̀gↄ̃ lɛɛ.   
\q1
\v 7 Ma kuuna dɛ yãbↄnsaɛ ũ gbɛ̃nↄnɛ pari,  
\q1 zaakɛ ḿbe ma utɛki gbãaa ũ.   
\q1
\v 8 N táakilɛna ègↄ̃ da ma lɛ́n,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ n maakɛɛ boo kↄngↄ kↄ̃n uusiɛo.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹton ma tón ma zikũkɛɛ yãnziro,  
\q1 ǹton ma zĩnna ma gbãa yãana yãnziro.   
\q1
\v 10 Zaakɛ ma ibɛɛnↄↄ e ma pee,  
\q1 ma wɛdɛrinↄↄ e lɛ́ kpaakↄ̃sↄ̃mazi ma wɛ̃̀ndi bↄna yãnzi.   
\q1
\v 11 Aↄ̃ bè: Luda gìzimɛ nɛ́, wà pɛ́a wà kũ,  
\q1 gbɛ̃ke kuu kɛ̀ à à mì síro.   
\q1
\v 12 Luda, ǹton kɛmao zã̀ro,  
\q1 ma Luda, ǹ kɛ kpaa ǹ mↄ́ ǹ dↄmalɛ.   
\b  
\q1
\v 13 Ǹ tó wí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe yã diimaanↄ kũ  
\q1 lɛ aↄ̃ kaatɛ,  
\q1 ǹ tó sↄ̃sↄ̃ da gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe wɛ́ɛ tãmaanↄla  
\q1 lɛ aↄ̃ tↄ́ yaka.   
\b  
\q1
\v 14 Mapi sↄ̃, ma wɛ́ɛ égↄ̃ dↄnzi,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n táaki lɛɛ màgↄ̃ gaa.   
\q1
\v 15 N maakɛna égↄ̃ da ma lɛ́n gurↄ píngi  
\q1 kↄ̃n n mìsina kɛ̀ má à lɛ́ dↄ̃rooo.   
\q1
\v 16 Mɛ́ mↄ́ mà n gbãabitakɛyãnↄ o, Dii Luda,  
\q1 n mɛ̀n do maakɛɛn mɛ́ à kpàakpa kɛ gbɛ̃nↄnɛ.   
\q1
\v 17 N yã dàmɛ zaa ma gↄ̃kparɛkɛgurↄ,  
\q1 Luda, ai tia mɛ́ɛ n yãbↄnsaɛnↄ oo.   
\q1
\v 18 Baa kɛ̀ ma zi kũ̀, ma mìkã pura,  
\q1 ǹton ma tónlo, Luda,  
\q1 lɛ mà e mà n gbãaa tↄ̃kɛ̃ tiadeenↄnɛ,  
\q1 mà n gbãakɛyã da gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe fɛɛnↄnɛ ń píngi.   
\b  
\q1
\v 19 Luda, n maakɛna zↄ̃̀ sↄsↄnɛnↄa,  
\q1 n yã bíta kɛ̀, dén weé lɛ́kↄ̃zinyo?   
\q1
\v 20 Ń tò nawɛ̃a pãsĩ ma le paripari,  
\q1 mↄde nɛ́ ɛara ǹ ma gba wɛ̃̀ndi dↄ,  
\q1 nɛ́ ɛara ǹ ma bↄ tↄↄtɛ guu.   
\q1
\v 21 Nɛ́ ma bɛ̀ɛ kaaramɛ,  
\q1 nɛ́ ɛara ǹ ma làakari kpáɛmɛ dↄ.   
\q1
\v 22 Ma Luda, mɛ́ n sáabu kpá  
\q1 kↄ̃n mↄrↄo n náanɛkɛɛ yãnzi.  
\q1 Isarailinↄ Luda kɛ̀ ń kú adona,  
\q1 mɛ́ n táaki lɛ́ kↄ̃n kungidio.   
\q1
\v 23 Guda égↄ̃ dↄ ma lɛ́n,  
\q1 mamↄma kɛ̀ n ma mì sì mɛ́ n táaki lɛ́.   
\q1
\v 24 Mɛ́gↄ̃ n yãmaakɛna oo gurↄ píngi,  
\q1 zaakɛ wí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ ma wɛtɛ zaaaonↄ kũ̀,  
\q1 aↄ̃ gↄ̃̀ kↄ̃n bídio.   
\c 72  
\s1 Aduakɛna kínanɛ  
\d Sulemanu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, ǹ dada kínanɛ à yãkpaɛ kɛ kↄ̃n yãpuraao,  
\q1 ǹ tó kínɛ yã maaa kɛ lán nɛɛ̀ kɛ nà,   
\q1
\v 2 lɛ à dↄ n gbɛ̃nↄnɛ aɛ a zɛ́a,  
\q1 à yã gↄ̃gↄ̃ talakanↄnɛ súusu,   
\q1
\v 3 kpiiinↄ é gbasa wà mↄ́ gbɛ̃nↄnɛ kↄ̃n aafiao,  
\q1 sĩ̀sĩnↄ é tó aↄ̃gↄ̃ kú nnamana guu.   
\q1
\v 4 Kína é tó yã bↄ kↄ̃n talakanↄo nna,  
\q1 eé takaaside nɛ́nↄ mì sí,  
\q1 eé gbãamↄnnɛrinↄ dúgu zↄ̃.   
\b  
\q1
\v 5 Eégↄ̃ kuu lán ↄfãntɛ̃ ègↄ̃ kuu nà,  
\q1 lán mↄvura ègↄ̃ kuu nà wɛ̃̀ kↄ̃n wɛ̃̀o.   
\q1
\v 6 Eégↄ̃ dɛ lán loumana buraa bà,  
\q1 lán mↄdↄ kɛ̀ è kpá tↄↄtɛa bà.   
\q1
\v 7 Gbɛ̃ maaanↄ é ↄ tá a gurↄↄa,  
\q1 nnamana égↄ̃ bíta ai mↄↄ tóngↄ̃ kuu dↄro.   
\b  
\q1
\v 8 Eé kí ble zaa ísia baa kɛ̀ kpa kↄ̃n baa kãa kpaao,  
\q1 sɛna zaa Yuflatia ai gana anduna lɛ́a.   
\q1
\v 9 Borii kɛ̀ aↄ̃ↄ kú gbáa guunↄ é mↄ́ wà kúɛnɛ,  
\q1 à ibɛɛnↄ é daɛ ń puua à aɛ.   
\q1
\v 10 Taasisi kína kↄ̃n ísia baa kínanↄ é tángba kpáa,  
\q1 Seba kↄ̃n Sɛba kínanↄ é mↄ́ wà gba danɛ.   
\q1
\v 11 Kínanↄ é mↄ́ wà kúɛ à aɛ ń píngi,  
\q1 bori píngi é zↄ̀ blenɛ.   
\b  
\q1
\v 12 Zaakɛ eé wɛ̃ndadee kɛ̀ aↄ̃ wiii dↄↄnↄ bↄmɛ,  
\q1 eé takaasidee kɛ̀ aↄ̃ↄ dↄnlɛri vĩroonↄ mì sí.   
\q1
\v 13 Eé gbãasaideenↄ wɛ̃nda gwa,  
\q1 eé takaasideenↄ bↄ gaa lɛ́zĩ.   
\q1
\v 14 Eé ń bↄ gbãamↄnnɛrinↄ ↄzĩ kↄ̃n gbɛ̃ pãsĩnↄo,  
\q1 zaakɛ à ye ń arukwɛɛnaziro.   
\b  
\q1
\v 15 Luda kína dↄ̃ kↄ̃n aafiao!  
\q1 Wàgↄ̃ à gbaa Seba bùsu vura,  
\q1 wàgↄ̃ adua kɛɛnɛ yãana sai,  
\q1 wàgↄ̃ sa maaa oonɛ gurↄ píngi.   
\q1
\v 16 Ǹ tó burapↄnↄ kɛ à bùsun maamaa,  
\q1 à lánↄ gↄ̃ da sĩ̀sĩnↄ musu sí plɛ̀plɛ,  
\q1 aↄ̃ nɛ́ i wà pia lán Lɛbanↄ lákpɛ bà,  
\q1 aↄ̃ gbã lán kàbapu bà sɛ̃̀tɛ.   
\q1
\v 17 Ǹ tó à tↄ́ gↄ̃ kuu gurↄ píngi  
\q1 lán ↄfãntɛ̃ bà,  
\q1 bori píngi é aubarika e à gãzĩ,  
\q1 wé à tↄ́ nnaa sí.   
\b  
\q1
\v 18 Aubarikadeen Dii Luda, Isarailinↄ Luda!  
\q1 Àmbe è yãbↄnsaɛnↄ kɛ ado.   
\q1
\v 19 Wàgↄ̃ à tↄ́ gakuidee bↄↄ gurↄ píngi!  
\q1 À tó à gakui da andunala píngi!  
\q1 Aami! Aami!   
\b  
\m
\v 20 Yɛsɛ nɛ́ Dauda aduakɛna lɛ́n gwe.   
\ms1 TAKADA AAGƆ̃DEE  
\mr Saamu 73-89  
\c 73  
\s1 Zaakɛrinↄ nnamana  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda è yã maaa kɛ Isarailinↄnɛ yãpuramɛ,  
\q1 atɛ̃nsa nↄ̀sɛpuradeenↄ.   
\b  
\q1
\v 2 Mapi sↄ̃, ma kĩi kũ̀ lɛɛnao,  
\q1 ma gbá yezi à satamɛ yã.   
\q1
\v 3 Kɛ̀ ma zaakɛrinↄ kuuna maaa è,  
\q1 ma ĩadãri pìnↄ gwena ni dɛ̀.   
\q1
\v 4 Yãke è kpáńnɛro,  
\q1 aafia mↄ̀ḿma bensↄ̃ aↄ̃ↄ mɛ̀kpana.   
\q1
\v 5 Aↄ̃è nawɛ̃a kɛ lán danↄ bàro,  
\q1 aↄ̃è gyãa kɛ lán danↄ bàro.   
\q1
\v 6 Aↄ̃è ĩadãna da ń waalɛ lán kãmbɛɛ bà,  
\q1 aↄ̃è pãsĩkɛɛ da pↄ́kãsãa ũ.   
\q1
\v 7 Aↄ̃ swɛ̃̀ kɛ̀ gbãa yãzaakɛnao,  
\q1 yã vãi ń nↄ̀sɛ pà.   
\q1
\v 8 Aↄ̃è gbɛ̃ lalandi kɛ aↄ̃è yã zaaa liḿma,  
\q1 aↄ̃è gbãaa mↄ́ńnɛ ń gwena bítakɛɛ yãnzi.   
\q1
\v 9 Aↄ̃è be: Luda pita wà ↄsi ká,  
\q1 bensↄ̃ aↄ̃ yã bé è ble anduna guu.   
\q1
\v 10 Bee yãnzi wè tá ń kpa,  
\q1 wè yã kɛ̀ aↄ̃ↄ ò píngi sí yãpuraa ũ.   
\q1
\v 11 Aↄ̃è be: Luda é kɛ dɛa à dↄ̃ↄ?  
\q1 Luda Musude dↄ̃na kà lɛn yↄ́?   
\b  
\q1
\v 12 Ǹ gwa, zaakɛrinↄ è yãke kã̀hãn kɛro,  
\q1 aↄ̃ gwena ègↄ̃ kaara gurↄ píngimɛ.   
\q1
\v 13 Ase ma nↄ̀sɛ pura pãn yↄ́?  
\q1 Ma a ↄↄ bↄ̀ɛ taarin wásawasa pãmɛↄ́?   
\q1
\v 14 Nɛɛ̀gↄ̃ ma gbɛ̃ɛ gurↄ píngi,  
\q1 nɛɛ̀gↄ̃ ma swã sukãamɛ lán guu e dↄↄ nà.   
\q1
\v 15 Tó ma zɛ kↄ̃n yã beee taka onao,  
\q1 bee égↄ̃ dɛ bↄna n gbɛ̃nↄ kpɛɛ yã ũmɛ.   
\q1
\v 16 Kɛ̀ ma laasuu lɛ̀ yã pìzi mà e mà dↄ̃,  
\q1 à kɛ̀mɛ zĩ'ũ.   
\q1
\v 17 Sé kɛ̀ ma gɛ̃ Luda kúkiin,  
\q1 ben ma wɛ́ɛ gbasa à kɛ̃̀ lán aↄ̃é yãa nà.   
\b  
\q1
\v 18 N ń kpá guzãɛa yãpura,  
\q1 nɛɛ̀ ↄ sↄ̃ńzi aↄ̃ lɛ́ɛ wà kaatɛ.   
\q1
\v 19 Aↄ̃è gↄ̃ kaatɛna pↄ́ ũ kãndo,  
\q1 vĩapↄnↄ è ń le aↄ̃ yãao.   
\q1
\v 20 Lán nanaa è gɛ̃ ĩa nà tó gbɛ̃ vù,  
\q1 tó n fɛɛ Dii, ǹ tó aↄ̃ gɛ̃ ĩa lɛ.   
\b  
\q1
\v 21 Kɛ̀ ma nↄ̀sɛ yàka,  
\q1 bensↄ̃ ma pↄↄ sia kũ̀,   
\q1
\v 22 ma kɛ yↄ̃nkↄ, má yãke dↄ̃ro,  
\q1 ma gↄ̃nnɛ lán nↄ̀bↄsɛ̃tɛ bà.   
\b  
\q1
\v 23 Baa kↄ̃n beeeo mɛɛ̀gↄ̃ kúnyo,  
\q1 ń ma kũna ma ↄplaaa.   
\q1
\v 24 Nɛɛ̀ dↄmɛ aɛ kↄ̃n n lɛ́dammanao,  
\q1 nɛ́ yãa ǹ ma sí ai n gakui guu.   
\q1
\v 25 N baasiro, dén ma wɛ́ɛ dↄzi musuu?  
\q1 N baasiro pↄ́ke nii e ma dɛ anduna guuro.   
\q1
\v 26 Baa tó ma mɛ̀ kↄ̃n ma swɛ̃̀o e yãaa,  
\q1 Ludan ma swɛ̃̀ gbãa'ekii ũ,  
\q1 àmbe ma baka ũ gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 27 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ kɛ̃̀mmaanↄ é mì dɛ,  
\q1 nɛ́ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ bↄ̀ n kpɛɛnↄ kaatɛ.   
\q1
\v 28 Luda, ma sↄ̃nzina bé à kɛ̀mɛ nna,  
\q1 Dii Luda, ma n kɛ ma utɛkii ũ,  
\q1 mɛ́ n yãkɛnanↄ tↄ̃kɛ̃ńnɛ.   
\c 74  
\s1 Wiipɛna Ludazi à kpɛ́ kɛ̀ wà wì yãnzi  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, bↄ́yãnzin n giwazi ai gurↄ píngizi?  
\q1 À kɛ̀ dia n pɛ̃tɛ̃ e fɛɛɛ n kpàsa sãanↄzi?   
\q1
\v 2 Ǹ tó gbɛ̃ kɛ̀ n ń sí zaa ziinↄ yã dↄngu,  
\q1 borii kɛ̀ ń bò aↄ̃ gↄ̃̀ n pↄ́ ũunↄ  
\q1 kↄ̃n Zayↄn kpiii kɛ̀ ń kɛ̀ n kúkii ũuo.   
\q1
\v 3 N ibɛɛnↄ n kúkii gbɛ̃̀ wà dàɛ mámmam,  
\q1 ǹ dↄdↄzi ǹ gwa, à gbòro píngi   
\b  
\q1
\v 4 N zangurinↄ zↄka dↄ guu kɛ̀ weè danlɛn,  
\q1 aↄ̃ ń zĩnda tuutanↄ pɛ̀ɛ gwe sèeda ũ.   
\q1
\v 5 Wá è, aↄ̃ kpása dↄ musu,  
\q1 aↄ̃ↄe kɛɛ lán wègↄ̃ dàko kɛ̃ɛɛ nà.   
\q1
\v 6 Lí ana maaa kɛ̀ wà nàna n kpɛ́ gũ̀a,  
\q1 aↄ̃ↄ gbɛ̃̀ wà gbòro kↄ̃n kpásao kↄ̃n aadao.   
\q1
\v 7 Aↄ̃ tɛ́ sↄ̃̀ n kúkiia à kwɛ̀,  
\q1 aↄ̃ↄ tò kpɛ́ kɛ̀ n tↄ́ kúa pì gbãsĩ lɛ̀.   
\q1
\v 8 Aↄ̃ bè ń nↄ̀sɛn: Wà ↄ tↄ̃ḿma mámmam.  
\q1 Aↄ̃ tɛ́ sↄ̃̀ wa bùsu aduakɛkpɛnↄa.   
\q1
\v 9 N kpɛ́ sèedanↄ kuu dↄro,  
\q1 annabi ke kuu dↄro.  
\q1 Wégↄ̃ kuu lɛ ai bↄrɛmɛ?  
\q1 Wa gbɛ̃kee dↄ̃ro.   
\b  
\q1
\v 10 Luda, nɛ́ tó n ibɛɛnↄ gↄ̃ n yáa dↄↄ ai bↄrɛmɛ?  
\q1 N zangurinↄ égↄ̃ kya kaangu yãana sain yↄ́?   
\q1
\v 11 Bↄ́yãnzin n ↄ kpà n kùlazi?  
\q1 Ǹ ↄ bↄɛ n utan ǹ ń dɛdɛ.   
\b  
\q1
\v 12 Ludan ma kína ũ zaa káaku,  
\q1 àmbe è gbɛ̃ mì sí anduna guu.   
\q1
\v 13 Ḿbe n ísiaa zↄ̃̀kↄ̃rɛ kↄ̃n n gbãaao,  
\q1 n kùkuku mìnↄ wìwi í guu.   
\q1
\v 14 N Igipitinↄ kàatɛ gwe,  
\q1 n ń gɛ̀nↄ kpà gbáa nↄ̀bↄnↄa pↄ́blee ũ.   
\q1
\v 15 N swaanↄ bↄ̀ n zɛ́ wɛ̃̀ bianↄnɛ,  
\q1 n swaa kɛ̀ à í babana vĩroo zↄ̃̀kↄ̃rɛ.   
\q1
\v 16 Fãantɛ̃ kↄ̃n gwãavĩo kú n pↄ́ ũ,  
\q1 n mↄvura kↄ̃n ↄfãntɛ̃o kúkii kɛ̀ńnɛ.   
\q1
\v 17 Ḿbe n anduna gulɛzɛkinↄ kɛ̀ píngi,  
\q1 n kwɛɛ kↄ̃n buusiɛo gurↄↄ dìɛ.   
\b  
\q1
\v 18 N yá kɛ̀ n ibɛɛnↄ dↄ̀ yãa dↄngu Dii,  
\q1 yↄ̃nkↄↄnↄ kya kà n tↄ́n.   
\q1
\v 19 Ǹton n pↄ̃tɛ̃ɛ kpá nↄ̀bↄ pãsĩnↄaro,  
\q1 n gbɛ̃ wɛ̃ndadeenↄ yã tón sãnguro.   
\q1
\v 20 Ǹ làakari dↄ n bà kuunawaoa,  
\q1 zaakɛ wa bùsu gusaɛnↄↄ pãsĩ píngi.   
\q1
\v 21 Ǹton tó wa gwenawɛ̃ndadeenↄ bↄru kpɛɛ kↄ̃n wíoro,  
\q1 ǹ tó takaasideenↄ kↄ̃n pↄ́nidɛrinↄ n táaki lɛ́.   
\b  
\q1
\v 22 Luda, ǹ fɛɛ ǹ gí kↄ̃n n zĩndao,  
\q1 ǹ n yá kɛ̀ yↄ̃nkↄↄnↄↄ e dↄↄ zɛna sai ma dé!   
\q1
\v 23 Ǹton zↄka kɛ̀ n ibɛɛnↄↄ e kaanzi kpá swãkotoro,  
\q1 n zangurinↄ kĩi dìgↄ̃ dↄ yãana sai.   
\c 75  
\s1 Ludan yãkpaɛkɛri ũ  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Wa sáabu kɛ̀nnɛ Luda, wa sáabu kɛ̀nnɛ.  
\q1 Tó wà n yãbↄnsaɛnↄ tↄ̃kɛ̃̀, nɛɛ̀gↄ̃ kú kĩi.   
\b  
\q1
\v 2 Luda bè: Ma gurↄↄ dìɛ  
\q1 kɛ̀ mɛ́ yãkpaɛ kɛ a zɛ́a.   
\q1
\v 3 Tó anduna nìgã kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ kúnnↄ ń píngi,  
\q1 mámbe mɛɛ̀ à wesagbanↄ kũ gíngin.   
\q1
\v 4 Mɛɛ̀ o wadadeenↄnɛ aↄ̃ton ĩa dãro,  
\q1 mɛɛ̀ o zaakɛrinↄnɛ aↄ̃ton kùsɛ biiro.   
\q1
\v 5 Àton kùsɛ bii ludambɛaro,  
\q1 àton waa nↄnↄmaziro.   
\b  
\q1
\v 6 Zaakɛ gbãaa è bↄ ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa ke a gɛ̃kpɛn kparo,  
\q1 è bↄ gbáanlo,   
\q1
\v 7 Ludan yãkpaɛkɛri ũ,  
\q1 àmbe è gbɛ̃ doo lago à gbɛ̃ doo kaara.   
\q1
\v 8 Togoo kú Dii ↄzĩ, í gbãaa kán à pà,  
\q1 èe sɛsɛɛ à pↄfɛ̃ ũ.  
\q1 È kú anduna zaakɛrinↄnɛ ń píngi,  
\q1 ben aↄ̃è mi wà yãa láe kↄ̃n à gbↄ̃̀o.   
\b  
\q1
\v 9 Mapi sↄ̃, mɛ́gↄ̃ yã pì oo gurↄ píngi,  
\q1 mɛ́ Yakubu Luda táaki lɛ́.   
\q1
\v 10 Mɛ́ zaakɛrinↄ koba ɛ́'ɛ,  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ koba sↄ̃, mɛ́ sɛ́ musu.   
\c 76  
\s1 Ludan zĩ̀blena gbãaa ũ  
\d Asafa lɛ̀. Wè sí kↄ̃n mↄrↄnↄo.  
\q1
\v 1 Wà Luda dↄ̃ Yuda bùsummɛ,  
\q1 à tↄ́ bíta Isarailinↄ tɛ́.   
\q1
\v 2 À bisakutaa kú Salɛmu,  
\q1 à kúkii kú Zayↄn.   
\q1
\v 3 Zaa gwen à kà wãaanↄ ɛ̀'ɛn  
\q1 kↄ̃n sɛngbangonↄ kↄ̃n fɛ̃ɛdaanↄ kↄ̃n zĩ̀kabↄnↄo.   
\b  
\q1
\v 4 Nɛɛ̀ guu pu nɛɛ̀gↄ̃ tɛ́ kɛɛ,  
\q1 n bítakɛɛ dɛ kpiii kɛ̀ aↄ̃ kuu gurↄ pínginↄla.   
\q1
\v 5 N kùgbãadeenↄ gbãaa sìḿma,  
\q1 aↄ̃ↄ daɛna kↄ̃n ga'iio,  
\q1 gↄ̃ gbãaa pìnↄ dokee e fↄ̃ à a ↄↄ sɛ̀ro.   
\q1
\v 6 Yakubu Luda, n kpãkɛ̃ńzi,  
\q1 ben sↄ̃nↄ kↄ̃n ń sↄ̃goronↄ gↄ̃̀ kaɛna.   
\q1
\v 7 Ḿbe ń naasi vĩ ndo,  
\q1 tó n pↄ́ bↄ̀ n yĩzĩ,  
\q1 dé bé eé fↄ̃ à zɛ n aɛɛ?   
\q1
\v 8 Zaa musu n yãkpaɛ kɛ̀,  
\q1 vĩa anduna kũ̀, à yĩ̀tɛ kítikiti,   
\q1
\v 9 zĩ kɛ̀ Luda, n fɛɛ ǹ yã gↄ̃gↄ̃ andunanɛ  
\q1 lɛ ǹ gbãasaideenↄ mì sí.   
\b  
\q1
\v 10 N pↄfɛ̃na gbɛ̃nↄzi è n tↄ́ bↄ,  
\q1 n pↄfɛ̃ kpaaa ègↄ̃ dↄ n pii.   
\b  
\q1
\v 11 À lù sɛ́ Dii a Ludanɛ à à fĩa bo.  
\q1 Amↄa kɛ̀ á ligawaziinↄ, à mↄ́  
\q1 à Luda kɛ̀ dɛ wàgↄ̃ à vĩa vĩi gba pↄ́.   
\q1
\v 12 È kpatablerinↄ kã busa,  
\q1 è tó vĩa anduna kínanↄ kũ.   
\c 77  
\s1 Luda dↄnlɛ bɛgɛkɛna nawɛ̃a guu  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma wii pɛ̀ Ludazi ma à sìsi,  
\q1 ma wii pɛ̀ Ludazi lɛ à ma yã ma.   
\q1
\v 2 Kɛ̀ má kú nawɛ̃a guu ma Dii kii wɛ̀tɛ,  
\q1 ma ↄ sɛ̀ musu gwãavĩ kámmabona sai,  
\q1 ma làakari wè à kpáɛro.   
\q1
\v 3 Kɛ̀ ma laasuu tà Luda kiia, ben ma ã'ã,  
\q1 kɛ̀ ma à yã wàari pà, ben ma suuna kɛ̀.   
\q1
\v 4 N ma wɛ́ɛ tɛ̃̀ iii,  
\q1 ma gↄ̃ bídi guu ma kora yãzi mà o.   
\q1
\v 5 Ma dↄ yã ziinↄn  
\q1 kↄ̃n wɛ̃̀ kɛ̀ gɛ̃̀tɛnↄ.   
\q1
\v 6 Ma laasuu lɛ̀ ma swɛ̃̀ guu gwãavĩ,  
\q1 ma a zĩnda là mà wɛtɛ mà dↄ̃.   
\q1
\v 7 Ma bè: Dii gìwazi mámmann yↄ́?  
\q1 À pↄↄ é kɛwa nna dↄroo?   
\q1
\v 8 À gbɛ̃kɛɛ yã̀a mámmann yↄ́?  
\q1 À yã égↄ̃ fɛɛna gurↄ píngin yↄ́?   
\q1
\v 9 Wa wɛ̃ndagwana yã sã̀ Ludann yↄ́?  
\q1 À pↄ fɛ̃̀wazi, eé sósobi kɛwao dↄroo?   
\q1
\v 10 Ben ma bè: Yã kɛ̀ ↄ̃̀maan yɛ̀.  
\q1 Luda Musude ↄↄ bùsawe.   
\b  
\q1
\v 11 Mɛ́ laasuu lɛ́ Dii yãbↄnsaɛnↄa,  
\q1 mɛ́ dↄ yã kɛ̀ à kɛ̀ yãanↄn.   
\q1
\v 12 Mɛ́ n dabuyãkɛnanↄ wàari pá píngi,  
\q1 mɛ́ n yãbitakɛnanↄ da ma swɛ̃̀n.   
\q1
\v 13 Luda, n zɛ́ kú adona.  
\q1 Dii kpare bíta bè à kà lán wa Luda bà?   
\q1
\v 14 Ḿbe Luda yãbↄnsaɛkɛri ũ,  
\q1 n n gbãaa mↄ̀ boriinↄnɛ.   
\q1
\v 15 N n gbɛ̃nↄ mì sì kↄ̃n n gã̀sã gbãaao,  
\q1 wamↄwa Yakubu kↄ̃n Yusufu boriinↄ.   
\b  
\q1
\v 16 Kɛ̀ ísia wɛ́ɛ sìnlɛ Luda,  
\q1 kɛ̀ ísia wɛ́ɛ sìnlɛ, ben à kↄ́tↄ kpà,  
\q1 à dègedege ai a lↄ̀n.   
\q1
\v 17 Ludambɛɛ í kwɛ̀ɛ,  
\q1 lapatana kĩi gↄ̃ dↄ musu,  
\q1 n kànↄↄ e fãa loupina ũ.   
\q1
\v 18 N pũtãna kĩi dↄ zàga'ĩa guu,  
\q1 n loupina anduna pù píngi,  
\q1 tↄↄtɛ kɛ̀ gìri, à nìgãnigã.   
\q1
\v 19 N zɛ́ bↄ̀ ísiaan,  
\q1 n gɛ̃kii kɛ̀ í bítanↄ dagura,  
\q1 wèe n kɛ̀sɛgbɛ ero.   
\q1
\v 20 N dↄ n gbɛ̃nↄnɛ aɛ lán sã kpàsa bà  
\q1 Musa kↄ̃n Arunao gãzĩ.   
\c 78  
\s1 Lɛ̀ kɛ̀ Isarailinↄ yã wa gbao làakari  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma gbɛ̃nↄ, à ma yãdannɛna ma,  
\q1 à swã kpá ma yãzi.   
\q1
\v 2 Mɛ́ yã oare kↄ̃n yáasio,  
\q1 mɛ́ yã kɛ̀ utɛna zaa zii bↄkↄ̃tɛ kɛare,   
\q1
\v 3 yã kɛ̀ wá mà bensↄ̃ wá dↄ̃,  
\q1 yã kɛ̀ wa denↄ tↄ̃kɛ̃̀wee.   
\q1
\v 4 Wé yã pì utɛ wa nɛ́nↄnɛro,  
\q1 wé Dii táakilɛna da wa dionↄnɛ,  
\q1 à gbãaa kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ à kɛ̀nↄ.   
\q1
\v 5 À yã dìɛ Yakubu boriinↄnɛ,  
\q1 à a doka dà Isarailinↄnɛ,  
\q1 à dìɛ wa dezinↄnɛ kɛ̀ aↄ̃ tó ń nɛ́nↄ gↄ̃ dↄ̃,   
\q1
\v 6 lɛ à gↄ̃ ń borii kɛ̀ aↄ̃ kpɛ́nↄnɛ fɛɛakaarayã ũ,  
\q1 aↄ̃ gbasa wà fɛɛ wà dada ń nɛ́nↄnɛ se,   
\q1
\v 7 lɛ aↄ̃ e wà Luda náanɛ kɛ,  
\q1 à yãkɛnanↄ tón sãńguro,  
\q1 mↄde aↄ̃égↄ̃ à yãdiɛnanↄ kũna.   
\q1
\v 8 Aↄ̃gↄ̃ dɛ lán ń dezinↄ bàro,  
\q1 zaakɛ aↄ̃ swãgbãaa kɛ̀ aↄ̃ gì Luda yãzi,  
\q1 aↄ̃ swɛ̃̀ kú Ludaaro, aↄ̃ yãpuraa vĩnɛro.   
\b  
\q1
\v 9 Ɛflaimu boriinↄ nɛ́ kàzurinↄmɛ,  
\q1 ben aↄ̃ bↄ̀ru kpɛɛ zĩ̀ guu.   
\q1
\v 10 Aↄ̃ↄe zɛ kↄ̃n Luda bà kuunańyo yãoro,  
\q1 aↄ̃ gì tɛ́ à dokazizi.   
\q1
\v 11 À yãkɛnanↄ sã̀ńgu  
\q1 kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ à ↄ̀dↄańnɛnↄ.   
\q1
\v 12 À dabuyãnↄ kɛ̀ aↄ̃ dezinↄ wáa  
\q1 Zoã wɛ́tɛ guu, Igipiti bùsun.   
\q1
\v 13 À ísiaa zↄ̃̀kↄ̃rɛ à bikũ̀ńyo,  
\q1 à tò í gↄ̃̀ zɛna lán bĩi bà.   
\q1
\v 14 À dↄ̀ńnɛ aɛ tɛ́luguu guu fãantɛ̃,  
\q1 gwãavĩ sↄ̃ kↄ̃n tɛ́ gupuraao.   
\q1
\v 15 À gbɛ̀si pàra gbáan,  
\q1 à í kpàḿma bíta lán ísia'i bà.   
\q1
\v 16 À tò í bↄ̀ńnɛ gbɛ̀n,  
\q1 à tò í bàa lɛ̀ lán swadaa bà.   
\b  
\q1
\v 17 Ben aↄ̃ↄ kpɛ́ wèe durun kɛɛnɛ,  
\q1 aↄ̃ gì Luda Musude yã mazi gbáan.   
\q1
\v 18 Aↄ̃ Luda yↄ̃̀ wà gwà kↄ̃n nↄ̀sɛplaaao,  
\q1 aↄ̃ ń pↄyezi pↄ́blee gbèkaa.   
\q1
\v 19 Aↄ̃ Luda zaa bò wà bè:  
\q1 Luda é fↄ̃ à wa gba pↄ́blee gbáan kɛ̀n yↄ́?   
\q1
\v 20 Baa kɛ̀ à gbɛ̀ lɛ̀, í bↄ̀ à dàgula,  
\q1 eé fↄ̃ à pↄ́blee ke nↄ̀bↄ kpáwa dↄↄ́?   
\q1
\v 21 Kɛ̀ Dii yã pì mà, à pↄ fɛ̃̀,  
\q1 ben tɛ́ fɛ̀ɛ à dà Yakubu boriinↄla,  
\q1 à pↄfɛ̃ pìta Isarailinↄa.   
\q1
\v 22 Zaakɛ aↄ̃ↄe Luda yã síro,  
\q1 aↄ̃ↄe à mìsina gbãa náanɛ kɛro.   
\q1
\v 23 Baa kↄ̃n beeeo à yã dìɛ bàtumanɛ,  
\q1 à musu zɛ́ wɛ̃̀,   
\q1
\v 24 ben à mana kwɛ̀ɛńnɛ aↄ̃ↄ blè,  
\q1 à pↄ́blee kɛ̀ bↄ̀ musu kpàḿma.   
\q1
\v 25 Aↄ̃ malaikanↄ pↄ́blee blè,  
\q1 à kũsãɛ kɛ̀ńnɛ, à gɛ̃̀ ↄla.   
\q1
\v 26 À tò ĩa gbãaa bↄ̀ ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa,  
\q1 à pɛ̀ sↄↄmɛtɛ kpa ĩaa dↄ kↄ̃n a gbãaao,   
\q1
\v 27 ben à nↄ̀bↄ kwɛ̀ɛńnɛ pari lán lutɛ̃ bà,  
\q1 bãanↄ dàńla lán ísialɛ bùsu'ãatɛ̃ bà.   
\q1
\v 28 À tò aↄ̃ pìtapita ń bùran,  
\q1 aↄ̃ gↄ̃̀ káɛ ligana ń kpɛ́nↄzi.   
\q1
\v 29 Luda pↄ́ kɛ̀ aↄ̃ↄe à ni dɛɛnↄ kpàḿma,  
\q1 ben aↄ̃ↄ blè wà kã̀ gíngin.   
\q1
\v 30 Lɛ à ni kpɛ́ à bↄńgu,  
\q1 gurↄↄ kɛ̀ pↄ́blee pì kpɛ́ da ń lɛ́n,   
\q1
\v 31 Luda pↄfɛ̃ fɛ̀ɛńzi,  
\q1 à Isaraili gↄ̃ gbãaanↄ dɛ̀dɛ,  
\q1 à ń gↄ̃kparɛnↄ lɛ̀ à nɛ̀.   
\b  
\q1
\v 32 Baa kↄ̃n beeeo aↄ̃ↄ kpɛ́ wèe durun kɛɛ,  
\q1 baa kↄ̃n à yãbↄnsaɛkɛnanↄ, aↄ̃ↄe à náanɛ kɛro.   
\q1
\v 33 Ben à ń wɛ̃̀ndi kɛ̀ńnɛ pã lán lɛ́'ĩa bà,  
\q1 à tò mↄ́nzi ń lé.   
\q1
\v 34 Tó à ń gbɛ̃kenↄ dɛ̀dɛ, ben aↄ̃è à kii wɛtɛ,  
\q1 aↄ̃è ɛara wà aɛ dↄa kↄ̃n wãaao.   
\q1
\v 35 Ben aↄ̃ dↄ̀n sa kɛ̀ Ludan ń gbɛ̀si ũ,  
\q1 Luda Musudemɛ ń mìsiri ũ.   
\q1
\v 36 Gurↄ mↄ̀a sa aↄ̃è lɛ́ maa,  
\q1 aↄ̃è ɛgɛɛ tonɛ,   
\q1
\v 37 aↄ̃ swɛ̃̀ kúaro,  
\q1 aↄ̃ à bà kuunańyo yã gbòro.   
\q1
\v 38 Àpi sↄ̃ ń wɛ̃nda gwà,  
\q1 à ń durun kɛ̃̀ńnɛ, èe ń kaatɛro.  
\q1 Ègↄ̃ a zĩnda pↄfɛ̃ kpaɛɛ baabↄrɛ,  
\q1 è a pɛ̃tɛ̃pitammana ↄzã gba.   
\q1
\v 39 À ń gbɛ̃nteekɛɛ dↄ̃̀ḿma,  
\q1 kɛ̀ aↄ̃è gɛ̃tɛ suna sai lán ĩa bà.   
\b  
\q1
\v 40 Aↄ̃ swãgbãaa kɛ̀nɛ gbáan gɛ̃̀n ũgbangba!  
\q1 Aↄ̃ à pↄↄ yàka sɛ̃̀tɛ gwe à kɛ̀ bíta.   
\q1
\v 41 Aↄ̃ Luda yↄ̃̀ wà gwà, aↄ̃ Luda yↄ̃̀ wà gwà,  
\q1 aↄ̃ Isarailinↄ Luda kɛ̀ kú adona pↄↄ fɛ̃̀.   
\q1
\v 42 À iko gbãaa sã̀ńgu,  
\q1 lán à ń sí ń ibɛɛnↄa nà,   
\q1
\v 43 lán à dabuyãnↄ kɛ̀ Igipiti nà,  
\q1 bensↄ̃ à yãbↄnsaɛnↄ kɛ̀ Zoã bùsun.   
\q1
\v 44 À ń swa ínↄ lì aru ũ,  
\q1 ben aↄ̃ↄe fↄ̃ wà à í mì dↄro.   
\q1
\v 45 À ifĩinↄ kàńgu, aↄ̃ ń soso,  
\q1 kↄ̃n kasoonↄ dↄ, à mↄ́nzi kpàńzi.   
\q1
\v 46 À tò kwaanↄ ń bura pↄ́wɛɛnↄ blè,  
\q1 à sutɛ̃nↄ kà ń burapↄnↄn.   
\q1
\v 47 À tò lougbɛ ń geepi líkpɛnↄ kɛ̀ dúgudugu,  
\q1 zàga'ĩa ń kãkã línↄ ɛ̀'ɛ.   
\q1
\v 48 À ń pↄ́kãdeenↄ kàatɛ kↄ̃n lougbɛo,  
\q1 laa pɛ̀ɛ ń kpàsanↄa.   
\q1
\v 49 À a pↄfɛ̃ bíta bↄ̀bↄńzi,  
\q1 à kɛ̀ńyo ĩi kↄ̃n pↄfɛ̃o kↄ̃n pɛ̃tɛ̃o,  
\q1 à malaika kisiadeenↄ gbàrɛḿma.   
\q1
\v 50 À a pↄfɛ̃ zɛ́ wɛ̃̀, èe gí gaanɛ dↄro,  
\q1 à gagyãa kàńgu.   
\q1
\v 51 À Igipiti daudunↄ dɛ̀dɛ ń píngi,  
\q1 Hamu bori nɛ́gↄ̃gbɛ̃ káakunↄ gàga.   
\q1
\v 52 Mↄde à bↄ̀ kↄ̃n a gbɛ̃nↄ lán sãanↄ bà,  
\q1 à dↄ̀ńnɛ aɛ gbáan lán sã kpàsanↄ bà.   
\q1
\v 53 À tɛ́ńyo làakario kpáɛna vĩa sai,  
\q1 aↄ̃ ibɛɛnↄ sↄ̃, ísiaa dàńla.   
\q1
\v 54 À kàńyo a bùsu lɛ́zi,  
\q1 gusĩsĩdee kɛ̀ à sì kↄ̃n a gbãaao pì.   
\q1
\v 55 À pɛ̀ńnɛ boriinↄa,  
\q1 ben à ń bùsu kpàatɛtɛńnɛ ń pↄ́ ũ,  
\q1 à ua kpàkpa Isaraili boriinↄa.   
\b  
\q1
\v 56 Ben aↄ̃ Luda yↄ̃̀ wà gwà aↄ̃ gì à yã mazi,  
\q1 aↄ̃ↄ Luda Musude yãdiɛnanↄ kũnaro.   
\q1
\v 57 Aↄ̃ ɛ̀ara wà bↄ̀ à kpɛɛ lán ń denↄ bà,  
\q1 aↄ̃ náanɛ vĩro lán sá kotina bà.   
\q1
\v 58 Aↄ̃ à pↄↄ fɛ̃̀ kↄ̃n ń sa'okiinↄo,  
\q1 aↄ̃ à nↄ̀sɛgↄ̃aanↄ fɛ̀ɛ kↄ̃n ń tãanↄ.   
\q1
\v 59 Kɛ̀ Ludaa dↄ̃̀ lɛ, ben à pↄ fɛ̃̀,  
\q1 à gì Isarailinↄzi zaazaa.   
\q1
\v 60 À a bisakutaa tò zaa Silo gwe,  
\q1 à bɛɛ kɛ̀ à dↄ̀ gbɛ̃nteenↄ tɛ́ pì.   
\q1
\v 61 À tò aↄ̃ wɛdɛrinↄ mↄ̀ wà a àkpati sɛ̀,  
\q1 àmbe à gbãa kↄ̃n à gakuibↄkiio ũ.   
\q1
\v 62 À tò wà a gbɛ̃nↄ dɛ̀dɛ kↄ̃n fɛ̃ɛdaao,  
\q1 à pↄ fɛ̃̀ borii kɛ̀ ń sɛ́zi.   
\q1
\v 63 Aↄ̃ gↄ̃kparɛnↄ tɛ́ kũ̀ zĩ̀ guu,  
\q1 aↄ̃ nↄkparɛnↄↄ e e wà zãkɛlɛ sì dↄro.   
\q1
\v 64 Wà ń sa'orinↄ dɛ̀dɛ kↄ̃n fɛ̃ɛdaao,  
\q1 aↄ̃ gyaanↄnↄↄ e fↄ̃ wà ↄ́ↄ dↄ̀ro.   
\b  
\q1
\v 65 Ben Dii fɛ̀ɛ sa lán i'ori bà,  
\q1 lán gↄ̃sa kɛ̀ vù kↄ̃n wɛ̃'iio bà.   
\q1
\v 66 À ń wɛdɛrinↄ gbɛ̃̀, aↄ̃ bↄ̀ru kpɛɛ,  
\q1 à tò aↄ̃ gↄ̃̀ kↄ̃n wíyão gurↄ píngi.   
\q1
\v 67 À gì Ɛflaimu boriinↄzi,  
\q1 èe Yusufu borii pì sɛ́ dↄro.   
\q1
\v 68 Yuda boriin à sɛ̀ sa  
\q1 kↄ̃n Zayↄn kpiii kɛ̀ à yezio.   
\q1
\v 69 À a kúkii bò musumusu gwe,  
\q1 eégↄ̃ kuu gurↄ píngi lán anduna kaɛna bà.   
\q1
\v 70 Ben à a zↄ̀bleri Dauda sɛ̀,  
\q1 à à bↄ̀ sãkpasan.   
\q1
\v 71 À à bↄ̀ sãdãn, à dↄ̀ Isarailinↄnɛ aɛ,  
\q1 Luda gbɛ̃ Yakubu boriinↄ kínamɛ.   
\q1
\v 72 Dauda ń kpá a kpɛɛ kↄ̃n nↄ̀sɛo do,  
\q1 à dↄ̀ńnɛ aɛ kↄ̃n a ↄ aubarikadeeo.   
\c 79  
\s1 Wɛ̃nda ↄ́ↄdↄna Yerusalɛmu wina yã musu  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, bori pãndenↄ sì n bùsun,  
\q1 aↄ̃ n kpɛ́ kɛ̀ à kú adona yàka,  
\q1 aↄ̃ Yerusalɛmu wìwi wà dàɛ.   
\q1
\v 2 Aↄ̃ n zↄ̀blerinↄ gɛ̀ kpà bãanↄa,  
\q1 aↄ̃ n yãmarinↄ mɛ̀ tò nↄ̀bↄ pãsĩnↄnɛ pↄ́blee ũ.   
\q1
\v 3 Wà ń aru kwɛ̀ɛ lán í bà Yerusalɛmu bĩikpɛɛ,  
\q1 gbɛ̃ke kuu à ń vĩiro.   
\q1
\v 4 Wa gↄ̃ sↄ̃sↄ̃na pↄ́ ũ wa saɛdeenↄnɛ,  
\q1 fabona pↄ́ ũ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ligawazinↄnɛ.   
\b  
\q1
\v 5 Dii, nɛ́gↄ̃ pↄ fɛ̃ɛwazi ai bↄrɛmɛ?  
\q1 N pɛ̃tɛ̃ tɛ́ égↄ̃ kũu gurↄ píngin yↄ́?   
\q1
\v 6 Ǹ pↄfɛ̃ pita borii kɛ̀ aↄ̃ↄ n dↄ̃roonↄa,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è n sísiroonↄ bùsunↄa.   
\q1
\v 7 Zaakɛ aↄ̃ Yakubu boriinↄ blè,  
\q1 aↄ̃ ń bùsu dɛ̀.   
\q1
\v 8 Ǹton wa denↄ durunnↄ wí wa musuro.  
\q1 Ǹ wɛ̃nda dↄ̃we kpakpaa,  
\q1 zaakɛ wa busa wa gↄ̃ búgubugu.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹ dↄwalɛ, Luda wa mìsiri.  
\q1 Ǹ wa mì sí lɛ n tↄ́ bↄ,  
\q1 ǹ wa durunnↄ kɛ̃we n tↄ́ yãnzi.   
\q1
\v 10 Bↄ́yãnzin nɛ́ tó bori pãndenↄ wa la wà be:  
\q1 Wa Ludaa kú mámɛee?  
\q1 Ǹ tó bori pãndenↄ gↄ̃ dↄ̃ wa wáa  
\q1 kɛ̀ nɛɛ̀ n zↄ̀blerinↄ dɛdɛna gɛ̃ɛ boḿma.   
\q1
\v 11 Ǹ tó zĩ̀zↄnↄ ↄ́ↄdↄna gɛ̃ n swãn,  
\q1 ǹ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú ga lɛ́zĩ pìnↄ bↄ  
\q1 kↄ̃n n gã̀sã gbãaao.   
\b  
\q1
\v 12 Ǹ lalandi kɛ̀ bori pãnde kɛ̀ ligawazinↄↄ kɛ̀nnɛɛ  
\q1 fĩa boḿma gɛ̃̀n swɛɛplaa, Dii.   
\q1
\v 13 Wamↄwa n gbɛ̃nↄ, n kpàsa sãanↄ,  
\q1 wé gbasa wàgↄ̃ n sáabu kpaa gurↄ píngi,  
\q1 wégↄ̃ n tↄ́ tↄ̃kɛ̃ɛńnɛ ai wa boriia.   
\c 80  
\s1 Isarailinↄ suna ń gwena ziia aduakɛna  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ǹ swã kpá, Isarailinↄ Dↄn'aɛde,  
\q1 mmↄn kɛ̀ nɛɛ̀ Yusufu boriinↄ dã lán sãa bà.  
\q1 Ǹ bↄ ǹ mↄ́, mmↄn kɛ̀ ń vɛ̃ɛna kɛrubunↄ dagura,   
\q1
\v 2 ǹ dↄ Ɛflaimu boriinↄnɛ aɛ  
\q1 kↄ̃n Bɛyãmi boriinↄ kↄ̃n Manase boriinↄ.  
\q1 Ǹ fɛɛ kↄ̃n n gbãaao, ǹ mↄ́ ǹ wa mì sí!   
\b  
\q1
\v 3 Luda, ǹ tó wà ɛara wà su wa gwena ziin,  
\q1 ǹ uu werewa, ǹ wa mì sí.   
\b  
\q1
\v 4 Dii Luda Zĩ̀kpɛde,  
\q1 nɛ́ fɛ̃ ǹ gí n gbɛ̃nↄ aduakɛna sízi ai bↄrɛmɛ?   
\q1
\v 5 N wɛ́ɛ'i dↄ̀ńnɛ ń pↄ́mina ũ,  
\q1 n ń wɛ́ɛ'i yↄ̃̀ńnɛ à pↄ́ pà, aↄ̃ↄ mì.   
\q1
\v 6 Ń tò wa gↄ̃ fabona pↄ́ ũ wa saɛdeenↄnɛ,  
\q1 wa ibɛɛnↄↄ e wa lalandi kɛɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Luda Zĩ̀kpɛde, ǹ tó wà su wa gwena ziia,  
\q1 ǹ uu werewa ǹ wà mì sí.   
\b  
\q1
\v 8 N geepi lí wùrɛ Igipiti,  
\q1 n pɛ boriinↄa, ben ń lí pì pɛ̀ aↄ̃ gbɛ̀n.   
\q1
\v 9 N guu kɛ̀kɛnɛ à kãsãa pɛ̀ɛ,  
\q1 ben à ↄ tà à guu sì.   
\q1
\v 10 À ↄra dà kpiiinↄla,  
\q1 à gã̀nↄ dɛ sida lí bítanↄla.   
\q1
\v 11 À ↄ tà à kà ai ísia lɛ́a,  
\q1 à ↄnɛnↄ kà ai Yuflatizi.   
\b  
\q1
\v 12 Bↄ́yãnzin n à kara gbòrozi  
\q1 lɛ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe gɛ̃tɛɛnↄ gↄ̃ ↄ maɛɛ à nɛ́zi?   
\q1
\v 13 Kyàkpanↄ è lɛ́ kázi wà bi,  
\q1 nↄ̀bↄsɛ̃tɛnↄ è mↄ́ wà à lá ble.   
\q1
\v 14 N yã nna! Luda Zĩ̀kpɛde, ǹ ɛara ǹ aɛ dↄwa!  
\q1 Zaa musu ǹ wɛ́ɛ kpáɛ ǹ gwa!  
\q1 Ǹ làakari dↄ geepi lí kɛ̀a,   
\q1
\v 15 borii kɛ̀ ń pɛ̀ n zĩndaa,  
\q1 nɛ́ kɛ̀ ń sì n pↄ́ ũu pì.   
\b  
\q1
\v 16 Wà n geepi lí pì zↄ̃̀, wà tɛ́ sↄ̃̀a,  
\q1 n wɛ́ɛ tɛ̃aa pìtiḿma, ben aↄ̃ↄe kaatɛɛ.   
\q1
\v 17 Ǹ ↄ kúɛ gbɛ̃ kɛ̀ kú n ↄplaazia,  
\q1 gbɛ̃ntee nɛ́ kɛ̀ ń sɛ̀ n pↄ́ ũu pì,   
\q1
\v 18 wé kɛ̃mma dↄro.  
\q1 Ǹ wa kuuna kɛkɛ ǹ kɛwe, wé n sísi.   
\q1
\v 19 Dii Luda Zĩ̀kpɛde,  
\q1 ǹ tó wà su wa gwena ziia,  
\q1 ǹ uu werewa ǹ wa mì sí.   
\c 81  
\s1 Isarailinↄ zĩbaa lɛ̀  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 À guda dↄ Luda wa gbãaaa,  
\q1 à pↄnna wii pɛ́ Yakubu boriinↄ Ludaa.   
\q1
\v 2 À lɛ̀ dↄ à bata lɛ́  
\q1 kↄ̃n mↄrↄ'ↄ nnaao kↄ̃n kuntigio.   
\q1
\v 3 À kuu pɛ́ mↄ dufu bↄnao,  
\q1 à pɛ́ tó mↄↄ ↄzi kɛ̀ wa zĩbaagurↄ,   
\q1
\v 4 zaakɛ à dɛ doka ũ Isarailinↄnɛmɛ.  
\q1 yã kɛ̀ Yakubu boriinↄ Ludaa dìɛn gwe.   
\q1
\v 5 À yã pì dà Yusufu boriinↄnɛ  
\q1 gurↄↄ kɛ̀ à vĩ̀ Igipiti bùsula.  
\q1 Aↄ̃ kòto kɛ̀ wà dↄ̃roo mà à bè:   
\b  
\q1
\v 6 Ma asoo gò a gã̀n,  
\q1 ma a ↄↄ bↄ̀ɛ ɛ̃ɛbona zĩin.   
\q1
\v 7 A wii pɛ̀mazi nawɛ̃akɛgurↄ, ben ma a bↄ,  
\q1 ma weala zaa louvĩnan,  
\q1 ma a lɛ ma a gwa zaa Mɛriba í kiia.   
\b  
\q1
\v 8 À swã kpá ma gbɛ̃nↄ, mɛ́ lɛ́ daawa,  
\q1 amↄa Isarailinↄ, tó é ma yã ma dé!   
\q1
\v 9 Àtongↄ̃ bori zĩ̀tↄnↄ tãa vĩ a tɛ́ro,  
\q1 àton kúɛ dii pãndenɛro.   
\q1
\v 10 Mámbe Dii a Luda ũ,  
\q1 ma a bↄɛ Igipiti.  
\q1 À a lɛ́ wɛ̃, mɛ́ tó àgↄ̃ kãna.   
\b  
\q1
\v 11 Mↄde Isarailinↄ gì ma yã mazi,  
\q1 ma gbɛ̃ pìnↄↄ e mì siɛmɛro.   
\q1
\v 12 Ben ma ń tó kↄ̃n ń swãgbãakɛɛo,  
\q1 aↄ̃ↄ tɛ́ ń zĩnda pↄyezizi.   
\q1
\v 13 Tó wà be Isarailinↄ é ma yã ma,  
\q1 tó ma gbɛ̃nↄↄ tɛ́ ma yãzi,   
\q1
\v 14 lɛ mɛ́ ń ibɛɛnↄ sↄ̃ɛ gↄ̃ↄgↄ̃ↄ,  
\q1 mɛ́ ↄ sↄ̃ ń zangurinↄzi.   
\q1
\v 15 Ma zangurinↄ é na ń sàsaa ma aɛ,  
\q1 aↄ̃ wɛ́ɛtãmmana égↄ̃ yãana vĩro.   
\q1
\v 16 Mɛ́ gbasa mà a gwa kↄ̃n pↄ́wɛɛ maaao,  
\q1 mɛ́ ɛara mà gbɛ̀ zↄ́'i kpáawa à mↄ́awa.   
\c 82  
\s1 Yãkpaɛkɛna kↄ̃n gbãadeenↄ  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ludaa vɛ̃ɛna pari kakↄ̃ana guu,  
\q1 èe yãkpaɛ kɛɛ kↄ̃n Ludanↄ à bè:   
\q1
\v 2 Ai bↄrɛn égↄ̃ yãkpaɛ kɛɛ a kpɛɛgãnda  
\q1 à yã sí kↄ̃n zaakɛrinↄo?   
\q1
\v 3 À yã nnaa kpá gbãasaideenↄa kↄ̃n tonɛnↄ,  
\q1 à zɛ kↄ̃n takaasideenↄ  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ wèe wɛ́ɛ tãaḿmanↄo.   
\q1
\v 4 À gbãasaideenↄ kↄ̃n wɛ̃ndadeenↄ mì sí,  
\q1 à ń bↄ zaakɛrinↄ ↄzĩ.   
\b  
\q1
\v 5 Aↄ̃ yãke dↄ̃ro, aↄ̃ↄ à ke gbá zɛ́ dↄ̃ro,  
\q1 aↄ̃ↄ kú gusiaa guumɛ,  
\q1 ben anduna nìgã ai a gĩzĩ.   
\b  
\q1
\v 6 Ma bè Ludanↄn a ũ,  
\q1 Luda Musude nɛ́nↄn a ũ a píngi.   
\q1
\v 7 Baa kↄ̃n beeeo é ga gbɛ̃ntee gana ũmɛ,  
\q1 é kpá guuzi lán gbãade kpaaanↄ bàmɛ.   
\q1
\v 8 Luda, ǹ fɛɛ ǹ yãkpaɛ kɛ kↄ̃n andunao,  
\q1 zaakɛ bori píngi nɛ́ n pↄ́mɛ.   
\c 83  
\s1 Ibɛɛnↄ kpana Ludaa  
\d Asafa lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, ǹtongↄ̃ yĩtɛnaro,  
\q1 n lɛ́ tóngↄ̃ nakↄ̃anaro,  
\q1 ǹton zɛ sitiigiro, Luda.   
\q1
\v 2 Ǹ n ibɛɛnↄ gwa lán aↄ̃ fɛ̀ɛ wà zɛ̀ nà,  
\q1 n zangurinↄↄ e ń mì zuzuu.   
\q1
\v 3 Aↄ̃ↄe ↄ̃ndↄ̃ↄ kɛɛ n gbɛ̃nↄzi,  
\q1 aↄ̃ↄe lɛ́ kpaakↄ̃sↄ̃ n gbɛ̃ yenzideenↄzi.   
\q1
\v 4 Aↄ̃ↄe bee: À mↄ́ wà ń borii bↄ,  
\q1 lɛ aↄ̃ tↄ́ Isaraili tóngↄ̃ dↄ gbɛ̃ken dↄro.   
\q1
\v 5 Aↄ̃ lɛ́ kpàkↄ̃sↄ̃, aↄ̃ yã kↄ̃sɛ̀,  
\q1 aↄ̃ lɛdolɛ kɛ̀ kↄ̃o wà fɛɛnzi.   
\q1
\v 6 Ɛdↄmunↄ kↄ̃n Sumaila boriinↄ  
\q1 kↄ̃n Mↄabunↄ kↄ̃n Agyara boriinↄ   
\q1
\v 7 kↄ̃n Gebalideenↄ kↄ̃n Amↄninↄ  
\q1 kↄ̃n Amalɛkinↄ kↄ̃n Filisitininↄ kↄ̃n Tayadeenↄ.   
\q1
\v 8 Baa se Asirianↄ nàḿma dↄ,  
\q1 lɛ aↄ̃ ↄ da Lutu boriinↄa.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹ kɛńnɛ lán ń kɛ̀ Midiãnↄnɛ nà,  
\q1 lán ń kɛ̀ Sisera kↄ̃n Yabĩonɛ nà Kisↄ̃zi.   
\q1
\v 10 N ń kɛ́ dúgudugu Ɛndↄ,  
\q1 ben aↄ̃ gↄ̃̀ kaɛna tↄↄtɛ lán busa bà.   
\q1
\v 11 Ǹ kɛ ń wɛ̃ɛnɛnↄnɛ  
\q1 lán wà kɛ̀ Orɛbu kↄ̃n Zeebuonɛ nà.  
\q1 Ǹ kɛ ń kínɛnↄnɛ  
\q1 lán wà kɛ̀ Zɛba kↄ̃n Zalamunaonɛ nà.   
\q1
\v 12 Aↄ̃pinↄ bé wà bè yã,  
\q1 wà Luda sãdãkii sɛ́ ń pↄ́ ũ.   
\q1
\v 13 Ma Luda, ǹ tó aↄ̃ gↄ̃ lán ĩampuu sɛ̃̀ bà  
\q1 lán ése ũkã kɛ̀ ĩa e sɛ́ɛɛ bà.   
\q1
\v 14 Lán dàko è tɛ́ kũ nà,  
\q1 kesↄ̃ lán tɛ́ è kpiiinↄ ble nà,   
\q1
\v 15 ǹ pɛ́ɛńzi kↄ̃n n zàga'ĩao,  
\q1 ǹ tó n ĩa pãsĩ swɛ̃̀ kɛ̃ńgu.   
\q1
\v 16 Ǹ tó wí gɛ̃ ń wɛ́ɛn,  
\q1 lɛ aↄ̃ↄ n gbãaa dↄ̃ Dii.   
\b  
\q1
\v 17 Wí égↄ̃ ń kũu gurↄ píngi kↄ̃n bídio,  
\q1 aↄ̃é bↄru kpɛɛ wà kaatɛ.   
\q1
\v 18 Ǹ tó aↄ̃gↄ̃ dↄ̃ kɛ̀ n tↄ́n Dii,  
\q1 ḿbe Luda Musude ũ anduna guu píngi.   
\c 84  
\s1 Luda ua bɛgɛkɛna  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 N kúkii maa fá, Dii Zĩ̀kpɛde!   
\q1
\v 2 Mɛ́ɛ Dii ua bɛgɛ kɛɛ ai guu e liima,  
\q1 ma nini kↄ̃n ma mɛ̀o e lugaa Luda Wɛ̃̀ndidezi.   
\q1
\v 3 Dii Zĩ̀kpɛde ma Kína ma Luda,  
\q1 baa sã̀tɛ̃ sà dↄ̀ n gbãgbãkii saɛ,  
\q1 taakaso kpɛ́ bò gwe à a nɛ́nↄ kàn.   
\q1
\v 4 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú n ua guunↄ ũ,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ n táaki lɛɛ gurↄ píngi.   
\q1
\v 5 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ gbãaan n ũunↄ ũ,  
\q1 n ua gana yã kú ń swɛ̃̀ guu.   
\q1
\v 6 Tó aↄ̃ↄe gɛ̃tɛɛ Baka guzurɛla,  
\q1 è gↄ̃ lán guu kɛ̀ ibↄkiinↄ vĩi bà,  
\q1 pↄ́tↄ̃gurↄ lou è tó aubarika dagula.   
\q1
\v 7 Aↄ̃ gana guu aↄ̃ gbãaa ègↄ̃ kaaramɛ  
\q1 ai aↄ̃ gá káo n kiia Zayↄn.   
\b  
\q1
\v 8 Dii Luda Zĩ̀kpɛde, ǹ ma aduakɛna sí,  
\q1 ǹ swã kpá ma yãzi, Yakubu Luda.   
\q1
\v 9 Luda, ǹ kína kɛ̀ dɛ wa sɛngbango ũu gwa,  
\q1 ǹ wɛ́ɛ gↄ̃ tɛ́ kí kɛ̀ ń kàzi.   
\b  
\q1
\v 10 Kuuna n ua gurↄ doo maamɛ  
\q1 dɛ kuuna gu pãndea gurↄ wàa sↄↄroola.  
\q1 Ma Luda ua zɛ́dãkparikɛɛ sì  
\q1 dɛ kuuna ua lɛdo kↄ̃n zaakɛrinↄola.   
\q1
\v 11 Dii Ludaa dɛńnɛ ↄfãntɛ̃ kↄ̃n sɛngbangoo ũ,  
\q1 Dii è gbɛ̃kɛɛ kɛńnɛ kↄ̃n bɛ̀ɛo,  
\q1 è gí pↄ́ maaa kpá taarisaideenↄaziro.   
\q1
\v 12 Dii Zĩ̀kpɛde,  
\q1 aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ èe n náanɛ kɛɛ ũ.   
\c 85  
\s1 Aafia wɛ́ɛkɛna Ludaa  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 N aubarika dà n bùsun, Dii,  
\q1 n ɛara ǹ su kↄ̃n Yakubu boriinↄ ń gwena ziin.   
\q1
\v 2 N n gbɛ̃nↄ taarinↄ gògo,  
\q1 n ń durunnↄ kɛ̃̀ńnɛ píngi.   
\q1
\v 3 N n pↄ kpã̀kpa tò píngi,  
\q1 n n pↄfɛ̃ pãsĩ tò.   
\b  
\q1
\v 4 Ǹ sↄkpawao wa gwena ziin, Luda wa Mìsiri,  
\q1 ǹ pɛ̃tɛ̃ kɛ̀ ń kɛ̀wao lago.   
\q1
\v 5 N pↄↄ égↄ̃ fɛ̃nawazi gurↄ píngin yↄ́?  
\q1 Nɛ́gↄ̃ n pↄfɛ̃gurↄↄ gagaa wɛ̃̀ kↄ̃n wɛ̃̀on yↄ́?   
\q1
\v 6 Nɛ́ ɛara ǹ n gbɛ̃nↄ kuuna kɛkɛ ǹ kɛńnɛ dↄ,  
\q1 lɛ aↄ̃ pↄↄ e à kɛmma nnaroo?   
\q1
\v 7 Dii, ǹ n gbɛ̃kɛɛ ↄdↄawe,  
\q1 ǹ wa mì sí kↄ̃n n gbãaao.   
\b  
\q1
\v 8 Ma swã dↄ Dii Luda yã'onazi,  
\q1 zaakɛ è aafia lɛ́ gbɛ̃ a yãmarinↄnɛ,  
\q1 tó aↄ̃ↄe ɛara wà sↄ̀kpa ń yↄ̃̀nkↄyãnↄziro.   
\q1
\v 9 À vĩakɛrinↄ mìsina gurↄↄ zã̀ro,  
\q1 lɛ à gakui e àgↄ̃ kú wa bùsun yãnzi.   
\q1
\v 10 Gbɛ̃kɛ kↄ̃n náanɛo è dakↄ̃rɛ,  
\q1 yãzɛde kↄ̃n aafiao è ↄ kpákↄ̃a.   
\q1
\v 11 Náanɛ è ↄ poro musu,  
\q1 yãzɛdee è ↄ nↄnↄ tↄↄtɛa.   
\q1
\v 12 Dii é à maaa kɛwe,  
\q1 wa tↄↄtɛ é pↄ́blee kɛ.   
\q1
\v 13 Yãzɛdee ègↄ̃ tɛ́ à aɛ,  
\q1 è zɛ́ kɛkɛnɛ.   
\c 86  
\s1 Dↄnlɛ wɛ́ɛkɛna Ludaa  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ǹ swã kpá ma yãzi ǹ wemala,  
\q1 zaakɛ takaaside wɛ̃ndadeen ma ũ.   
\q1
\v 2 Ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa,  
\q1 zaakɛ má a zĩnda kpàmma.  
\q1 Ǹ mamↄma n zↄ̀bleri mì sí,  
\q1 zaakɛ mɛ́ɛ n náanɛ kɛɛ.  
\q1 Ḿbe ma Luda ũ.   
\q1
\v 3 Ǹ sùu kɛmao, Dii,  
\q1 zaakɛ mɛɛ̀gↄ̃ n sisii kↄngↄ kↄ̃n uusiɛo.   
\q1
\v 4 Ǹ mamↄma n zↄ̀bleri pↄↄ kɛ nna,  
\q1 zaakɛ ma làakari tà n kiia, Dii.   
\q1
\v 5 Ń maa bensↄ̃ ń sùu vĩ, Dii,  
\q1 n gbɛ̃kɛ bíta n sìsirinↄnɛ.   
\q1
\v 6 Dii, ǹ swã kpá ma wɛ́ɛkɛnazi,  
\q1 ǹ làakari dↄ ma wɛ̃nda wiiia.   
\q1
\v 7 Mɛ́ n sísi ma nawɛ̃akɛgurↄↄ zĩ,  
\q1 zaakɛ nɛɛ̀ wemala.   
\b  
\q1
\v 8 Tãa ke é sí lɛ́kↄ̃zinyoro, Dii,  
\q1 gbɛ̃kee è fↄ̃ à n kɛna kɛro.   
\q1
\v 9 Borii kɛ̀ ń kɛ̀nↄ é mↄ́ wà kúɛnnɛ,  
\q1 aↄ̃ n tↄ́ bↄ ń píngi.   
\q1
\v 10 Zaakɛ ń bíta bensↄ̃ nɛɛ̀ dabuyãnↄ kɛ,  
\q1 ḿbe Luda ũ ndo.   
\b  
\q1
\v 11 Ǹ n zɛ́ ↄdↄamɛ, Dii, mɛ́gↄ̃ táa oo n yãpuraa guu,  
\q1 ǹ ma laasuu kɛmɛ do, lɛ màgↄ̃ n vĩa vĩ.   
\q1
\v 12 Mɛ́ n sáabu kpá kↄ̃n nↄ̀sɛo do,  
\q1 Dii ma Luda, mɛ́gↄ̃ n tↄ́ bↄↄ gurↄ píngi.   
\q1
\v 13 Zaakɛ gbɛ̃kɛɛ kɛ̀ ń kɛ̀mɛɛ bíta,  
\q1 n ma wɛ̃̀ndi bↄ̀ gɛ̀wãa lↄ̀n.   
\b  
\q1
\v 14 Luda, karambaanideenↄↄ e fɛɛɛmazi,  
\q1 gbɛ̃ pãsĩnↄↄ e ma wɛɛ, aↄ̃è n yã daro.   
\q1
\v 15 N Dii, Luda sósobideen n ũ,  
\q1 ń sùu vĩ bensↄ̃ n pↄↄ è fɛ̃ kpaaro,  
\q1 n gbɛ̃kɛ kↄ̃n n náanɛo bíta.   
\q1
\v 16 Ǹ aɛ dↄma ǹ ma wɛ̃nda gwa,  
\q1 ǹ n zↄ̀bleri gba gbãaa,  
\q1 ǹ mapi n zↄ̀nↄkpare nɛ́ mì sí.   
\q1
\v 17 Ǹ yãmaakɛna gbɛ̀ ↄdↄamɛ  
\q1 lɛ ma zangurinↄ e, wí ń kũ,  
\q1 zaakɛ Dii, n dↄmalɛ,  
\q1 n ma làakari kpàɛmɛ.   
\c 87  
\s1 Zayↄn nɛ́ Luda wɛ́tɛmɛ  
\d Kora boriinↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda a wɛ́tɛ kàɛ  
\q1 kpiii kɛ̀ à kú adona musu,   
\q1
\v 2 Dii ye Zayↄn bĩilɛnↄzi  
\q1 dɛ Yakubu boriinↄ wɛ́tɛ kpaaanↄla píngi.   
\q1
\v 3 Luda wɛ́tɛ,  
\q1 Luda gakui yã ò n musu à bè:   
\q1
\v 4 Mɛ́ Igipitinↄ kↄ̃n Babilↄnudeenↄ da  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ma dↄ̃ↄnↄ tɛ́.  
\q1 Filisitininↄↄ kú à guu dↄ  
\q1 kↄ̃n Tayadeenↄ kↄ̃n Etiopianↄ.  
\q1 Weé be, wà gbɛ̃ beeenↄ ì gwemɛ.   
\b  
\q1
\v 5 Zayↄn yã musu weé be:  
\q1 Wà wãanɛ kↄ̃n wãanɛo ì gwemɛ,  
\q1 Luda Musude bé è à kãsãa pɛ́ɛ gíngin.   
\q1
\v 6 Tó Dii e gbɛ̃nↄ tↄ́ daa takadan,  
\q1 eé be: Wà gbɛ̃ kɛ̀ ì gwemɛ.   
\q1
\v 7 Lɛ̀sirinↄ kↄ̃n ↄ̃wãrinↄ ń píngi aↄ̃é be:  
\q1 Wa maakɛ píngi è bↄ Zayↄmmɛ.   
\c 88  
\s1 Kuuna gaa lɛ́zĩ aduakɛna  
\d Ɛzɛra bori Emani lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii Luda ma Mìsiri,  
\q1 mɛ́ɛ wii pɛɛnzi fãantɛ̃ kↄ̃n gwãavĩo.   
\q1
\v 2 Ǹ tó ma aduakɛna ká n kiia,  
\q1 ǹ swã kpá ma wiipɛnazi.   
\b  
\q1
\v 3 Zaakɛ yã'ↄ̃amma ma nↄ̀sɛ pà,  
\q1 ma wɛ̃̀ndi kú gaa lɛ́zĩ.   
\q1
\v 4 Wà ma da gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe sii gɛ̀wãannↄ tɛ́,  
\q1 ma gↄ̃ gbãasaidee ũ.   
\q1
\v 5 Wà pã kpàmazi wà ma da gɛ̀nↄ tɛ́  
\q1 lán gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ daɛna miran sↄ̀rↄrↄnↄ bà,  
\q1 lán gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ yã dↄngu dↄro  
\q1 aↄ̃ bà kúnyo dↄroonↄ bà.   
\q1
\v 6 N ma zu wɛ̀ɛ zã̀n  
\q1 ai tↄↄtɛ tú kokotɛ̃wɛɛ gusiaan.   
\q1
\v 7 N pↄfɛ̃ tↄ̃̀ma,  
\q1 à ísↄ̃ dàmala.   
\q1
\v 8 Ń tò ma gbɛ̃nↄ ma zĩnna,  
\q1 ń tò aↄ̃ↄ ye ma kãziro.  
\q1 Wà ma kagura kɛ̀, bↄkii kuuro,   
\q1
\v 9 nawɛ̃a ma wɛ́ɛ sìsi.  
\b  
\q1 Mɛ́ɛ n sisii zaa kↄngↄ ai uusiɛ,  
\q1 ma ↄↄnↄↄ dↄnzi.   
\q1
\v 10 Gɛ̀nↄn nɛɛ̀ yãbↄnsaɛ kɛńnɛↄ́?  
\q1 Gɛ̀wãadeenↄ bé wè fɛɛ wà n sáabu kpáↄ́?   
\q1
\v 11 Wè n gbɛ̃kɛɛ tↄ̃kɛ̃ mira guun yↄ́?  
\q1 Wè n náanɛkɛyã o gɛ̀wãann yↄ́?   
\q1
\v 12 Wà n dabuyãnↄ dↄ̃ gusiaa guun yↄ́?  
\q1 N maakɛnanↄ dↄ̃na kú yãsãngukii guun yↄ́?   
\b  
\q1
\v 13 Dii, mɛ́ɛ wii pɛɛnzi,  
\q1 ma aduakɛna kↄngↄ è ká n kiia.   
\q1
\v 14 Bↄ́yãnzin nɛ́ɛ giimazizi, Dii?  
\q1 À kɛ̀ dia n mìkpɛɛ zùmɛɛ?   
\q1
\v 15 Má kú gaa lɛ́zĩ wɛ̃ndawɛ̃nda zaa ma gↄ̃kparɛkɛgurↄ,  
\q1 n yã pãsĩnↄ tↄ̃̀ma, ma gↄ̃ sã̀ii.   
\q1
\v 16 N pↄfɛ̃namazii dàmala,  
\q1 n vĩapↄnↄ ma kaatɛ.   
\q1
\v 17 Aↄ̃ dàmala lán í bà zaa kↄngↄ ai uusiɛ,  
\q1 aↄ̃ lìgamazi mámmam.   
\q1
\v 18 Ń tò ma gbɛ̃nↄ kↄ̃n ma gbɛ̃nnanↄ ma zĩnna,  
\q1 gusiaa bé à gↄ̃̀ ma kpàasi ũ.   
\c 89  
\s1 Luda lɛ́gbɛ̃na Daudanɛ  
\d Ɛzɛra bori Etani lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, mɛ́gↄ̃ lɛ̀ sii n gbɛ̃kɛ yã musu yãana sai,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n náanɛkɛyã kpàakpa kɛɛ wɛ̃̀ kↄ̃n wɛ̃̀o.   
\q1
\v 2 Mɛ́ o kɛ̀ n gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro,  
\q1 n náanɛkɛɛ kãsãa pɛɛna n bɛ zaa musu.   
\b  
\q1
\v 3 N bè: Ma bà kú kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ má sɛ̀o,  
\q1 ma lɛ́ gbɛ̃̀ ma zↄ̀bleri Daudanɛ.   
\q1
\v 4 Nɛ́ tó à borii gↄ̃ kí blee gurↄ píngi,  
\q1 nɛ́ à kpata gba gbãaa ai à boriia.   
\b  
\q1
\v 5 Musudeenↄ è n dabuyãnↄ sáabu kpá, Dii,  
\q1 malaikanↄ è n náanɛkɛyã o ń kakↄ̃ana guu.   
\q1
\v 6 Zaakɛ gbɛ̃kee kú musu kɛ̀ kà Dii ũro,  
\q1 malaika ke é sí lɛ́kↄ̃zioro.   
\q1
\v 7 Luda vĩa è malaikanↄ kũ ń kakↄ̃anan,  
\q1 à naasi vĩ dɛ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ligazinↄla.   
\q1
\v 8 Dii Luda Zĩ̀kpɛde, dé bé à sɛ̃nkpɛnyo?  
\q1 Ń gbãaa vĩ kↄ̃n náanɛo yã píngi guu.   
\b  
\q1
\v 9 Nɛɛ̀ gbãaa mↄ ísiaanɛ,  
\q1 tó à sↄ̃ fɛ̀ɛ vĩvĩnao, nɛɛ̀ à gbãaa fↄ̃.   
\q1
\v 10 N Igipitinↄ dúgu zↄ̃̀, aↄ̃ gↄ̃̀ gɛ̀nↄ ũ,  
\q1 n n zangurinↄ fã̀akↄ̃a kↄ̃n n gã̀sã gbãaao.   
\q1
\v 11 Musu nɛ́ n pↄ́mɛ, tↄↄtɛ dↄ nɛ́ n pↄ́mɛ,  
\q1 n anduna kàɛ kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kú à guunↄ píngi.   
\q1
\v 12 N gu'igbãro kↄ̃n sↄↄmɛtɛo kɛ̀,  
\q1 Tabo kↄ̃n Ɛmↄni gbɛ̀nↄ è guda kɛ kↄ̃n n tↄ́o.   
\q1
\v 13 N gã̀sã nɛ́ gbãaa pↄ́mɛ,  
\q1 n ↄ gbãaa bensↄ̃ n ↄplaa dↄ musu.   
\b  
\q1
\v 14 Maakɛ kↄ̃n yãzɛdekɛɛon n kpata kãsãa ũ,  
\q1 gbɛ̃kɛ kↄ̃n náanɛo bé à dↄnnɛ aɛ.   
\q1
\v 15 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ gudadↄmmaanↄ ũ,  
\q1 kɛ̀ aↄ̃è táa o gupuraa kɛ̀ kú n kuunzi, Dii.   
\q1
\v 16 Aↄ̃ègↄ̃ pↄnnaa kɛɛ kↄ̃n n tↄ́o gurↄ píngi,  
\q1 aↄ̃è ĩa dã kↄ̃n n maakɛɛo.   
\q1
\v 17 Zaakɛ aↄ̃ gakui kↄ̃n ń gbãaaon n ũ,  
\q1 n zɛnawao è wa sɛ́ lezĩ.   
\q1
\v 18 Wa kína nɛ́ Dii pↄ́mɛ,  
\q1 wa sɛngbango pì nɛ́ Isarailinↄ Luda pↄ́mɛ.   
\b  
\q1
\v 19 N yã ò n yãmarinↄnɛ yã wɛ́ɛgupu'ena guu  
\q1 n bè: Ma dↄnlɛ kɛ̀ gↄ̃ gbãaanɛ,  
\q1 ma gↄ̃kparɛ sɛ̀ musu a gbɛ̃nↄ tɛ́.   
\q1
\v 20 Ma a zↄ̀bleri Dauda è,  
\q1 ma a nↄ́si kùa ma à dìɛ.   
\q1
\v 21 Mɛ́gↄ̃ à kũna ma ↄzĩ,  
\q1 ma gã̀sã gbãaa égↄ̃ kúo.   
\q1
\v 22 Ibɛɛ ke é fↄ̃ à tángba síaro,  
\q1 gbɛ̃ zaa ke é e à ↄ tↄ̃aro.   
\q1
\v 23 Mɛ́ à wɛdɛrinↄ ú lↄ́ à aɛ,  
\q1 mɛ́ à zangurinↄ nɛ.   
\q1
\v 24 Mɛ́ gbɛ̃kɛɛ kɛɛnɛ kↄ̃n náanɛo,  
\q1 weé à sɛ́ lezĩ kↄ̃n ma tↄ́o.   
\q1
\v 25 Mɛ́ ísiaa nanɛ a ↄzĩ,  
\q1 eégↄ̃ iko vĩ swaanↄa.   
\q1
\v 26 Eé ma sísi à be,  
\q1 má dɛ a De ũ kↄ̃n a Ludao,  
\q1 a gbɛ̀si ũ kↄ̃n a mìsirio.   
\q1
\v 27 Mɛ́ à kɛ ma daudu ũ,  
\q1 eégↄ̃ dɛ anduna kínanↄ mìdee ũ.   
\q1
\v 28 Mɛ́gↄ̃ gbɛ̃kɛɛ vĩo gurↄ píngi,  
\q1 ma bà kɛ̀ kúo gborona vĩro.   
\q1
\v 29 Mɛ́ tó à borii gↄ̃ kí blee gurↄ píngi,  
\q1 à kpata égↄ̃ kuu lán ludambɛɛ ègↄ̃ kuu nà.   
\b  
\q1
\v 30 Tó à boriinↄ pã kpà ma dokazi,  
\q1 bensↄ̃ aↄ̃ↄe tɛ́ ma yãdiɛnanↄziro,   
\q1
\v 31 tó aↄ̃ bↄ̀ ma yã kpɛɛ,  
\q1 bensↄ̃ aↄ̃ ma yãdannɛnanↄ kũnaro,   
\q1
\v 32 mɛ́ gò tↄ̃ḿma ń taarinↄ yãnzi,  
\q1 mɛ́ ń kɛ búgubugu ń zaakɛna musu.   
\q1
\v 33 Mↄde gbɛ̃kɛɛ kɛ̀ má vĩo é yãaro,  
\q1 mɛ́ fↄ̃ mà náanɛsaiyã kɛro.   
\q1
\v 34 Mɛ́ ma bà kuunao yã gbororo,  
\q1 mɛ́ yã kɛ̀ bↄ̀ ma lɛ́n liɛro.   
\q1
\v 35 Má sì kↄ̃n ma kuunao gɛ̃̀n do,  
\q1 mɛ́ ɛgɛɛ to Daudanɛro, kɛ̀ ma bè,   
\q1
\v 36 à borii égↄ̃ kuu gurↄ píngi,  
\q1 à kpata égↄ̃ kuu ma wáa lán ↄfãntɛ̃ bà.   
\q1
\v 37 Lán mↄvura dɛ sèeda náanɛdee ũ musu nà,  
\q1 lɛn à kpata égↄ̃ kuu gurↄ píngi lɛ.   
\b  
\q1
\v 38 Baa kↄ̃n beeeo n gi kína kɛ̀ ń kàzi,  
\q1 n ↄ gbàrɛzi n pↄ fɛ̃̀zi maamaa.   
\q1
\v 39 N n bà kuuna kↄ̃n n zↄ̀blerio yã gbòro,  
\q1 n kya kà à kífuran ń pã̀ɛ tↄↄtɛ.   
\q1
\v 40 N à wɛ́tɛ bĩinↄ gbòro,  
\q1 n à zɛki gbãaanↄ gbɛ̃̀ ń dàɛ.   
\q1
\v 41 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe gɛ̃ɛ zɛ́laanↄ ń baka bↄ̀n ń píngi,  
\q1 à gↄ̃̀ fabona pↄ́ ũ a bori daanↄnɛ.   
\q1
\v 42 N à wɛdɛrinↄ gã̀ dↄ̀ musu,  
\q1 ń tò à ibɛɛnↄ pↄnnaa kɛ̀.   
\q1
\v 43 N à fɛ̃ɛda gbãaa ɛ̀,  
\q1 nɛ́ɛ zɛo zĩ̀ guuro.   
\q1
\v 44 N à kíkɛgo sìa,  
\q1 n à kíkpata lɛ́ kùɛ.   
\q1
\v 45 Ń tò à zi kũ̀ a gbãaan,  
\q1 n wí dàa gumusu ũ.   
\b  
\q1
\v 46 Dii, nɛ́gↄ̃ utɛnawe ai bↄrɛmɛ?  
\q1 N pↄfɛ̃ tɛ́ égↄ̃ kũu gurↄ píngin yↄ́?   
\q1
\v 47 Ǹ laasuu lɛ́ ma wɛ̃̀ndi kusukɛɛa.  
\q1 N gbɛ̃ntee kɛ̀ pãn yↄ́?   
\q1
\v 48 Dé bé eégↄ̃ kuu à gí gazii?  
\q1 Dé bé eé fↄ̃ à a zĩnda sí mira gbãaaa?   
\q1
\v 49 Dii, gbɛ̃kɛɛ kɛ̀ ń vĩ yãa gàa mámɛ?  
\q1 N yenzi kɛ̀ ń à lɛ́ gbɛ̃̀ Daudanɛ kↄ̃n náanɛo sↄ̃ nɛ́?   
\q1
\v 50 Ǹ tó n zↄ̀bleri fabona yã dↄngu,  
\q1 boriinↄ ma atafii kɛ̀ wà ma nↄ̀sɛ yàka.   
\q1
\v 51 N ibɛɛnↄ kína kɛ̀ ń kà lalandi kɛ̀  
\q1 ai guu kɛ̀ à kɛ̀sɛ pɛ̀ɛn, Dii.   
\b  
\q1
\v 52 Aubarikadeen Dii ũ ai gurↄ píngi!  
\q1 Aami! Aami!   
\ms1 TAKADA SIIGƆ̃DEE  
\mr Saamu 90-106  
\c 90  
\s1 Luda kↄ̃n gbɛ̃nteeo  
\d Luda gbɛ̃ Musa aduakɛna.  
\q1
\v 1 Dii, wa utɛkiin n ũ wɛ̃̀ kↄ̃n wɛ̃̀o.   
\q1
\v 2 Lɛ ń kpɛ́ ǹ kpiiinↄ kɛ,  
\q1 lɛ ń kpɛ́ ǹ tↄↄtɛ kↄ̃n andunao káɛ,  
\q1 Ludan n ũ zaa káaku ai gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 3 Ń dìɛ kɛ̀ gbɛ̃ntee é sↄkpa tↄↄtɛ,  
\q1 nɛɛ̀ beńnɛ aↄ̃ ɛara bùsutin.   
\q1
\v 4 Wɛ̃̀ wàa sↄↄroo dɛnnɛ lán gurↄ doo bà,  
\q1 à dɛnnɛ lán gĩa ke gwãavĩ zaka bà.   
\q1
\v 5 Nɛɛ̀ gbɛ̃ntee sɛ́ kↄ̃n ga'iio,  
\q1 aↄ̃ↄ dɛ lán sɛ̃̀ yĩi bà kↄngↄ.   
\q1
\v 6 È bↄɛ kↄngↄ à gbã,  
\q1 è yitoo kũ à gaga uusiɛ.   
\b  
\q1
\v 7 N pↄfɛ̃ è wa kaatɛ,  
\q1 n patammana è swɛ̃̀ kɛ̃wagu.   
\q1
\v 8 Wa yã zaaanↄ kaɛna n aɛ,  
\q1 wa asiiyãnↄ bↄ̀ gupuraaa n kuu.   
\q1
\v 9 Wa gurↄↄ è gɛ̃tɛ n pɛ̃tɛ̃ yãnzi,  
\q1 wa wɛ̃̀ndi è yãa kↄ̃n m̀bnao.   
\q1
\v 10 Wa wɛ̃̀ è ká baaagↄ̃ akuri,  
\q1 tó wá gbãa sↄ̃, basiigↄ̃.  
\q1 Nawɛ̃a kↄ̃n pↄsiaaon wɛ̃̀ pìnↄ è mↄ́owe,  
\q1 aↄ̃è gɛ̃tɛ gↄ̃ↄgↄ̃ↄ, ben weè kpá guuzi.   
\b  
\q1
\v 11 Dé bé à n pↄfɛ̃ gbãa lɛ́ dↄ̃ↄ?  
\q1 N pɛ̃tɛ̃ bíta kà vĩa kɛ̀ à dɛ wà kɛnnɛɛ ũ.   
\q1
\v 12 Ǹ dawe wàgↄ̃ wa wɛ̃̀ndi kusukɛ lɛ́ dↄ̃,  
\q1 lɛ wà ↄ̃ndↄ̃ↄ e wa swɛ̃̀ guu.   
\b  
\q1
\v 13 Dii, bↄrɛn nɛ́ n pↄfɛ̃ kpáɛɛ?  
\q1 Ǹ n zↄ̀blerinↄ wɛ̃nda gwa.   
\q1
\v 14 Ǹ tó n gbɛ̃kɛɛ mↄ́wa lán guu e dↄↄ nà,  
\q1 lɛ wàgↄ̃ pↄnnaa kɛɛ kↄ̃n gudakɛnao ai wa gurↄ lɛ́n.   
\q1
\v 15 Ǹ wa pↄↄ kɛ nna ↄↄ kɛ̀ ń tↄ̃̀wa gurↄ lɛ́n,  
\q1 nawɛ̃a kɛ̀ wá kɛ̀ wɛ̃̀ lɛ́n.   
\q1
\v 16 Ǹ n yãkɛnanↄ ↄdↄa wamↄwa n zↄ̀blerinↄnɛ,  
\q1 ǹ tó wa nɛ́nↄ n gbãaa gakui dↄ̃.   
\b  
\q1
\v 17 Dii wa Luda, ǹ tó wà n pↄnnaa e,  
\q1 ǹ tó wa zĩi kaarana e,  
\q1 ee, ǹ tó wa zĩi kaarana e.   
\c 91  
\s1 Ludan wa dãkpari ũ  
\q1
\v 1 Gbɛ̃ kɛ̀ utɛna Luda Musude ↄzĩ  
\q1 égↄ̃ kú Gbãapingide ↄrazi.   
\q1
\v 2 Eé be Diin a zɛki gbãaa ũ,  
\q1 a Ludan a utɛkii ũ, á à náanɛ vĩ.   
\b  
\q1
\v 3 Àmbe é n sí karia,  
\q1 eé n mì sí gagyãaa.   
\q1
\v 4 Eé n sↄtↄ a pↄtɛ, nɛ́gↄ̃ utɛna à ↄru,  
\q1 à náanɛkɛɛ bé eé n dãkpa lán sɛngbango bà.   
\q1
\v 5 Gwãavĩ kainↄ kↄ̃n fãantɛ̃ kà vĩananↄ  
\q1 aↄ̃ ke vĩa é n kũro,   
\q1
\v 6 ke gagyãa kɛ̀ ègↄ̃ tɛ́ gusiaan  
\q1 ke gyãgɛ̃wɛtɛ kɛ̀ è ń le fãantɛ̃ gbãaa.   
\q1
\v 7 Baa tó gↄ̃ↄn wàa sↄↄroo e lɛɛɛ n saɛ,  
\q1 ke gↄ̃ↄn bↄrↄ kuri e gaa n ↄplaazi,  
\q1 pↄ́ke é n lero.   
\q1
\v 8 Nɛ́ wɛ́ɛ sɛ́ ǹ gwa,  
\q1 nɛ́ e lán wè wɛ́ɛ tã zaakɛrinↄa nà.   
\b  
\q1
\v 9 Tó n Luda Musude kɛ̀ n utɛkii ũ,  
\q1 tó n Dii kɛ̀ n kúkii ũ,   
\q1
\v 10 yã zaa ke é n lero,  
\q1 mↄ́nzi é gɛ̃ n uaro.   
\q1
\v 11 Zaakɛ eé n yã o a malaikanↄnɛ,  
\q1 lɛ aↄ̃ n dãkpa guu kɛ̀ nɛ́ɛ gaan píngi.   
\q1
\v 12 Aↄ̃é n sɛ́ ń ↄzĩ  
\q1 lɛ ǹton gɛ̃̀n sí gbɛ̀aro yãnzi.   
\q1
\v 13 Nɛ́ kɛ̀sɛ zɛ músua kↄ̃n kárɛo,  
\q1 nɛ́ kɛ̀sɛ pɛ́ɛpɛɛ gbèkaa kↄ̃n pitigooo.   
\b  
\q1
\v 14 Dii bè: Zaakɛ à nàmazi, mɛ́ à bↄ,  
\q1 zaakɛ à ma dↄ̃, mɛ́ ↄ kúa.   
\q1
\v 15 Eé ma sísi, mɛ́ weàla,  
\q1 tó yã nàkↄ̃rɛa, mɛ́gↄ̃ kúo,  
\q1 mɛ́ à mì sí mà à kpe da.   
\q1
\v 16 Mɛ́ à pↄↄ kɛ nna kↄ̃n wɛ̃̀ndi gbã̀ao,  
\q1 mɛ́ tó à e lán mɛɛ̀ gbɛ̃ mì sí nà.   
\c 92  
\s1 Luda sáabukpana  
\d Kámmabogurↄ lɛ̀.  
\q1
\v 1 À maa wà n sáabu kpá, Dii,  
\q1 wà lɛ̀ sí wà n tↄ́ bↄ, Luda Musude,   
\q1
\v 2 wà n gbɛ̃kɛɛ tↄ̃kɛ̃ kↄngↄ,  
\q1 wà n náanɛkɛyã o gwãavĩ,   
\q1
\v 3 wà n táaki lɛ́ kↄ̃n mↄrↄo  
\q1 kↄ̃n kuntigi ↄ́ nnaao.   
\b  
\q1
\v 4 N yãkɛnanↄ è ma pↄↄ kɛ nna, Dii,  
\q1 mɛɛ̀ guda dↄ n ↄzĩkɛnanↄa.   
\q1
\v 5 Dii, n yãkɛnanↄ bíta maamaa,  
\q1 n laasuunↄↄ zã̀ à kɛ̀ bíta.   
\q1
\v 6 Yↄ̃nkↄↄ yã pì dↄ̃ro,  
\q1 mìsaidee é fↄ̃ à dↄ̀rↄ dↄ̃ro.   
\q1
\v 7 Baa tó gbɛ̃ zaaanↄ fɛ̀ɛ wà gbã̀ lán sɛ̃̀ bà  
\q1 bensↄ̃ zaakɛrinↄ kaarana è ń píngi,  
\q1 aↄ̃ ziaa nɛ́ kaatɛna yãanasaimɛ.   
\q1
\v 8 Mmↄn sↄ̃ Dii,  
\q1 nɛɛ̀gↄ̃ kú musu gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 9 Ǹ gwa, n ibɛɛnↄↄ e yãaa,  
\q1 zaakɛrinↄↄ e fãakↄ̃a ń píngi.   
\q1
\v 10 N ma gba gbãaa lán zùsɛ̃tɛ bà,  
\q1 n nↄ́si maaa kù ma mìa.   
\q1
\v 11 Ma wɛ́ɛ sì ma wɛ̀tɛrinↄ lɛɛnalɛ,  
\q1 ma swã ma ibɛɛ zaaanↄ wiii mà dↄ.   
\b  
\q1
\v 12 Gbɛ̃ maaanↄ é gbã lán damina línↄ bà,  
\q1 aↄ̃é kɛ bíta lán Lɛbanↄ sida línↄ bà.   
\q1
\v 13 Aↄ̃ pɛna Dii bɛɛ guu,  
\q1 aↄ̃é gbã wa Luda ua.   
\q1
\v 14 Baa kↄ̃n ń zikũkɛɛo aↄ̃égↄ̃ nɛ́ iimɛ,  
\q1 aↄ̃ lá égↄ̃ tɛ́ kɛɛ sí plɛ̀plɛ.   
\q1
\v 15 Aↄ̃é be, Dii maa,  
\q1 àmbe wa gbɛ̀si ũ, zaa kee kú à guuro.   
\c 93  
\s1 Diin Kí ũ  
\q1
\v 1 Dii bé èe kí blee,  
\q1 à bítakɛɛ dana uta ũ.  
\q1 Dii bítakɛɛ dana,  
\q1 à gbãaa dↄ̀ a pii,  
\q1 à anduna kàɛ gíngin,  
\q1 eé degero.   
\q1
\v 2 N kpata pɛɛna zaa zizi,  
\q1 ń kuu zaa káaku.   
\q1
\v 3 Í bíta dàgula Dii,  
\q1 í bíta kĩi dↄ,  
\q1 í bíta e gã̀gã lɛɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Dii kú musu, à bíta,  
\q1 à bíta dɛ í bíta kĩila,  
\q1 à gbãaa dɛ ísia sↄ̃ vĩvĩnala.   
\b  
\q1
\v 5 Dii, n yãdiɛnanↄↄ gborona vĩro,  
\q1 à kↄ̃ sìo n kpɛ́ gↄ̃ kú adona ai gurↄ píngi.   
\c 94  
\s1 Ludan yãkpaɛkɛri ũ  
\q1
\v 1 Dii Luda gɛ̃ɛboḿmari,  
\q1 Luda gɛ̃ɛboḿmari, ǹ bↄ gupuraaa!   
\q1
\v 2 Anduna yãkpaɛkɛri, ǹ fɛɛ,  
\q1 ǹ fĩa bo wadadeenↄnɛ ń yãkɛnaa.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃ zaaanↄ égↄ̃ ń zĩnda sɛɛ lezĩ ai bↄrɛmɛ?  
\q1 Ai bↄrɛmɛ, Dii?   
\b  
\q1
\v 4 Zaakɛrinↄ è wada yã o,  
\q1 aↄ̃è yã bↄɛ aↄ̃è ĩa dã ń píngi.   
\q1
\v 5 Dii, aↄ̃è n gbɛ̃nↄ dúgu zↄ̃,  
\q1 aↄ̃è gbãaa mↄ gbɛ̃ kɛ̀ n ń sɛ́nↄnɛ.   
\q1
\v 6 Aↄ̃è gyaanↄnↄ kↄ̃n bↄ̀amↄnↄ dɛdɛ,  
\q1 aↄ̃è tonɛnↄ kaatɛ.   
\q1
\v 7 Aↄ̃è be Dii e ń ero,  
\q1 Yakubu boriinↄ Luda làakari kúḿmaro.   
\b  
\q1
\v 8 A yↄ̃nkↄↄnↄ, à làakari kɛ!  
\q1 A mìsaideenↄ, é ↄ̃ndↄ̃ kũ bↄrɛn yee?   
\q1
\v 9 Luda bé à swã dↄ̀, eé gí yã maziↄ́?  
\q1 À wɛ́ɛ kɛ̀, eé gí guu eziↄ́?   
\q1
\v 10 È boriinↄ tòto kɛ, eé gí ń swã gágaziↄ́?  
\q1 È yã dańnɛ, à dↄ̃na vĩnloo?   
\q1
\v 11 Dii gbɛ̃ntee laasuu dↄ̃,  
\q1 kɛ̀ yã pãamɛ.   
\b  
\q1
\v 12 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ nɛɛ̀ tòto kɛ  
\q1 ǹ n doka danɛ ũ, Dii.   
\q1
\v 13 Nɛɛ̀ à gba kámmabona nawɛ̃akɛgurↄ,  
\q1 ai wàgↄ̃ wɛ̀ɛ yↄ̃ zaakɛrinɛ.   
\q1
\v 14 Dii é pã kpá a gbɛ̃nↄziro,  
\q1 eé gbɛ̃ kɛ̀ à ń sɛ́ a pↄ́ ũunↄ zĩnnaro.   
\q1
\v 15 Weé ɛara wà yãkpaɛ kɛ a zɛ́a,  
\q1 nↄ̀sɛpuradeenↄ é zɛo.   
\b  
\q1
\v 16 Dé bé eé fɛɛmɛ gbɛ̃ zaaanↄzi?  
\q1 Dé bé eé zɛmao zaakɛrinↄ yã musuu?   
\q1
\v 17 Tó èe kɛ Dii dↄnlɛ kɛ̀mɛnlo,  
\q1 lɛ má kú miran kítikiti kↄ̀.   
\q1
\v 18 Kɛ̀ ma bè gu zãɛ e ma sɛɛɛ,  
\q1 n ma kũ n gbɛ̃kɛɛ guu, Dii.   
\q1
\v 19 Kɛ̀ laasuu ma swɛ̃̀ pà,  
\q1 n ma làakari kpàɛmɛ n ma pↄↄ kɛ̀ nna.   
\b  
\q1
\v 20 N bà égↄ̃ kú kↄ̃n yãlɛkpɛɛgↄ̃gↄ̃rinↄ kpataoↄ́?  
\q1 Aↄ̃ yãdiɛnanↄ è mↄ́ńnɛ kↄ̃n nawɛ̃ao,   
\q1
\v 21 Aↄ̃è lɛ́ kpakↄ̃sↄ̃ gbɛ̃ maaazi,  
\q1 aↄ̃è yã da taarisaideela wà à dɛ.   
\q1
\v 22 Diin ma zɛki gbãaa ũ,  
\q1 ma Ludan gbɛ̀si kɛ̀ mɛɛ̀ utɛn ũ.   
\q1
\v 23 Eé ń zaakɛna sↄkpaḿma,  
\q1 eé ń borii bↄ aↄ̃ taarinↄ yãnzi.  
\q1 Dii wa Luda é ń borii bↄ.   
\c 95  
\s1 Luda táakilɛna  
\q1
\v 1 À mↄ́ wà pↄnna lɛ̀ sí Diinɛ,  
\q1 wà guda dↄ Gbɛ̀si kɛ̀ è wa mì sía.   
\q1
\v 2 Wà mↄ́ à aɛ wà à sáabu kpá,  
\q1 wà lɛ̀ sí wà à táaki lɛ́.   
\b  
\q1
\v 3 Zaakɛ Dii nɛ́ Luda kɛ̀ bítamɛ.  
\q1 Kí bítamɛ, à dɛ dii píngila.   
\q1
\v 4 Tↄↄtɛ zã̀ gĩzĩgĩzĩ kú à ↄzĩ,  
\q1 kpii mìsↄ̃ntɛ̃nↄ nɛ́ à pↄ́mɛ.   
\q1
\v 5 Ísia nɛ́ à pↄ́mɛ, zaakɛ à kɛ̀,  
\q1 àmbe à tↄↄtɛ í kàsa kↄ̃n a ↄↄo.   
\b  
\q1
\v 6 À mↄ́ wà kúɛ wà dↄnzi kɛ  
\q1 wà daɛ Dii wa Kɛ̀ri aɛ.   
\q1
\v 7 Zaakɛ àmbe wa Luda ũ,  
\q1 à kpàsa gbɛ̃nↄn wa ũ,  
\q1 à sãa kɛ̀ èe ń dãanↄ ũ.  
\b  
\q1 Tó a à kòto mà gbã̀a,   
\q1
\v 8 àton swãgbãaa kɛ  
\q1 lán a dezinↄ kɛ̀ nà zaa Mɛribaro  
\q1 ke Masa gurↄↄ kɛ̀ aↄ̃ↄ kú gbáan.   
\q1
\v 9 Baa kɛ̀ aↄ̃ ma yãkɛnanↄ è,  
\q1 aↄ̃ ma lɛ wà ma gwa gwe.   
\q1
\v 10 Ben ma pↄ fɛ̃̀ gbɛ̃ pìnↄzi ai wɛ̃̀ baplaa,  
\q1 ma bè gbɛ̃ sãsãnanↄn ń ũ,  
\q1 aↄ̃ↄ ma zɛ́nↄ dↄ̃ro.   
\q1
\v 11 Ben ma la dà ma pↄfɛ̃ guu ma bè,  
\q1 aↄ̃é gɛ̃ ma kámmabokiinlo.   
\c 96  
\s1 Diin Kí bíta ũ  
\q1
\v 1 À lɛ̀ dufu sí Diinɛ,  
\q1 anduna gbɛ̃ píngi, à lɛ̀ sí Diinɛ.   
\q1
\v 2 À lɛ̀ sí Diinɛ à à tↄ́ bↄ,  
\q1 àgↄ̃ à mìsina baaru kpaa lán guu e dↄↄ nà.   
\q1
\v 3 À à gakuikɛyã o boriinↄnɛ,  
\q1 à à yãbↄnsaɛnↄ tↄ̃kɛ̃ baade pínginɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Dii bíta, à kà wà à táaki lɛ́,  
\q1 à kↄ̃ sìo wà vĩa kɛnɛ dɛ tãanↄla ń píngi.   
\q1
\v 5 Boriinↄ tãanↄ nɛ́ pↄ́ ginanↄmɛ,  
\q1 mↄde Dii bé à musu kɛ̀.   
\q1
\v 6 Bítakɛ kↄ̃n bɛ̀ɛo kúa,  
\q1 gbãa kↄ̃n gakuio kú à kúkiiamɛ.   
\b  
\q1
\v 7 À gakui kↄ̃n gbãaao dↄ̃ Diinɛ,  
\q1 bùsu píngi gbɛ̃nↄ, à dↄ̃ Diinɛ.   
\q1
\v 8 À Dii tↄ́ gakui dↄ̃nɛ,  
\q1 à mↄ́ kↄ̃n gbaao à gɛ̃o à ua.   
\q1
\v 9 À dↄnzi kɛ Diinɛ à kúadona maakɛɛn,  
\q1 tↄↄtɛdeenↄ, àgↄ̃ lugaa à aɛ a píngi.   
\q1
\v 10 À o boriinↄnɛ, Dii e kí blee.  
\q1 Anduna kaɛna gíngin, à nigãna vĩro,  
\q1 eé yãkpaɛ kɛ kↄ̃n baade píngio a zɛ́a.   
\q1
\v 11 Musudeenↄ, à pↄnnaa kɛ,  
\q1 tↄↄtɛdeenↄ, à vĩ kↄ̃n pↄnnaao,  
\q1 ísia kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kúnnↄ, à kĩi dↄ.   
\q1
\v 12 Sɛ̃̀tɛ kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kúnnↄ, à pↄnna wii lɛ́,  
\q1 lí kɛ̀ kú dàko guunↄ, à guda kɛ a píngi.   
\q1
\v 13 Aↄ̃é pↄnnaa kɛ Dii aɛ, zaakɛ èe mↄↄ,  
\q1 èe mↄↄ yãkpaɛ kɛ kↄ̃n andunao.  
\q1 Eé yãkpaɛ kɛ kↄ̃n andunao a zɛ́a,  
\q1 à yã gↄ̃gↄ̃ gbɛ̃nↄnɛ kↄ̃n yãpuraao.   
\c 97  
\s1 Dii mↄna  
\q1
\v 1 Dii bé èe kí blee!  
\q1 Tↄↄtɛdeenↄ pↄnnaa kɛ,  
\q1 ísiabaadeenↄ gↄ̃ kú pↄnnaa guu.   
\b  
\q1
\v 2 Ludambɛ sia kↄ̃n gusia níginigio ligazi,  
\q1 maakɛ kↄ̃n yãzɛdeeon à kpata kãsãa ũ.   
\q1
\v 3 Tɛ́ ègↄ̃ kũu à aɛ,  
\q1 è ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ ligazinↄ kpata.   
\q1
\v 4 À loupina è tↄↄtɛ pu,  
\q1 tó anduna è, è luga.   
\q1
\v 5 Kpiiinↄ è yↄ́ lán zↄ́sa bà Dii aɛ,  
\q1 anduna píngi Dii aɛ.   
\q1
\v 6 Musudeenↄ è à maakɛɛ kpàakpa kɛ,  
\q1 bori sãnda píngi è à gakui e.   
\b  
\q1
\v 7 Wí è tãagbãgbãrinↄ kũ ń píngi,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è ĩa dã kↄ̃n pↄ́ ginanↄ.  
\q1 Tãanↄ é dↄnzi kɛnɛ ń píngi.   
\b  
\q1
\v 8 Zayↄndeenↄↄ mà wà pↄnnaa kɛ̀,  
\q1 Yuda wɛ́tɛdeenↄↄ kú pↄnnaa guu  
\q1 n yãkpaɛkɛnanↄ yãnzi, Dii.   
\q1
\v 9 Zaakɛ ń kú musu dɛ anduna píngila,  
\q1 Dii, ń dɛ tãanↄla ń píngi.   
\b  
\q1
\v 10 Dii ye gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zà yã zaaannↄzi,  
\q1 ègↄ̃ a yãmarinↄ wɛ̃̀ndi dãkpa,  
\q1 è ń bↄ zaakɛrinↄ ↄzĩ.   
\q1
\v 11 Guu è dↄ gbɛ̃ maaanↄa,  
\q1 nↄ̀sɛpuradeenↄↄ pↄnnaa vĩ.   
\q1
\v 12 Gbɛ̃ maaanↄ, à pↄnnaa kɛ Dii guu,  
\q1 à à tↄ́ kɛ̀ kú adona bↄ.   
\c 98  
\s1 Dii mↄna táakilɛna  
\q1
\v 1 À lɛ̀ dufu sí Diinɛ,  
\q1 zaakɛ à yãbↄnsaɛnↄ kɛ̀,  
\q1 à zĩ̀ blè kↄ̃n a ↄplaa kɛ̀ kú adona gbãaao.   
\q1
\v 2 Dii tò wà a mìsina dↄ̃̀,  
\q1 à a maakɛna ↄ̀dↄa boriinↄnɛ.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃kɛ kↄ̃n náanɛ kɛ̀ à vĩ kↄ̃n Isarailinↄo dↄ̀n,  
\q1 andunalɛzɛkideenↄ wa Luda mìsina è ń píngi.   
\b  
\q1
\v 4 Anduna píngi, à pↄnna wii pɛ́ Diinɛ,  
\q1 à gudakɛna kakↄ̃n.   
\q1
\v 5 À mↄrↄlɛna ↄ́ dↄ Diinɛ,  
\q1 à mↄrↄ lɛ́nɛ kↄ̃n lɛ̀sinao   
\q1
\v 6 kↄ̃n kãkãkipɛnao kↄ̃n kuru'ↄo.  
\q1 À pↄnna wii pɛ́ Dii wa Kínanɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Ísia kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kúnnↄ kĩi kɛ,  
\q1 anduna kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ kúnnↄ ń píngi.   
\q1
\v 8 Swaanↄ ↄpa lɛ́ Dii aɛ,  
\q1 kpiiinↄ guda kɛ lɛdolɛ,   
\q1
\v 9 zaakɛ èe mↄↄ yãkpaɛ kɛ tↄↄtɛmɛ.  
\q1 Eé yãkpaɛ kɛ kↄ̃n andunao a zɛ́a,  
\q1 eé yã gↄ̃gↄ̃ gbɛ̃nↄnɛ kↄ̃n yãpuraao.   
\c 99  
\s1 Luda kɛ̀ kú adona  
\q1
\v 1 Dii e kí blee, boriinↄ luga,  
\q1 à vɛ̃ɛna kɛrubunↄ dagura,  
\q1 anduna nigã.   
\q1
\v 2 Dii bíta Zayↄn,  
\q1 à dɛ bori píngila.   
\q1
\v 3 Aↄ̃ à tↄ́ bíta naasidee bↄ,  
\q1 à kú adona.   
\b  
\q1
\v 4 Kína pì gbãaa vĩ, à ye yãzɛdeezi,  
\q1 àmbe à yãkpaɛkɛna a zɛ́a dìɛ,  
\q1 à yã gↄ̃̀gↄ̃ Yakubu boriinↄnɛ a zɛ́a.   
\q1
\v 5 À Dii wa Luda tↄ́ sɛ́ lezĩ,  
\q1 à kúɛ à tinti aɛ,  
\q1 à kú adona.   
\b  
\q1
\v 6 Musa kↄ̃n Arunao kú à gbã̀gbãrinↄ tɛ́,  
\q1 Samuɛlin à sìsirinↄ doke ũ,  
\q1 aↄ̃ à sìsi, ben à wèńla.   
\q1
\v 7 Zaa tɛ́luguu guun à yã òńnɛ,  
\q1 aↄ̃ↄ à doka kↄ̃n à yãdannɛnanↄ kũna.   
\b  
\q1
\v 8 Dii wa Luda, n weńla,  
\q1 ḿbe Luda kɛ̀ è ń taari kɛ̃ńnɛ ũ,  
\q1 baa kↄ̃n beeeo n ń yã zaaanↄ wìńnɛ ń musu.   
\q1
\v 9 À Dii wa Luda tↄ́ sɛ́ lezĩ,  
\q1 à dↄnzi kɛnɛ à kpiii kɛ̀ kú adona musu,  
\q1 zaakɛ Dii wa Ludaa kú adona.   
\c 100  
\s1 Dii sáabukɛna  
\d Sáabukɛna lɛ̀.  
\q1
\v 1 Anduna píngi, à pↄnna wii pɛ́ Diizi.   
\q1
\v 2 À dↄnzi kɛ Diinɛ kↄ̃n pↄnnaao,  
\q1 à mↄ́ à kiia kↄ̃n gudakɛnao.   
\q1
\v 3 À dↄ̃ kɛ̀ Diin Luda ũ,  
\q1 àmbe à wa kɛ, wá dɛ à pↄ́ ũ,  
\q1 wá dɛ à gbɛ̃nↄ ũ, à kpàsa sãanↄ ũ.   
\b  
\q1
\v 4 À gɛ̃ à ualɛn kↄ̃n sáabukɛnao,  
\q1 à gɛ̃ à ua kↄ̃n à táakilɛnao,  
\q1 à sáabu kɛnɛ à à tↄ́ sɛ́ lezĩ.   
\q1
\v 5 Zaakɛ Dii maa, à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro,  
\q1 ègↄ̃ náanɛ vĩ gurↄ píngi.   
\c 101  
\s1 Kína lɛ́gbɛ̃na Ludanɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Mɛ́ lɛ̀ da n gbɛ̃kɛ kↄ̃n yãzɛdeeo musu,  
\q1 mɛ́ lɛ̀ sínnɛ, Dii.   
\q1
\v 2 Mɛ́ làakari kɛ màgↄ̃ kuu taari sai,  
\q1 bↄrɛn nɛ́ mↄ́mazii?  
\q1 Mɛ́gↄ̃ kú ma ua kↄ̃n nↄ̀sɛpuraao,   
\q1
\v 3 Ma wɛ́ɛ égↄ̃ kú pↄ́ ginaaro,  
\q1 mɛ́ za yãdↄrↄsaikɛnan, eé namaro.   
\q1
\v 4 Ma nↄ̀sɛ égↄ̃ mↄnafiki vĩro,  
\q1 ma bà égↄ̃ kú kↄ̃n yã zaaaoro.   
\q1
\v 5 Mɛ́ gbɛ̃ kɛ̀ è a gbɛ̃daaa yaka à kpɛɛ kaatɛ,  
\q1 mɛ́ sùu fↄ̃ kↄ̃n wadadeenↄ kↄ̃n ĩadãrinↄoro.   
\q1
\v 6 Ma wɛ́ɛ égↄ̃ kú ma bùsu náanɛdeenↄa,  
\q1 lɛ aↄ̃gↄ̃ kúmao,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ ègↄ̃ kú taari sai égↄ̃ dɛ ma zĩkɛri ũ.   
\q1
\v 7 Mɛ́ we gbɛ̃sãsãri gↄ̃ kú ma bɛro,  
\q1 mɛ́ tó mↄnafikidee zɛ ma aɛro.   
\q1
\v 8 Mɛ́gↄ̃ ma bùsu gbɛ̃ zaaanↄ kaatɛ lán guu e dↄↄ nà,  
\q1 mɛ́gↄ̃ zaakɛrinↄ borii bↄↄ Dii wɛ́tɛ guu.   
\c 102  
\s1 Gbãasaidee aduakɛna  
\d Wɛ̃ndade gbãasaidee kɛ̀ èe a yã'ↄ̃ammanↄ bↄɛɛ Diinɛ aduakɛna.  
\q1
\v 1 Dii, ǹ ma aduakɛna ma,  
\q1 ǹ tó ma wiii n kii le.   
\q1
\v 2 Ǹton wɛ́ɛ gá ǹ zumɛ ma nawɛ̃akɛgurↄro,  
\q1 ǹ swã kpámazi,  
\q1 tó ma n sisi, ǹ wemala kpakpaa,   
\q1
\v 3 Zaakɛ ma gurↄↄ e gɛ̃tɛɛ lán tɛ́sukpɛ bà,  
\q1 ma mɛ̀ e puusu bↄↄ lán tɛ́yↄ̃ bà.   
\q1
\v 4 Ma nↄ̀sɛ yàka, ma gↄ̃ lán sɛ̃̀ kori bà,  
\q1 ma sã pↄ́bleyãn.   
\q1
\v 5 Ma m̀bona gbãngbãn bé à tò  
\q1 ma gↄ̃ wákabaran ũ.   
\q1
\v 6 Ma gↄ̃ lán gbáa tiongoo bà,  
\q1 lán bɛzĩ koroo bà.   
\q1
\v 7 Ii è gɛ̃ ma wɛ́ɛnlo,  
\q1 ma gↄ̃ lán bãa kɛ̀ zↄ̃ kpɛ́ musu adoo bà.   
\q1
\v 8 Ma ibɛɛnↄ ègↄ̃ ma sↄ̃sↄ̃ↄ gurↄ píngi,  
\q1 ma faborinↄ è gbɛ̃ ká kↄ̃n ma tↄ́o.   
\q1
\v 9 Túbun mɛɛ̀ ble pↄ́blee ũ,  
\q1 ma wɛ́ɛ'i è ká ma íminan   
\q1
\v 10 n pↄfɛ̃ kↄ̃n n pɛ̃tɛ̃o yãnzi,  
\q1 zaakɛ n ma sɛ n ma zĩnna.   
\q1
\v 11 Ma gurↄↄ e gɛ̃tɛɛ lán ↄra bà,  
\q1 ben mɛ́ɛ gagaa lán sɛ̃̀ bà.   
\b  
\q1
\v 12 Mpi sↄ̃ Dii,  
\q1 nɛɛ̀gↄ̃ kú kpatan gurↄ píngi,  
\q1 n tↄ́ é garo ai wa boriia.   
\q1
\v 13 Nɛ́ fɛɛ ǹ Zayↄn wɛ̃nda gwa, zaakɛ gurↄↄ kà,  
\q1 gurↄↄ kɛ̀ ń dìɛ kà, kɛ̀ nɛ́ à pↄnnaa wɛtɛ.   
\q1
\v 14 À gbɛ̀nↄ kɛ̀ n zↄ̀blerinↄnɛ maa,  
\q1 à gborona bùsu è kɛńnɛ wɛ̃nda.   
\q1
\v 15 Bori píngi é vĩa kɛnnɛ, Dii,  
\q1 anduna kínanↄ é n kíkɛɛ dↄ̃ ń píngi.   
\q1
\v 16 Zaakɛ Dii é Zayↄn kɛkɛ à bo dↄ,  
\q1 eé bↄ à mↄ́ḿma kↄ̃n gakuio.   
\q1
\v 17 Eé takaasideenↄ aduakɛna sí,  
\q1 eé ń wɛ́ɛkɛna kpá swãkotoro.   
\b  
\q1
\v 18 À tó yã kɛ̀ gↄ̃ kɛ̃na kpɛɛdeenↄ yãnzi  
\q1 lɛ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ kpɛ́nↄ Dii táaki lɛ́.   
\q1
\v 19 Dii tↄↄtɛ gwà zaa a kúkiia,  
\q1 zaa musu à wɛ́ɛ kpàɛ gĩzĩ,   
\q1
\v 20 lɛ à gbɛ̃nↄ zↄ̀blena wii ma  
\q1 à ń bↄ gaa lɛ́zĩ yãnzi,   
\q1
\v 21 Weé Dii tↄ́ bↄ Zayↄn,  
\q1 weé à táaki lɛ́ Yerusalɛmu.   
\q1
\v 22 zĩ kɛ̀ gbɛ̃nↄ é kↄ̃ kakↄ̃a gwe,  
\q1 kↄ̃n kpatablerinↄ wà dↄnzi kɛnɛ.   
\b  
\q1
\v 23 À ma gbãaa bùsa zɛ́gbãn,  
\q1 à ma wɛ̃̀ndi kɛ̀ kusu,   
\q1
\v 24 ben ma bè: Ma Luda,  
\q1 ǹton ma wɛ̃̀ndi bↄ gugbãnlo,  
\q1 mmↄn kɛ̀ ń kuu ai wa boriia.   
\q1
\v 25 N anduna kãsãa pɛ̀ɛ zaa káaku,  
\q1 musu nɛ́ n ↄzĩimɛ.   
\q1
\v 26 Aↄ̃ píngi é gɛ̃tɛ, mↄde nɛ́gↄ̃ kuu,  
\q1 aↄ̃é zi kũ lán pↄ́kãsãa bà,  
\q1 nɛ́ ń liɛ lán uta bà ǹ ń zĩnna.   
\q1
\v 27 Mpi sↄ̃ n kuuna ègↄ̃ dↄ̃nkↄ̃,  
\q1 n gurↄↄ yãana vĩro.   
\q1
\v 28 N zↄ̀blerinↄ nɛ́nↄ égↄ̃ kuu aafia,  
\q1 aↄ̃ boriinↄ é kãsãa pɛ́ɛ n kuu.   
\c 103  
\s1 Luda gbɛ̃kɛɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma swɛ̃̀, ǹ Dii sáabu kpá,  
\q1 ma baabↄ píngi, ǹ à tↄ́ kɛ̀ kú adona bↄ.   
\q1
\v 2 Ma swɛ̃̀, ǹ Dii sáabu kpá,  
\q1 ǹton sã à yãmaakɛna kenlo.   
\q1
\v 3 È ma taarinↄ kɛ̃mɛ píngi,  
\q1 è ma kɛ̃kↄ̃a kↄ̃n ma gyãanↄ píngi.   
\q1
\v 4 È ma wɛ̃̀ndi bↄ gɛ̀wãan,  
\q1 è à nnaa dialɛmɛ a gbɛ̃kɛ kↄ̃n a wɛ̃ndao guu.   
\q1
\v 5 È tó pↄ́ maaa kɛ̀ má yezinↄ mↄ́ma,  
\q1 lɛ ma gↄ̃kparɛkɛɛ e àgↄ̃ dufu lán kúu pↄ́ bà.   
\b  
\q1
\v 6 Dii è yã kɛ a zɛ́a,  
\q1 è tó yã bↄ kↄ̃n gwenawɛ̃ndadeenↄo nna.   
\q1
\v 7 À tò Musa a pↄyeziyã dↄ̃̀,  
\q1 à a yãbↄnsaɛnↄ ↄ̀dↄa Isarailinↄnɛ.   
\q1
\v 8 Dii sùu vĩ kↄ̃n wɛ̃ndaao,  
\q1 à pↄↄ è fɛ̃ kpaaro,  
\q1 à gbɛ̃kɛ bíta maamaa.   
\q1
\v 9 Eé ń taari e gɛ̃̀n baaagↄ̃ro,  
\q1 eé pↄfɛ̃ da a nↄ̀sɛn gurↄ píngiro.   
\q1
\v 10 È yã kɛwe lán wa durunnↄↄ dɛ nàro,  
\q1 è fĩa bowe lán wa zãzãanↄↄ dɛ nàro.   
\q1
\v 11 Lán ludambɛ lezĩ kà nà kↄ̃n tↄↄtɛo,  
\q1 lɛn à gbɛ̃kɛɛ bíta lɛ kↄ̃n à vĩakɛrinↄ.   
\q1
\v 12 Lán ↄfãntɛ̃bↄɛ kpaa zã̀ kↄ̃n a gɛ̃kpɛn kpaao nà,  
\q1 lɛn è wa taarinↄ kɛ̃wa lɛ.   
\q1
\v 13 Lán de è wɛ̃nda dↄ̃ a nɛ́nↄnɛ nà,  
\q1 lɛn Dii è a vĩakɛrinↄ wɛ̃nda gwa lɛ,   
\q1
\v 14 Zaakɛ à dↄ̃ pↄ́ kɛ̀ à wa kɛo,  
\q1 à dↄ̀n kɛ̀ bùsun wa ũ.   
\q1
\v 15 Gbɛ̃ntee wɛ̃̀ndi kusu lán sɛ̃̀ bà,  
\q1 ègↄ̃ gakui vĩ gurↄ plaa lán lávu bà.   
\q1
\v 16 Tó ĩa pàa, è gɛ̃tɛ,  
\q1 guu kɛ̀ à kún pì è dↄ à yãn dↄro.   
\q1
\v 17 Dii ègↄ̃ gbɛ̃kɛɛ vĩ kↄ̃n a vĩakɛrinↄ  
\q1 zaa káaku ai gurↄ píngi,  
\q1 è à maaa kɛ ń nɛ́nↄnɛ kↄ̃n ń dionↄ,   
\q1
\v 18 gbɛ̃ kɛ̀ zɛ̀ kↄ̃n à bà kuunańyo yão  
\q1 bensↄ̃ aↄ̃ yã kɛ̀ à dìɛnↄ kũnanↄ.   
\b  
\q1
\v 19 Dii a kpata dìɛ musu,  
\q1 à gbãaa vĩ gbɛ̃ píngia.   
\q1
\v 20 À Dii sáabu kpá, amↄa à malaikanↄ,  
\q1 a gbãadee kɛ̀ eè à yã ma à zĩi kɛanↄ.   
\q1
\v 21 À Dii sáabu kpá, a ludambɛ zĩ̀kpɛɛnↄ a píngi,  
\q1 à zĩkɛri kɛ̀ eè à pↄyeziyã kɛɛnↄ.   
\q1
\v 22 À Dii sáabu kpá, amↄa à pↄ́kɛnanↄ a píngi  
\q1 guu kɛ̀ èe kí bleennↄ baama píngi.  
\b  
\q1 Ma swɛ̃̀, ǹ Dii sáabu kpá.   
\c 104  
\s1 Dii Pↄ́pingikɛri táakilɛna  
\q1
\v 1 Ma swɛ̃̀, ǹ Dii sáabu kpá.  
\q1 Dii ma Luda, ń bíta maamaa,  
\q1 ń gakui dana pↄ́kãsãa ũ, èe tɛ́ kɛɛ,   
\q1
\v 2 n gupuraa kùnla lán bisa bà,  
\q1 n musu kpàɛ lán pɛ̀ bà,   
\q1
\v 3 n bɛɛ bò ínↄla musu.  
\q1 N ludambɛ luguu kɛ̀ n sↄ̃goro ũ,  
\q1 nɛɛ̀ di ĩa ↄↄa.   
\q1
\v 4 Nɛɛ̀ ĩa kɛ n zĩ̀rinↄ ũ,  
\q1 nɛɛ̀ tɛ́vura kɛ n zĩkɛrinↄ ũ.   
\b  
\q1
\v 5 N anduna kàɛ, n à kãsãa pɛ̀ɛ,  
\q1 à nigãna vĩ zikiro.   
\q1
\v 6 N ísiaa dànɛ uta gumusu ũ,  
\q1 í pì dà kpiiinↄla.   
\q1
\v 7 N kpãkɛ̃ í pìzi, ben à bàa lɛ̀,  
\q1 n pataa, ben à nàguzi.   
\q1
\v 8 Kpiiinↄ bↄ̀ gupuraaa, guzurɛnↄ sↄ̃̀ɛ,  
\q1 ben í tà guu kɛ̀ ń dìɛnɛn.   
\q1
\v 9 N lɛ́zɛkii dà í pìnɛ, eé fↄ̃ à vĩàlaro,  
\q1 eé ɛara à da tↄↄtɛla ziki dↄro.   
\b  
\q1
\v 10 Nɛɛ̀ tó íbↄkiinↄ í pisi swa'ↄnɛnↄn,  
\q1 ben à í ègↄ̃ bàa lɛɛ kpiiinↄ dagura.   
\q1
\v 11 Sɛ̃̀tɛ pↄ́ píngi ègↄ̃ à í mii,  
\q1 à í è saginↄ í nii kɛ̃ḿma.   
\q1
\v 12 Bãanↄ è sà dↄ swaanↄ saɛ,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ kú à dàko guu, aↄ̃ wiii ègↄ̃ dↄ.   
\q1
\v 13 Zaa n bɛ musu nɛɛ̀ lou gbarɛ kpiiinↄa,  
\q1 n zĩ gbɛ̀ è anduna kã.   
\q1
\v 14 Nɛɛ̀ tó sɛ̃̀ bↄɛ pↄ́kãdeenↄnɛ,  
\q1 nɛɛ̀ tó burapↄnↄ bↄɛ gbɛ̃nteenↄnɛ,  
\q1 nɛɛ̀ pↄ́blee bↄɛńnɛ tↄↄtɛa,   
\q1
\v 15 geepiwɛ̃ɛ kɛ̀ è ń pↄↄ kɛ nnaa  
\q1 kↄ̃n nↄ́si kɛ̀ è ń uu tɛ́ kɛɛo  
\q1 kↄ̃n blɛɛ kɛ̀ è ń gba gbãaao.   
\q1
\v 16 Dii línↄ è mↄdↄ e maamaa,  
\q1 sida lí kɛ̀ à bà Lɛbanↄnↄ.   
\q1
\v 17 Gwen bãanↄ è sà dↄdↄn,  
\q1 zùbaaninↄ è bɛɛ dↄ pini lí musu.   
\q1
\v 18 Kpii lezĩnↄↄ dɛ kpasaanↄ kúkii ũ,  
\q1 gbɛ̀kotoonↄ dɛ gbɛ̀'ɛ̃ɛnↄ utɛkii ũ.   
\b  
\q1
\v 19 N mↄvura kɛ̀ gurↄ tàasikɛbↄ ũ  
\q1 kↄ̃n ↄfãntɛ̃ kɛ̀ à a gɛ̃na kpɛ́n gurↄↄ dↄ̃ↄo.   
\q1
\v 20 Nɛɛ̀ tó guu si, ben gwãavĩ è kɛ,  
\q1 lákpɛpↄnↄ è fɛɛ táo píngi.   
\q1
\v 21 Músunↄ è nↄadɛna ↄ́ↄ dↄ,  
\q1 aↄ̃è pↄ́blee wɛtɛ Ludaa.   
\q1
\v 22 Tó ↄfãntɛ̃ bↄ̀ɛ, aↄ̃è lↄↄtɛ  
\q1 aↄ̃ tá daɛ ń tòn.   
\q1
\v 23 Gbɛ̃ntee è bↄ à gá zĩi kɛ,  
\q1 ègↄ̃ yã ma a zĩndaa ai uusiɛ.   
\b  
\q1
\v 24 Dii, n yãkɛnanↄↄ pari fá!  
\q1 À píngi bↄ̀ n ↄ̃ndↄ̃ↄ guumɛ,  
\q1 anduna pana kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ ń kɛ̀nↄ.   
\q1
\v 25 Ísia kuu, à bíta bensↄ̃ à yàasa,  
\q1 pↄ́ bɛ̃ɛ kɛ̀ kú à guunↄ lɛ́ vĩro,  
\q1 à nɛ́ngo kↄ̃n à bítao píngi.   
\q1
\v 26 Góro'itɛnↄ ègↄ̃ táa oon  
\q1 kↄ̃n kúkukuu kɛ̀ ń kɛ̀ à kↄ̃kↄ̃ o à guuo.   
\b  
\q1
\v 27 Pↄ́ pìnↄ è wɛ́ɛ dↄnzi ń píngi  
\q1 lɛ ǹ pↄ́blee kpáḿma a gurↄↄa.   
\q1
\v 28 Nɛɛ̀ kpáḿma, aↄ̃è sɛ́ɛ,  
\q1 nɛɛ̀ ↄ porońnɛ, ben pↄ́ maaanↄ è mↄ́ḿma.   
\q1
\v 29 Tó n mìkpɛɛ zùńnɛ, aↄ̃è bídi kɛmɛ,  
\q1 tó n wɛ̃̀ndi sìḿma, aↄ̃è ga wà ɛara wà tá bùsutin.   
\q1
\v 30 Tó n n Ninii gbàrɛ, pↄ́nↄ è wɛ̃̀ndi e,  
\q1 nɛɛ̀ tó tↄↄtɛ ɛara à kɛ dufu.   
\b  
\q1
\v 31 Wà tó Dii gakui gↄ̃ kuu gurↄ píngi,  
\q1 wà tó Dii pↄↄ kɛ nna a yãkɛnanↄa.   
\q1
\v 32 Àmbe è tↄↄtɛ gwa, ben è dege,  
\q1 è ↄ kɛ kpiiinↄa, ben tɛ́sukpɛ è bↄ.   
\b  
\q1
\v 33 Mɛ́ lɛ̀ sí Diinɛ ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n,  
\q1 mɛ́ ma Luda táaki lɛ́ ai ma gurↄ lɛ́n.   
\q1
\v 34 Ǹ tó ma laasuu kánnɛ, Dii,  
\q1 lán mɛ́ɛ pↄnnaa kɛnyo nà.   
\q1
\v 35 Durunkɛrinↄ mì dɛ anduna guu,  
\q1 zaakɛrinↄ tóngↄ̃ kuu dↄro.  
\b  
\q1 Ma swɛ̃̀, ǹ Dii sáabu kpá.  
\q1 Aleluya!   
\c 105  
\s1 Luda a gbɛ̃nↄ mìsina  
\q1
\v 1 À Dii sáabu kɛ à à tↄ́ kpá,  
\q1 à tó boriinↄ à yãkɛnanↄ dↄ̃.   
\q1
\v 2 À lɛ̀ sí à à táaki lɛ́,  
\q1 à à yãbↄnsaɛkɛnanↄ tↄ̃kɛ̃ píngi.   
\q1
\v 3 À ĩa dã kↄ̃n Dii tↄ́ kɛ̀ kú adonao,  
\q1 a Dii kiwɛtɛrinↄ à pↄnnaa kɛ,   
\q1
\v 4 À Dii kii wɛtɛ à gbãaa wɛ́ɛ kɛa,  
\q1 àgↄ̃ à uu wɛtɛɛ yãana sai.   
\b  
\q1
\v 5 À tó yãbↄnsaɛ kɛ̀ à kɛ̀nↄ dↄagu,  
\q1 à dabuyãkɛnanↄ kↄ̃n à yãkpaɛkɛnanↄo,   
\q1
\v 6 a Dii zↄ̀bleri Ibraĩ boriinↄ,  
\q1 a Yakubu borii kɛ̀ à a sɛɛnↄ.   
\b  
\q1
\v 7 Àmbe Dii wa Luda ũ,  
\q1 à yãkpaɛkɛna kú anduna guu píngi.   
\q1
\v 8 À bà kuunawao yã è sãn zikiro,  
\q1 yã kɛ̀ à dìɛ égↄ̃ kuu ai wa boriia.   
\q1
\v 9 À bà kú kↄ̃n Ibraĩo,  
\q1 à ɛ̀ara à sì kↄ̃n a kuunao Isaakunɛ dↄ.   
\q1
\v 10 À yã pì pàpa Yakubunɛ dokayã ũ,  
\q1 ben à kú kↄ̃n Isarailinↄo ai gurↄ píngi.   
\q1
\v 11 À bè é Kanaa bùsu kpáḿma,  
\q1 eégↄ̃ dɛ ń baka ũ kɛ̀ aↄ̃gↄ̃ vĩ.   
\b  
\q1
\v 12 Gurↄↄ beeea aↄ̃ↄ pariro, wè ń yã daro,  
\q1 aↄ̃ↄ kú Kanaa bùsun bↄ̀amↄnↄ ũmɛ.   
\q1
\v 13 Aↄ̃ègↄ̃ likↄ̃aa zↄ̃ↄ bori kↄ̃n boriionↄ tɛ́,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ lili oo bùsu kↄ̃n bùsuo.   
\q1
\v 14 Èe we wà gbãaa mↄ̀ńnɛro,  
\q1 à kpã̀kɛ̃ kínanↄzi aↄ̃ yã musu à bè,   
\q1
\v 15 aↄ̃ton ↄ na gbɛ̃ kɛ̀ a ń sɛ́nↄaro,  
\q1 aↄ̃ton wɛ́ɛ tã a annabinↄaro.   
\b  
\q1
\v 16 Ben à tò nↄaa gɛ̃̀ bùsu pìn,  
\q1 à tò aↄ̃ kũsãɛ yã̀a píngi.   
\q1
\v 17 Ben à Yusufu gbàrɛ à dↄ̀ńnɛ ń aɛ,  
\q1 wà à yà zↄ̀ ũ.   
\q1
\v 18 Wà mↄ̀kyakoo kà à gbáa,  
\q1 wà mↄ̀ dà à waalɛ   
\q1
\v 19 ai yã kɛ̀ à gĩakɛ à ò gàa à pàpao,  
\q1 ben yã kɛ̀ Dii dànɛ tò yã bↄ̀o nna.   
\q1
\v 20 Kɛ̀ kína gbɛ̃ zĩ̀, ben wà à gbàrɛ,  
\q1 bùsu gbɛ̃nsi pì à bↄ̀ bàn.   
\q1
\v 21 À à dìɛ a bùsu dↄn'aɛdee ũ,  
\q1 à tò à iko vĩ a auzikinↄa píngi.   
\q1
\v 22 Yusufu à kínɛnↄ tòto a pↄyezia,  
\q1 à ↄ̃ndↄ̃ↄ dàda à ìbanↄnɛ.   
\b  
\q1
\v 23 Ben Yakubu sù Igipiti,  
\q1 Isarailinↄↄ kuu nibↄnↄ ũ Hamu boriinↄ bùsun.   
\q1
\v 24 Dii tò a gbɛ̃nↄ kↄ̃̀ gwe maamaa,  
\q1 à tò aↄ̃ pari kũ̀ dɛ ń ibɛɛnↄla.   
\q1
\v 25 À ń ibɛɛ pìnↄ swã gbã̀gbãńnɛ,  
\q1 ben aↄ̃ zà à gbɛ̃nↄn, aↄ̃ ↄ̃ndↄ̃ↄ kɛ̀ à zↄ̀blerinↄzi.   
\q1
\v 26 À a zↄ̀bleri Musa zĩ̀ḿma  
\q1 kↄ̃n Aruna kɛ̀ à à sɛ̀o.   
\q1
\v 27 Aↄ̃ dabudabuyãnↄ kɛ̀ Igipitinↄnɛ,  
\q1 aↄ̃ yãbↄnsaɛnↄ kɛ̀ Hamu boriinↄ bùsun.   
\q1
\v 28 À gusiaa gbàrɛḿma, guu sì ń bùsun,  
\q1 kɛ̀ aↄ̃ gì à yã mazi yãnzi.   
\q1
\v 29 À ń ínↄ lì aru ũ,  
\q1 ben ń kpↄ̀nↄ gàga.   
\q1
\v 30 Kasoonↄ dà ń bùsula  
\q1 kↄ̃n ń gbãadeenↄ daɛkiinↄ píngi.   
\q1
\v 31 À yã ò, ben ifĩinↄ dàńla,  
\q1 gãinↄ sì ń tɛ́ ai aↄ̃ bùsu lɛ́n píngi.   
\q1
\v 32 À lougbɛ kwɛ̀ɛńnɛ lou gɛ̃ɛ ũ,  
\q1 lapatana dà ń bùsula píngi.   
\q1
\v 33 À ń geepi línↄ ɛ̀'ɛ kↄ̃n ń kãkãpura línↄ,  
\q1 à ń bùsu línↄ kɛ̀ dúgudugu.   
\q1
\v 34 À yã ò, ben kwaanↄ kàńgu,  
\q1 sutɛ̃nↄ kà aↄ̃ lɛ́ vĩro.   
\q1
\v 35 Aↄ̃ ń bùsu sɛ̃̀ kↄ̃n láo blè wà nɛ̀,  
\q1 aↄ̃ ń burapↄnↄ blè píngi.   
\q1
\v 36 À ń bùsu daudunↄ dɛ̀dɛ ń píngi,  
\q1 ń nɛ́ daudu kɛ̀ aↄ̃ↄ ì ń ↄ̀wazikɛgurↄↄnↄ.   
\b  
\q1
\v 37 À bↄ̀ kↄ̃n Isarailinↄ,  
\q1 aↄ̃ kondogi kↄ̃n vurao sɛna,  
\q1 aↄ̃ bori gbɛ̃kee e gɛ̃̀n sí zɛ́nlo.   
\q1
\v 38 Kɛ̀ aↄ̃ bↄ̀ɛ, Igipitinↄ pↄↄ kɛ̀ nna,  
\q1 kɛ̀ vĩa ń kũ Isarailinↄ yã musu.   
\q1
\v 39 À tɛ́luguu dà a gbɛ̃nↄla,  
\q1 à kɛ̀ tɛ́ ũ gwãavĩ à guu pùńnɛ.   
\q1
\v 40 Aↄ̃ wɛ́ɛ kɛ̀a, ben à mↄ̀ńnɛ kↄ̃n bùrunↄ,  
\q1 à musu pↄ́blee kpàḿma, aↄ̃ mↄ̀ḿma.   
\q1
\v 41 À gbɛ̀si pàra, ben í bↄ̀n,  
\q1 í bàa lɛ̀ gbáan gwe lán swa'i bà.   
\q1
\v 42 Zaakɛ à dↄ̀ lɛ́ kɛ̀ à gbɛ̃̀  
\q1 a zↄ̀bleri Ibraĩnɛ yãn.   
\b  
\q1
\v 43 À bↄ̀ kↄ̃n a gbɛ̃nↄ, aↄ̃ↄe pↄnnaa kɛɛ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ à ń sɛ́nↄↄ e guda kɛɛ.   
\q1
\v 44 À boriinↄ bùsu kpàḿma,  
\q1 aↄ̃ zĩi kɛ̀ danↄ kɛ̀ àre blè,   
\q1
\v 45 lɛ aↄ̃ e wàgↄ̃ à yãdiɛnanↄ kũna,  
\q1 aↄ̃ à dokayãnↄ da.  
\q1 Aleluya!   
\c 106  
\s1 Isarailinↄ ń durunnↄ ona Ludanɛ  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 À Dii sáabu kɛ, zaakɛ à maa,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 2 Dé bé eé fↄ̃ à Dii yãbitakɛnanↄ oo?  
\q1 Dé bé eé fↄ̃ à à táaki lɛ́ píngii?   
\q1
\v 3 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è yã kɛ a zɛ́anↄ ũ,  
\q1 kɛ̀ aↄ̃è yã maaa kɛ gurↄ píngi.   
\q1
\v 4 Tó nɛ́ɛ à nnaa kɛɛ n gbɛ̃nↄnɛ,  
\q1 ǹ tó ma yã gↄ̃ dↄngu, Dii,  
\q1 tó nɛ́ɛ ń mì sii, ǹ ma wɛ́ɛ gwa,   
\q1
\v 5 lɛ ma baka e àgↄ̃ kú n gbɛ̃nↄ nnamanan,  
\q1 mà pↄnnaa kɛ kↄ̃n borii kɛ̀ n ń sɛ́nↄ,  
\q1 lɛ mɛ́ n táaki lɛ́ n gbɛ̃ pìnↄ tɛ́.   
\b  
\q1
\v 6 Wa durun kɛ̀ lán wa dezinↄ bà,  
\q1 wa taari kɛ̀ wa yã zaaa kɛ̀.   
\q1
\v 7 Kɛ̀ wa dezinↄ kú Igipiti,  
\q1 aↄ̃ↄe Dii dabuyãkɛnanↄ yã daro,  
\q1 gbɛ̃kɛyã parii kɛ̀ à kɛ̀ńnɛnↄ sã̀ńgu,  
\q1 ben aↄ̃ swãgbãaa kɛ̀ Isia Tɛ̃aa saɛ.   
\q1
\v 8 Baa kↄ̃n beeeo à ń mì sì a tↄ́ yãnzi,  
\q1 lɛ à à gbãa bíta ↄdↄa.   
\q1
\v 9 À kpã̀kɛ̃ Isia Tɛ̃aazi, ben gukori bↄ̀,  
\q1 à gɛ̃̀ńyo à wɛ̀ɛn, aↄ̃ bikũ̀ lán wà be gbáan bà.   
\q1
\v 10 À ń bↄ́ ń ibɛɛnↄ ↄzĩ,  
\q1 à ń sí ń zangurinↄ gbãaaa.   
\q1
\v 11 Í dà ń wɛdɛrinↄla,  
\q1 baa aↄ̃ gbɛ̃ mɛ̀n do èe bↄro.   
\q1
\v 12 Ben aↄ̃ à yã kɛ̀ à ò sì,  
\q1 aↄ̃ à táaki lɛ̀.   
\b  
\q1
\v 13 Mↄde à yãkɛnanↄ sã̀ńgu gↄ̃ↄ,  
\q1 ben aↄ̃ↄe zɛ lɛ à lɛ́ daḿmaro.   
\q1
\v 14 Aↄ̃ pↄ́ble pãnde ni dɛ̀ gbáan,  
\q1 ben aↄ̃ Dii yↄ̃̀ wà gwà sɛ̃̀tɛ gwe.   
\q1
\v 15 À pↄ́ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ kɛ̀a kpàḿma,  
\q1 ben à mɛ̀'ibabagyãa zĩ̀ḿma.   
\b  
\q1
\v 16 Aↄ̃ nↄ̀sɛgↄ̃aanↄ kpà kↄ̃n Musao bùran  
\q1 kↄ̃n Aruna kɛ̀ kú adona Diinɛo.   
\q1
\v 17 Tↄↄtɛ pàra à Datani mↄ̀,  
\q1 à sìkↄ̃rɛ Abiramua kↄ̃n a gbɛ̃nↄ.   
\q1
\v 18 Tɛ́ fɛ̀ɛ aↄ̃ ìbanↄ tɛ́,  
\q1 tɛ́nɛnɛ gbɛ̃ zaaanↄ blè.   
\b  
\q1
\v 19 Aↄ̃ mↄ̀ pì zaa Orɛbu lán zùswaree bà,  
\q1 aↄ̃ dↄnzi kɛ̀ ń tãa kɛ̀ aↄ̃ↄ pìnɛ.   
\q1
\v 20 Aↄ̃ Luda Gakuide lendee kpà  
\q1 kↄ̃n zù sɛ̃̀sori takao.   
\q1
\v 21 Aↄ̃ sã̀ Luda ń mìsiri yãn,  
\q1 kɛ̀ à yã bítanↄ kɛ̀ńnɛ zaa Igipiti,   
\q1
\v 22 kɛ̀ à dabuyãnↄ kɛ̀ Hamu boriinↄ bùsun,  
\q1 kɛ̀ à naasiyãnↄ kɛ̀ Isia Tɛ̃aazi.   
\q1
\v 23 Beee yãnzin à bè é a gbɛ̃nↄ kaatɛ,  
\q1 ben Musa kɛ̀ à à sɛ̀ kpànɛ,  
\q1 à tò à pↄↄ kpàɛ, èe gàa à ń kaatɛro.   
\b  
\q1
\v 24 Aↄ̃ kya kà bùsu nidee mↄ̀n,  
\q1 aↄ̃ gì Dii yã náanɛ kɛzi.   
\q1
\v 25 Aↄ̃ yãbuu tã̀ ń bisakutaanↄ guu,  
\q1 aↄ̃ↄe dↄ Dii yãziro.   
\q1
\v 26 Ben à ↄ dↄ̀ à la dàńnɛ à bè,  
\q1 é tó aↄ̃ gaga gbáan,   
\q1
\v 27 é tó aↄ̃ boriinↄ gaga boriinↄ tɛ́,  
\q1 é ń fãakↄ̃a bùsunↄ guu.   
\b  
\q1
\v 28 Aↄ̃ dↄ̀ Peo tãazi,  
\q1 aↄ̃ pↄ́ kɛ̀ wà saa òo pↄ́gɛnↄa blè.   
\q1
\v 29 Aↄ̃ yãkɛnanↄ Dii pↄↄ fɛ̃̀,  
\q1 ben gagyãa sìńgu.   
\q1
\v 30 Finɛasi fɛ̀ɛ à yã pì mì zↄ̃̀,  
\q1 ben gyãa pì zɛ̀.   
\q1
\v 31 Ben Dii tò yã bↄ̀o nna,  
\q1 à bà kúo ai à boriia.   
\b  
\q1
\v 32 Aↄ̃ Dii pↄↄ fɛ̃̀ Mɛriba í kiia,  
\q1 ben yã bↄ̀ Musao zaa aↄ̃ yãnzi.   
\q1
\v 33 Zaakɛ aↄ̃ à nↄ̀sɛ yàka,  
\q1 ben à yã ò laasuulɛna sai.   
\b  
\q1
\v 34 Aↄ̃ↄe bùsu pì deenↄ kaatɛ  
\q1 lán Dii dìɛńnɛ nàro.   
\q1
\v 35 Aↄ̃ yã̀kↄ̃tɛ kↄ̃n borii pìnↄ,  
\q1 aↄ̃ ń fɛɛakaara zɛ́kpaɛ sɛ̀.   
\q1
\v 36 Aↄ̃ dↄ̀ ń tãanↄzi,  
\q1 ben yã pì gↄ̃̀ńnɛ takutɛɛ ũ.   
\q1
\v 37 Aↄ̃ ń nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄ kɛ̀ sa'opↄ ũ,  
\q1 aↄ̃ saa ò tãanↄa kↄ̃n ń nɛ́nↄgbɛ̃nↄo.   
\q1
\v 38 Aↄ̃ taarisaideenↄ kòto kpàkpa,  
\q1 aↄ̃ nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄ kↄ̃n ń nɛ́nↄgbɛ̃ pìnↄ.  
\q1 Aↄ̃ saa òńyo Kanaa bùsu tãanↄa,  
\q1 ben aↄ̃ bùsu pì gbãsĩ kɛ̀.   
\q1
\v 39 Aↄ̃ gbãsĩ lɛ̀ ń yãkɛnanↄ yãnzi,  
\q1 aↄ̃ gↄ̃̀ náanɛsaideenↄ ũ ń yãkɛnanↄa.   
\b  
\q1
\v 40 Ben Dii pↄfɛ̃ fɛ̀ɛńzi,  
\q1 à ye gbɛ̃ kɛ̀ à ń sɛ́nↄ kãzi dↄro.   
\q1
\v 41 À ń ná boriinↄnɛ ń ↄzĩ,  
\q1 ben aↄ̃ zangurinↄ kí blè ń musu.   
\q1
\v 42 Aↄ̃ ibɛɛnↄ gbãaa mↄ̀ńnɛ,  
\q1 aↄ̃ ↄ tↄ̃̀ḿma.   
\q1
\v 43 Ègↄ̃ ń bↄↄ gɛ̃̀n baaagↄ̃,  
\q1 mↄde aↄ̃ zɛ̀ kↄ̃n ń swãgbãakɛnao,  
\q1 ben aↄ̃ sↄ̃̀ɛ ń durun yãnzi.   
\b  
\q1
\v 44 Baa kↄ̃n beeeo tó à ń wiii mà,  
\q1 è ń nawɛ̃akɛna yã da.   
\q1
\v 45 Aↄ̃ yãnzi è dↄ a bà kuunańyo yãn,  
\q1 è a nↄ̀sɛ liɛ a gbɛ̃kɛ bíta yãnzi.   
\q1
\v 46 À tò gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ ń kũkũ zĩ̀zↄ ũunↄ  
\q1 ń wɛ̃nda gwà.   
\b  
\q1
\v 47 Dii wa Luda, ǹ wa mì sí!  
\q1 Ǹ wa bↄɛ boriinↄ tɛ́ ǹ wa kakↄ̃a,  
\q1 lɛ wà n tↄ́ kɛ̀ kú adona bↄ  
\q1 wà ĩa dã kↄ̃n n táakilɛnao.   
\b  
\q1
\v 48 Aubarikade Dii, Isarailinↄ Luda  
\q1 zaa káaku ai gurↄ píngi!  
\q1 Gbɛ̃ píngi be aami!  
\q1 Aleluya!   
\ms1 TAKADA SƆƆRODEE  
\mr Saamu 107-150  
\c 107  
\s1 Dii sáabukɛna  
\q1
\v 1 À Dii sáabu kɛ, zaakɛ à maa,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 2 Gbɛ̃ kɛ̀ Dii ń bónↄ o lɛ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ à ń bↄ́ ń ibɛɛnↄ ↄzĩnↄ.   
\q1
\v 3 Gbɛ̃ kɛ̀ à ń bↄ́ bùsu kↄ̃n bùsuo à ń kakↄ̃a  
\q1 bↄna ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa kↄ̃n a gɛ̃kpɛn kpaao  
\q1 kↄ̃n gu'igbãroo kpaao kↄ̃n sↄↄmɛtɛ kpaaonↄ.   
\b  
\q1
\v 4 Aↄ̃ gbɛ̃kenↄ likↄ̃aa zↄ̃̀ gbáan,  
\q1 aↄ̃ↄe wɛ́tɛ kɛ̀ weé gá vɛ̃ɛn zɛ́ dↄ̃ro.   
\q1
\v 5 Nↄaa ń dɛ́, ímii ń dɛ́,  
\q1 aↄ̃ wɛ̃̀ndi suuna kɛ̀.   
\q1
\v 6 Ben aↄ̃ wii pɛ̀ Diizi ń nawɛ̃akɛnan,  
\q1 ben à ń bↄ́ ń wɛ́ɛtãmma guu.   
\q1
\v 7 À ń dá zɛ́ súusun  
\q1 ai aↄ̃ kà wɛ́tɛ kɛ̀ aↄ̃é vɛ̃ɛn.   
\q1
\v 8 Wà Dii sáabu kɛ à gbɛ̃kɛ yãnzi  
\q1 kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ è kɛ gbɛ̃nↄnɛo.   
\q1
\v 9 Zaakɛ è ímidɛrinↄ kòto yĩi kũńnɛ,  
\q1 è pↄ́ maaa kpá nↄadɛrinↄa aↄ̃ kã.   
\b  
\q1
\v 10 Aↄ̃ gbɛ̃kenↄ kú ga gusisin,  
\q1 aↄ̃ↄe nawɛ̃a kɛɛ yina kↄ̃n mↄ̀kyakooo.   
\q1
\v 11 Zaakɛ aↄ̃ gì Luda yã mazi,  
\q1 aↄ̃ kya kà Luda Musude lɛ́damman.   
\q1
\v 12 À tò wà ń busa kↄ̃n zĩ gbãaao,  
\q1 aↄ̃ gɛ̃̀n sì wà lɛ̀ɛ, dↄnlɛri kuuro.   
\q1
\v 13 Ben aↄ̃ wii pɛ̀ Diizi ń nawɛ̃akɛna guu,  
\q1 ben à ń bↄ́ ń wɛ́ɛtãmma guu.   
\q1
\v 14 À ń bↄ́ ga gusisin,  
\q1 à ń mↄ̀kyakoonↄ gà à kɛ̃̀kɛ̃.   
\q1
\v 15 Wà Dii sáabu kɛ à gbɛ̃kɛ yãnzi  
\q1 kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ è kɛ gbɛ̃nↄnɛo.   
\q1
\v 16 Zaakɛ è bĩilɛ gbà kɛ̀ wà pì kↄ̃n mↄ̀gotɛ̃o gboro,  
\q1 è mↄ̀si gbãnganↄ ɛ́'ɛ.   
\b  
\q1
\v 17 Aↄ̃ gbɛ̃kenↄ lìkↄ̃a ń swãgbãa yãnzi,  
\q1 aↄ̃ wɛ́ɛtãmma è ń taarinↄ yãnzi.   
\q1
\v 18 Pↄ́blee nii bↄ̀ ń pↄↄn,  
\q1 aↄ̃ kà gana.   
\q1
\v 19 Ben aↄ̃ wii pɛ̀ Diizi ń nawɛ̃akɛnan,  
\q1 ben à ń bↄ́ ń wɛ́ɛtãmma guu.   
\q1
\v 20 À a yã zĩ̀ḿma, ben aↄ̃ kɛ̃̀kↄ̃a,  
\q1 à ń bↄ́ gaa lɛ́zĩ.   
\q1
\v 21 Wà Dii sáabu kɛ a gbɛ̃kɛ yãnzi  
\q1 kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ è kɛ gbɛ̃nↄnɛo.   
\q1
\v 22 Wà kɛnnakↄ̃o saa oa,  
\q1 wà à yãkɛnanↄ tↄ̃kɛ̃ kↄ̃n gudakɛnao.   
\b  
\q1
\v 23 Aↄ̃ gbɛ̃kenↄ dà ísiaala góro guu,  
\q1 aↄ̃ↄe laa taa í bíta pìla.   
\q1
\v 24 Aↄ̃ Dii yãkɛnanↄ è,  
\q1 kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ è kɛ í dagulanↄo.   
\q1
\v 25 À yã ò, ben zàga'ĩa gbãaa kàka,  
\q1 ísiaa sↄ̃ fɛ̀ɛ musumusu.   
\q1
\v 26 Aↄ̃ↄe fɛɛɛ musu, wèe suu gĩzĩ,  
\q1 aↄ̃ↄ kú kari lɛ́zĩ, ben swɛ̃̀ kɛ̃̀ńgu.   
\q1
\v 27 Gó nìgãnigãńyo,  
\q1 aↄ̃ tàtaatataa bò lán wɛ̃dɛri bà,  
\q1 ítɛ'ↄ̃ndↄ̃ píngi yã̀aḿma.   
\q1
\v 28 Ben aↄ̃ wii lɛ̀ Diizi ń nawɛ̃akɛnan,  
\q1 ben à ń bↄ́ ń wɛ́ɛtãmma guu.   
\q1
\v 29 À ĩa gbãaa zɛ̀, à gↄ̃̀ ĩa fɛɛɛ ũ,  
\q1 à ísↄ̃ kpàɛ, ben í zɛ̀ kítikiti.   
\q1
\v 30 Kɛ̀ guu yĩ̀, aↄ̃ pↄↄ kɛ̀ nna,  
\q1 ben à gàańyo íkparɛ kɛ̀ aↄ̃ↄ yezi.   
\q1
\v 31 Wà Dii sáabu kɛ à gbɛ̃kɛɛ yãnzi  
\q1 kↄ̃n yãbↄnsaɛ kɛ̀ è kɛ gbɛ̃nↄnɛo.   
\q1
\v 32 Wà à tↄ́ bↄ pari kakↄ̃ana guu,  
\q1 wà à táaki lɛ́ dↄn'aɛdeenↄ kakↄ̃anan.   
\b  
\q1
\v 33 À swa ídeenↄ lìɛ gbáa ũ,  
\q1 à tò íbↄkiinↄ gↄ̃̀ gukori ũ.   
\q1
\v 34 À tↄↄtɛ aubarikadee lì gu wìsidee ũ  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ vɛ̃ɛnↄ yãzaakɛna yãnzi.   
\q1
\v 35 À gbáa lì sɛ̀bɛ ũ,  
\q1 à tò gukori gↄ̃̀ íbↄkiinↄ ũ.   
\q1
\v 36 À nↄadɛrinↄ kàɛ gwe,  
\q1 ben aↄ̃ wɛ́tɛ kàɛ wà vɛ̃̀ɛn.   
\q1
\v 37 Aↄ̃ burapↄnↄ tↄ̃̀, aↄ̃ geepi línↄ bà,  
\q1 ben à nɛ́ ìńnɛ maamaa.   
\q1
\v 38 À aubarika dàńgu, aↄ̃ pari kũ̀ maamaa,  
\q1 èe tó aↄ̃ pↄ́kãdeenↄ làgoro.   
\b  
\q1
\v 39 Ben à ń lago dↄ, aↄ̃ bùsa  
\q1 gbãamↄnnɛna kↄ̃n mↄ́nzio kↄ̃n pↄsiaao yãnzi.   
\q1
\v 40 À wí dà wɛ̃ɛnɛnↄa,  
\q1 à tò aↄ̃ likↄ̃aa zↄ̃̀ gukori zɛ́saidee guu.   
\q1
\v 41 Mↄde à wɛ̃ndadeenↄ bↄ̀ takaasikɛɛn à ń sɛ́ lezĩ,  
\q1 à tò aↄ̃ ua kↄ̃̀ lán kpàsapↄnↄ bà.   
\q1
\v 42 Tó gbɛ̃ maaanↄↄ è, aↄ̃è pↄnnaa kɛ,  
\q1 gbɛ̃ zaaanↄ sↄ̃ è ń lɛ́ nakↄ̃a.   
\q1
\v 43 Ɔ̃ndↄ̃dee làakari dↄ yã pìnↄa,  
\q1 à Dii gbɛ̃kɛɛ gwa lán à dɛ nà.   
\c 108  
\s1 Luda bé è tó wà zĩ̀ ble  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma làakari kpaɛna, Luda,  
\q1 mɛ́ lɛ̀ sí mà n táaki lɛ́ kↄ̃n nↄ̀sɛo do.   
\q1
\v 2 Ma mↄrↄ kↄ̃n ma kuntigio kú máa?  
\q1 Mɛ́ gudↄↄ pá mìo.   
\q1
\v 3 Dii, mɛ́ n sáabu kpá boriinↄ tɛ́,  
\q1 mɛ́ n táaki lɛ́ gbɛ̃nↄnɛ.   
\q1
\v 4 Zaakɛ n gbɛ̃kɛɛ bíta kà n kiia,  
\q1 n náanɛ ludambɛ luguu lè.   
\q1
\v 5 Luda, wà n tↄ́ sɛ́ lezĩ ai musumusu,  
\q1 ǹ tó n gakui da andunala píngi.   
\b  
\q1
\v 6 Ǹ wewala ǹ wa mì sí kↄ̃n n gã̀sã gbãaao,  
\q1 lɛ wamↄwa n gbɛ̃ yenzideenↄ e wà bↄ.   
\q1
\v 7 Luda yã ò zaa a kúkiia à bè:  
\q1 Mɛ́ Sɛkɛmu kpaatɛtɛ kↄ̃n zĩ̀blena wiiio,  
\q1 mɛ́ gba da kↄ̃n Suko guzurɛo.   
\q1
\v 8 Giliada bùsu nɛ́ ma pↄ́mɛ,  
\q1 Manase boriinↄ bùsu nɛ́ ma pↄ́mɛ,  
\q1 Ɛflaimu boriinↄ bùsu nɛ́ ma mↄ̀furamɛ,  
\q1 Yudanↄ bùsu nɛ́ ma gòmɛ.   
\q1
\v 9 Mↄabunↄ bùsu nɛ́ ma ↄpipibↄmɛ,  
\q1 mɛɛ̀ ma kyatee káɛ Ɛdↄmunↄ bùsun,  
\q1 mɛɛ̀ zĩ̀blewiii dↄ Filisitininↄ bùsua.   
\b  
\q1
\v 10 Dé bé eé gɛ̃mao wɛ́tɛ bĩidee guuu?  
\q1 Dé bé eé dↄmɛ aɛ ai Ɛdↄmunↄ bùsun?   
\q1
\v 11 Luda, à dɛ ḿbe n ↄ gbàrɛwazi,  
\q1 nɛɛ̀ bↄ kↄ̃n wa zĩ̀kpɛɛnↄ dↄroo?   
\q1
\v 12 Ǹ ↄ dawa wa ibɛɛnↄ yãnzi,  
\q1 zaakɛ gbɛ̃ntee dↄnlɛ nɛ́ yã pãamɛ.   
\q1
\v 13 Wé zĩ̀ ble kↄ̃n Luda gbãaao,  
\q1 àmbe eé kìti pá wa ibɛɛnↄa.   
\c 109  
\s1 Sa zaaa ona ibɛɛnɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Luda, ḿbe mɛɛ̀ n táaki lɛ́,  
\q1 ǹtongↄ̃ yĩtɛnaro.   
\q1
\v 2 Zaakɛ gbɛ̃ zaa bↄnkpɛɛdeenↄ è ma yaka,  
\q1 aↄ̃è lɛ́ bↄ wà ɛgɛyã dima.   
\q1
\v 3 Aↄ̃è ligamazi kↄ̃n zangu yão,  
\q1 aↄ̃è swèe kɛmao pↄ́ke wíwinnɛna sai.   
\q1
\v 4 Aↄ̃è yenzi sↄkpamɛ kↄ̃n yãdimmanao,  
\q1 baa kɛ̀ mɛɛ̀ adua kɛńnɛ.   
\q1
\v 5 Aↄ̃è à maaa fĩa bomɛ kↄ̃n à zaaao,  
\q1 yenzi sↄ̃, kↄ̃n zanguo.   
\b  
\q1
\v 6 Ǹ Setãn swi kɛa,  
\q1 ǹ à kpakↄ̃zi kↄ̃n Ibilisio.   
\q1
\v 7 Ǹ tó yãkpaɛ à ble,  
\q1 ǹ tó à aduakɛna kɛnɛ taari ũ.   
\q1
\v 8 À wɛ̃̀ndi gↄ̃ kusu,  
\q1 gbɛ̃ pãnde gↄ̃ à gɛ̃ɛ ũ.   
\q1
\v 9 À nɛ́nↄ gↄ̃ de sai,  
\q1 à naↄ̃ gↄ̃ gyaanↄↄ ũ.   
\q1
\v 10 À nɛ́nↄ gↄ̃ likↄ̃azↄ̃rinↄ ũ wàgↄ̃ baa kɛɛ,  
\q1 wàgↄ̃ ń kpakɛɛ ń bɛ zĩnↄ guu.   
\q1
\v 11 À fĩadee à pↄ́nↄ nakↄ̃a píngi,  
\q1 gbɛ̃ zĩ̀tↄnↄ à zĩ àre ble.   
\q1
\v 12 Gbɛ̃ke tón gbɛ̃kɛɛ kɛnɛro,  
\q1 wàton à nɛ́ kɛ̀ à tònↄ wɛ̃nda boro.   
\q1
\v 13 À boriinↄ kaatɛ,  
\q1 aↄ̃ tↄ́ tóngↄ̃ kú borii kɛ̀ aↄ̃é fɛɛnↄ tɛ́ro.   
\q1
\v 14 À dezinↄ zaakɛna yã gↄ̃ dↄ Diin,  
\q1 ǹton tó à da durun kɛ̃a zikiro.   
\q1
\v 15 Aↄ̃ durun gↄ̃ dↄn Diin,  
\q1 aↄ̃ yã sã gbɛ̃nↄn anduna guu.   
\q1
\v 16 Zaakɛ èe dↄn à gbɛ̃kɛɛ kɛ gbɛ̃kenɛro,  
\q1 è wɛ́ɛ tã takaasideenↄa kↄ̃n wɛ̃ndadeenↄ  
\q1 kↄ̃n pↄsiadeenↄo ai gɛ̀wãan.   
\q1
\v 17 À ye sa zaa onnɛnazi,  
\q1 ǹ tó à wí à musu.  
\q1 Sa maa onnɛna è kánɛro,  
\q1 ǹ tó aubarika kɛo zã̀.   
\q1
\v 18 À lɛ́kɛnnɛna dà lán uta bà,  
\q1 à à mɛ̀ yàku lán í bà,  
\q1 à gɛ̃̀ à wánↄn lán nↄ́si bà.   
\q1
\v 19 Kana pì gↄ̃ daàla lán uta bà,  
\q1 àgↄ̃ dↄ à pii lán asaa bà.   
\q1
\v 20 Dii fĩa bo ma yãdimmarinↄnɛ lɛ  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è yã zaaa o ma musunↄo.   
\b  
\q1
\v 21 Dii Gbãapingide,  
\q1 ǹ ma wɛ̃nda gwa n tↄ́ yãnzi,  
\q1 ǹ ma bↄ n maakɛ kↄ̃n n gbɛ̃kɛɛo yãnzi.   
\q1
\v 22 Zaakɛ takaaside wɛ̃ndadeen ma ũ,  
\q1 ma pↄↄ yàka búgubugu.   
\q1
\v 23 Mɛ́ɛ gɛ̃tɛɛ lán uusiɛ ↄra bà,  
\q1 má dɛ lán kwaa kɛ̀ ĩa e sɛɛ bà.   
\q1
\v 24 Lɛ́yina tò ma gbá è sí sɛ́ dↄro,  
\q1 ma yãyã ma gↄ̃ wↄ̀ↄzↄgↄ.   
\q1
\v 25 Ma gↄ̃ yáadↄzipↄ ũ ma yãdimmarinↄnɛ,  
\q1 aↄ̃è ma gwa wà mì gbãkɛ.   
\b  
\q1
\v 26 Ǹ dↄmalɛ, Dii ma Luda,  
\q1 ǹ ma mì sí n gbɛ̃kɛ yãnzi,   
\q1
\v 27 lɛ aↄ̃ dↄ̃ kɛ̀ n ↄↄ bé à kɛ̀,  
\q1 ḿbe Dii, n kɛnamɛ.   
\q1
\v 28 Baa tó aↄ̃ ma ka, nɛ́ aubarika damagu,  
\q1 tó aↄ̃ fɛ̀ɛmazi, wí é ń kũ,  
\q1 mapi n zↄ̀bleri mɛ́ pↄnnaa kɛ.   
\q1
\v 29 Tↄ́ zaaa gↄ̃ ma yãdimmarinↄnɛ uta ũ,  
\q1 aↄ̃ wí da ń zĩndaa lán gumusu bà.   
\b  
\q1
\v 30 Mɛ́ Dii sáabu kpá kↄ̃n kòto gbãaao,  
\q1 mɛ́ à táaki lɛ́ pari kakↄ̃ana guu.   
\q1
\v 31 Zaakɛ è zɛ kↄ̃n wɛ̃ndadeenↄ,  
\q1 è ń sí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è yã vɛ̃ɛḿmanↄa.   
\c 110  
\s1 Mɛsaya kíkɛɛ  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii bè ma diinɛ à vɛ̃ɛ a ↄplaazi  
\q1 ai àgↄ̃ à ibɛɛnↄ kɛnɛ à tinti ũ.   
\q1
\v 2 Dii é tó n iko dagula,  
\q1 nɛ́ kí ble n ibɛɛnↄa zaa Zayↄn.   
\q1
\v 3 N gbɛ̃nↄ é ń zĩnda kpámma zĩ̀kagurↄ  
\q1 kpiii kɛ̀ kú adona musu,  
\q1 n gↄ̃kparɛnↄ é mↄ́ n kiia lán gudↄnao kpíikpana bà.   
\b  
\q1
\v 4 Dii la dà, eé lɛ́ sↄkparo à bè:  
\q1 Nɛ́gↄ̃ dɛ sa'ori ũ ai gurↄ píngi  
\q1 Mɛlɛkizɛdɛki zɛ́kpaɛa.   
\b  
\q1
\v 5 Dii kú n ↄplaazi,  
\q1 eé kínanↄ dúgu zↄ̃ a pↄfɛ̃gurↄ.   
\q1
\v 6 Eé yãkpaɛ kɛ kↄ̃n boriinↄ,  
\q1 aↄ̃ gɛ̀nↄ égↄ̃ kpá,  
\q1 eé anduna píngi kínanↄ dúgu zↄ̃.   
\q1
\v 7 Eé í mi swaazi zɛ́ lɛ́a,  
\q1 beee yãnzin à mì égↄ̃ dana ílazi.   
\c 111  
\s1 Dii tↄ́bↄna  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 Mɛ́ Dii sáabu kpá kↄ̃n nↄ̀sɛo do  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ kakↄ̃ana guu.   
\q1
\v 2 Dii yãkɛnanↄↄ bíta,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ à yã kɛ̀ńnɛ nnaanↄ è wɛtɛ wà dↄ̃.   
\q1
\v 3 À yãkɛnanↄↄ bɛ̀ɛ vĩ kↄ̃n gakuio,  
\q1 à yãmaakɛna yãana vĩro.   
\q1
\v 4 Dii tò wà dↄ a yãbↄnsaɛkɛnanↄn,  
\q1 à sùu vĩ kↄ̃n wɛ̃ndaao.   
\q1
\v 5 È pↄ́blee kpá a vĩakɛrinↄa,  
\q1 ègↄ̃ dↄ a bà kuunańyo yãn.   
\q1
\v 6 À a yãkɛnanↄ gbãaa ↄ̀dↄa a gbɛ̃nↄnɛ,  
\q1 à bori pãndenↄ bùsunↄ sì à kpàḿma.   
\q1
\v 7 À yãkɛnanↄ náanɛ vĩ bensↄ̃ à zɛ́ vĩ,  
\q1 à yãdannɛnanↄ yãpuraa vĩ píngi.   
\q1
\v 8 Yã pìnↄ kãsãa pɛɛna gurↄ píngi,  
\q1 è yã kɛ a zɛ́a kↄ̃n náanɛo.   
\q1
\v 9 À mìsiri zĩ̀ à a gbɛ̃nↄ bò,  
\q1 à bà kúńyo gurↄ píngi.  
\q1 À tↄ́ kú adona, à naasi vĩ.   
\b  
\q1
\v 10 Vĩakɛna Diinɛn ↄ̃ndↄ̃ mì ũ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ à vĩa vĩinↄn asãnsideenↄ ũ.  
\q1 À táakilɛna égↄ̃ yãana vĩro.   
\c 112  
\s1 Gbɛ̃ kɛ̀ Dii vĩa vĩi  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ Dii vĩa vĩi ũ,  
\q1 bensↄ̃ Dii yãdiɛnanↄ è kánɛ maamaa.   
\b  
\q1
\v 2 À nɛ́nↄ égↄ̃ gbãadeenↄ ũ ń bùsun,  
\q1 nↄ̀sɛpuradee boriinↄ égↄ̃ dɛ aubarikadeenↄ ũ.   
\q1
\v 3 Ɔↄ kↄ̃n auzikio di à bɛ,  
\q1 à yãmaakɛna yãana vĩro.   
\q1
\v 4 Baa gusiaan guu è pu gbɛ̃ maaanɛ,  
\q1 nↄ̀sɛpuradee kɛ̀ sùu kↄ̃n wɛ̃ndaao vĩi.   
\q1
\v 5 Gbɛ̃ kɛ̀ è ↄ poro, kɛ̀ è pↄ́ sɛ̃kãńnɛ,  
\q1 bensↄ̃ è yã kɛ a zɛ́a, yã è bↄo nna.   
\q1
\v 6 Pↄ́ke é gbɛ̃ maaa lá ble zikiro,  
\q1 à yã égↄ̃ dↄńgu gurↄ píngi.   
\q1
\v 7 Baaru zaaa è à vĩa kũro,  
\q1 à làakari ègↄ̃ kpaɛna, ègↄ̃ Dii náanɛ vĩ.   
\q1
\v 8 À kù è vĩro, vĩa è à kũro  
\q1 ai à gá à yↄ̃̀gↄ̃ kɛ a ibɛɛnↄa.   
\q1
\v 9 È gba da takaasideenↄnɛ maamaa,  
\q1 à yãmaakɛna yãana vĩro,  
\q1 à gbãaa ègↄ̃ kaara kↄ̃n bɛ̀ɛo.   
\b  
\q1
\v 10 Gbɛ̃ zaaa è à e à pↄ fɛ̃,  
\q1 è swaa kakũn à naguzi,  
\q1 gbɛ̃ zaaa pↄyezina è kɛ pã.   
\c 113  
\s1 Dii táakilɛna  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 Dii zↄ̀blerinↄ, à à táaki lɛ́,  
\q1 à Dii tↄ́ bↄ!   
\q1
\v 2 Wà Dii sáabu kpá  
\q1 zaa tia ai gurↄ píngi.   
\q1
\v 3 Wà Dii tↄ́ bↄ  
\q1 zaa ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa ai à gɛ̃kpɛn kpaao.   
\b  
\q1
\v 4 Dii bíta dɛ bori píngila,  
\q1 à gakui da musula.   
\q1
\v 5 Dé bé à kà Dii wa Luda ũu?  
\q1 À vɛ̃ɛna kpatan zaa musu,   
\q1
\v 6 è wɛ́ɛ zu gĩzĩ  
\q1 à musu kↄ̃n tↄↄtɛo gwa.   
\q1
\v 7 È gbãasaideenↄ bↄ bùsu tɛ́ à ń fɛɛ,  
\q1 è wɛ̃ndadeenↄ bↄ tubura à ń sɛ́ lezĩ.   
\q1
\v 8 È ń da kínɛnↄ tɛ́,  
\q1 borii kɛ̀ à sɛ̀ kínɛnↄ.   
\q1
\v 9 È pãaa kaara a bɛɛn,  
\q1 è à kɛ nɛ́dande pↄnnadee ũ.  
\q1 Aleluya!   
\c 114  
\s1 Banla zĩbaa lɛ̀  
\q1
\v 1 Kɛ̀ Isarailinↄ bↄ̀ Igipiti,  
\q1 kɛ̀ Yakubu boriinↄ bↄ̀ gbɛ̃ zĩ̀tↄnↄ tɛ́,   
\q1
\v 2 Yudanↄ bùsu gↄ̃̀ Dii kúkii ũ,  
\q1 Isarailinↄ bùsu gↄ̃̀ à kíblekii ũ.   
\b  
\q1
\v 3 Isia Tɛ̃aa wɛ́ɛ sìńlɛ à bàa lɛ̀,  
\q1 Yoda í kpɛɛ lì.   
\q1
\v 4 Kpiiinↄ vĩ̀vĩ lán sãkaronↄ bà,  
\q1 sĩ̀sĩnↄ kↄrↄ lɛ̀ lán sãnɛnↄ bà.   
\b  
\q1
\v 5 Ísia, bↄ́ bé à n le n bàa lɛ̀?  
\q1 Yoda, à kɛ̀ dia n kpɛɛ lì?   
\q1
\v 6 Kpiiinↄ, bↄ́yãnzin a vĩvĩ lán sãkaronↄ bàzi?  
\q1 Sĩ̀sĩnↄ, à kɛ̀ dia a kↄrↄ lɛ̀ lán sãnɛnↄ bà?   
\b  
\q1
\v 7 Anduna, ǹ lugaluga Dii aɛ,  
\q1 Yakubu Luda aɛzĩ.   
\q1
\v 8 À gbɛ̀si kɛ̀ íkaɛkii ũ,  
\q1 à gbɛ̀pukãa lì íbↄkii ũ.   
\c 115  
\s1 Dii bé è aubarika dańgu  
\q1
\v 1 Èe kɛ wámbeero Dii,  
\q1 èe kɛ wámbeero,  
\q1 ḿbe ń dɛ wà n tↄ́ bↄ  
\q1 n gbɛ̃kɛ kↄ̃n n náanɛo yãnzi.   
\b  
\q1
\v 2 À kɛ̀ dia boriinↄ è wa la  
\q1 wà be wa Ludaa kú mámɛ?   
\q1
\v 3 Wa Ludaa kú musu,  
\q1 pↄ́ kɛ̀ à yezin è kɛ.   
\q1
\v 4 Aↄ̃ ń tãanↄ pì kↄ̃n kondogio kↄ̃n vurao,  
\q1 gbɛ̃ntee ↄzĩimɛ.   
\q1
\v 5 Aↄ̃ↄ lɛ́ vĩ, mↄde aↄ̃è yã oro,  
\q1 aↄ̃ↄ wɛ́ɛ vĩ, mↄde aↄ̃è guu ero.   
\q1
\v 6 Aↄ̃ↄ swã vĩ, mↄde aↄ̃è yã maro,  
\q1 aↄ̃ↄ yĩ vĩ, mↄde aↄ̃è pↄ́ gũu maro.   
\q1
\v 7 Aↄ̃ↄ ↄↄ vĩ, mↄde aↄ̃è pↄ́ kũro,  
\q1 aↄ̃ↄ gbá vĩ, mↄde aↄ̃è táa oro,  
\q1 aↄ̃è kòto kɛkɛro.   
\q1
\v 8 Aↄ̃ pìrinↄↄ sɛ̃nkpɛńyomɛ  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe ń náanɛ kɛɛnↄ ń píngi.   
\b  
\q1
\v 9 Isarailinↄ, à Dii náanɛ kɛ!  
\q1 Àmbe a dↄnlɛri ũ kↄ̃n a sɛngbangoo.   
\q1
\v 10 Aruna boriinↄ, à Dii náanɛ kɛ!  
\q1 Àmbe a dↄnlɛri ũ kↄ̃n a sɛngbangoo.   
\q1
\v 11 Dii vĩakɛrinↄ, à Dii náanɛ kɛ!  
\q1 Àmbe a dↄnlɛri ũ kↄ̃n a sɛngbangoo.   
\b  
\q1
\v 12 Dii dↄ̀ wa yãn,  
\q1 eé aubarika dawagu.  
\q1 Eé aubarika da Isaraili boriinↄn,  
\q1 eé aubarika da Aruna boriinↄn,   
\q1
\v 13 eé aubarika da a vĩakɛrinↄn,  
\q1 nɛ́ féte gbɛ̃nsi.   
\b  
\q1
\v 14 Dii a bori kↄ̃are,  
\q1 apinↄ kↄ̃n a nɛ́nↄ.   
\q1
\v 15 Dii aubarika daagu,  
\q1 àmↄ kɛ̀ musu kↄ̃n tↄↄtɛo kɛ̀.   
\b  
\q1
\v 16 Musu nɛ́ Dii pↄ́mɛ,  
\q1 mↄde à tↄↄtɛ nà gbɛ̃nteenↄnɛ ń ↄzĩ.   
\q1
\v 17 Èe kɛ gɛ̀nↄ bé wè Dii táaki lɛ́ro,  
\q1 kesↄ̃ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ lɛ́ yĩtɛnↄ.   
\q1
\v 18 Wámbe, wégↄ̃ Dii sáabu kpaa  
\q1 zaa tia ai gurↄ píngi.  
\q1 Aleluya!   
\c 116  
\s1 Gbɛ̃ kɛ̀ bↄ̀ gaa lɛ́zĩ Dii sáabukpana  
\q1
\v 1 Má ye Diizi, zaakɛ à ma yã mà,  
\q1 à ma wiipɛnaazii mà.   
\q1
\v 2 Mɛ́gↄ̃ à sisii ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n,  
\q1 kɛ̀ à swã kpàmazi yãnzi.   
\b  
\q1
\v 3 Ga bà fĩ̀kãmazi yã,  
\q1 mira wãwãa tↄ̃̀ma,  
\q1 wɛ́ɛtãmma kↄ̃n pↄsiaao dàmala.   
\q1
\v 4 Ben ma Dii sìsi ma bè:  
\q1 Dii, n yã nna, ǹ ma mì sí.   
\q1
\v 5 Dii sùu vĩ bensↄ̃ à maa,  
\q1 wa Ludaa wɛ̃nda vĩ.   
\q1
\v 6 Dii è gbãasaideenↄ dãkpa,  
\q1 kɛ̀ ma busa, à ma mì sì.   
\b  
\q1
\v 7 Ma swɛ̃̀, ǹ kɛkɛ ǹ kpáɛ,  
\q1 zaakɛ Dii yã maaa kɛ̀nnɛ.   
\q1
\v 8 Dii, n ma bↄ gaa lɛ́zĩ,  
\q1 n wɛ́ɛ'i gògomɛ, nɛ́ɛ tó ma gɛ̃̀n síro,   
\q1
\v 9 lɛ màgↄ̃ tɛ́ n aɛ gbɛ̃ bɛ̃ɛnↄ kukiia kɛ̀.   
\q1
\v 10 Baa kɛ̀ nawɛ̃a tↄ̃̀ma ma gↄ̃ búgubugu,  
\q1 má kpɛ́ à náanɛ vĩ, ben ma yã ò.   
\q1
\v 11 Ma bídi kɛ̀ ma bè:  
\q1 Gbɛ̃ píngi nɛ́ ɛgɛdeenↄmɛ.   
\b  
\q1
\v 12 Bↄ́n mɛ́ fĩa boo Diinɛ  
\q1 à maaa kɛ̀ à kɛ̀mɛɛ musu píngii?   
\q1
\v 13 Mɛ́ Dii mìsina togo sɛ́ musu,  
\q1 mɛ́ à sísio.   
\q1
\v 14 Mɛ́ lù kɛ̀ má sɛ̀ Diinɛnↄ papa  
\q1 à gbɛ̃nↄ wáa ń píngi.   
\b  
\q1
\v 15 Dii yãmarinↄ gana bɛ̀ɛ vĩnɛ.   
\q1
\v 16 Dii, n yã nna, n zↄ̀blerin ma ũ,  
\q1 nↄgbɛ̃ kɛ̀ à dↄ̀nzi nɛ́n ma ũ,  
\q1 n ma bↄ bàn.   
\b  
\q1
\v 17 Mɛ́ kɛnnakↄ̃o saa omma,  
\q1 mɛ́ n sísio, Dii.   
\q1
\v 18 Mɛ́ lù kɛ̀ má sɛ̀ Diinɛnↄ papa  
\q1 à gbɛ̃nↄ wáa ń píngi   
\q1
\v 19 à kpɛ́ ua Yerusalɛmu guu.  
\q1 Aleluya!   
\c 117  
\s1 Dii táakilɛna  
\q1
\v 1 Amↄa bori pínginↄ à Dii tↄ́ kpá,  
\q1 amↄa bùsu píngi gbɛ̃nↄ à à táaki lɛ́,   
\q1
\v 2 Zaakɛ gbɛ̃kɛɛ kɛ̀ à vĩwao kɛ̀ bíta,  
\q1 Dii náanɛ vĩ gurↄ píngi.  
\q1 Aleluya!   
\c 118  
\s1 Gana Dii ua kↄ̃n sáabukɛnao  
\q1
\v 1 À Dii sáabu kɛ, zaakɛ à maa,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\b  
\q1
\v 2 Isarailinↄ o:  
\q1 À gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 3 Aruna boriinↄ o:  
\q1 À gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 4 À vĩakɛrinↄ o:  
\q1 À gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\b  
\q1
\v 5 Ma Dii sìsi ma nawɛ̃a guu,  
\q1 ben à wèmala à ma gba mɛ̀porokii.   
\q1
\v 6 Dii kúmao, vĩa é ma kũro.  
\q1 Bↄ́n gbɛ̃ntee é fↄ̃ à kɛmɛɛ?   
\q1
\v 7 Dii kúmao ma dↄnlɛri ũ,  
\q1 mɛ́ ma ibɛɛnↄ tí dↄ.   
\b  
\q1
\v 8 À maa wà na Diizi dɛ  
\q1 gbɛ̃ntee náanɛkɛnala.   
\q1
\v 9 À maa wà na Diizi dɛ  
\q1 gbãadeenↄ náanɛkɛnala.   
\b  
\q1
\v 10 Bori píngi lìgamazi,  
\q1 ben ma ń kaatɛ kↄ̃n Dii tↄ́o.   
\q1
\v 11 Aↄ̃ lìgamazi kpa píngi,  
\q1 ben ma ń kaatɛ kↄ̃n Dii tↄ́o.   
\q1
\v 12 Aↄ̃ fĩ̀ma lán zↄ́nↄ bà,  
\q1 ben aↄ̃ gàga lán kãɛ tɛ́ bà,  
\q1 ma ń kaatɛ kↄ̃n Dii tↄ́o.   
\b  
\q1
\v 13 Aↄ̃ ma yĩpa kpɛɛ, má yezi mà lɛ́ɛ,  
\q1 ben Dii dↄ̀malɛ.   
\q1
\v 14 Dii bé ma gbãaa ũ, à táakin mɛɛ̀ lɛ́,  
\q1 àmbe à gↄ̃̀ ma mìsiri ũ.   
\b  
\q1
\v 15 À ma, pↄnna wiii dↄ gbɛ̃ maaanↄ bùran,  
\q1 Dii ↄplaa zĩ bíta kɛ̀.   
\q1
\v 16 Dii ↄplaa kú musu,  
\q1 Dii ↄplaa zĩ bíta kɛ̀.   
\b  
\q1
\v 17 Mɛ́ garo, mɛ́gↄ̃ kuu,  
\q1 mɛ́gↄ̃ Dii yãkɛnanↄ tↄ̃kɛ̃ɛ.   
\q1
\v 18 Dii ma toto maamaa,  
\q1 mↄde èe tó gaa ma sɛro.   
\b  
\q1
\v 19 À zɛ́ maaa gbànↄ wɛ̃mɛ,  
\q1 lɛ mà gɛ̃ mà Dii sáabu kpá.   
\q1
\v 20 Dii ua zɛ́n yɛ̀,  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ bé wè gɛ̃n.   
\q1
\v 21 Ma n sáabu kɛ̀ Dii, zaakɛ n wemala,  
\q1 n gↄ̃ ma mìsiri ũ.   
\b  
\q1
\v 22 Gbɛ̀ kɛ̀ kpɛ́borinↄ pã kpàzi  
\q1 bé à gↄ̃̀ kpɛ́ gooda gbɛ̀ mìdee ũ.   
\q1
\v 23 Dii bé à beee kɛ̀,  
\q1 ben à kɛ̀we yãbↄnsaɛ ũ.   
\q1
\v 24 Gurↄↄ kɛ̀ Dii dìɛn yɛ̀,  
\q1 wà pↄnnaa kɛn wà nↄ̀sɛ kɛ nna.   
\b  
\q1
\v 25 N yã nna Dii! Ǹ wa mì sí!  
\q1 Ǹ sùu kɛ Dii! Ǹ wa dakↄ̃rɛ mìnnaao!   
\q1
\v 26 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ èe mↄↄ kↄ̃n Dii tↄ́o ũ,  
\q1 zaa Dii ua wée gbãakɛ kpaanzi.   
\q1
\v 27 Diin Luda ũ, à guu pùwe.  
\q1 À zà lá kpákpa àgↄ̃ tɛ́o zĩbaakɛrinↄzi  
\q1 ai sa'oki kobanↄ kiia.   
\b  
\q1
\v 28 Ma Ludan n ũ, mɛ́ n sáabu kɛ,  
\q1 ma Luda, mɛ́ n tↄ́ sɛ́ lezĩ.   
\b  
\q1
\v 29 À Dii sáabu kɛ, zaakɛ à maa,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\c 119  
\s1 Luda yã sɛna lezĩ  
\q1
\v 1 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ kuu taari sai  
\q1 wà Dii doka kũnanↄ ũ.   
\q1
\v 2 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ Dii yã kũna  
\q1 wà à kii wɛtɛ kↄ̃n nↄ̀sɛo doonↄ ũ.   
\q1
\v 3 Aↄ̃è yã kpɛɛgãnda kɛro,  
\q1 aↄ̃ègↄ̃ tɛ́ à zɛ́ guu.   
\q1
\v 4 N n ↄdↄkii ↄ̀dↄawe,  
\q1 lɛ wàgↄ̃ tɛ́zi kↄ̃n làakario.   
\q1
\v 5 Má yezi màgↄ̃ kú ma dↄ̀rↄa  
\q1 màgↄ̃ n yãdannɛnanↄ kũna.   
\q1
\v 6 Tó má n yãdiɛnanↄ kũna píngi,  
\q1 bee é tó wí ma kũro.   
\q1
\v 7 Gurↄↄ kɛ̀ mɛ́ɛ n dokayã maaanↄ dadaa,  
\q1 mɛ́ n sáabu kpá kↄ̃n nↄ̀sɛpuraao.   
\q1
\v 8 Mɛ́gↄ̃ n yãdannɛnanↄ kũna,  
\q1 ǹton ma tón mámmanlo.   
\b  
\q1
\v 9 Dian gↄ̃kparɛ e àgↄ̃ kuu gbãsĩ sai nà?  
\q1 Séde à yãkɛna kↄ̃ sɛ́ kↄ̃n n yão.   
\q1
\v 10 Mɛ́ɛ n kii wɛtɛɛ nↄ̀sɛo do,  
\q1 ǹton tó mà zã n yãdiɛnanↄaro.   
\q1
\v 11 Ma n yã dà ma swɛ̃̀ guu  
\q1 lɛ màton durun kɛnnɛro yãnzi.   
\q1
\v 12 Aubarikadeen mmↄn Dii ũ,  
\q1 ǹ n yãdiɛnanↄ damɛ.   
\q1
\v 13 Dokayã kɛ̀ aↄ̃ bↄ̀ n lɛ́nnↄ píngi,  
\q1 mɛ́ tↄ̃kɛ̃ńnɛ kↄ̃n ma lɛ́o.   
\q1
\v 14 Mɛɛ̀ pↄnnaa kɛ kↄ̃n n yãnↄ  
\q1 lán wè kɛ kↄ̃n auziki bítao nà.   
\q1
\v 15 Mɛɛ̀ laasuu lɛ́ n ↄdↄkiia,  
\q1 ma wɛ́ɛ kú n zɛ́nↄa.   
\q1
\v 16 Ma pↄↄ kɛ̀ nna n yãdiɛnanↄa,  
\q1 n yã é sãmaguro.   
\b  
\q1
\v 17 Ǹ yã maaa kɛ mↄma n zↄ̀blerinɛ  
\q1 lɛ màgↄ̃ kuu wɛ̃̀ndio, mɛ́gↄ̃ n yã kũna.   
\q1
\v 18 Ǹ ma wɛ́ɛ kɛ̃mɛ  
\q1 lɛ mà wɛ́ɛ si yãbↄnsaɛnↄlɛ n dokan.   
\q1
\v 19 Nibↄn ma ũ anduna guu,  
\q1 ǹton n yãdiɛnanↄ utɛmɛro.   
\q1
\v 20 N dokayãnↄ nidɛna baabↄrɛ  
\q1 ma swɛ̃̀ blè.   
\q1
\v 21 Nɛɛ̀ kpãkɛ̃ wadadeenↄ kɛ̀ lɛ́ ń kũnↄzi,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zã̀ n yãdiɛnanↄanↄ.   
\q1
\v 22 Ǹ ma bↄ sↄ̃sↄ̃nan kↄ̃n dↄkɛnyoo,  
\q1 zaakɛ má n yãnↄ kũna.   
\q1
\v 23 Baa kɛ̀ kínɛnↄ vɛ̃̀ɛ wà lɛ́ kpàkↄ̃sↄ̃mazi,  
\q1 ma laasuu égↄ̃ kú n yãdannɛnanↄa.   
\q1
\v 24 N yãnↄ è ma pↄↄ kɛ nna,  
\q1 n yã pì è lɛ́ dama.   
\b  
\q1
\v 25 Ma gↄ̃ daɛna tↄↄtɛ,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa lán ń ò nà.   
\q1
\v 26 Ma a yãkɛnanↄ dↄ̀dↄnnɛ, ben n wemala,  
\q1 ǹ n yãdannɛnanↄ damɛ.   
\q1
\v 27 Ǹ tó mà n ↄdↄkiinↄ dↄ̃,  
\q1 ma laasuu égↄ̃ kú n yãbↄnsaɛnↄa.   
\q1
\v 28 Ma pↄↄ sia à kɛ̀ bíta,  
\q1 ǹ ma gba gbãa lán ń ò nà.   
\q1
\v 29 Ǹ ma kɛ̃ mↄnafiki zɛ́a,  
\q1 ǹ ma gba zɛ́ mà zɛ kↄ̃n n dokao.   
\q1
\v 30 Ma yãpura zɛ́ sɛ̀,  
\q1 ma swɛ̃̀ ègↄ̃ kú n dokaa.   
\q1
\v 31 Má n yãnↄ kũna ↄplaplaa,  
\q1 ǹton tó wí ma kũro, Dii.   
\q1
\v 32 Mɛɛ̀ wã n yãdiɛnanↄ zɛ́zi,  
\q1 zaakɛ n ma làakari kpàɛmɛ.   
\b  
\q1
\v 33 Dii, ǹ n yãdannɛnanↄ zɛ́ ↄdↄamɛ  
\q1 lɛ màgↄ̃ kũna ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n.   
\q1
\v 34 Ǹ ma gba ↄ̃ndↄ̃ↄ màgↄ̃ n doka kũna,  
\q1 màgↄ̃ zĩi kɛa kↄ̃n nↄ̀sɛo do.   
\q1
\v 35 Ǹ ma da n yãdiɛnanↄ zɛ́n,  
\q1 zaakɛ bee bé è kámagu.   
\q1
\v 36 Ǹ tó ma swɛ̃̀ gↄ̃ kú n yãnↄa,  
\q1 àton tá bĩni zɛ́nlo.   
\q1
\v 37 Ǹ ma wɛ́ɛ go pↄ́ pãanↄa,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa lán ń ò nà.   
\q1
\v 38 Ǹ yã kɛ̀ ń ò papa mↄma n zↄ̀blerinɛ,  
\q1 lɛ́ kɛ̀ ń gbɛ̃̀ n vĩakɛrinↄnɛ.   
\q1
\v 39 Ǹ tó sↄ̃sↄ̃na kɛ̀ mɛɛ̀ à vĩa kɛɛ gomala,  
\q1 zaakɛ n dokayãnↄↄ maa.   
\q1
\v 40 Má ye n ↄdↄkiizi fá,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa n maakɛɛ guu.   
\b  
\q1
\v 41 Dii, ǹ mↄ́ ǹ gbɛ̃kɛɛ kɛmɛ,  
\q1 ǹ ma mì sí lán ń ò nà,   
\q1
\v 42 gbasa mà yã sí ma sↄ̃̀sↄ̃rila,  
\q1 zaakɛ mɛ́ɛ n yã náanɛ kɛɛ.   
\q1
\v 43 Ǹton yãpura yã sí ma lɛ́nlo,  
\q1 zaakɛ n yãzɛdeen má wɛ́ɛ dↄzi.   
\q1
\v 44 Mɛ́gↄ̃ n doka kũna  
\q1 ai gurↄ píngi,   
\q1
\v 45 Mɛ́gↄ̃ tɛ́ aafia,  
\q1 zaakɛ ma n ↄdↄkii wɛ̀tɛ.   
\q1
\v 46 Mɛ́ n yãnↄ o kínanↄ aɛ,  
\q1 wí é ma kũ sↄ̃ro.   
\q1
\v 47 N yãdiɛnanↄ è kɛ ma pↄↄnɛ,  
\q1 zaakɛ má ye yã pìnↄzi.   
\q1
\v 48 Ma gã̀ sɛ̀ n yãdiɛna kɛ̀ má yezinↄnɛ,  
\q1 mɛɛ̀ laasuu lɛ́ n yãdannɛnanↄa.   
\b  
\q1
\v 49 Ǹ dↄ yã kɛ̀ ń ò n zↄ̀blerinɛn,  
\q1 zaakɛ ń tò ma wɛ́ɛ dↄzi.   
\q1
\v 50 Yã kɛ̀ è ma làakari kpáɛ ma nawɛ̃akɛnan yɛ̀,  
\q1 n lɛ́gbɛ̃na bé è ma wɛ̃̀ndi dãkpa.   
\q1
\v 51 Wadadeenↄↄ e ma faboo yãana sai,  
\q1 baa kↄ̃n beeeo mɛɛ̀ zã n dokaaro.   
\q1
\v 52 Mɛɛ̀ dↄ n dokayã kɛ̀ kú zaa ziinↄn,  
\q1 ben aↄ̃è ma nↄ̀sɛ yĩi kũmɛ, Dii.   
\q1
\v 53 Mɛɛ̀ pↄ fɛ̃ maamaa,  
\q1 kɛ̀ zaakɛrinↄ è pã kpá n dokazi yãnzi.   
\q1
\v 54 Mɛɛ̀ lɛ̀ sí n yãdannɛnanↄ musu  
\q1 ma kuuna anduna kɛ̀kii guu.   
\q1
\v 55 N yã ègↄ̃ dↄmagu gwãavĩ, Dii,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ n dokayãnↄ kũna.   
\q1
\v 56 Ma yã beeenↄ kↄ̃ dↄ̃̀,  
\q1 zaakɛ mɛɛ̀gↄ̃ n ↄdↄkii gwaa.   
\b  
\q1
\v 57 Dii, ḿbe ma baka ũ,  
\q1 ma lɛ́ gbɛ̃̀ kɛ̀ mɛ́ n yã ma.   
\q1
\v 58 Mɛɛ̀ kúɛ kɛnnɛ kↄ̃n nↄ̀sɛo do,  
\q1 ǹ sùu kɛmao lán ń ò nà.   
\q1
\v 59 Ma a yãkɛnanↄ laasuu lɛ̀,  
\q1 ben ma sↄkpa n dokayãnↄa.   
\q1
\v 60 Mɛ́ wã, mɛ́ gbá gáɛro,  
\q1 lɛ mà n yãdiɛnanↄ da.   
\q1
\v 61 Baa kɛ̀ gbɛ̃ zaaanↄ bà fĩ̀kãmazi,  
\q1 n dokayãnↄ é sãmaguro.   
\q1
\v 62 Mɛɛ̀ fɛɛ mà sáabu kɛnnɛ lezãndo  
\q1 n dokayã maaanↄ musu.   
\q1
\v 63 N vĩakɛri píngi gbɛ̃nnan ma ũ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è n ↄdↄkii gwaanↄ.   
\q1
\v 64 Dii, n gbɛ̃kɛɛ anduna pà,  
\q1 ǹ n yãdiɛnanↄ damɛ.   
\b  
\q1
\v 65 N à maaa kɛ̀ mↄma n zↄ̀blerinɛ,  
\q1 lán ń ò nà, Dii.   
\q1
\v 66 Ǹ wɛ́ɛzɛ̃ɛ kↄ̃n dↄ̃nao damɛ,  
\q1 zaakɛ ma n yãdiɛnanↄ sì.   
\q1
\v 67 Lɛ ń kpɛ́ ǹ ↄ tↄ̃ma, má sãsãnamɛ,  
\q1 mↄde tia sa má n yã kũna.   
\q1
\v 68 Ń maa bensↄ̃ n yãkɛnanↄↄ maa,  
\q1 ǹ n yãdiɛnanↄ damɛ.   
\q1
\v 69 Baa kɛ̀ wadadeenↄ yãsiaa nàma,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ n ↄdↄkii gwaa kↄ̃n nↄ̀sɛo do.   
\q1
\v 70 Aↄ̃ swã gbã̀gbã, èe yã maro,  
\q1 mↄma sↄ̃ ma pↄↄ nna n dokaa.   
\q1
\v 71 N ↄtↄ̃mana kɛ̀mɛ maa,  
\q1 lɛ mà e mà n yãdannɛnanↄ dada.   
\q1
\v 72 Doka kɛ̀ bↄ̀ n lɛ́n maamɛ  
\q1 dɛ vura kↄ̃n kondogi bↄrↄ ũgbangbanↄla.   
\b  
\q1
\v 73 N ↄↄ ma í kàsa à ma kɛ,  
\q1 ǹ ma gba ↄ̃ndↄ̃ↄ mà n yãdiɛnanↄ dada.   
\q1
\v 74 N vĩakɛrinↄ é ma e wà pↄnnaa kɛ,  
\q1 zaakɛ n yãn ma tãmaa dↄa.   
\q1
\v 75 Dii, má dↄ̃ kɛ̀ n dokayãnↄↄ maa,  
\q1 kɛ̀ ń náanɛ vĩ yãnzin n ↄ tↄ̃̀mazi.   
\q1
\v 76 Ǹ gbɛ̃kɛɛ kɛmɛ lɛ ma nↄ̀sɛ kpáɛ,  
\q1 lán ń ò mↄma n zↄ̀blerinɛ nà.   
\q1
\v 77 Ǹ mↄ́ ǹ wɛ̃nda dↄ̃mɛ lɛ màgↄ̃ kuu,  
\q1 zaakɛ n dokayãnↄn ma pↄnnaa ũ.   
\q1
\v 78 Ǹ tó wí wadadee kɛ̀ aↄ̃ taari kɛ̀mɛ pãnↄ kũ,  
\q1 mapi sↄ̃ mɛ́ laasuu lɛ́ n ↄdↄkiia.   
\q1
\v 79 N vĩakɛrinↄ su ma kiia,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ n yãnↄ dↄ̃ↄnↄ.   
\q1
\v 80 Ǹ tò ma nↄ̀sɛ gↄ̃ pura n yãnↄ musu  
\q1 lɛ wí tón ma kũro yãnzi.   
\b  
\q1
\v 81 N mìsina yã e ma swɛ̃̀ blee,  
\q1 n yãn ma wɛ́ɛ dↄzi.   
\q1
\v 82 Ma wɛ́ɛ dↄ̀ n lɛ́gbɛ̃nazi ai ma kpasa,  
\q1 bↄrɛn nɛ́ ma nↄ̀sɛ yĩi kũmɛɛ?   
\q1
\v 83 Má dɛ lán báa bↄ̀kↄ kɛ̀ tɛ́sukpɛ mà bà,  
\q1 baa kↄ̃n beeeo n yãdiɛnanↄ è sãmaguro.   
\q1
\v 84 Mↄma n zↄ̀bleri mɛ́gↄ̃ n dãa ai bↄrɛmɛ?  
\q1 Bↄrɛn nɛ́ ĩa da ma wɛ́ɛtãmmarinↄa?   
\q1
\v 85 Wadadeenↄ è wɛ̀ɛ yↄ̃mɛ mà zun,  
\q1 aↄ̃ yã è kↄ̃ sɛ́ kↄ̃n n dokaoro.   
\q1
\v 86 N yãdiɛnanↄ píngi náanɛ vĩ,  
\q1 ǹ dↄmalɛ, zaakɛ wèe wɛ́ɛ tãama pãmɛ.   
\q1
\v 87 À gↄ̃̀ féte kɛ̀ aↄ̃é yãamao anduna guu,  
\q1 mↄma sↄ̃ mɛ́ɛ pã kpá n ↄdↄkiiziro.   
\q1
\v 88 Ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa n gbɛ̃kɛ yãnzi,  
\q1 mɛ́ n yãnↄ da.   
\b  
\q1
\v 89 Dii, n yã ègↄ̃ kuu gurↄ píngi,  
\q1 à kãsãa pɛɛna zaa musu.   
\q1
\v 90 Ń náanɛ vĩ wɛ̃̀ kↄ̃n wɛ̃̀o,  
\q1 n anduna kàɛ, ben à kpɛ́ kuu.   
\q1
\v 91 Pↄ́ píngi kpɛ́ kuu gbã̀a n doka musu,  
\q1 zaakɛ pↄ́ píngi è dↄnzi.   
\q1
\v 92 Tó n dokan ma pↄnnaa ũ yãro,  
\q1 lɛ ma kaatɛ ma nawɛ̃akɛna guu.   
\q1
\v 93 N ↄdↄkii é sãmagu zikiro,  
\q1 zaakɛ à gãzĩn n ma wɛ̃̀ndi dã̀kpa.   
\q1
\v 94 N pↄ́n ma ũ, ǹ ma mì sí,  
\q1 zaakɛ ma n ↄdↄkii wɛ̀tɛ.   
\q1
\v 95 Gbɛ̃ zaaanↄↄ e ma kpákpaa wà ma dɛ,  
\q1 mↄde ma làakari kú n yãnↄa.   
\q1
\v 96 Má è kɛ̀ pↄ́ maa píngi zaka lɛ́ kuumɛ,  
\q1 mↄde n yãdiɛnanↄ bíta lɛ́ vĩro.   
\b  
\q1
\v 97 Má ye n dokazi à kɛ̀ bíta fá,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ laasuu lɛɛa zaa kↄngↄ ai uusiɛ.   
\q1
\v 98 N yãdiɛnanↄ è tó ma ↄ̃ndↄ̃ↄ gↄ̃ dɛ ma ibɛɛnↄ pↄ́la,  
\q1 zaakɛ à kú ma swɛ̃̀n gurↄ píngi.   
\q1
\v 99 Ma wɛ́ɛzɛ̃ɛ dɛ ma yãdannɛrinↄ pↄ́la ń píngi,  
\q1 zaakɛ ma laasuu ègↄ̃ kú n yãnↄamɛ.   
\q1
\v 100 Ma ↄ̃ndↄ̃ↄ dɛ mareenↄ pↄ́la,  
\q1 zaakɛ mɛɛ̀gↄ̃ n ↄdↄkiinↄ gwaa.   
\q1
\v 101 Mɛɛ̀ mì kɛ̃ zɛ́ zaa píngia  
\q1 lɛ mà e màgↄ̃ n yã kũna yãnzi.   
\q1
\v 102 Mɛ́ɛ kɛ̃ n dokayãnↄaro,  
\q1 zaakɛ ḿbe ń dàmɛ.   
\q1
\v 103 N yãnↄ nnamɛ à kɛ̀ bíta,  
\q1 à nna dɛ zↄ́la ma lɛ́n.   
\q1
\v 104 N ↄdↄkii è ma gba làakari,  
\q1 Beee yãnzin ma za sãsãna zɛ́ pínginzi.   
\b  
\q1
\v 105 N yãn fitia ũ ma gbánɛ,  
\q1 è guu pumɛ zɛ́n.   
\q1
\v 106 Ma la dà ma sↄ̃ zɛo,  
\q1 kɛ̀ mɛ́gↄ̃ tɛ́ n dokayã maaanↄzi.   
\q1
\v 107 Ma wɛ́ɛtãmmana kɛ̀ bíta, Dii.  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa lán ń ò nà.   
\q1
\v 108 Ǹ ma sáabukpana sí,  
\q1 gbasa ǹ n dokayãnↄ damɛ, Dii.   
\q1
\v 109 Mɛɛ̀gↄ̃ ma zĩnda da kari guu,  
\q1 baa kↄ̃n beeeo n dokayãnↄ è sãmaguro.   
\q1
\v 110 Zaakɛrinↄ takutɛɛ kpàkpamɛ,  
\q1 mↄde mɛ́ɛ zã n ↄdↄkiiaro.   
\q1
\v 111 N yãnↄn ma túbi ũ ai gurↄ píngi,  
\q1 aↄ̃mbe ma pↄnnaa ũ.   
\q1
\v 112 Ma swɛ̃̀ kú n yãdannɛnanↄ kɛnaa  
\q1 ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n.   
\b  
\q1
\v 113 Ma za nↄ̀sɛplaadeenↄn,  
\q1 n dokan má yezi.   
\q1
\v 114 Ḿbe ma utɛki kↄ̃n ma sɛngbangoo ũ,  
\q1 n yãn ma wɛ́ɛ dↄzi.   
\q1
\v 115 À gumala a zaakɛrinↄ  
\q1 lɛ màgↄ̃ ma Luda yãdiɛnanↄ kũna.   
\q1
\v 116 Ǹgↄ̃ ma kũna lán ń ò nà, mɛ́gↄ̃ kuu,  
\q1 ǹton tó tãmaa ma nɛro.   
\q1
\v 117 Ǹ ma sɛ́ musu lɛ mà bↄ aafia,  
\q1 ma wɛ́ɛ égↄ̃ pɛ́ n yãdannɛnanↄa.   
\q1
\v 118 Nɛɛ̀ gí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zã̀ n yãdannɛnaanↄzi,  
\q1 aↄ̃ mↄnafikikɛna nɛ́ pãmɛ.   
\q1
\v 119 Nɛɛ̀ anduna zaakɛrinↄ kwɛ́ɛ lán mↄ̀gbↄ̃ bà,  
\q1 beee yãnzin má ye n yãnↄzizi.   
\q1
\v 120 Ma mɛ̀ è fɛɛ n vĩa yãnzi,  
\q1 n dokayãnↄↄ naasi vĩmɛ.   
\b  
\q1
\v 121 Ma yã kɛ̀ a zɛ́a súusu,  
\q1 ǹton ma tó ma wɛ́ɛtãmmarinↄnɛro.   
\q1
\v 122 Ǹ kpɛ́gaau sɛ́ mamↄma n zↄ̀blerinɛ lɛ mà bↄ maa,  
\q1 ǹton tó wadadeenↄ wɛ́ɛ tãmaro.   
\q1
\v 123 Ma wɛ́ɛ dↄ n mìsinazi ai ma kpasa,  
\q1 má sↄ̃kpa n lɛ́gbɛ̃na maaazi.   
\q1
\v 124 Ǹ yã kɛmɛ n gbɛ̃kɛɛ guu,  
\q1 ǹ n yãdannɛnanↄ da mamↄma n zↄ̀blerinɛ.   
\q1
\v 125 N zↄ̀blerin ma ũ, ǹ ma gba làakari  
\q1 lɛ mà n yãnↄ dↄ̀rↄ dↄ̃.   
\q1
\v 126 Yãkɛna gurↄↄ kà, Dii,  
\q1 zaakɛ wèe bↄↄ n doka kpɛɛ.   
\q1
\v 127 Má ye n yãdiɛnanↄzi dɛ vurala,  
\q1 baa vura baasana.   
\q1
\v 128 Má è n ↄdↄkii maa,  
\q1 beee yãnzin sãsãna zɛ́ píngi è kɛmɛrozi.   
\b  
\q1
\v 129 N yãnↄↄ dɛmɛ yãbↄnsaɛ ũ,  
\q1 beee yãnzin má kũna ma swɛ̃̀nzi.   
\q1
\v 130 N yã bↄkↄ̃tɛna è guu puńnɛ,  
\q1 è nↄ̀sɛdodeenↄ gba làakari.   
\q1
\v 131 Ma lɛ́ aɛna, mɛ́ɛ wesaa boo fɛ̀kuufɛkuu,  
\q1 zaakɛ n dokayãnↄ nii e ma dɛɛ.   
\q1
\v 132 Ǹ aɛ dↄma ǹ sùu kɛmao,  
\q1 lán nɛɛ̀ kɛ gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ye n tↄ́zinↄnɛ nà.   
\q1
\v 133 Ǹ ma da zɛ́a lán ń ò nà,  
\q1 ǹton tó yã zaa ke kí blemaro.   
\q1
\v 134 Ǹ ma bↄ gbɛ̃ takiikɛrinↄ ↄzĩ  
\q1 lɛ mà n ↄdↄkii gwa.   
\q1
\v 135 Ǹ uu were mamↄma n zↄ̀bleria,  
\q1 ǹ tó mà n yãdannɛnanↄ dↄ̃.   
\q1
\v 136 Wɛ́ɛ'i e plaa ma wɛ́ɛn  
\q1 kɛ̀ wà n doka kũnaro yãnzi.   
\b  
\q1
\v 137 Dii, ń maa,  
\q1 n dokayãnↄↄ zɛ́ vĩ.   
\q1
\v 138 N n yãnↄ dìɛ a zɛ́a,  
\q1 aↄ̃ náanɛ vĩ maamaa.   
\q1
\v 139 Ma ibɛɛnↄ sã̀ n yãn,  
\q1 ben aↄ̃ yã ma kũ gbãa maamaa.   
\q1
\v 140 Wà n yã yↄ̃̀ wà gwà à see ke vĩro,  
\q1 mamↄma n zↄ̀bleri, má yezi maamaa.   
\q1
\v 141 Pↄ́ken ma ũro, wè kya kámagu,  
\q1 baa kↄ̃n beeeo n ↄdↄkii è sãmaguro.   
\q1
\v 142 N yãmaakɛna yãana vĩro,  
\q1 n doka yãpuraa vĩ.   
\q1
\v 143 Nawɛ̃a kↄ̃n yã'ↄ̃ammao ma le,  
\q1 mↄde n yãdiɛnanↄn ma pↄnnaa ũ.   
\q1
\v 144 N yãnↄↄ maa gurↄ píngi,  
\q1 ǹ ma gba làakari lɛ màgↄ̃ kuu.   
\b  
\q1
\v 145 Mɛɛ̀ n sísi kↄ̃n nↄ̀sɛo do Dii,  
\q1 ǹ wemala, mɛ́gↄ̃ n yãdiɛnanↄ kũna.   
\q1
\v 146 Mɛɛ̀ wiipɛnzi ǹ ma mì sí,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n yãnↄ kũna.   
\q1
\v 147 Mɛɛ̀ fɛɛ idɛ'idɛ mà wii pɛ́nzi,  
\q1 n yãn ma wɛ́ɛ dↄzi.   
\q1
\v 148 Ii è na ma wɛ́ɛn gwãavĩro  
\q1 lɛ mà e mà laasuu lɛ́ n yãa yãnzi.   
\q1
\v 149 Ǹ ma yã ma n gbɛ̃kɛ yãnzi, Dii,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa lán n yãzɛdekɛɛ dɛ nà.   
\q1
\v 150 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è lɛ́ kpaakↄ̃sↄ̃maziinↄↄ kĩimao,  
\q1 mↄde aↄ̃ↄ zã̀ kↄ̃n n dokao.   
\q1
\v 151 Ń kĩimao Dii,  
\q1 n yãdiɛnanↄ píngi yãpuraa vĩ.   
\q1
\v 152 Zaa gìkɛna má dↄ̃̀ n yãnↄa  
\q1 kɛ̀ ń dìɛ àgↄ̃ kuu gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 153 Ǹ ma nawɛ̃akɛna gwa ǹ ma mì sí,  
\q1 zaakɛ n doka e sãmaguro.   
\q1
\v 154 Ǹ zɛmao ǹ ma bo,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa lán n à lɛ́ gbɛ̃̀ nà.   
\q1
\v 155 N mìsina zã̀ kↄ̃n zaakɛrinↄ,  
\q1 zaakɛ aↄ̃è n yãdannɛnanↄ wɛtɛro.   
\q1
\v 156 N wɛ̃ndaa bíta, Dii,  
\q1 ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa lán n yãzɛdekɛɛ dɛ nà.   
\q1
\v 157 Ma ibɛɛ kɛ̀ aↄ̃è wɛ́ɛ tãmaanↄↄ pari,  
\q1 mↄde mɛ́ɛ zã n yãnↄaro.   
\q1
\v 158 Má ye n náanɛsaideenↄ kãziro,  
\q1 kɛ̀ aↄ̃ↄ n yã kũnaro yãnzi.   
\q1
\v 159 Ǹ gwa lán má ye n ↄdↄkiizi nà.  
\q1 Dii, ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa n gbɛ̃kɛɛ yãnzi.   
\q1
\v 160 N yã píngipingi nɛ́ yãpuraamɛ,  
\q1 n dokayãnↄↄ maa aↄ̃ↄ yãana vĩro.   
\b  
\q1
\v 161 Gbãadeenↄ è wɛ́ɛ tãma pã,  
\q1 mↄde n yã vĩa è ma kũ.   
\q1
\v 162 Mɛɛ̀ pↄnnaa kɛ kↄ̃n n lɛ́gbɛ̃nao,  
\q1 lán ma auziki bíta sɛ̀ɛ zĩ̀ guu bà.   
\q1
\v 163 Ma za mↄnafikin, má ye à yãziro,  
\q1 n dokan má yezi.   
\q1
\v 164 Mɛɛ̀gↄ̃ n táaki lɛɛ gurↄ do gɛ̃̀n swɛɛplaplaa  
\q1 kɛ̀ n dokayãnↄↄ maa yãnzi.   
\q1
\v 165 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ye n dokazinↄ aafia bíta,  
\q1 yãke è tó aↄ̃ furo.   
\q1
\v 166 Ma wɛ́ɛ dↄzi ǹ ma mì sí, Dii,  
\q1 mɛɛ̀ tɛ́ n yãdiɛnanↄzi.   
\q1
\v 167 Má n yãnↄ kũna,  
\q1 zaakɛ má yezi maamaa.   
\q1
\v 168 Mɛɛ̀ n ↄdↄkii gwa mɛɛ̀ n yãnↄ ma,  
\q1 zaakɛ ma yãkɛna píngi kú n ↄzĩmɛ.   
\b  
\q1
\v 169 Ǹ tó ma wiipɛna n kii le, Dii,  
\q1 ǹ ma gba làakari lán ń ò nà.   
\q1
\v 170 Ǹ tó ma aduakɛna ká n kiia,  
\q1 ǹ ma mì sí lán n lɛ́ gbɛ̃̀ nà.   
\q1
\v 171 N táakilɛna gↄ̃ da ma lɛ́n,  
\q1 zaakɛ nɛɛ̀ n yãdannɛnanↄ damɛ.   
\q1
\v 172 Mɛ́ lɛ̀ sí n lɛ́gbɛ̃na musu,  
\q1 zaakɛ n yãdiɛnanↄↄ maa píngi.   
\q1
\v 173 Ǹgↄ̃ kú soruo ǹ ↄ dↄmalɛ,  
\q1 zaakɛ ma zɛ kↄ̃n n ↄdↄkiio.   
\q1
\v 174 Mɛ́ɛ à ni dɛɛ ǹ ma mì sí, Dii,  
\q1 n dokan ma pↄnnaa ũ.   
\q1
\v 175 Ǹ tó màgↄ̃ kuu, mɛ́gↄ̃ n táaki lɛɛ,  
\q1 ǹ tó n dokayãnↄ gↄ̃ ma kũna.   
\q1
\v 176 Ma kɛ̃ zɛ́a lán sãa kɛ̀ sã̀sã bà,  
\q1 ǹ mamↄma n zↄ̀bleri wɛtɛ,  
\q1 zaakɛ n yãdannɛnanↄↄ e sãmaguro.   
\c 120  
\s1 Kuuna yãketedeenↄ tɛ́  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma nawɛ̃akɛna guu ma Dii sìsi,  
\q1 ben à wèmala.   
\q1
\v 2 Ǹ ma sí yãsiadeenↄ ↄzĩ  
\q1 kↄ̃n mↄnafikideenↄ lɛ́o.   
\b  
\q1
\v 3 Mↄnafikide, Luda é kɛnyo dia nà?  
\q1 Ke bↄ́n eé kɛnnɛɛ?   
\q1
\v 4 Eé wɛ́ɛ tãmma kↄ̃n gↄ̃sagbãaa kà lɛ́ nnaanↄ  
\q1 kↄ̃n sɛ̃ lí sĩsĩ wãaao.   
\b  
\q1
\v 5 Wãiyoo mamↄma kɛ̀ má kú Mɛsɛkinↄ tɛ́,  
\q1 má vɛ̃ɛ Kedanↄ bisakutaan.   
\q1
\v 6 Ma vɛ̃ɛ à gì kɛ̀ maamaa  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zà aafiannↄ.   
\q1
\v 7 Vɛ̃ɛna aafian má yezi,  
\q1 mↄde tó ma yã ò, swèen aↄ̃è fɛɛomazi.   
\c 121  
\s1 Dii wa Dãkpari  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma wɛ́ɛ dↄ sĩ̀sĩnↄ kpa,  
\q1 guu kɛ̀ ma dↄnlɛ è bↄn.   
\q1
\v 2 Ma dↄnlɛ è bↄ Dii kiiamɛ,  
\q1 àmbe à musu kↄ̃n tↄↄtɛo kɛ̀.   
\b  
\q1
\v 3 Eé tó n gbá sataro,  
\q1 n dãkpari é igoba páro.   
\q1
\v 4 Isarailinↄ dãkpari é igoba páro fá,  
\q1 eé sↄ̃ ii oro.   
\q1
\v 5 Diin n dãkpari ũ,  
\q1 Dii dɛnnɛ ↄra ũ n ↄplaazi.   
\q1
\v 6 Ɔfãntɛ̃ é n lɛ́ fãantɛ̃ro,  
\q1 kesↄ̃ mↄvura gwãavĩ.   
\b  
\q1
\v 7 Dii é n sí kisira sãnda píngia,  
\q1 eé n wɛ̃̀ndi dãkpannɛ.   
\q1
\v 8 Dii é n dãkpa n gana guu kↄ̃n n sunao  
\q1 zaa tia ai gurↄ píngi.   
\c 122  
\s1 Dauda aduakɛna Yerusalɛmunɛ  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Kɛ̀ wà bèmɛ wà gá Dii ua,  
\q1 ma pↄↄ kɛ̀ nna.   
\q1
\v 2 Wá zɛna n bĩilɛa sa, Yerusalɛmu.   
\b  
\q1
\v 3 Wà Yerusalɛmu kàɛ nanakↄ̃ana gíngin.   
\q1
\v 4 Gwen Isaraili boriinↄ è gɛ̃n,  
\q1 borii kɛ̀ Dii sɛ̀ pìnↄ.  
\q1 Aↄ̃è gá Dii sáabu kpá  
\q1 lán à dìɛńnɛ nà.   
\q1
\v 5 Gwen yãgↄ̃gↄ̃rinↄ kìtanↄↄ káɛn  
\q1 Dauda boriinↄ kpata kìtanↄ ũ.   
\b  
\q1
\v 6 À aafia wɛ́ɛ kɛ Yerusalɛmunɛ à be:  
\q1 Luda tó gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ yenziinↄ aubarika e!   
\q1
\v 7 Aafia gↄ̃ kú n bĩinↄ dagura,  
\q1 n gudãkpakiinↄ gↄ̃ kaɛna nna.   
\q1
\v 8 Ma gbɛ̃nↄ kↄ̃n ma gbɛ̃nnanↄ yãnzi mɛ́ be,  
\q1 Luda n gba aafia.   
\q1
\v 9 Dii wa Luda kpɛ́ yãnzi  
\q1 mɛ́ à maaa wɛ́ɛ kɛnnɛ.   
\c 123  
\s1 Wɛ́ɛdↄna Ludazi  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Ma wɛ́ɛ sɛ̀, mɛ́ɛ n kii gwaa,  
\q1 mmↄn kɛ̀ n kpatan kú musu.   
\q1
\v 2 Lán zↄ̀ wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ pↄ́zi a bɛdee ↄzĩ nà  
\q1 bensↄ̃ zↄ̀nↄgbɛ̃ wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ a dazi,  
\q1 lɛn wa wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ Dii wa Ludazi lɛ  
\q1 ai à gá wa wɛ̃nda gwao.   
\b  
\q1
\v 3 Ǹ wa wɛ́ɛ gwa, Dii, ǹ wa wɛ́ɛ gwa,  
\q1 zaakɛ gbɛ̃nↄ kyakanawaguu wa kpasa maamaa.   
\q1
\v 4 Wa ĩadarinↄ lalandikɛna fↄ̃̀ maamaa  
\q1 kↄ̃n wadadeenↄ kyakangunao.   
\c 124  
\s1 Dii wa zɛnyodee  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà.  
\q1
\v 1 Tó Dii kúwao yãro,  
\q1 Isarailinↄ o:   
\q1
\v 2 Tó Dii kúwao yãro  
\q1 gurↄↄ kɛ̀ wà fɛ̀ɛwazi,   
\q1
\v 3 lɛ wà wa mↄ́mↄ bɛ̃ɛ kɛ̀ aↄ̃ pↄ fɛ̃̀wazi,   
\q1
\v 4 lɛ aↄ̃ dàwala lán í bíta è dańla nà,  
\q1 lɛ aↄ̃ wa sɛɛ wà tàwao lán swa pana bà,   
\q1
\v 5 lɛ aↄ̃ wa wara lán í fɛ̃na bà.   
\b  
\q1
\v 6 Aubarikadeen Dii ũ,  
\q1 kɛ̀ èe tó wà wa kɛ gyáigyairo.   
\b  
\q1
\v 7 Wa bↄ takutɛɛn lán bãa bà,  
\q1 bà kɛ̃̀, wa pitiḿma.   
\q1
\v 8 Wa dↄnlɛ è bↄ Dii kiiamɛ,  
\q1 àmbe à musu kↄ̃n tↄↄtɛo kɛ̀.   
\c 125  
\s1 Luda gbɛ̃nↄ kuuna aafia  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii náanɛkɛrinↄↄ dɛ lán Zayↄn kpiii bà,  
\q1 à degena vĩroo, ègↄ̃ kuu gurↄ píngi.   
\q1
\v 2 Lán kpiiinↄↄ ligana Yerusalɛmuzi nà,  
\q1 lɛn Dii ligana a gbɛ̃nↄzi lɛ  
\q1 zaa tia ai gurↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 3 Gbɛ̃ zaaanↄ é e wàgↄ̃ kí blee  
\q1 gbɛ̃ maaanↄ bùsun wàgↄ̃ gaaro,  
\q1 lɛ gbɛ̃ maaanↄ tón ↄ da zaakɛnanlo yãnzi.   
\b  
\q1
\v 4 Dii, ǹ à maaa kɛ gbɛ̃ maaanↄnɛ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ nↄ̀sɛ puraanↄ.   
\q1
\v 5 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zɛ́ kotina sɛ̀nↄ sↄ̃,  
\q1 Dii é ń wara kↄ̃n zaakɛrinↄmɛ.  
\b  
\q1 Luda Isarailinↄ gba aafia!   
\c 126  
\s1 Isarailinↄ suna ń gwena ziia  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Kɛ̀ Dii wa bↄ zↄ̀bleen à sùwao Zayↄn,  
\q1 à dɛwe lán nanaa bàmɛ.   
\q1
\v 2 Wa vĩ kↄ̃n yáo wa guda kɛ̀,  
\q1 ben boriinↄ bèkↄ̃nɛ,  
\q1 Dii yã bíta kɛ̀we.   
\q1
\v 3 Dii yã bíta kɛ̀we,  
\q1 ben wée pↄnnaa kɛɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Dii, ǹ suwao wa gwena ziin,  
\q1 lán nɛɛ̀ su kↄ̃n ío gbáan nà.   
\q1
\v 5 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ pↄ́ tↄ̃̀ kↄ̃n wɛ́ɛ'ionↄ,  
\q1 adeenↄ é kɛ̃ kↄ̃n gudakɛnaomɛ.   
\q1
\v 6 Gbɛ̃ kɛ̀ bↄ̀ kↄ̃n ↄ́ↄ dↄↄo kↄ̃n pↄ́wɛɛo kũna,  
\q1 adee é ɛara à su kↄ̃n gudakɛnao  
\q1 kↄ̃n ése bakaao sɛna.   
\c 127  
\s1 Pↄ́ píngi nɛ́ ludangbaamɛ  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀ kɛ̀ Sulemanu dà.  
\q1
\v 1 Tó èe kɛ Dii bé à kpɛ́ bòro,  
\q1 ɛ̃ndɛ̃ à bòrinↄↄ e zĩ pãa kɛɛmɛ.  
\q1 Tó èe kɛ Dii bé à wɛ́tɛ dã̀kparo,  
\q1 ɛ̃ndɛ̃ à dãkparinↄↄ e itɛ̃ kɛɛ pãmɛ.   
\q1
\v 2 Fɛɛna idɛ'idɛ, daɛna lezãndo,  
\q1 zĩbãabãakɛna pↄ́blee yãnzi nɛ́ yã pãamɛ,  
\q1 zaakɛ Dii è a gbɛ̃ yenzideenↄ gba kámmabona.   
\b  
\q1
\v 3 Nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄ nɛ́ Dii gbaamɛ,  
\q1 nɛ́nↄ nɛ́ à láadamɛ.   
\q1
\v 4 Lán kànↄↄ dɛ nà zĩ̀kari ↄzĩ,  
\q1 lɛn n gↄ̃kparɛkɛgurↄ nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄↄ dɛ lɛ.   
\q1
\v 5 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ à gbàra panańyo ũ,  
\q1 tó à ibɛɛnↄ à lè gãalɛ, wí é à kũro.   
\c 128  
\s1 Yã maaa kɛ̀ Dii vĩakɛri è ee  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ Dii vĩa vĩ  
\q1 bensↄ̃ à tɛ́ à zɛ́n ũ.   
\q1
\v 2 Nɛ́ n zĩ àre ble,  
\q1 nɛ́gↄ̃ aubarika vĩ, nɛ́gↄ̃ kuu aafia.   
\q1
\v 3 N naↄ̃ égↄ̃ kú n ua  
\q1 lán geepi lí nɛ́'iri bà,  
\q1 n nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄ égↄ̃ liga n teebuzi  
\q1 lán kù lí ketenↄ bà.   
\q1
\v 4 Lɛn gbɛ̃ kɛ̀ Dii vĩa vĩi  
\q1 ègↄ̃ aubarika vĩ lɛ.   
\b  
\q1
\v 5 Zaa Zayↄn Dii aubarika dangu  
\q1 ai n wɛ̃̀ndi lɛ́n.  
\q1 À tó ǹ wɛ́ɛ si Yerusalɛmu nnamanalɛ,   
\q1
\v 6 à tó ǹ n dionↄ e kↄ̃n wɛ́ɛo.  
\b  
\q1 Dii Isarailinↄ gba aafia!   
\c 129  
\s1 Isarailinↄ sa zaa ona ń ibɛɛnↄnɛ  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Zaa wa nɛ́ngo zĩ wà wɛ́ɛ tã̀wa gɛ̃̀n ũgbangba.  
\q1 Isarailinↄ o:   
\q1
\v 2 Zaa wa nɛ́ngo zĩ wà wɛ́ɛ tã̀wa gɛ̃̀n ũgbangba,  
\q1 mↄde wèe fↄ̃ wà wa furo.   
\q1
\v 3 Wà wa kpɛɛgura bú wì,  
\q1 wà à dↄ̀rↄ kɛ̀ gbã̀agbãa.   
\q1
\v 4 Dii maa,  
\q1 à gbɛ̃ zaaanↄ bà zↄ̃̀we.   
\b  
\q1
\v 5 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zà Zayↄnnnↄ  
\q1 sↄkpa kpɛɛ kↄ̃n wíyão.   
\q1
\v 6 Aↄ̃gↄ̃ dɛ lán sɛ̃̀ kɛ̀ bↄ̀ɛ kpɛ́ musu bà,  
\q1 ai àgↄ̃ gbã à gàga.   
\q1
\v 7 Eé sɛ̃̀kɛ̃ri ↄkũ paro,  
\q1 eé bakaa kɛ à sí yi wà da gã̀nlo.   
\q1
\v 8 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe gɛ̃tɛɛnↄ tón be,  
\q1 Dii aubarika dańguro,  
\q1 ke wà aubarika dańgu kↄ̃n Dii tↄ́o.   
\c 130  
\s1 Wɛ́ɛdↄna Diizi  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Zaa í lↄ̀n ma wii pɛ̀ Diizi ma bè,   
\q1
\v 2 Dii, ǹ ma yã ma,  
\q1 ǹ swã kpá ma wiipɛnazi ǹ ma wɛ́ɛ gwa.   
\q1
\v 3 Dii, tó nɛɛ̀ wa durunnↄ kɛ̃ ǹ diɛmɛ,  
\q1 Dii, dé bé eé bↄↄ?   
\q1
\v 4 Ḿbe ń durunkɛ̃nnɛna zɛ́ vĩ,  
\q1 beee yãnzin wè vĩa kɛnnɛzi.   
\b  
\q1
\v 5 Ma wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ Diizi, mɛ́ɛ à dãa,  
\q1 à yãn má sↄ̃kpazi.   
\q1
\v 6 Lán gudãkparinↄ wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ gudↄnazi nà,  
\q1 ma wɛ́ɛ ègↄ̃ dↄ Diizi dɛńla,  
\q1 ee, à dɛ gudãkparinↄ wɛ́ɛdↄna gudↄnazila.   
\b  
\q1
\v 7 A Isarailinↄ, à wɛ́ɛ dↄ Diizi,  
\q1 zaakɛ Dii gbɛ̃kɛɛ vĩ,  
\q1 à mìsina gbãaa vĩ papana.   
\q1
\v 8 Àmbe eé Isarailinↄ bo  
\q1 aↄ̃ durunnↄ guu píngi.   
\c 131  
\s1 Nana Diizi  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà.  
\q1
\v 1 Dii, ĩadãna kú ma swɛ̃̀ guuro,  
\q1 mɛɛ̀ gbɛ̃nↄ gwa mà ń kɛ pↄ̃ↄpↄ̃ↄro,  
\q1 mɛɛ̀ ↄ ká yã kɛ̀ dɛmalaaziro,  
\q1 kesↄ̃ yã kɛ̀ zĩ'ũmɛɛ.   
\q1
\v 2 Lɛnlo! Ma a laasuu kɛ̀ do,  
\q1 ma a làakari kpàɛ  
\q1 lán nɛ́ yↄ̃miri kɛ̀ kú à da ↄzĩ bà,  
\q1 ma nↄ̀sɛ dɛ lán nɛ́ yↄ̃miri pↄ́ bà.   
\b  
\q1
\v 3 A Isarailinↄ, a wɛ́ɛ gↄ̃ dↄ Diizi  
\q1 zaa tia ai gurↄ píngi.   
\c 132  
\s1 Dauda boriinↄↄ vɛ̃ɛna kpatan Zayↄn  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ǹ tó Dauda yã gↄ̃ dↄngu  
\q1 kↄ̃n nawɛ̃a kɛ̀ à kɛ̀nↄ píngi.   
\q1
\v 2 À la dà Diinɛ,  
\q1 à lù sɛ̀ Yakubu Luda gbãadeenɛ à bè,   
\q1
\v 3 é gɛ̃ kpɛ́nlo,  
\q1 é daɛ a gádoaro,   
\q1
\v 4 é we à igoba páro,  
\q1 é tó ii na a wɛ́ɛnlo,   
\q1
\v 5 ai à gá guu eo Diinɛ  
\q1 à kpɛ́ dↄ Yakubu Luda gbãadeenɛ.   
\b  
\q1
\v 6 Wa à baaru mà Ɛflata bùsun,  
\q1 wa bↄa Yarimu bura.   
\q1
\v 7 Wà gá à kúkiia,  
\q1 wà kúɛ à tinti aɛ.   
\q1
\v 8 Dii, ǹ fɛɛ ǹ su n pitakiia,  
\q1 mpi kↄ̃n n ikokɛ àkpatio.   
\q1
\v 9 N gbã̀gbãrinↄ maakɛɛ da uta ũ,  
\q1 n yãmarinↄ guda gↄ̃ dↄ.   
\q1
\v 10 Ǹton mìkpɛɛ zu kína kɛ̀ ń kànɛro  
\q1 n zↄ̀bleri Dauda yãnzi.   
\b  
\q1
\v 11 Dii sì kↄ̃n a kuunao Daudanɛ,  
\q1 à náanɛ vĩ, eé lɛ́ liɛro, à bè:  
\q1 Mɛ́ n boriinↄ doke ká n kpatan.   
\q1
\v 12 Tó n boriinↄ ma bà kuunańyo yã dà,  
\q1 tó aↄ̃ yã kɛ̀ má dàńnɛnↄ kũna,  
\q1 aↄ̃ boriinↄ égↄ̃ vɛ̃ɛ n kpatan gurↄ píngi.   
\q1
\v 13 Zaakɛ Dii Zayↄn sɛ̀,  
\q1 à yezi àgↄ̃ dɛ a vɛ̃ɛkii ũ, à bè:   
\q1
\v 14 Guu kɛ̀n mɛ́gↄ̃ kún gurↄ píngi,  
\q1 gura kɛ̀n mɛ́gↄ̃ vɛ̃ɛnan, zaakɛ à ma pↄↄ gbàmɛ.   
\q1
\v 15 Mɛ́ aubarika dan maamaa,  
\q1 mɛ́ pↄ́blee kpá à takaasideenↄa à mↄ́ḿma.   
\q1
\v 16 Mɛ́ mìsina da à sa'orinↄnɛ uta ũ,  
\q1 ma yãmarinↄ guda égↄ̃ dↄ.   
\b  
\q1
\v 17 Gwen mɛ́ Dauda bori kína gbãadee bↄn,  
\q1 gwen kína kɛ̀ má kà tɛ́ égↄ̃ dↄn.   
\q1
\v 18 Mɛ́ wí da à ibɛɛnↄa,  
\q1 à kífura égↄ̃ tɛ́ kɛɛ à mìa.   
\c 133  
\s1 Kuuna kↄ̃o lɛdolɛ guu  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀ kɛ̀ Dauda dà.  
\q1
\v 1 À gwa lán à maa bensↄ̃ à nna nà,  
\q1 tó Luda gbɛ̃nↄↄ kuu kↄ̃o lɛdolɛ guu.   
\q1
\v 2 À dɛ lán kyakɛna nↄ́si  
\q1 kɛ̀ wà kù Aruna mìa bà,  
\q1 kɛ̀ plà à lɛ́tãnkakãa ai à kà à uta lɛ́a.   
\q1
\v 3 À dɛ lán wà be  
\q1 Ɛmↄni kpíi bé èe kpaa bà Zayↄn kpiiinↄa.  
\q1 Gwen Dii a aubarikadanguna dìɛn  
\q1 wɛ̃̀ndi kɛ̀ eé yãaroo ũ.   
\c 134  
\s1 Dii sáabukpana gwãavĩ  
\d Gana Yerusalɛmu lɛ̀.  
\q1
\v 1 A Dii zĩkɛrinↄ,  
\q1 à Dii sáabu kpá a píngi,  
\q1 amↄa kɛ̀ ée zĩi kɛɛ Dii ua gwãavĩnↄ.   
\q1
\v 2 À a ↄↄ sɛ́ musu Dii kúkii kpa,  
\q1 à à sáabu kpá.   
\b  
\q1
\v 3 Zaa Zayↄn Dii aubarika daagu,  
\q1 àmbe à musu kↄ̃n tↄↄtɛo kɛ̀.   
\c 135  
\s1 Dii táakilɛna  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 À Dii tↄ́ bↄ!  
\q1 À Dii sáabu kpá, amↄa à zĩkɛrinↄ!   
\q1
\v 2 Amↄa kɛ̀ eè zĩi kɛ wa Dii bɛnↄ,  
\q1 a gbɛ̃ kɛ̀ eègↄ̃ zɛna wa Luda uanↄ.   
\b  
\q1
\v 3 À Dii tↄ́ bↄ, zaakɛ à maa,  
\q1 à à táaki lɛ́, zaakɛ beee bé à nna.   
\q1
\v 4 Dii Yakubu boriinↄ sɛ̀ a pↄ́ ũ,  
\q1 à Isarailinↄ dìɛ a gbɛ̃ yenzideenↄ ũ.   
\b  
\q1
\v 5 Má dↄ̃ kɛ̀ Dii bíta,  
\q1 wa Luda bé à dɛ tãanↄla ń píngi.   
\q1
\v 6 Dii è yã kɛ̀ à yezi kɛ  
\q1 musu kↄ̃n tↄↄtɛo,  
\q1 ísiaanↄ guu kↄ̃n a lↄ̀nↄo.   
\q1
\v 7 È tó lou sisi ai anduna lɛ́zɛkiia,  
\q1 è tó lou ma kↄ̃n à pinao,  
\q1 è bↄ kↄ̃n zàga'ĩao a pↄ́kaɛkiin.   
\q1
\v 8 À Igipiti daudunↄ dɛ̀dɛ  
\q1 kↄ̃n pↄ́kãde nɛ́ káakunↄ píngi.   
\b  
\q1
\v 9 À sèedanↄ kↄ̃n dabuyãnↄ kɛ̀ Igipiti,  
\q1 à wɛ́ɛ tã̀ Fili'aunaa kↄ̃n a ìbanↄ ń píngi.   
\q1
\v 10 À boriinↄ kàatɛ pari,  
\q1 à kína gbãadeenↄ dɛ̀dɛ,   
\q1
\v 11 Amↄrinↄ kí Siↄ̃  
\q1 kↄ̃n Basã kí Oguo  
\q1 kↄ̃n Kanaa bùsu kínanↄ ń píngi.   
\q1
\v 12 À ń bùsu sì à kpà  
\q1 a gbɛ̃ Isarailinↄa túbi ũ.   
\b  
\q1
\v 13 Dii, n tↄ́ ègↄ kuu gurↄ píngi,  
\q1 Dii, n yã égↄ̃ dↄ gbɛ̃nↄn ai wa boriia.   
\q1
\v 14 Zaakɛ Dii é tó a gbɛ̃nↄ bↄ maa,  
\q1 eé a zↄ̀blerinↄ wɛ̃nda gwa.   
\q1
\v 15 Boriinↄ ń tãanↄ pì kↄ̃n kondogio kↄ̃n vurao,  
\q1 gbɛ̃ntee ↄzĩinↄmɛ.   
\q1
\v 16 Aↄ̃ lɛ́ vĩ, mↄde aↄ̃è yã oro,  
\q1 aↄ̃ wɛ́ɛ vĩ, mↄde aↄ̃è guu ero,   
\q1
\v 17 aↄ̃ swã vĩ, mↄde aↄ̃è yã maro,  
\q1 aↄ̃è wesaa boro.   
\q1
\v 18 Aↄ̃ pìrinↄↄ sɛ̃nkpɛńyomɛ  
\q1 kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ tɛ́ńzinↄ ń píngi.   
\b  
\q1
\v 19 Isarailinↄ, à Dii sáabu kpá!  
\q1 Aruna boriinↄ, à Dii sáabu kpá!   
\q1
\v 20 Levi boriinↄ, à Dii sáabu kpá!  
\q1 Dii vĩakɛrinↄ, à Dii sáabu kpá!   
\q1
\v 21 Aubarikadeen Dii ũ zaa Zayↄn,  
\q1 àmↄ kɛ̀ kú Yerusalɛmu.  
\q1 Aleluya!   
\c 136  
\s1 Dii sáabukɛna  
\q1
\v 1 À Dii sáabu kɛ, zaakɛ à maa,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 2 À Luda kɛ̀ dɛ tãanↄla sáabu kɛ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 3 À Dii kɛ̀ dɛ diinↄla sáabu kɛ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 4 Àmbe è dabuyã bítanↄ kɛ ado,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 5 À musu kɛ̀ kↄ̃n a ↄ̃ndↄ̃ↄo,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 6 À tↄↄtɛ kàɛ í musu,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 7 À pↄ́gupuri bítanↄ kɛ̀,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 8 À ↄfãntɛ̃ kɛ̀ à kí ble fãantɛ̃,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 9 À mↄvura kↄ̃n sↄsↄnɛnↄ kɛ̀ aↄ̃ kí ble gwãavĩ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 10 À Igipiti daudunↄ dɛ̀dɛ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro,   
\q1
\v 11 À Isarailinↄ bↄ̀ɛ ń tɛ́,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 12 À a gã̀sã pòro kↄ̃n a iko gbãaao,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 13 À Isia Tɛ̃aa zↄ̃̀kↄ̃rɛ plaa,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 14 À tò Isarailinↄ gɛ̃̀tɛ à dagura,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 15 À Fili'auna kↄ̃n a zĩ̀kpɛɛnↄ kà Isia Tɛ̃aan,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 16 À dↄ̀ a gbɛ̃nↄnɛ aɛ gbáan,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 17 À kí bítanↄ lɛ̀ à nɛ̀,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 18 À kí gbãadeenↄ dɛ̀dɛ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 19 Amↄrinↄ kí Siↄ̃,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 20 Kↄ̃n Basã kí Oguo,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 21 À ń bùsu sì à gba dào,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 22 À kpà a zↄ̀bleri Isarailinↄa túbi ũ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 23 À dↄ̀ wa yãn wa gwena zaaan,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 24 À wa bↄ wa ibɛɛnↄ ↄzĩ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 25 È pↄ́blee kpá pↄ́ sãnda píngia,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\q1
\v 26 À Luda Musude sáabu kɛ,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro.   
\c 137  
\s1 Zĩ̀zↄnↄ wiipɛna  
\q1
\v 1 Kɛ̀ wa vɛ̃ɛ Babilↄnu swaanↄ saɛ,  
\q1 Zayↄn yã dↄ̀wagu, ben wa ↄ́ↄ dↄ̀.   
\q1
\v 2 Wa wa mↄrↄnↄ tò logona swagbara línↄa gwe.   
\q1
\v 3 Gwen gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ wa kũnanↄ bè wà lɛ̀ síńnɛ,  
\q1 wa wɛ́ɛtãmmarinↄↄ yezi wà kↄ̃kↄ̃ ońnɛ,  
\q1 wà Zayↄn lɛ̀nↄ doke síńnɛ.   
\q1
\v 4 Dian wé Dii lɛ̀nↄ sí nà  
\q1 bori pãndenↄ bùsu guuu?   
\q1
\v 5 Tó n yã sã̀magu Yerusalɛmu,  
\q1 ma ↄplaa ga.   
\q1
\v 6 Tó Yerusalɛmu yã e dↄmaguro,  
\q1 tó mɛ́ɛ à diɛ ma pↄnnakɛna mì ũro,  
\q1 ma nɛ́nɛ naɛ.   
\b  
\q1
\v 7 Dii, ǹ dↄ yã kɛ̀ Ɛdↄmunↄↄ kɛ̀n  
\q1 zĩ kɛ̀ wà yã mↄ̀ Yerusalɛmunɛ  
\q1 aↄ̃ bè: À gbɛ̃ à daɛ,  
\q1 à gbɛ̃ à daɛ mámman.   
\q1
\v 8 Babilↄnudeenↄ nɛ́ pↄ́ kaatɛnanↄmɛ!  
\q1 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ eé yã kɛ̀ á kɛ̀wee fĩa boaree ũ,   
\q1
\v 9 kɛ̀ eé a nɛ́nↄ kũkũ à ń pá gbɛ̀a.   
\c 138  
\s1 Dii sáabukpana à gbɛ̃kɛ yãnzi  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Mɛ́ n sáabu kpá kↄ̃n nↄ̀sɛo do,  
\q1 mɛ́ n táaki lɛ́ gbãadeenↄ aɛ.   
\q1
\v 2 Mɛ́ kúɛ mà aɛ dↄ  
\q1 n kpɛ́ kɛ̀ kú adona kpa,  
\q1 mɛ́ n tↄ́ bↄ n gbɛ̃kɛ kↄ̃n n náanɛo yãnzi,  
\q1 zaakɛ n n tↄ́ kↄ̃n n yão sɛ̀ lei dɛ pↄ́ píngila.   
\q1
\v 3 Kɛ̀ ma n sisi, n wemala,  
\q1 ǹ ma kù kɛ gbãaa, ǹ ma swɛ̃̀ kpáɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Tó anduna kínanↄ yã kɛ̀ ń ò mà,  
\q1 aↄ̃ n sáabu kpá ń píngi, Dii.   
\q1
\v 5 Aↄ̃ lɛ̀ sí Dii yãkɛnanↄ musu,  
\q1 zaakɛ Dii gakui bíta.   
\b  
\q1
\v 6 Baa kↄ̃n Dii kuunamusukɛɛo,  
\q1 è gbɛ̃ kɛ̃sãnanↄ wɛ̃nda gwa,  
\q1 è wɛ́ɛ pã gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe daa wà kànↄla.   
\q1
\v 7 Baa tó wɛ́ɛtãmma lìgamazi,  
\q1 nɛɛ̀ ma wɛ̃̀ndi dãkpa,  
\q1 nɛɛ̀ ma ibɛɛnↄ pↄfɛ̃ kpáɛ,  
\q1 nɛɛ̀ ma mì sí kↄ̃n n gã̀sã gbãaao.   
\q1
\v 8 Dii é yã kɛ̀ à ò papamɛ.  
\q1 Dii, n gbɛ̃kɛɛ yãana vĩro,  
\q1 ǹton mamↄma kɛ̀ n ma kɛɛ tóro.   
\c 139  
\s1 Dii yã sãnda píngi dↄ̃  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, n ma yã gwàgwa ń dↄ̃̀,   
\q1
\v 2 ń ma vɛ̃ɛna kↄ̃n ma fɛɛnao dↄ̃,  
\q1 zaa zã̀azã ń ma laasuunↄ dↄ̃.   
\q1
\v 3 Nɛɛ̀ ma táa'ona kↄ̃n ma daɛnao tàasi kɛ,  
\q1 n kↄ̃ dↄ̃̀ kↄ̃n ma yãnↄ píngi.   
\q1
\v 4 Lɛ yã kpɛ́ à bↄ ma lɛ́n,  
\q1 Dii, ń dↄ̃ sãnsãn.   
\b  
\q1
\v 5 Ń ligamazi kpɛɛ kↄ̃n aɛo,  
\q1 n ↄↄ kúmala.   
\q1
\v 6 Dↄ̃na beee dɛmɛ dabuyã ũmɛ,  
\q1 à dɛmala, ma ↄ̃ndↄ̃ↄ e káaro.   
\b  
\q1
\v 7 Mán mɛ́ gán mà kɛ̃ n Niniia?  
\q1 Mán mɛ́ bàa sí mà gán mà koranzii?   
\q1
\v 8 Tó ma fɛɛ ma gaa musu, ń kú gwe!  
\q1 Tó ma daɛkii kɛ̀ gɛ̀wãan, ńyɛ gwa!   
\q1
\v 9 Tó ma fɛɛ ma gaa ↄfãntɛ̃bↄɛ kpa,  
\q1 tó ma gaa vɛ̃ɛ ísia baa ↄfãntɛ̃gɛ̃kpɛn kpa,   
\q1
\v 10 baa gwemɛ má na n ↄzĩ,  
\q1 nɛ́gↄ̃ ma kũna n ↄplaao.   
\b  
\q1
\v 11 Tó ma bè gusiaa damala,  
\q1 ke gupuraa kɛ̀ ligamazii li gwãavĩ ũ,   
\q1
\v 12 guu ègↄ̃ siannɛro,  
\q1 gwãavĩ ègↄ̃ dɛnnɛ lán fãantɛ̃ bàmɛ,  
\q1 gupura kↄ̃n gusiaao ègↄ̃ sɛ̃nkpɛnnɛmɛ.   
\b  
\q1
\v 13 Ḿbe n ma guu kɛ̀,  
\q1 n ma í kàsa ma da gbɛɛɛn.   
\q1
\v 14 Ma sáabu kɛ̀ kɛ̀nnɛ ma kɛna naasi vĩ  
\q1 bensↄ̃ à yãbↄnsaɛ vĩ.  
\q1 N yãkɛnanↄ è bↄ ń saɛ,  
\q1 má dↄ̃ sãnsãn ma nↄ̀sɛn.   
\q1
\v 15 Gurↄↄ kɛ̀ n ma í kàsa nɛ́'isↄ guu,  
\q1 ma wá kee utɛnannɛro.  
\q1 Kɛ̀ ma mɛ̀ e lii asii guu gwe,   
\q1
\v 16 n wɛ́ɛ sì ma nɛ́gberelɛ.  
\q1 Lán n ma gurↄↄ dìɛ nà píngi,  
\q1 à lɛ́ kú n takadan  
\q1 zaalɛ à kee e naaro.   
\b  
\q1
\v 17 Luda, n laasuu bɛ̀ɛ vĩmɛ maamaa,  
\q1 à lɛ́ vĩro fá!   
\q1
\v 18 Tó má yezi mà naro,  
\q1 aↄ̃ↄ pari dɛ bùsu'ãatɛ̃la.  
\q1 tó ma vu,  
\q1 mɛɛ̀gↄ̃ kúnyo ai tia.   
\b  
\q1
\v 19 Luda, tó nɛ́ gbɛ̃ zaaanↄ dɛdɛ dé?  
\q1 À gumala a gbɛ̃dɛrinↄ!   
\q1
\v 20 N ibɛɛnↄ è n yã o kↄ̃n nↄ̀sɛ zaaao,  
\q1 n tↄ́ bɛ̀ɛ vĩ n lɛ́nlo.   
\q1
\v 21 Dii, mɛɛ̀ za gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ zanguunↄnloo?  
\q1 Mɛɛ̀ gí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ fɛ̀ɛnzinↄ kãzi.   
\q1
\v 22 Má yãke vĩńnɛro, se zangu,  
\q1 mɛɛ̀ ń diɛ ma ibɛɛnↄ ũmɛ.   
\b  
\q1
\v 23 Luda, ǹ ma gwagwa ǹ ma nↄ̀sɛ dↄ̃,  
\q1 ǹ ma yↄ̃ ǹ ma gwa ǹ ma laasuu dↄ̃.   
\q1
\v 24 Ǹ gwa tó má laasuu zaa ke vĩ,  
\q1 ǹ ma da zɛ́ kɛ̀ ègↄ̃ kuu gurↄ píngia guu.   
\c 140  
\s1 Aduakɛna gbɛ̃ zaaanↄ musu  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ǹ ma sí gbɛ̃ zaaanↄa,  
\q1 ǹ ma dãkpa gbɛ̃ pãsĩnↄ yãnzi.   
\q1
\v 2 Aↄ̃è yã zaaa laasuu lɛ́ ń swɛ̃̀ guu,  
\q1 swèen aↄ̃ègↄ̃ wɛtɛɛ gurↄ píngi.   
\q1
\v 3 Aↄ̃è ń lɛ́ kɛkɛ lán mlɛ̃̀ bà,  
\q1 aↄ̃ lɛ́gbɛ nɛ́ pitigoo sɛwɛɛmɛ.   
\b  
\q1
\v 4 Dii, ǹton tó gbɛ̃ zaaanↄ ↄ namaro,  
\q1 ǹ ma sí gbɛ̃ pãsĩnↄa,  
\q1 aↄ̃è lɛ́ kpakↄ̃sↄ̃ lɛ wà ma pãɛ.   
\q1
\v 5 Wadadeenↄ wɛ̀ɛ yↄ̃̀mɛ,  
\q1 aↄ̃ takutɛɛ kpàkpamɛ,  
\q1 aↄ̃ bà kpàmɛ zɛ́n.   
\b  
\q1
\v 6 Dii, ma bènnɛ: Ma Ludan n ũ,  
\q1 ǹ swã kpá ma wɛ̃nda wiiizi, Dii.   
\q1
\v 7 Dii Luda, ma mìsiri gbãaa,  
\q1 mmↄn kɛ̀ nɛɛ̀ ↄ kúmala zĩ̀lan,   
\q1
\v 8 ǹton tó gbɛ̃ zaaanↄ ń pↄyezi zɛ́ ero,  
\q1 Dii, ǹton tó aↄ̃ lɛ́kpakↄ̃sↄ̃na kↄ̃ sɛ́ro.   
\b  
\q1
\v 9 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ ligamaziinↄ,  
\q1 yã zaaa kɛ̀ aↄ̃ↄe ma kpákpaao wí ń musu.   
\q1
\v 10 Tɛ́yↄ̃ wãaa kúḿma, wà ń zu tɛ́n,  
\q1 aↄ̃ si wɛ̀ɛ kɛ̀ aↄ̃é bↄnloo guu.   
\q1
\v 11 Ǹton tó gbɛ̃yakarinↄ zɛkii e anduna guuro,  
\q1 ǹ tó kisira gↄ̃ gbɛ̃ pãsĩnↄ wɛɛ zɛna sai.   
\b  
\q1
\v 12 Má dↄ̃ kɛ̀ Dii è yã nnaa kpá wɛ̃ndadeenↄa,  
\q1 è yã kɛkɛ takaasideenↄnɛ a zɛ́a.   
\q1
\v 13 Yãpura, gbɛ̃ maaanↄ é n tↄ́ bↄ,  
\q1 nↄ̀sɛpuradeenↄ égↄ̃ kú n aɛzĩ.   
\c 141  
\s1 Mìsina aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, mɛ́ɛ wii pɛɛnzi, ǹ kɛ kpakpaa,  
\q1 tó ma n sisi, ǹ swã kpá ma yãzi.   
\q1
\v 2 Ǹ tó ma aduakɛna ká n kiia  
\q1 lán tuaetiti tɛ́sukpɛ bà.  
\q1 Ǹ tó ma ↄ dↄna musu gↄ̃ dɛnnɛ  
\q1 sa uusiɛ ona ũ.   
\b  
\q1
\v 3 Dii, ǹ lɛ́sↄ damɛ ma lɛ́nɛ,  
\q1 ǹ tó mà a lɛ́ fↄ̃.   
\q1
\v 4 Ǹton tó yã zaaa ma swɛ̃̀ gáɛro,  
\q1 lɛ màton kakↄ̃a kↄ̃n zaakɛrinↄ  
\q1 ń yãzaakɛna guuro,  
\q1 lɛ màton ń pↄ́ nnaanↄ bleńyoro.   
\q1
\v 5 Tó gbɛ̃ maaa ma lɛ, à gbɛ̃kɛɛ kɛ̀mɛmɛ!  
\q1 Tó à kpã̀kɛ̃mazi, mɛ́ gíziro,  
\q1 nↄ́si kↄ̃n a kpɛ̃̀omɛ.  
\b  
\q1 Mɛɛ̀gↄ̃ adua kɛɛ baabↄrɛ  
\q1 lɛ gbɛ̃ zaaanↄ yãkɛna gboro.   
\q1
\v 6 Tó wà ń gbãadeenↄ kà sĩ̀sĩgoo wɛ̀ɛn,  
\q1 zaakɛrinↄ é sí kɛ̀ ma yã bé à nna.   
\q1
\v 7 Lán wè yàka para à bùu fãakↄ̃a nà,  
\q1 lɛn aↄ̃ wá égↄ̃ fãakↄ̃ana ń mirawɛɛ lɛ́a lɛ.   
\b  
\q1
\v 8 Dii Luda, ḿbe ma wɛ́ɛ dↄnzi,  
\q1 ma nanzi, ǹton ma kpá gaaziro.   
\q1
\v 9 Ǹ ma bↄ takutɛɛ kɛ̀ wà kpàkpamɛɛnↄn,  
\q1 bà kɛ̀ zaakɛrinↄↄ kpàkpamɛɛ pìnↄ.   
\q1
\v 10 Ǹ tó gbɛ̃ zaaanↄ si ń zĩnda bà guu,  
\q1 mapi sↄ̃ mɛ́ gɛ̃tɛ aafia.   
\c 142  
\s1 Aduakɛna gbɛ̀wɛɛn  
\d Dauda aduakɛna gurↄↄ kɛ̀ à kú gbɛ̀wɛɛn.  
\q1
\v 1 Mɛ́ɛ ↄ́ gbãaa dↄↄ Diinɛ,  
\q1 mɛ́ɛ wɛ̃nda wii pɛɛ Diizi.   
\q1
\v 2 Mɛ́ɛ ma yã'ↄ̃amma bↄɛɛnɛ,  
\q1 mɛ́ɛ ma nawɛ̃akɛna tↄ̃kɛ̃ɛnɛ.   
\q1
\v 3 Tó ma nↄ̀sɛ yàka búgubugu,  
\q1 ḿbe nɛɛ̀gↄ̃ ma tá kɛ̀sɛ dↄ̃.  
\q1 Wà takutɛɛ kpàkpamɛ ma zɛ́n.   
\q1
\v 4 Ǹ wɛ́ɛ sɛ́ ǹ ma ↄplaa gwa,  
\q1 gbɛ̃ke è ma yã daro.  
\q1 Má nakii vĩ dↄro,  
\q1 gbɛ̃ke è ma aafia gbekaro.   
\b  
\q1
\v 5 Dii, mɛ́ɛ wii pɛɛnzi ma bè:  
\q1 Ḿbe ma utɛkii ũ,  
\q1 ḿbe ma baka ũ andunan.   
\q1
\v 6 Ǹ swã kpá ma wiipɛnazi,  
\q1 zaakɛ ma gↄ̃ múkumukumɛ.  
\q1 Ǹ ma sí gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe pɛɛɛmaziinↄa,  
\q1 zaakɛ aↄ̃ gbãaa dɛmala.   
\q1
\v 7 Ǹ ma bↄ kagurakɛna kɛ̀kiin,  
\q1 lɛ mà n tↄ́ bↄ,  
\q1 gbasa gbɛ̃ maaanↄ ligamazi  
\q1 kɛ̀ n yã maaa kɛ̀mɛ yãnzi.   
\c 143  
\s1 Kuuna ibɛɛnↄ ↄzĩ aduakɛna  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Dii, ǹ ma aduakɛna sí,  
\q1 ǹ swã kpá ma wɛ̃nda wiiizi,  
\q1 ǹ wemala n náanɛ kↄ̃n n maaao yãnzi.   
\q1
\v 2 Ǹton yãkpaɛ kɛ kↄ̃n mamↄma n zↄ̀blerioro,  
\q1 zaakɛ gbɛ̃kee taari sai n kiiaro.   
\b  
\q1
\v 3 Ma ibɛɛ pɛ̀ɛma à ma nɛ,  
\q1 à tò má kú gusiaan  
\q1 lán gbɛ̃ kɛ̀ gà zaa gìkɛna bà.   
\q1
\v 4 Ben ma nↄ̀sɛ yàka búgubugu,  
\q1 ma kã gà.   
\b  
\q1
\v 5 Yã ziziinↄ dↄ̀magu,  
\q1 mɛɛ̀ laasuu lɛ́ n zĩkɛnanↄa,  
\q1 mɛɛ̀ n yãkɛnanↄ wàari pá.   
\q1
\v 6 Ma a ↄↄ dↄnzi,  
\q1 mɛɛ̀ n ni dɛɛ lán gukori è í ni dɛ nà.   
\q1
\v 7 Ǹ wemala kpakpaa Dii,  
\q1 ma yɛ̃̀ɛ vĩ dↄro.  
\q1 Ǹton mìkpɛɛ zumɛro,  
\q1 lɛ màton gↄ̃ lán gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ sì gɛ̀wãannↄ bàro.   
\q1
\v 8 Ǹ n gbɛ̃kɛɛ ↄdↄamɛ kↄngↄ,  
\q1 zaakɛ ḿbe má n náanɛ vĩ.  
\q1 Ǹ ma da zɛ́ kɛ̀ dɛ mà sɛ́a,  
\q1 zaakɛ ḿbe ma swɛ̃̀ tà n kiia.   
\q1
\v 9 Ǹ ma sí ma ibɛɛnↄa, Dii,  
\q1 ḿbe ma nanzi.   
\q1
\v 10 Ḿbe ma Luda ũ,  
\q1 ǹ n pↄyeziyã damɛ.  
\q1 Ǹ tó n Nini maaa dↄmɛ aɛ gusararaan.   
\q1
\v 11 Ǹ ma wɛ̃̀ndi dãkpa n tↄ́ yãnzi, Dii,  
\q1 ǹ ma bↄ yã'ↄ̃amma guu n maaa yãnzi.   
\q1
\v 12 Ǹ ma ibɛɛnↄ kaatɛ n gbɛ̃kɛɛ yãnzi,  
\q1 ǹ ma zangurinↄ dɛdɛ ń píngi,  
\q1 zaakɛ n zↄ̀blerin ma ũ.   
\c 144  
\s1 Aduakɛna mìsina yã musu  
\d Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Aubarikadeen Dii ma gbɛ̀si ũ,  
\q1 è zĩ̀kana dadamɛ,  
\q1 è ma ↄↄ tòto kɛ zĩ̀kana yãnzi.   
\q1
\v 2 Àmbe ma utɛkii ũ, è gbɛ̃kɛɛ kɛmɛ,  
\q1 à dɛ ma zɛki gbãaa ũ, è ma mì sí.  
\q1 À dɛ ma sɛngbango ũ kɛ̀ mɛɛ̀ nazi,  
\q1 è tó boriinↄ mì siɛmɛ.   
\b  
\q1
\v 3 Dii, bↄ́n gbɛ̃ntee ũ  
\q1 kɛ̀ à yã ègↄ̃ dↄnguu?  
\q1 Bↄ́n à ũ kɛ̀ nɛɛ̀ làakari dↄa?   
\q1
\v 4 Gbɛ̃ntee dɛ lán kàsa kpíi bàmɛ,  
\q1 à wɛ̃̀ndi è gɛ̃tɛ lán ↄra bà.   
\b  
\q1
\v 5 Dii, ǹ musu naɛ ǹ pita,  
\q1 ǹ ↄ kɛ kpiiinↄa lɛ aↄ̃ tɛ́sukpɛ bↄ.   
\q1
\v 6 Ǹ tó lou pí ǹ gbɛ̃nↄ fãakↄ̃a,  
\q1 ǹ kà fã ń tɛ́ aↄ̃ lɛkↄ̃a.   
\q1
\v 7 Ǹ ↄ bↄ zaa musu ǹ ma kũ,  
\q1 ǹ ma bↄ í bíta guu,  
\q1 ǹ ma sí bori zĩ̀tↄnↄa.   
\q1
\v 8 Ɛgɛtona ń lɛ́ pà,  
\q1 aↄ̃è ↄ pãɛ kↄ̃n lùsɛna pãao.   
\b  
\q1
\v 9 Luda, mɛ́ lɛ̀ dufu sínnɛ,  
\q1 mɛ́ n táaki lɛ́ kↄ̃n mↄrↄ bà mɛ̀n kurideeo,   
\q1
\v 10 mmↄn kɛ̀ nɛɛ̀ tó kínanↄ zĩ̀ ble,  
\q1 nɛɛ̀ n zↄ̀bleri Dauda bↄ fɛ̃ɛda pãsĩ lɛ́zĩ.   
\b  
\q1
\v 11 Ǹ ma sí ǹ ma bↄ bori zĩ̀tↄnↄ ↄzĩ,  
\q1 ɛgɛtona ń lɛ́ pà,  
\q1 aↄ̃è ↄ pãɛ kↄ̃n lùsɛna pãao.   
\b  
\q1
\v 12 Wa nɛ́gↄ̃gbɛ̃nↄ é fɛɛ ń gↄ̃kparɛkɛgurↄ  
\q1 lán lí kɛ̀ nnaa mà bà,  
\q1 wa nɛ́nↄgbɛ̃nↄ gↄ̃ dɛ  
\q1 lán kíbɛ wesagba kɛ̀ wà zãa blèa bà.   
\q1
\v 13 Wa dↄ̃̀nↄ é pa kↄ̃n pↄ́ bori sãnda píngio.  
\q1 Wa sãanↄ é kↄ̃ lɛo wàa do,  
\q1 aↄ̃é ká bↄrↄ ũgbangba wa kpàsan.   
\q1
\v 14 Wa zùnↄ égↄ̃ dɛ nɛ́dandeenↄ ũ,  
\q1 nↄ̀bↄɛna égↄ̃ kuuro,  
\q1 lagona égↄ̃ kuuro,  
\q1 wɛ̃nda'ↄ́ↄdↄna égↄ̃ kú gãalɛro.   
\b  
\q1
\v 15 Aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ kuuna dɛ lɛɛnↄ ũ,  
\q1 aubarikadeenↄn gbɛ̃ kɛ̀ Dii dɛ ń Luda ũunↄ ũ.   
\c 145  
\s1 Dii táakilɛna a maakɛna yãnzi  
\d Dii táaki kɛ̀ Dauda lɛ̀.  
\q1
\v 1 Mɛ́ n táaki lɛ́, ma Luda ma Kína,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n tↄ́ bↄↄ gurↄ píngi.   
\q1
\v 2 Mɛ́gↄ̃ n sáabu kpaa lán guu e dↄↄ nà,  
\q1 mɛ́gↄ̃ n táaki lɛɛ yãana sai.   
\q1
\v 3 Dii bíta, à kà wà à táaki lɛ́,  
\q1 à bítakɛ lɛ́ vĩro.   
\q1
\v 4 Kpàɛnↄ é n yãkɛnanↄ sáabu kpá Wurenↄnɛ,  
\q1 aↄ̃é n yãbitakɛnanↄ kpàakpa kɛ.   
\q1
\v 5 Aↄ̃é n maakɛ bíta gakuide yã o,  
\q1 mɛ́ n yãbↄnsaɛkɛnanↄ laasuu lɛ́.   
\q1
\v 6 Aↄ̃é n yãkɛna naaside gbãa yã o,  
\q1 mɛ́ n bítakɛɛ tↄ̃kɛ̃ńnɛ.   
\q1
\v 7 Aↄ̃é n maakɛ bíta baaru kpá,  
\q1 aↄ̃é guda kɛ n yãzɛdekɛnanↄ yãnzi.   
\b  
\q1
\v 8 Dii sùu vĩ kↄ̃n wɛ̃ndaao,  
\q1 è pↄ fɛ̃ kpaaro, à gbɛ̃kɛɛ vĩ bíta.   
\q1
\v 9 Dii è à maaa kɛ baade pínginɛ,  
\q1 è a pↄ́ kɛ̀ à kɛ̀nↄ wɛ̃nda gwa ń píngi.   
\q1
\v 10 Pↄ́ kɛ̀ ń kɛ̀nↄ é n sáabu kpá ń píngi,  
\q1 n yãmarinↄ é n tↄ́ sɛ́ lezĩ, Dii.   
\q1
\v 11 Aↄ̃é n kpata gakui gari kɛ,  
\q1 aↄ̃é n iko gbãa yã o,   
\q1
\v 12 lɛ gbɛ̃ píngi n yãbitakɛnanↄ dↄ̃  
\q1 kↄ̃n n kpata maa gakuide yão.   
\q1
\v 13 N kpata nɛ́ kpata yãanasaimɛ,  
\q1 nɛ́gↄ̃ dɛ kí ũ ai wa boriia.  
\b  
\q1 Dii náanɛ vĩ yã kɛ̀ à ò píngi musu,  
\q1 à sùu vĩ kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ à kɛ̀nↄ ń píngi.   
\q1
\v 14 Dii è gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄe lɛɛɛnↄ kũ,  
\q1 è gbɛ̃ kɛ̀ nawɛ̃a tↄ̃̀ḿmanↄ fɛɛ.   
\q1
\v 15 Pↄ́ píngi wɛ́ɛ dↄnzi,  
\q1 nɛɛ̀ pↄ́blee kpáḿma à gurↄↄa.   
\q1
\v 16 Nɛɛ̀ ↄ porońnɛ pↄ́ mↄ́ḿma,  
\q1 nɛɛ̀ pↄ́ píngi pↄyezi bↄkↄ̃tɛnɛ.   
\b  
\q1
\v 17 Dii yãkɛnanↄↄ maa píngi,  
\q1 à gbɛ̃kɛɛ vĩ a yã píngi kɛna guu.   
\q1
\v 18 Dii kĩi kↄ̃n a sìsirinↄ ń píngi,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃è à sísi kↄ̃n yãpuraaonↄ.   
\q1
\v 19 È a vĩakɛrinↄ pↄyezi bↄkↄ̃tɛńnɛ,  
\q1 è ń wiipɛna ma à ń mì sí.   
\q1
\v 20 Dii è gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ yeaziinↄ dãkpa ń píngi,  
\q1 mↄde eé zaakɛrinↄ kaatɛ.   
\b  
\q1
\v 21 Dii táakilɛna égↄ̃ da ma lɛ́n,  
\q1 pↄ́ píngi gↄ̃ à tↄ́ kɛ̀ kú adona bↄↄ gurↄ píngi.   
\c 146  
\s1 Dii làakaridↄna wɛ̃ndadeenↄa  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 Ma swɛ̃̀, ǹ Dii táaki lɛ́.   
\q1
\v 2 Mɛ́gↄ̃ Dii táaki lɛɛ ai ma wɛ̃̀ndi lɛ́n,  
\q1 mɛ́gↄ̃ lɛ̀ sii ma Ludanɛ ai ma kuuna lɛ́n.   
\b  
\q1
\v 3 Àton náanɛ dↄ gbãadeenↄaro,  
\q1 mìsina kú gbɛ̃ntee kiiaro.   
\q1
\v 4 Tó aↄ̃ wɛ̃̀ndi tà, aↄ̃è ɛara wà gɛ̃ bùsun,  
\q1 zĩ beeean yã kɛ̀ aↄ̃ↄe pɛɛa è yãa.   
\b  
\q1
\v 5 Aubarikadeen gbɛ̃ kɛ̀ Yakubu Luda de à dↄnlɛri ũu ũ,  
\q1 kɛ̀ à wɛ́ɛ dↄ Dii a Ludazi,   
\q1
\v 6 musu kↄ̃n tↄↄtɛo Kɛ̀ri,  
\q1 ísia kↄ̃n pↄ́ kɛ̀ kú à guunↄ píngi.  
\q1 Dii náanɛ vĩ gurↄ píngi,   
\q1
\v 7 è yã sí kↄ̃n gbɛ̃ kɛ̀ wèe gbãaa mↄↄńnɛnↄo,  
\q1 è pↄ́blee kpá nↄadɛrinↄa.  
\q1 Dii è bà poro gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ yinanↄa,   
\q1
\v 8 Dii è vĩ̀anↄ wɛ́ɛ wɛ̃ńnɛ,  
\q1 Dii è gbɛ̃ kɛ̀ nawɛ̃a tↄ̃̀ḿmanↄ fɛɛ,  
\q1 Dii ègↄ̃ ye gbɛ̃ maaanↄzi.   
\q1
\v 9 Dii è bↄ̀amↄnↄ gwa,  
\q1 è ↄ da gyaanↄnↄa kↄ̃n tonɛnↄ,  
\q1 mↄde è zɛ́ yãkↄ̃tɛ gbɛ̃ zaaanↄnɛ.   
\b  
\q1
\v 10 Dii ègↄ̃ kí blee gurↄ píngi,  
\q1 Zayↄndeenↄ, a Luda ègↄ̃ kuu ai a boriia.  
\q1 Aleluya!   
\c 147  
\s1 Pↄ́ píngi kú Luda ↄzĩ  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 Lɛ̀sina wa Ludanɛ maa,  
\q1 à nna bensↄ̃ à kↄ̃ sìo wà à táaki lɛ́.   
\b  
\q1
\v 2 Dii e Yerusalɛmu fɛɛɛ dↄ,  
\q1 èe Isaraili zĩ̀zↄnↄ kaakↄ̃a, èe ɛara à suńyo.   
\q1
\v 3 È gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ nↄ̀sɛ yàkanↄ làakari kpáɛńnɛ,  
\q1 è ń bↄ̀ pípińnɛ.   
\q1
\v 4 À sↄsↄnɛnↄ lɛ́ dↄ̃,  
\q1 è ń baade sísi a tↄ́a.   
\q1
\v 5 Wa Dii bíta, à iko vĩ maamaa,  
\q1 à ↄ̃ndↄ̃ↄ lɛ́ vĩro.   
\q1
\v 6 Dii è zĩndabusarinↄ gba gbãaa,  
\q1 mↄde è ↄ tↄ̃ zaakɛrinↄa ai tↄↄtɛa.   
\b  
\q1
\v 7 À lɛ̀ sí Diinɛ kↄ̃n à sáabukɛnao,  
\q1 à wa Luda táaki lɛ́ kↄ̃n mↄrↄo.   
\q1
\v 8 È tó lou sisi,  
\q1 è tↄↄtɛ gba lou,  
\q1 è tó sɛ̃̀ bↄɛ sĩ̀sĩnↄa.   
\q1
\v 9 È pↄ́blee kpá nↄ̀bↄnↄa  
\q1 kↄ̃n gbáa kãnkãna nɛ́nↄ, tó aↄ̃ↄe wii pɛɛ.   
\q1
\v 10 Èe kɛ sↄ̃ gbãakɛɛ bé è kánɛro,  
\q1 èe kɛ gↄ̃sagbãakɛɛ bé è kɛnɛro.   
\q1
\v 11 Gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ↄ à vĩa vĩinↄ bé è kánɛ,  
\q1 gbɛ̃ kɛ̀ aↄ̃ wɛ́ɛ dↄ à gbɛ̃kɛɛzinↄ.   
\b  
\q1
\v 12 Yerusalɛmudeenↄ, à Dii tↄ́ bↄ,  
\q1 Zayↄndeenↄ, à a Luda táaki lɛ́.   
\q1
\v 13 Zaakɛ è aubarika daagu,  
\q1 è a wɛ́tɛ bĩilɛnↄ gbãaa kaaraare.   
\q1
\v 14 È a gba aafia ai a bùsulɛ lɛ́n,  
\q1 è pↄ́bori maaa kpáawa à mↄ́awa.   
\b  
\q1
\v 15 È yã o à kpãsã tↄↄtɛnɛ,  
\q1 à yã è ká gↄ̃ↄgↄ̃ↄ.   
\q1
\v 16 È tó lougbɛ kwɛ́ púu lán buu bà,  
\q1 è tó kpíi kpá lán túbu bà,   
\q1
\v 17 è lougbɛ fã lán gbɛ̀kↄsↄ bà.  
\q1 Dé bé eé fↄ̃ à zɛ à ĩa yĩizi?   
\q1
\v 18 È yã o à kpãsã, lougbɛ è yↄ́,  
\q1 è ĩa gbarɛ, à í è bàa lɛ́.   
\b  
\q1
\v 19 È tó Yakubu boriinↄ gↄ̃ a yã dↄ̃,  
\q1 è doka kɛ̀ a dìɛnↄ da Isarailinↄnɛ.   
\q1
\v 20 Èe beee kɛ bori pãnde kenɛro,  
\q1 aↄ̃ↄ à yãdiɛnanↄ dↄ̃ro.  
\q1 Aleluya!   
\c 148  
\s1 Dii pↄ́ kɛ̀ à kɛ̀nↄ à táakilɛna  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 À Dii táaki lɛ́, à bɛdeenↄ,  
\q1 à à táaki lɛ́ zaa musu!   
\q1
\v 2 À à táaki lɛ́, à malaikanↄ a píngi,  
\q1 à à táaki lɛ́, à ìbanↄ a píngi!   
\q1
\v 3 À à táaki lɛ́, ↄfãntɛ̃ kↄ̃n mↄvurao,  
\q1 à à táaki lɛ́, sↄsↄnɛ ínnaanↄ píngi!   
\q1
\v 4 À à táaki lɛ́, bàtuma musumusu pↄ́nↄ  
\q1 kↄ̃n í kɛ̀ da ludambɛɛlaanↄ.   
\q1
\v 5 Aↄ̃ Dii tↄ́ bↄ,  
\q1 zaakɛ à yã ò, ben aↄ̃ↄ kuu.   
\q1
\v 6 À ń pɛpɛ ń pɛ́kiia  
\q1 lɛ aↄ̃gↄ̃ kú gwe gurↄ píngi,  
\q1 à doka dìɛńnɛ, aↄ̃é fↄ̃ wà vĩàlaro.   
\b  
\q1
\v 7 À Dii táaki lɛ́, pↄ́ kɛ̀ kú tↄↄtɛnↄ,  
\q1 kpↄ̀ gbɛ̃̀ntɛ̃nↄ kↄ̃n ísia lↄ̀nↄ,   
\q1
\v 8 kↄ̃n loupinao kↄ̃n lougbɛo kↄ̃n lousisinao  
\q1 kↄ̃n zàga'ĩa kɛ̀ è mì siɛ à yãnɛo,   
\q1
\v 9 kↄ̃n kpiiinↄ kↄ̃n sĩ̀sĩnↄ píngi  
\q1 kↄ̃n lí nɛ́'irinↄ kↄ̃n sida línↄ píngi,   
\q1
\v 10 kↄ̃n nↄ̀bↄsɛ̃tɛnↄ kↄ̃n pↄ́kãdeenↄ píngi  
\q1 kↄ̃n pↄ́taa'onkusɛanↄ kↄ̃n bãanↄ,   
\q1
\v 11 kↄ̃n anduna kínanↄ kↄ̃n boriinↄ píngi  
\q1 kↄ̃n kínɛnↄ kↄ̃n bùsu gbãadeenↄ ń píngi,   
\q1
\v 12 kↄ̃n gↄ̃kparɛnↄ kↄ̃n nↄkparɛnↄ ń píngi,  
\q1 gbɛ̃nsi nɛ́ féte.   
\q1
\v 13 Aↄ̃ Dii tↄ́ bↄ,  
\q1 zaakɛ à mɛ̀n doo tↄ́ bé à bíta,  
\q1 à gakui dɛ musu kↄ̃n tↄↄtɛo pↄ́la.   
\q1
\v 14 À kí kà a gbɛ̃nↄnɛ,  
\q1 kɛ̀ à yãmarinↄ è à táaki lɛ́,  
\q1 Isaraili kɛ̀ aↄ̃ↄ kĩionↄ.  
\q1 Aleluya!   
\c 149  
\s1 Dii gbɛ̃nↄ yãkpaɛkɛna kↄ̃n boriinↄo  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 À lɛ̀ dufu sí Diinɛ,  
\q1 à à táaki lɛ́ à gbɛ̃nↄ kakↄ̃ana guu.   
\q1
\v 2 Isarailinↄ pↄↄ kɛ nna ń Kɛ̀ria,  
\q1 Zayↄndeenↄ pↄnnaa kɛ kↄ̃n ń kínao.   
\b  
\q1
\v 3 Aↄ̃ ↄ̃ wã wà à tↄ́ bↄ,  
\q1 aↄ̃ à táaki lɛ́ kↄ̃n mↄrↄo kↄ̃n sɛ̃gɛ̃sɛ̃gɛ̃o.   
\q1
\v 4 Zaakɛ Dii gbɛ̃nↄ yã è kánɛ,  
\q1 è mìsina fùra kú zĩndabusarinↄnɛ.   
\q1
\v 5 Dii yãmarinↄ pↄnna wii pɛ́ ń zĩ̀blena yãnzi,  
\q1 aↄ̃ guda dↄ ń daɛbↄ musu.   
\b  
\q1
\v 6 Luda táakilɛna gↄ̃ da ń lɛ́n,  
\q1 fɛ̃ɛda kpaplaplaaa gↄ̃ naa ń ↄzĩ,   
\q1
\v 7 lɛ aↄ̃ gɛ̃ɛ boo boriinↄa,  
\q1 aↄ̃ wɛ́ɛ tão bùsu píngi gbɛ̃nↄa,   
\q1
\v 8 lɛ aↄ̃ ń kínanↄ yiyi kↄ̃n mↄ̀kyakoonↄ,  
\q1 aↄ̃ mↄ̀gata ká ń wɛ̃ɛnɛnↄa,   
\q1
\v 9 lɛ aↄ̃ yã dańla lán à kɛ̃na takada guu nà.  
\q1 Gakui kɛ̀ Dii yãmarinↄ é een gwe.  
\q1 Aleluya!   
\c 150  
\s1 Dii táakilɛna  
\q1
\v 1 Aleluya!  
\q1 À Luda táaki lɛ́ à kúkiia,  
\q1 à à táaki lɛ́ bàtuma bíta guu.   
\q1
\v 2 À à táaki lɛ́ à gbãakɛ yãnzi,  
\q1 à à táaki lɛ́ kɛ̀ à bíta dɛńla yãnzi.   
\q1
\v 3 À à táaki lɛ́ kↄ̃n kãkãkipɛnao,  
\q1 à à táaki lɛ́ kↄ̃n mↄrↄo kↄ̃n kungidio.   
\q1
\v 4 À à táaki lɛ́ kↄ̃n gã̀gão kↄ̃n ↄ̃wãnao,  
\q1 à à táaki lɛ́ kↄ̃n googeo kↄ̃n kureo.   
\q1
\v 5 À à táaki lɛ́ kↄ̃n sɛ̃̀gɛ̃panao,  
\q1 à à táaki lɛ́ kↄ̃n sɛ̃̀gɛ̃ ↄ́ gbãaao.   
\q1
\v 6 Pↄ́ bɛ̃ɛ píngi, à Dii táaki lɛ́!  
\q1 Aleluya!