\id JOB in Boko, Ross Jones 2/08
\ide UTF-8
\h Yobu
\toc1 Yobu
\toc2 Yobu
\toc3 Yob
\mt1 YOBU
\imt1 Yã́ pↄ́ kú láɛ bee guuↄ
\ip Yobu lá dàalɛ ń yã́ pↄ́ Yobupi lèoɛ (1-2). Yobuá gbɛ̃maaɛ mɛ́ dṹnia pↄ́pii pɛ̀ɛwà. Ń beeo a gi dɛ náaide ũ Luaɛ. Kɛ́ Lua báaadàaàgu yã́i yã̀? Gwa lá aà pↄ́piↄ mìdɛ píi, aà àizɛɛↄ ń aà nɛ́ↄ ń aafia pↄ́ a vĩo ń pↄ́ pↄ́ a vĩↄ píi. Baa kɛ́ àlɛ taasikɛ, à gì lɛ́ Lua náaikɛɛ.
\ip Lua ì sɛ́wanↄ kpelewa ni? Lá Yobu ì yãkɛ a zɛ́wa, bↄ́yãi yãvãipi aà lèii? Aà gbɛ̃na gbɛ̃ↄn àaↄ̃ↄ òɛ̀ aa mɛ̀, tàae pↄ́ a kɛ̀ go mɛ́ lɛ́ aà gbɛ̃. Beewa ↄ̃ aalɛ yã́gaga ń kↄ̃o, yã́pi ku lápi guoguo (3-31). Gbɛ̃ↄn àaↄ̃piↄ lɛ́ fɛlɛkaayãↄ o'o. Yobu sↄ̃ à gì an yã́ pↄ́ aalɛ o beei, ↄ̃ à yã́zãsìmá à mɛ̀: Yã́zɛde kuo, vãikɛnaↄ yã́ mɛ́ ì gɛ́ aɛ. A gì yã́ pↄ́ a gbɛ̃naↄ zɛ̀opiↄi, ↄ̃ à zɛ̀ ń a tàaesaidekɛo.
\ip Gbɛ̃pãle yãsɛ̀ lↄ, aà tↄ́n Ɛlihu (32-37), ↄ̃ àlɛ wɛɛlɛ à yã́ pↄ́ Yobu lɛ́ oↄ ɛɛbo. À mɛ̀ Lua ì yã'ĩa zĩ gbɛ̃nazĩnawa lɛzaawà yã́iɛ, gbɛ̃e a fↄ̃ o Luaɛ̀ aà azĩa yã́ↄ sɛ́lɛ siuɛ sↄ̃o.
\ip Gbɛzã ↄ̃ Lua lɛdà yã́piu azĩa sa (38.1-42.6). I we Yobuwao, ãma à yãgbɛ̀agbɛawà. Yobu yã́ pↄ́ a zãwàↄ dↄ̃̀ sa, à yã́ pↄ́ á a gbadↄ̃o ò.
\ip Lápi yã́ làa ń yã́ pↄ́ Yobu lè gbɛzãoɛ (42.7-17). Lua mɛ̀ Yobu yã́ na dɛ aà gbɛ̃napiↄ pↄ́la, ↄ̃ à ɛ̀a pↄ́ pↄ́ Yobu vĩ yãa kã̀fĩɛ̀ lɛɛ pla.
\c 1
\s1 Setãu kↄ̃nikɛa Yobuɛ sɛ̃́ia
\p
\v 1 Gↄ̃ɛe ku yãa Uzu bùsuu, aà tↄ́n Yobu. Gbɛ̃maaɛ, a tàae vĩo. A Lua vĩa vĩ mɛ́ à mikɛ̃̀ yãvãiwa. 
\v 2 A nɛgↄ̃ɛↄ vĩ gbɛ̃ↄn sopla, nɛnↄɛↄ gbɛ̃ↄn àaↄ̃. 
\v 3 A sãↄ vĩ mɛ̀n ↄ̀aasↄsↄo lɛɛ sopla, yiongoↄ ↄ̀aa gɛ̃o, zuↄ ↄ̀aa sↄo, zàa'ĩnaↄ ↄ̀aa pla ń basↄoo, mɛ́ aà zĩkɛnaↄ dasi maamaa. Aà zↄ̃ↄ dɛ gukpɛ oi gbɛ̃́piia. 
\v 4 Aà nɛgↄ̃ɛↄ ì blɛkɛkↄ̃ɛ bɛ ń bɛo, aaì ń dãepiↄ sísi aa mↄ pↄble aa vɛ̃ɛmińnↄ. 
\v 5 Tó aa blɛblè wa làa píi, Yobu ì ń sísi à gbãbↄnɛ́ɛ. Ì fɛlɛ kↄↄkↄↄ ì sa pↄ́ wì a pↄ́ kátɛu à tɛ́kũ o an baadeɛ, ì mɛ: Wìliↄ dↄ̃o ma nɛ́ↄ duunakɛ̀ aa dↄ̀ɛ ń Luao ń sↄ̃u. Màa Yobu ìↄ kɛ gↄↄpii.
\p
\v 6 Gↄↄewa luabɛ gbãadeↄ\f + \fr 1.6 \fr*\ft Ń Ɛbɛlu yã́o wà mɛ̀ Lua nɛ́ↄ. Daa 6.2 gwa.\ft*\f* mↄ̀ sĩ̀ Dii aɛ, mɛ́ Setãu kú ń guu. 
\v 7 Ɔ̃ Dii ò Setãuɛ: N bↄ má ni? A wèwà à mɛ̀: Málɛ bɛbɛ, málɛ liaa dṹniauɛ. 
\v 8 Ɔ̃ Dii òɛ̀: N ma zↄ̀blena Yobu èa? Aà sáa kú dṹniauo. Gbɛ̃maaɛ, a tàae vĩo. A ma vĩa vĩ mɛ́ à mikɛ̃̀ yãvãiwa. 
\v 9 Ɔ̃ Setãu\f + \fr 1.9 \fr*\ft Zia 12.10\ft*\f* ò Diiɛ: Yobu n vĩa vĩ pã nɛe? 
\v 10 Ni ↄliaaàzi ń aà bɛo ń pↄ́ pↄ́ a vĩ gupiiuↄo lé? N báaadà aà zĩu, ↄ̃ aà pↄ́ↄ lìgua. 
\v 11 Ɔbↄ na aà pↄ́ↄwa píi ǹ gwa, a yãvãi o n musuɛ. 
\v 12 Ɔ̃ Dii òɛ̀: Ma aà pↄ́ↄ nànɛ ń ↄzĩ píi, ãma ńsu ↄkã aà mɛwao. Ɔ̃ Setãu bↄ̀ Dii kĩ́i.
\p
\v 13 Gↄↄewa Yobu nɛgↄ̃ɛↄ ń aà nɛnↄɛↄ lɛ́ pↄble, aalɛ vɛ̃ɛmi ń vĩ̀i bɛ. 
\v 14 Ɔ̃ gbɛ̃e mↄ̀ Yobu kĩ́i à mɛ̀: Zuↄ lɛ́ sapa mɛ́ zàa'ĩnaↄ lɛ́ sɛ̃ ble ń saɛ, 
\v 15 ↄ̃ Sebaↄ lɛ̀lɛmá aa ń naaa wà tàò, aa ń dãnaↄ dɛ̀dɛ ń fɛ̃ndao. Mámɛ ma bↄ mado, ma mↄ a baokpainɛ. 
\v 16 I yã'o a làao, ↄ̃ gbɛ̃pãle mↄ̀ à mɛ̀: Lua sù n sã kpàsaↄwa, aa tɛkũ̀, an dãnaↄ gàga. Mámɛ ma bↄ mado, ma mↄ a baokpainɛ. 
\v 17 I yã'o a làao, ↄ̃ gbɛ̃pãle mↄ̀ à mɛ̀: Kaladeↄ kↄ̃kpaalɛ̀ gãli àaↄ̃, aa mↄ̀ lɛ̀lɛ n yiongoↄwa, aa ń dãnaↄ dɛ̀dɛ ń fɛ̃ndao. Mámɛ ma bↄ mado, ma mↄ a baokpainɛ. 
\v 18 I yã'o a làao, ↄ̃ gbɛ̃pãle mↄ̀ à mɛ̀: N nɛgↄ̃ɛↄ ń n nɛnↄɛↄ lɛ́ pↄble, aalɛ vɛ̃ɛmi ń vĩ̀i bɛ, 
\v 19 ↄ̃ zàa'ĩan gbãa kàka à bↄ̀ guwaiwaiu, à sù ń kpɛ́ gola síiↄ̃wa, ↄ̃ à kwɛ̀ kà nɛ́piↄla, aa gàga. Mámɛ ma bↄ mado, ma mↄ a baokpainɛ.
\p
\v 20 Yobu fɛ̀lɛ à a ula ga kɛ̃̀, à a mi bò. Ɔ̃ à wùlɛ a gbɛɛu à misìilɛ Luaɛ 
\v 21 à mɛ̀:
\q1 Ma bↄ ma da gbɛɛu ↄgiiɛ,
\q1 mɛ́ má ɛa ta ↄgiiɛ.\f + \fr 1.21 \fr*\ft 1Tim 6.7\ft*\f*
\q1 Dii kpàa, ↄ̃ à ɛ̀a sìa,
\q1 ma sáaukɛ̀ ń Diio.
\m
\v 22 Apii guu Yobu i duunakɛo, i Lua tàae eo.
\c 2
\s1 Setãu kↄ̃nikɛa Yobuɛ gɛ̃n plaade
\p
\v 1 Gↄↄewa luabɛ gbãadepiↄ ɛ̀a mↄ̀ sĩ̀ Dii aɛ mɛ́ Setãu kú ń guu. À zɛ̀ Dii aɛ, 
\v 2 ↄ̃ Dii aà là à mɛ̀: N bↄ má ni? A wèwà à mɛ̀: Málɛ bɛbɛ, málɛ liaa dṹniauɛ. 
\v 3 Ɔ̃ Dii òɛ̀: N ma zↄ̀blena Yobu èa? Aà sáa kú dṹniauo. Gbɛ̃maaɛ, a tàae vĩo. A ma vĩa vĩ mɛ́ à mikɛ̃̀ yãvãiwa. Baa kɛ́ n ma swãfɛ̃̀ɛ̀, ma músi kpàaàzi pã, à gì ku tàaesai e tia. 
\v 4 Ɔ̃ Setãu òɛ̀: Kɛmɛɛ, má kɛnɛ. Pↄ́ pↄ́ gbɛ̃́ vĩ píi a kpa a misia yã́i. 
\v 5 Ɔbↄ na aà mɛwa ǹ gwa. A yãvãi o n musuɛ. 
\v 6 Ɔ̃ Dii òɛ̀: Ma aà nànɛ n ↄzĩ, ãma ńsu ǹ aà dɛo.
\p
\v 7 Setãu bↄ̀ Dii kĩ́i, ↄ̃ à sã́nɛ vãi zĩ̀ Yobuwa sɛa za aà kɛ̀sɛwa e à gɛ̀ pɛ̀ aà minanguo. 
\v 8 Ɔ̃ Yobu tàaso sɛ̀ à gɛ̀ zↄ̃̀lɛ tufua, àlɛ azĩa waò. 
\v 9 Aà na òɛ̀: Ńyↄ̃ gi ǹyↄ̃ ku tàaesai e tia yã̀? Yãvãi o Lua musu, ní ga. 
\v 10 Ɔ̃ a òɛ̀: Ńlɛ yã'o lán nↄɛ sↄũwa. Maa wáↄ e Luawa, wá vãi e lↄo yó? Apii guu Yobu i duunakɛ a yã'oa guuo.
\s1 Yobu gbɛ̃naↄ mↄa aà gwai
\p
\v 11 Kɛ́ Yobu gbɛ̃na gbɛ̃ↄn àaↄ̃ↄ taasi pↄ́ aà lèↄ bao mà, an baade bↄ̀ a bɛ aa kↄ̃ kã̀aa, ↄ̃ aa gɛ̀ sósobi kɛiɛ̀, wi aà nↄ̀sɛ níniɛ̀. An tↄ́n kɛ: Temani gbɛ̃́ Ɛlifaza, Sua gbɛ̃́ Bilidada ń Naama gbɛ̃́ Zofaao. 
\v 12 Kɛ́ aa aà wɛpà za kãaa, aai aà dↄ̃ lↄo, ↄ̃ aa ↄ́ↄlↄ̀, baade a ula ga kɛ̃̀, ↄ̃ aa bùsu dã zù musu ń mia. 
\v 13 Ɔ̃ aa zↄ̃̀lɛaànↄ tↄↄlɛ gↄↄ sopla fãanɛ ń gwãasĩnao. An gbɛ̃e i yãe oɛ̀o, asa aa è lá aà wɛ̃nakɛa kɛ̀ zↄ̃ↄ maamaa.
\c 3
\s1 Yobu sakaa a igↄↄu
\p
\v 1 Bee gbɛa Yobu yãsɛ̀ à sakà a igↄↄu 
\v 2 à mɛ̀:
\q1
\v 3 To ma igↄↄ bãdɛ
\q1 gwãasĩna pↄ́ wà mɛ̀ wà ma iupi.\f + \fr 3.3 \fr*\ft Zel 20.14\ft*\f*
\q1
\v 4 To gↄↄpi li gusia ũ.
\q1 Kua musu Lua su a yãdao,
\q1 asu to gupuuo.
\q1
\v 5 To gusia níinii kũaa gↄↄpiwa,
\q1 to luabɛsiana kúlɛwà,
\q1 to gusia gèele daala.
\q1
\v 6 Gwãasĩnapi sↄ̃, aà siakũ maamaa,
\q1 wasu da wɛ̃̀ gↄↄ guu lↄo,
\q1 wasu nao mↄ gↄↄ guuo.
\q1
\v 7 To gwãasĩnapi fĩikũ,
\q1 gula su àↄ dↄ gↄↄ beeo.
\q1
\v 8 Pↄdamade pↄ́ aali tó ĩatɛ̃ gupuoↄ
\q1 láaizĩ gↄↄpiwa.
\q1
\v 9 To a gudↄlɛia saanaↄ siakũ,
\q1 wi gudↄa dã pã, gu a kɛ̃o.
\q1
\v 10 Asa gↄↄpi i ma da nɛasakpɛ zɛ́ tamɛɛo,
\q1 a tò ma wɛsì taasilɛ.
\b
\q1
\v 11 Àkɛa wi ma i gɛ ũ yãao ni?
\q1 Bↄ́yãi mi bↄ gbɛɛu mà ta gↄ̃̀ↄo ni?
\q1
\v 12 Àkɛa wà ma kpa gbáai?
\q1 Bↄ́yãi wà yↄ̃́ kpàa má mìi?
\q1
\v 13 Tó ma ga yãa, dↄ̃ má kú kílikili,
\q1 dↄ̃ ma i'ò ma kã́mabò
\q1
\v 14 ń kíaↄ ń dṹnia lɛdamade
\q1 pↄ́ aa kpɛ́ ziↄ kɛ̀kɛ dↄ̀ ńzĩaɛↄ,
\q1
\v 15 kía pↄ́ aa vua kã̀aańziↄ,
\q1 mɛ́ aa ã́nusu kà ń kpɛ́ paiↄ.
\q1
\v 16 A maa yãa wà ma vĩ lán nↄbↄlɛawa,
\q1 lán nɛ́ pↄ́ mↄ̀ gɛ̀, i dṹnia eowa.
\q1
\v 17 Wekĩi vãikɛnaↄ ì ń zↄa tóu,
\q1 mɛ́ yɛ̃̀ɛɛsaideↄ ì kã́mabou.
\q1
\v 18 Zĩ̀zↄↄ ì ĩ́ampakĩi e we,
\q1 aali ń wɛtãnaↄ lↄↄ ma lↄo.
\q1
\v 19 Gbãadeↄ ń táaaↄ ku we píi,
\q1 mɛ́ zↄ líↄ dɛ a dii pↄ́ ũ we lↄo.
\b
\q1
\v 20 Bↄ́yãi Lua ì gupu wɛ̃nadeↄnɛ
\q1 ń gbɛ̃́ pↄ́ an nↄ̀sɛ ↄ̃̀ↄkpaaↄi?
\q1
\v 21 Aai wɛɛlɛ ga mↄ́ ń sɛ́, ìli mↄo,\f + \fr 3.21 \fr*\ft Zia 9.6\ft*\f*
\q1 aaì kpálɛkɛi dɛ lá wì kɛ ↄdaila.
\q1
\v 22 Tó aa gɛ̃̀ tɛ̃́ɛnau, an pↄ ì kɛ na,
\q1 an nↄ̀sɛ ì yáalↄ maamaa.
\q1
\v 23 Gbɛ̃́ pↄ́ dↄ̃ gu pↄ́ á kúuon ma ũ,
\q1 Lua kaa lìamazi gupiiu.
\q1
\v 24 Wea zàũzaũ mɛ́ ma pↄblea ũ,
\q1 ma aaukɛa ì bↄlɛ ma lɛ́u lán íwa.
\q1
\v 25 Yã́ pↄ́ má a vĩa vĩ mɛ́ ma le,
\q1 yã́ pↄ́ ma kã́ gìi mɛ́ pìlaa.
\q1
\v 26 Má kú niɛo, má kú kílikilio.
\q1 Mi e kã́mabòo, gili mɛ́ gɛ̃̀magu.
\c 4
\s1 Gbɛ̃́ pↄ́ Lua ì aà toto mɛ́ báaa vĩ
\p
\v 1 Ɔ̃ Temani gbɛ̃́ Ɛlifaza yã́zãsìwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 Tó gbɛ̃́ wↄ́ↄ fↄ̃̀ yã'ònɛ, ńyↄ̃ mɛnaòoa?
\q1 Asa ma lɛ́ a fↄ̃ àↄ kpaaũao.
\q1
\v 3 Gwa, n lɛdà gbɛ̃́ↄwa dasi,
\q1 n gbɛ̃́ pↄ́ an yɛ̃̀ɛɛ làaↄ gbà sↄ̃.
\q1
\v 4 N yã́ gbɛ̃́ pↄ́ lɛ́ fuↄ sɛ̀ lɛsĩ,
\q1 n gbɛ̃́ pↄ́ naalɛaↄ gbà gbãa.
\q1
\v 5 Kɛ́ yã́ n le sa sↄ̃, ńlɛ fu,
\q1 kɛ́ à n le, ↄ̃ bíli n kũ.
\q1
\v 6 N vĩakɛa Luaɛ lí tó n mi àↄ daa íao lé?
\q1 N kua tàaesai lí tó n nↄ̀sɛ àↄ daa doũo lé?
\q1
\v 7 Làasookɛ!
\q1 Démɛ i yãe kɛo, ↄ̃ à mìdɛi?
\q1 Gbɛ̃maa ku má ↄ̃ wà aà suumpai?
\q1
\v 8 Gbɛ̃́ pↄ́ vãi sa pà à yãkele tↄ̃̀wà,
\q1 málɛ e bee mɛ́ ì bↄlɛɛ̀.
\q1
\v 9 Lua lɛ́'ĩana ì aà midɛ,
\q1 aà pↄbↄa a níu ì aà tↄ̀lↄzↄ̃.
\q1
\v 10 Aà kãaa lán nↄ̀ↄmusuwa lɛ́ ì ká,
\q1 Lua ì aà swaa ɛ́'ɛɛ̀.
\q1
\v 11 Ì ga lán nↄ̀ↄmusu pↄ́ nↄ̀ↄ wɛ̀ɛlɛ kùawàwa,
\q1 aà nɛ́ↄ i fãaa.
\b
\q1
\v 12 Yã́kpãina mↄ̀a ĩ́ana guu,
\q1 yã́pi feena gɛ̃̀ ma swã́u,
\q1
\v 13 gↄↄ pↄ́ málɛ nana yàaa o gwãasĩna,
\q1 gↄↄ pↄ́ izↄ̃ↄ daa gbɛ̃́ↄla.
\q1
\v 14 Vĩa ma kũ, málɛ lualua,
\q1 ma mɛ̀ bṹu lɛ́ dee.
\q1
\v 15 Ĩana ma oa pà,
\q1 ma mɛkã fɛ̀lɛ sĩ̀.
\q1
\v 16 À zɛ̀, mi a taa dↄ̃o,
\q1 pↄ́pi ku ma aɛ,
\q1 ↄ̃ ma aà lↄↄ kpã́ina mà à mɛ̀:
\q1
\v 17 Gbɛ̃nazĩna yã́ aↄ na Luaɛe?
\q1 Démɛ a fↄ̃ àↄ zɛ̃a a Kɛna aɛi?
\q1
\v 18 Lá Lua lí a malaikaↄ náaikɛo,
\q1 mɛ́ ì a zↄ̀blenapiↄ tàae e,
\q1
\v 19 wa wá gbɛ̃́ pↄ́ wá mɛ dɛ gĩ̀ kpɛ́ ũ,
\q1 mɛ́ wá daalɛa dɛ bùsu giina ũ,\f + \fr 4.19 \fr*\ft Daa 2.7, 3.19\ft*\f*
\q1 wì wá suumpa lán kitolowa pↄ́ oa?
\q1
\v 20 Za kↄↄ e oosi gbɛ̃́ↄ ì gaga,
\q1 aaì sãalɛ e gↄↄpii, wìli ń fãnkɛo.
\q1
\v 21 Lua ì ń kpɛ́pi gbapɛlɛ wolɛnɛ́,
\q1 ↄ̃ aaì ga ↄ̃nↄkũsai.
\c 5
\p
\v 1 Lɛzu sa ǹ ma, tó gbɛ̃e a wema.
\q1 Malaika kpele ńyↄ̃ liliwài?
\q1
\v 2 Sↄũ ì ga a yã́kũańnↄ yã́i,
\q1 mìsaide ì kpagua a wɛdↄanɛ yã́i.
\q1
\v 3 Má è sↄũ zĩ́napɛ̀lɛ,
\q1 ↄ̃ zĩ́napi yↄ̀ kã́ndo.
\q1
\v 4 Aà nɛ́ↄ kɛ̃̀ aafia zɛ́wa,
\q1 wì ń yã́ málɛnɛ́ yã́kpalɛkɛkĩi,
\q1 gbɛ̃e lí zɛńnↄo.
\q1
\v 5 Nↄandɛnaↄ aà buapↄↄ blè,
\q1 baa pↄ́ pↄ́ à lɛkaa lìai,
\q1 imidɛnaↄ lùa aà àizɛɛi.
\q1
\v 6 Yã'ĩa lí bↄlɛ bùsuwao,
\q1 yã'ↄ̃ma lí bↄlɛ tↄↄlɛwao.
\q1
\v 7 Kási lá tɛkↄna gɛa musu sea vĩo,
\q1 màa gbɛ̃́ pↄ́ wa ì píi ì yã'ĩa e.
\b
\q1
\v 8 Tó mámɛ sↄ̃, má gbɛa Luawa,
\q1 mí a yã́ kpálɛ aà gɛ̃zĩ.
\q1
\v 9 Ì yãzↄ̃ↄ pↄ́ wa fↄ̃ a gbadↄ̃o kɛ,
\q1 wa fↄ̃ aà yãbↄnsaɛkɛaↄ lɛ́ dↄ̃o.
\q1
\v 10 Ì to lou ma dṹniau,
\q1 ì to a í dagua sɛ̃saou.
\q1
\v 11 Ì gbɛ̃́ kpɛɛnaↄ sɛ lɛsĩ,
\q1 ì oosisinaↄ da pↄnau.
\q1
\v 12 Ì yã́ pↄ́ kↄ̃nideↄ lɛ́ yá gboo,
\q1 kɛ́ an ↄ su àↄ báaa vĩo yã́i.
\q1
\v 13 Ì ↄ̃nↄnaↄ kṹ ń kↄ̃nikɛa guu,\f + \fr 5.13 \fr*\ft 1Kln 3.19\ft*\f*
\q1 ì to yãfuangbanaↄ lɛdama kɛ pã.
\q1
\v 14 Gu ìↄ sianɛ́ fãanɛ,
\q1 aaì ↄmalɛmalɛ ĩatɛ̃ gbãa zã́ lán gwã́wa.
\q1
\v 15 Ì taasideↄ bↄ ga lɛ́zĩ,
\q1 ì ń bↄ gbãamↄnɛdeↄ ↄzĩ.
\q1
\v 16 Ayãmɛto gbãasaideↄ wɛ́ aↄ dↄaàzi,
\q1 yãkpaanlakɛnaↄ i kɛ kyↄ̃́.
\b
\q1
\v 17 Báaaden gbɛ̃́ pↄ́ Lua ì aà toto ũ.
\q1 Tó Gbãapiide lɛ́ n swãgaga, ńsu gio.\f + \fr 5.17 \fr*\ft Yaa 3.11, Ɛbɛ 12.5\ft*\f*
\q1
\v 18 Asa ì gbɛ̃́ kɛ'ĩa, ↄ̃ ì aà bↄ gwa,
\q1 ì gbɛ̃́ wíwi, ↄ̃ ì aà gbã́gbã.\f + \fr 5.18 \fr*\ft Oze 6.1\ft*\f*
\q1
\v 19 A n bↄ taasiu gɛ̃n soolo,
\q1 baa tó a dɛa, a n nɛo.
\q1
\v 20 A n si gawa nↄana gↄↄ,
\q1 a n bↄ fɛ̃nda lɛ́zĩ zĩlau.
\q1
\v 21 Dii a kàedanzi kɛ́ wasu yãdↄmao yã́i.
\q1 Tó músi mↄ̀, vĩa a n kũo.
\q1
\v 22 Ńyↄ̃ músi ń nↄanao yáalↄ,
\q1 ńyↄ̃ vĩakɛ wàiↄnɛo.
\q1
\v 23 Asa á kↄ̃ yãma ń gbɛↄ, n bú a gbɛ kao,
\q1 ńyↄ̃ↄ na ń sɛ̃̀anↄbↄↄ,
\q1
\v 24 níↄ dↄ̃ kɛ́ n ua aↄ na.
\q1 Tó n gɛ n kpàsau, pↄe a kɛ̃́são.
\q1
\v 25 Ńyↄ̃ dↄ̃ kɛ́ n nɛ́ↄ aaↄ dasi,
\q1 n buiↄ ligua lán sɛ̃wa.
\q1
\v 26 Ńyↄ̃ zikũɛ, ní gbasa ga
\q1 lán ése pↄ́ wa kɛ̃̀ a gↄↄwawa.
\q1
\v 27 Kɛ́ wa ↄlì yã́piu, lá wá èn we.
\q1 Yã́pi sí, ní dↄ̃ nzĩa yã́ ũ.
\c 6
\s1 Yobu zↄadↄa a gbɛ̃nawa
\p
\v 1 Yobu yã́zãsìwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 Tó wa fↄ̃ zaada ma yã'ↄ̃mau wà yↄ̃,
\q1 tó wa fↄ̃ músi pↄ́ ma le yↄ̃ lé,
\q1
\v 3 a gbia aↄ dɛ ísialɛ ũfãala.
\q1 A yã́i tò ma yãyaaa'ò.
\q1
\v 4 Gbãapiide kaↄ ma kũ,
\q1 a sɛwɛ lɛ́ taalɛ ma nisĩnau.
\q1 Pↄ́ pↄ́ Lua ì ĩadaomáↄ lìamazi.
\q1
\v 5 Tó zàa'ĩna sɛ̃ è lɛ́ ble, ì wiilɛe?
\q1 Tó zu lɛ́ pɛ̀lɛ tàaau, ì ↄ́ↄlↄe?
\q1
\v 6 Wì pↄ́ sùusuu ble wisisaie?
\q1 Kogbepuana í ìↄ nae?
\q1
\v 7 Ma nisĩna ye blɛ bee taaio,
\q1 ì to ma gua àↄ ye kpaaaɛ.
\b
\q1
\v 8 Tó ma yã́ pↄ́ má gbɛ̀a è lé!
\q1 Lua ma ka yã́ pↄ́ ma wɛ́ dↄipiwa.
\q1
\v 9 Lua ma suumpa lé!
\q1 Aà ↄtↄ̃a aà ma gyawi!
\q1
\v 10 Ma nↄ̀sɛ i gbasa níni,
\q1 ma pↄ iↄ na,
\q1 baa kɛ́ ma wãwã gi ku,
\q1 asa mi lelekpa Lua pↄ́ a kua adoazio.
\q1
\v 11 Ma yɛ̃̀ɛɛ kà mà gi màↄ kue?
\q1 Ma wɛ̃ni gↄ̃a kà mà mɛnakɛe?
\q1
\v 12 Ma gbãa kà gbɛwa yã̀?
\q1 Ma mɛ á mↄgotɛ̃ yã̀?
\q1
\v 13 Má fↄ̃ kaakaanakɛ lↄo,
\q1 wà ma bↄa maa zɛ́ tà.
\b
\q1
\v 14 À kũ̀ pↄsiade gbɛ̃naↄ gbɛ̃kɛkɛɛ̀,
\q1 kɛ́ asu vĩakɛa Gbãapiideɛ too yã́i.
\q1
\v 15 Ma gbɛ̃́ↄ náai dɛ lán swa pↄ́ a í ì bawa,
\q1 lán swa'ↄna pↄ́ a í ì gɛ̃zɛawa.
\q1
\v 16 Ì pa buziɛ, a í ì kɛ dùuduu
\q1 lougbɛ ń nɛɛzio yↄa yã́i,
\q1
\v 17 ↄ̃ a í ì ba saɛ, a ɛ ì tɛ́kũ,
\q1 a í ì sãalɛ ĩatɛ̃ gbãa zã́.
\q1
\v 18 Tágɛnaↄ ì kɛ̃ zɛ́wa,
\q1 aaì si guwaiwaiu aa ga we.
\q1
\v 19 Tema tagɛnaↄ ì í wɛɛlɛ swapiu,
\q1 Seba laatanaↄ wɛ́ ìↄ dↄ ípizi.
\q1
\v 20 Tó aa kà, an gɛɛ ì gↄ̃ kpá ń wɛ́i,
\q1 aa í'ea náai vĩ we, ↄ̃ tãmaa ń nɛ́.
\q1
\v 21 Màa ápiↄ sↄ̃, mi pↄe ewáo,
\q1 kɛ́ a yãpãsĩ pↄ́ ma le è, vĩa á kṹ.
\q1
\v 22 Ma pↄe gbɛ̀awá yã̀?
\q1 Má òɛ́ à ma gba pↄ́ á gbãa lɛ́u yã̀?
\q1
\v 23 Ma mɛ̀ à ma bↄ ibɛɛↄ ↄzĩ yã̀?
\q1 Má òɛ́ à ma si gbɛ̃́ pãsĩↄwae?
\b
\q1
\v 24 À yã́ pↄ́ ma zãwà ↄlↄmɛɛ,
\q1 í ma wɛ́ kɛ̃́mɛɛ, mí nílɛ.
\q1
\v 25 Yã́zɛde oanɛ́ mɛ́ zɛvĩ,
\q1 ãma ma bɛ̃̀ɛ pↄ́ á bò zɛvĩo.
\q1
\v 26 Á ye yáasi pↄ́ má kɛ̀ↄ bɛ̃̀ɛbo yã̀?
\q1 I tãmaasaide yã́ gwa yãbↄlɛ ũ yã̀?
\q1
\v 27 Á líkpa nɛtonɛ sɛa yã́ musu,
\q1 á á gbɛ̃na kpámá ↄda'ea yã́i.
\q1
\v 28 Á yã́ na, à lili à ma gwa.
\q1 Ma wɛ́ aↄ pɛ á wɛ́u, míↄ ɛɛtoɛ́a?
\q1
\v 29 À suɛ! Ásu ma yã́ gwa koleao.
\q1 À ɛa làasookɛ, ma yã́ mɛ́ zɛvĩ.
\q1
\v 30 Ma lɛdà yãkpaanlau yãae?
\q1 Má yãvãi dↄ̃ noa?
\c 7
\s1 Yobu zↄadↄa Luawa
\p
\v 1 Gbɛ̃nazĩna kua dṹniauá dɛ̃ɛɛ.
\q1 Aà kua dɛ lán gbɛ̀wina kuawaɛ,
\q1
\v 2 lán zↄ pↄ́ lɛ́ ue nidɛ kuawa,
\q1 ge gbɛ̀wina pↄ́ a wɛ́ ìↄ dↄ a aseai.
\q1
\v 3 Ma luakpama mɛ́ kua pã ũ mↄ ń mↄo,
\q1 Lua ma da taasiu gwã́ ń gwã́o.
\q1
\v 4 Tó ma wulɛ, mi mɛ má fɛlɛ bↄɛ ni?
\q1 Gwãasĩna ìↄ gbã̀a, miↄ pelembo e gu gɛ dↄò.
\q1
\v 5 Kↄ̀ↄ ń bↄtɛɛo fĩ̀fĩ ma mɛwa,
\q1 ma mɛbaa kàsaakũ̀, ìↄ ibↄ.
\q1
\v 6 Ma gↄↄↄ ìↄ gɛ̃ ń bao lán zwã̀atãna kↄↄzuawa,
\q1 ìↄ gɛ̃zɛa wɛdↄa pↄ́i sai.
\b
\q1
\v 7 Lua, dↄ̃ kɛ́ ma wɛ̃ni dɛ lán lɛ́'ĩanawaɛ,
\q1 má aafiaʼe bau lↄo.
\q1
\v 8 Lá ńlɛ ma e, ńyↄ̃ ma e lↄo.
\q1 Ńyↄ̃ wɛ́kpalɛmazi, kási máↄ ku lↄo.
\q1
\v 9 Lá luabɛpuana ì gusikɛ à gɛ̃zɛa,
\q1 màa gbɛ̃́ pↄ́ tà bɛdau lí fɛlɛo.
\q1
\v 10 Ìli ɛa su a bɛ lↄo,
\q1 aà yã́ lí dↄ aà bɛdeↄgu lↄo.
\q1
\v 11 Ayãmɛto má a lɛ́ kpaaũo,
\q1 má yã'o ma yeelɛa guu,
\q1 má zↄaka ma nↄ̀sɛ ↄ̃̀ↄkpaa yã́i.
\q1
\v 12 Ísia ge kpↄ̀ gbɛ̃̀nɛn ma ũ
\q1 kɛ́ ni ma dↄ̃́aa?
\q1
\v 13 Tó ma mɛ̀ ma lii a ma sↄ̃ dadoũ,
\q1 ge ma wúlɛbↄ a ma nↄ̀sɛ nínimɛɛ,
\q1
\v 14 ↄ̃ ni to vĩa ma kũ nana guu,
\q1 ni to gili gɛ̃magu wɛ́pungu'eau.
\q1
\v 15 Ma waa fĩa a kɛmɛɛ na dɛ kɛ́ beea,
\q1 ga maamɛɛ dɛ ma wãwãɛ beea.
\q1
\v 16 Mi saka ma wɛ̃nigu,
\q1 má ye màↄ ku gↄↄpiio.
\q1 Ma tó tɛɛɛ, asa ma kua ku pↄe lɛ́io.
\b
\q1
\v 17 Bↄ́n gbɛ̃nazĩna ũ kɛ́ niↄ aà kã́fĩ,
\q1 niↄ làasookɛ aà yã́wai?\f + \fr 7.17 \fr*\ft Soũ 8.4, 144.3\ft*\f*
\q1
\v 18 Niↄ aà tàasika lá gu lɛ́ dↄ,
\q1 niↄ aà lɛ ǹ aà gwa gↄↄpii.
\q1
\v 19 Ńyↄ̃ n wɛ́ woa baa yↄↄ
\q1 mà e lɛ́'i mↄ́ yá?
\q1
\v 20 Ma duunakɛ̀ yã̀? Bↄ́ má kɛ̀nɛi?
\q1 Gbɛ̃nazĩngwana, àkɛa n ma kɛ n pↄdɛa ũi?
\q1 Ma gↄ̃nɛ aso ũ yã̀?
\q1
\v 21 Bↄ́yãi nili ma tàaeↄ kɛ̃a
\q1 ǹ ma duuna woloao ni?
\q1 Asa má gɛ̃ tɛ̃́ɛnau tia, máↄ ku lↄo,
\q1 ńyↄ̃ kpálɛkɛmazi, ńyↄ̃ ma eo.
\c 8
\s1 Baade ì a tàae gbɛ'eɛ
\p
\v 1 Ɔ̃ Sua gbɛ̃́ Bilidada yã́zãsìwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 Ńyↄ̃ↄ yã́ bee taa o e bↄɛ ni?
\q1 Ńlɛ yãbↄlɛ bùuu.
\q1
\v 3 Lua ì yã́zɛde fuangbaa?
\q1 Gbãapiide ì yãmaa bãdɛa?
\q1
\v 4 Lá n nɛ́ↄ duunakɛ̀ɛ̀,
\q1 a tò aa ń tàaeↄ gbɛ'è.
\q1
\v 5 Tó n Lua kĩ́i wɛ̀ɛlɛ,
\q1 mɛ́ n sùuugbɛ̀a Gbãapiidepiwa,
\q1
\v 6 tó ń gbãsĩ vĩo mɛ́ ń maa,
\q1 baa e tia a fɛlɛ n wɛ̃nagwa,
\q1 i n bɛ yã́ gↄ̃́gↄ̃nɛ a zɛ́wa.
\q1
\v 7 N gwea káau a kɛnɛ pↄe ũo,
\q1 n gwea gbɛzã aↄ kã́fĩa vĩ maamaaɛ.
\b
\q1
\v 8 Gbɛ̃́ ziↄ la,
\q1 ní ↄ̃nↄ pↄ́ an deziↄ kpálɛkɛ̀i dↄ̃.
\q1
\v 9 Asa nɛ́ zĩ́anaↄn wá ũ, wá yãe dↄ̃o,
\q1 wá kua dṹniau ì gɛ̃zɛa lán uenawaɛ.
\q1
\v 10 Gbɛ̃́ zipiↄ yã́ a n wɛ́ kɛ̃o lé?
\q1 Aa ń nↄ̀sɛ guu yã'onɛ.
\q1
\v 11 Kɛfu ì kɛ maa dã̀nasaie?
\q1 Fee ì zↄ̃ↄkũ isaia?
\q1
\v 12 Tó wi zↄ̃o, baa ń a lá'isikɛo,
\q1 a lá ì giigaga àa dɛ sɛ̃ↄla píi.
\q1
\v 13 Màa a dɛ ń gbɛ̃́ pↄ́ Lua yã́ sã̀aàguo,
\q1 beewa tãmaa a luayãdansai nɛ́.
\q1
\v 14 Sↄuba nian do ↄ̃ ì a náaikɛ,
\q1 dã̀nsaba ↄ̃ ì gbãa'ewà.
\q1
\v 15 Ì sↄ̃kpalɛ bapizi,
\q1 ↄ̃ bapi lí fↄ̃ aà kũ̀o.
\q1 Ì didi bapiwa, ↄ̃ bapi ì fua.
\q1
\v 16 A gↄ̃naↄ ì dagua káau
\q1 lán lí pↄ́ ìↄ í vĩ ĩatɛ̃ gbãaiwa,
\q1
\v 17 ↄ̃ a zĩ́naↄ ì fĩakↄ̃i gu gbɛdeu,
\q1 ì gɛ̃ gbɛↄu.
\q1
\v 18 Tó wa ga wòlɛ a pɛ́kĩi,
\q1 gupi ì lelekpaaàzi à mɛ:
\q1 Má n dↄ̃ yãao.
\q1
\v 19 Zɛ́ pↄ́ a sɛ̀pi pↄna lɛ́n we,
\q1 ↄ̃ pↄpãleↄ ì bↄlɛ tↄↄlɛpiwa.
\b
\q1
\v 20 Lua lí gí tàaesaidezio fá,
\q1 mɛ́ ìli vãikɛnaↄ gba gbãao.
\q1
\v 21 A to ǹ yáalↄ tia,
\q1 ní kúkuakɛ.
\q1
\v 22 A wida n zangudeↄwa,
\q1 gbɛ̃vãipiↄ bɛ a gↄ̃ bɛzia ũ.
\c 9
\s1 Lua gbãa dɛmala
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu mɛ̀:
\q1
\v 2 Sĩanaɛ, má dↄ̃ màa.
\q1 Kpelewa gbɛ̃nazĩna yã́ aↄ na Luaɛi?
\q1
\v 3 Tó gbɛ̃́ ye lɛkpaakɛaànↄ,
\q1 yã́ mɛ̀n ↄ̀aa sↄo guu a fↄ̃ mɛ̀ndo zã́siwào.
\q1
\v 4 Aà ↄ̃nↄ kɛ̀ zài mɛ́ aà gbãa zↄ̃ↄ.
\q1 Démɛ a fↄ̃ giɛ̀, ade i bↄ aafiai?
\q1
\v 5 Ì gbɛ̀sĩsĩↄ sↄ̃, aaliↄ dↄ̃o,
\q1 ì ń fuangba ń pↄkũmao.
\q1
\v 6 Ì tↄↄlɛ lualua à sↄ̃,
\q1 ì to a gbapɛlɛↄ zĩazĩa.
\q1
\v 7 Ì yã'o ĩatɛ̃ɛ, ↄ̃ ì gí bilɛi,
\q1 ì pↄ́ku saanaↄla.
\q1
\v 8 Ɔ̃mɛ musu kpàlɛ ado,
\q1 ì táa'o ísia ikooaↄwa.
\q1
\v 9 À saanaↄ kɛ̀ gudoũ,
\q1 Kífɛ̃nɛna ń Ko nɛadeo\f + \fr 9.9 \fr*\ft Amↄ 5.8\ft*\f*
\q1 ń pↄ́ pↄ́ kú gɛↄmidↄkĩi oiↄ píi.
\q1
\v 10 Ì yãzↄ̃ↄkɛ, wìli fↄ̃ dↄ̃̀o,
\q1 ì yãbↄnsaɛↄ kɛ, a lɛ́ vĩo.
\q1
\v 11 Ì gɛ̃mala, mili aà eo,
\q1 ì gɛ̃zɛa, mili aà wɛ́pao.
\q1
\v 12 Ì pↄ́ símá, démɛ a fↄ̃ giɛ̀i?
\q1 Démɛ a fↄ̃ oɛ̀, bↄ́ ńlɛ kɛ màaii?
\q1
\v 13 Lua lí to a pↄkũma kpàlɛo,
\q1 baa Ílɛnↄbↄ zↄ̃ↄ\f + \fr 9.13 \fr*\ft Isa 30.7\ft*\f* dↄnlɛdeↄ vlãnàuɛ̀.
\b
\q1
\v 14 Mapi sↄ̃ má fↄ̃ yã́zãsiwàe?
\q1 Má fↄ̃ lɛkpaakɛaànↄe?
\q1
\v 15 Baa tó ma yã́ na,
\q1 má fↄ̃ wewào.
\q1 Ɔ̃mɛ ma yã́kpalɛkɛna ũ,
\q1 sema mà sùuugbɛawà.
\q1
\v 16 Tó ma lɛzùaàzi mɛ́ a wèa,
\q1 a yãmaae? Mi sio.
\q1
\v 17 Ì ma gbɛ̃gbɛ̃ yã́ yↄↄna yã́iɛ,
\q1 ì ma kɛ'ĩa kpɛ́lɛkpɛlɛ pã.
\q1
\v 18 Ìli tó ma wekĩi eo,
\q1 ì ma tó ń nↄ̀sɛpusuoɛ.
\q1
\v 19 Tó gbãa yã́ɛ, aàpi mɛ́ zↄ̃ↄ.
\q1 Tó yã́gↄ̃gↄ̃aɛ sↄ̃, démɛ a aà sísii?
\q1
\v 20 Tó ma mɛ̀ ma yã́ mɛ́ na,
\q1 ma lɛ́ a yãdamalaɛ.
\q1 Tó ma mɛ̀ má tàae vĩo,
\q1 a ma ɛɛboɛ.
\q1
\v 21 Má tàae vĩoa? A yãe vĩ lↄo,
\q1 mi saka mazĩa wɛ̃niu.
\q1
\v 22 Yã doũɛ, asa lá málɛ o,
\q1 ì tàaesaideↄ ń gbɛ̃vãiↄ midɛ píi.
\q1
\v 23 Tó yã́ mↄ̀ ga ìnɛ́ kã́ndo,
\q1 ì tàaesaideↄ láanikɛ ń yã'ea guu.
\q1
\v 24 Tó bùsu gↄ̃̀ gbɛ̃vãiↄ ↄzĩ,
\q1 ì pↄ́ku yã́kpalɛkɛnaↄ wɛ́aɛ.
\q1 Tó aàpi no, dé ni?
\b
\q1
\v 25 Ma gↄↄↄ gɛ̃a wãa dɛ bàalɛnala,
\q1 aalɛ tá ń bao, a kee nao.
\q1
\v 26 Aalɛ gu baa vĩ lán kɛfu gó'ilɛnawa,
\q1 lán kúu sua pↄ́wawa.
\q1
\v 27 Baa tó ma mɛ̀ má yã́ pↄ́ má kũa bↄ ma nↄ̀sɛu,
\q1 mí a oa wee mà yákpãinadↄ,
\q1
\v 28 ma wãwã a iwãa ka ma pↄaɛ.
\q1 Má dↄ̃ kɛ́ ńyↄ̃ to yã́ bↄmanↄ nao.
\q1
\v 29 Lá wàlɛ ma gwa tàaede ũ,
\q1 bↄ́yãi má ĩada mazĩawa pã lↄi?
\q1
\v 30 Baa tó ma zu'ò ń mↄsↄnao,
\q1 ge ma a ↄ pìpi ń kasagbↄ̃o,
\q1
\v 31 ńyↄ̃ ma zu ɛ̀ pɛ̀lɛadeuɛ.
\q1 Baa ma pↄkasaↄ aaↄ ye ma gĩyãio.
\q1
\v 32 A dɛ gbɛ̃nazĩna ũ lamawao.
\q1 Má fↄ̃ yã́zãsiwà
\q1 wà gbasa gɛ́ yã́kpalɛkɛkĩi sãnuo.
\q1
\v 33 Tó gbɛ̃e kú wá kↄ́ↄ ũ,
\q1 aↄ iko vĩwá wá gbɛ̃ↄn pla wápii,
\q1
\v 34 i aà go'ↄ zɛ lé,
\q1 vĩa zↄ̃ↄ pↄ́ málɛ kɛɛ̀ a gɛ́ aɛ lↄo.
\q1
\v 35 Má vĩakɛɛ̀ lↄo, míↄ yã'o,
\q1 asa má dↄ̃ mazĩawa,
\q1 má dɛ lá wàlɛ ewao.
\c 10
\s1 Ma dɛa yã́i Lua tò wà ma ii
\p
\v 1 Ma kpasa ń ma wɛ̃nio,
\q1 má yã́ pↄ́ má kũa o sa.
\q1 Pↄsia guu má yãbↄlɛ sa.
\q1
\v 2 Má o Luaɛ: Ńsu yãdamalao.
\q1 Yã́ pↄ́ ń èa omɛɛ.
\q1
\v 3 Gbãamↄa mapi n ↄgbɛɛ kàngu yã̀?
\q1 N bↄ ma kpɛ,
\q1 ↄ̃ n zɛ ń gbɛ̃vãiↄ lɛkpaaĩaoa?
\q1
\v 4 Wá wɛ́ doũ yã̀?
\q1 Gudoũ ni e ń gbɛ̃nazĩnaoa?
\q1
\v 5 N wɛ̃ni geseũ lán wá pↄ́wa yã̀?
\q1 N kua muaa ń wá gbɛ̃nazĩnaↄ yã̀?
\q1
\v 6-7 Lá ń dↄ̃̀ tàaeden ma ũo,
\q1 mɛ́ gbɛ̃e ku aà ma bↄ n ↄzĩo,
\q1 a yã́i n kpálɛkɛ̀ ma yãvãiↄi,
\q1 n ma duuna tàasikàa?
\b
\q1
\v 8 N ma ikàsa ń nzĩa ↄo,
\q1 ↄ̃ ńyↄ̃ ɛa ǹ ma tↄ̀lↄzↄ̃ saa?
\q1
\v 9 Kɛ́ n ma kɛ ń bɛ̀lɛo, a yã́ dↄngu.
\q1 Ńyↄ̃ ɛa ǹ ma kɛ bùsuti ũ lↄ yã̀?
\q1
\v 10 Ni ma kása nↄ'itɛ̃na ũ lán vĩ'ipuwao lé?
\q1 Ni to ma i lán vĩ iawao lé?
\q1
\v 11 N báa ń bàasio dàmala,
\q1 n ma wáↄ pɛ̀pɛkↄ̃wa ń kĩↄ.
\q1
\v 12 N gbɛ̃kɛ guu n ma gba wɛ̃ni,
\q1 n ma dↄ̃a, n ↄkù ma nisĩnala.
\q1
\v 13 Ma n làasoo dↄ̃̀ sa,
\q1 yã́ pↄ́ ulɛa n sↄ̃un kɛ:
\q1
\v 14 Tó ma duunakɛ̀, niↄ wɛ́tɛmazi,
\q1 nili tó ma bↄ pã ma tàaeↄ yã́ musuo.
\q1
\v 15 Waiyoo mapi, tó tàaeden ma ũ.
\q1 Baa tó ma yã́ na, má fↄ̃ mida íao,
\q1 asa wí ma kũ, taasi ma kũ gbãa.
\q1
\v 16 Tó ma su midà ía,
\q1 ni lↄↄlɛmazi lán nↄ̀ↄmusuwa,
\q1 ní ɛa ǹ n gbãa bↄnsaɛ mↄmɛɛ.
\q1
\v 17 Ní ma kpakↄ̃a ń seelade pãleↄ,
\q1 n pↄfɛ̃amazi i kã́fĩ,
\q1 ní tó yã'ĩa ma le mↄ̀ↄmↄↄ.
\b
\q1
\v 18 Bↄ́yãi n ma bↄ ma da gbɛɛui?
\q1 A maa yãa mà kɛsaiɛ,
\q1 kɛ́ gbɛ̃e su wɛsimalɛo.
\q1
\v 19 A maa màↄ ku yãao.
\q1 A maa yãa ma bↄa nɛasakpɛu
\q1 wàↄ ma da mia'ɛu gↄ̃̀ↄɛ.
\q1
\v 20 Gↄↄ yↄↄna pↄ́ gↄ̃̀mɛɛ a láa tia.
\q1 Gomala, ma pↄ e kɛ na, baa yↄↄ
\q1
\v 21 e màↄ gɛ́ gɛ́i gɛ́kĩi,
\q1 gu pↄ́ gugɛ̃akↄ̃u ń gusiao kuu.
\q1
\v 22 Gupi sì níinii lán gwã́wa,
\q1 pↄe ku we zɛ́zɛo,
\q1 wɛɛdo mɛ́ a fãanɛ ũ.
\c 11
\s1 Nↄ̀sɛwɛ̃ Luaɛ!
\p
\v 1 Ɔ̃ Naama gbɛ̃́ Zofaa yãsɛ̀ à mɛ̀: 
\v 2 Aà yã́ dasi, wá wewào lé?
\q1 Yãbↄlɛnapi a bↄ maa yã̀?
\q1
\v 3 N yãpã oa a gbɛ̃́ↄ lɛ́ kũa?
\q1 N yãyaaabↄ̀lɛ, ↄ̃ wa zↄadↄmaoa?
\q1
\v 4 N mɛ̀ n yãdanɛ sãa vĩo,
\q1 ń kú Luaɛ tàaesai.
\q1
\v 5 Tó Lua yã'ò lé,
\q1 a n ɛɛboɛ.
\q1
\v 6 A ↄ̃nↄ asii bↄↄlɛkɛnɛ,
\q1 asa Lua ↄ̃nↄ zↄ̃ↄ dɛwála.
\q1 Ń dↄ̃ Lua lɛ́ ĩadama n vãi lɛ́u nɛe?
\b
\q1
\v 7 Ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ Lua asii dↄ̃a?
\q1 Ńyↄ̃ bↄ Gbãapiide zↄ̃ↄkɛ lɛ́wae?
\q1
\v 8 A lɛsĩ dɛ luabɛa, ńyↄ̃ kɛ kpelewa ni?
\q1 A zã dɛ bɛdaa, ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ dↄ̃e?
\q1
\v 9 A zↄ̃ↄ dɛ tↄↄlɛa, a lɛ́ vĩo,
\q1 a yàasa dɛ ísiaa maamaa.
\q1
\v 10 Tó à mↄ̀ gbɛ̃́ kũ̀ a dàkpɛu,
\q1 mɛ́ àlɛ yã́kpalɛkɛaànↄ,
\q1 démɛ a fↄ̃ gii?
\q1
\v 11 A mↄafilideↄ dↄ̃ fá!
\q1 Tó à vãikɛa è, ìli a yãdao lé?
\q1
\v 12 Lá zàa'ĩna lí nɛ'i gbɛ̃nazĩna ũo,
\q1 màa nↄ̀sɛsaide lí ↄ̃nↄkũo.
\b
\q1
\v 13 Tó n n nↄ̀sɛ wɛ̃̀ Luaɛ,
\q1 mɛ́ n ↄsɛ̀ musu wabikɛa guu,
\q1
\v 14 tó n nzĩa gà duunaɛ,
\q1 mɛ́ yãvãi i zↄ̃lɛkĩi e n bɛo,
\q1
\v 15 n mi aↄ daa ía sãasaiɛ,
\q1 ńyↄ̃ zɛdↄ vĩasai.
\q1
\v 16 N taasi yã́ i sãngu,
\q1 a dↄangu iↄ dɛ lán í gɛ̃a zɛ́awa.
\q1
\v 17 N kua i tɛkɛ dɛ fãanɛ ĩatɛ̃a,
\q1 gusia pↄ́ ń kúu i pu lán gudↄawa.
\q1
\v 18 N sↄ̃ aↄ dilɛa, n nↄ̀sɛ iↄ daa doũ,
\q1 n laai aↄ kpalɛa, níↄ i'o ń a nao kau.
\q1
\v 19 Ńyↄ̃ ↄli nzĩau,
\q1 gbɛ̃e yã́ a iwãa ka n pↄao,
\q1 baade a wɛɛlɛ àↄ nannↄ.
\q1
\v 20 Gbɛ̃vãiↄ yiongo lɛ́baa dↄ̃́a,
\q1 aa bↄkĩi eo, yã́ pↄ́ gↄ̃̀nɛ́ mɛ́ ga ũ.
\c 12
\s1 Lua mɛ́ gbãa vĩ
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu yãsɛ̀ à mɛ̀:
\q1
\v 2 Sĩanaɛ, ámɛ a maa gbɛ̃́ↄnɛ sa lá!
\q1 Ɔ̃ álɛ e tó a ga, ↄ̃nↄ mìdɛn we.
\q1
\v 3 Mapi sↄ̃ má nↄ̀sɛ vĩ lááwaɛ,
\q1 má kɛ̃́sãaázio,
\q1 démɛ a fu yã́ pↄ́ álɛ oↄwai?
\q1
\v 4 Ma gbɛ̃́ pↄ́ ma lɛzù Luazi a wèa,
\q1 ma gↄ̃ pↄ́ yáalↄa ũ ma gbɛ̃naↄnɛ.
\q1 Ma gbɛ̃́ pↄ́ ma yã́ na mɛ́ má tàae vĩo,
\q1 ma gↄ̃ pↄ́ yáalↄa ũ.
\q1
\v 5 Gbɛ̃́ pↄ́ aa ku niɛniɛↄ
\q1 ì gbɛ̃́ pↄ́ músi ń léↄ gwa pãɛ,
\q1 aaì saka gbɛ̃́ pↄ́ kpàguaↄgu.
\q1
\v 6 Gbɛ̃blenaↄ sↄ̃ aaìↄ zↄ̃lɛa ń bɛ ń laaiwa,
\q1 lualɛwɛna pↄ́ an gbãa dɛ ń lua ũpiↄ ìↄ ku dↄdↄa.
\b
\q1
\v 7 À gɛ nↄ̀bↄↄ la, aai yãdaɛ́,
\q1 à gbɛa bãↄwa, aai oɛ́.
\q1
\v 8 À yã'o ń tↄↄlɛo, i ↄ̃nↄ daɛ́,
\q1 à to kpↄↄ sɛ́lɛ siuɛ́.
\q1
\v 9 Pↄ́piↄ píi, an kpele mɛ́ gí dↄ̃i
\q1 kɛ́ Lua mɛ́ pↄ́pii kɛ̀ ń a gbãaoi?
\q1
\v 10 Pↄ́pii wɛ̃ni ku aà ↄzĩɛ
\q1 ń gbɛ̃́pii nisĩnao.
\q1
\v 11 Lá lɛ́na ì pↄ́ í dↄ̃,
\q1 màa swã́ ì yã́ dↄ̃kↄ̃ɛ.
\q1
\v 12 Gbɛ̃́ ziↄ mɛ́ ↄ̃nↄ vĩ,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ wɛ̃ kɛ̀ↄ wɛ́ mɛ́ zɛ̃a.
\b
\q1
\v 13 Ɔ̃nↄ ń gbãaoá Lua pↄ́ɛ,
\q1 lɛdama ń wɛzɛ̃o ì bↄ aà kĩ́iɛ.
\q1
\v 14 Ì pↄ́ gboo, wìli fↄ̃ kɛ̀kɛo,
\q1 ì zɛtańlɛ, wìli fↄ̃ wɛ̃̀o.
\q1
\v 15 Ì lou zɛ, gu i giigaga,
\q1 ì to loupↄↄ fↄ̃, tↄↄlɛ i foofↄ̃.
\q1
\v 16 Aàpi mɛ́ iko vĩ ń dɛnlao,
\q1 gbɛ̃sãsãnaↄ ń gbɛ̃́ sã́sãaↄ ku aà ↄzĩ ḿpiiɛ.
\q1
\v 17 Ì to lɛdamadeↄ ta kyalesai,
\q1 ì to yã́kpalɛkɛnaↄ gↄ̃ mìsaideↄ ũ.
\q1
\v 18 Ì gala pↄ́ kíaↄ kpà gbɛ̃́ↄnɛ polo,
\q1 ↄ̃ ì bɛlɛona ye kíapiↄnɛ.
\q1
\v 19 Ì to sa'onaↄ ta kyalesai,
\q1 ì gbɛ̃́ pↄ́ an zĩ́na pɛ̀lɛↄ fuangba.
\q1
\v 20 Ì to náaideↄ lɛ́ gↄ̃ kpaaũa,
\q1 ì yã́zɛdↄ̃a si maezↄ̃ↄↄwa.
\q1
\v 21 Ì saikɛ kpalablenaↄwa,
\q1 ì nɛgↄ̃naↄ gↄ̃kɛbↄↄ polomá.
\q1
\v 22 Ì asiiyã pↄ́ kú gusiau biiwànɛ́,
\q1 ì bↄ ń yã́ pↄ́ wa a gbadↄ̃oo gupuau.
\q1
\v 23 Ì to buiↄ tↄbↄ, ↄ̃ ì ń midɛ,
\q1 ì to aa ligua, ↄ̃ ì ń fãaa.
\q1
\v 24 Ì to dṹnia dↄaanaↄ gↄ̃ mìsai,
\q1 ì to aa sã́sã gugii zɛsaideu.
\q1
\v 25 Aaìↄ ↄmalɛmalɛ gusiau filiasai,
\q1 aaìↄ tàlaatalaabo lán idɛnaↄwa.
\c 13
\s1 Yobu ye yã'o ń Luao
\q1
\v 1 Ma wɛ́ yã́piↄ è píi,
\q1 ma swã́ mà ↄ̃ má dↄ̃̀.
\q1
\v 2 Lá á dↄ̃a vĩ, màa má dↄ̃a vĩ sↄ̃,
\q1 i kɛ má kɛ̃́sãaázi no.
\q1
\v 3 Ãma Gbãapiide ↄ̃ má ye mà yã'oɛ̀ sa,
\q1 má ye gɛ́ ń ma yã́o Luawaɛ.
\q1
\v 4 Ápiↄ sↄ̃ i ɛɛ liamazi,
\q1 gyãegwan giaↄn á ũ ápii.
\q1
\v 5 Tó á lɛ́ kpaaũa yãa lé,
\q1 wa á dilɛ ↄ̃nↄnaↄ ũɛ.
\q1
\v 6 À ma yã́zɛ ma,
\q1 à swã́sɛ ma yã́zãsiawái.
\q1
\v 7 Yã́zɛsai ↄ̃ á o Lua gɛ̃ɛ ũa?
\q1 Sã́sãyã ↄ̃ á o Lua gbɛua?
\q1
\v 8 Á yãnakpa Luawa yã̀?
\q1 Á yã́siaànↄ yã̀?
\q1
\v 9 Tó à wɛtɛ̀ á yã́i, a bↄánↄ nae?
\q1 Á dↄ́ɛwà lá wì dↄ́ɛ gbɛ̃nazĩnawawa yã̀?
\q1
\v 10 Tó álɛ yãnakpawà a gbadↄ̃sai,
\q1 a á swã́gagaɛ.
\q1
\v 11 Aà zↄ̃ↄkɛ a kã̀adaálao lé?
\q1 Vĩakɛaɛ̀ a tↄ̃́wáo lé?
\q1
\v 12 Á yã'onɛↄá túfuɛ,
\q1 yã́ pↄ́ a giiyèoaá pɛ̀lɛaɛ.
\b
\q1
\v 13 À nílɛmɛɛ mà yã'o,
\q1 yã́ pↄ́ a ma le aà ma le.
\q1
\v 14 Bↄ́yãi má azĩa pa swaai?
\q1 Máↄ a wɛ̃ni naa ma ↄzĩ yã̀?
\q1
\v 15 Gwa, a ye ma dɛɛ, ma wɛ́ dↄ pↄei lↄo.
\q1 Ń beeo má gí ń mazĩao aà aɛ.
\q1
\v 16 Bee a ma bↄ,
\q1 asa aà yãdansaiↄ we mↄ zɛ aà aɛo.
\q1
\v 17 À laaidↄ ma yã́wa maamaa,
\q1 à swã́sɛmazi.
\q1
\v 18 Ma yã́ pↄ́ má o zɛ́ kàlɛ,
\q1 má dↄ̃ kɛ́ ma yã́ naɛ.
\q1
\v 19 Démɛ a fↄ̃ bↄbↄmanↄi?
\q1 Tó wa fↄ̃, má nílɛɛ, mí ga.
\b
\q1
\v 20 Lua, yã́ mɛ̀n plaɛ beeↄ kɛmɛɛ,
\q1 má ulɛnɛo.
\q1
\v 21 Ǹ n ↄ goa,
\q1 ńsu to iwãakampↄa kã̀adamalao.
\q1
\v 22 Bee gbɛa lɛzumazi, mí mↄ́,
\q1 ma gba zɛ́ mà yã'o, ní yã́zãsia.
\q1
\v 23 Ma yãvãiↄ ń ma tàaeↄ kà ũmai?
\q1 To mà a tàae ń ma duunao dↄ̃.
\q1
\v 24 Àkɛa ńlɛ nzĩa ulɛmɛɛ,
\q1 ńlɛ ma dilɛ n ibɛɛ ũi?
\q1
\v 25 Lakɛɛ pↄ́ lɛ́ ĩ́ansɛ ↄ̃ ń ye wíwia?
\q1 Sɛ̃̀ gii ↄ̃ ń ye ɛ́'ɛa?
\q1
\v 26 Ni yã́'ĩikpaa,
\q1 ni ma ɛ̀waasogↄↄ duuna wi ma musu.
\q1
\v 27 Ni ma daliu,
\q1 ni ma táa'oa lɛ́ damɛɛ,
\q1 ni wɛ́tɛ ma yãvãiↄi píi.
\q1
\v 28 Ɔ̃ ma gↄ̃ lán pↄ́ vlãa pↄ́ lì àlɛ lɛ́lɛlɛlɛwa,
\q1 lán pↄkasa pↄ́ blɛↄ lɛ́ blewa.
\c 14
\s1 Gbɛ̃nazĩna kua wɛ̃naũ
\q1
\v 1 Gbɛ̃nazĩna ì bↄ nↄɛ kĩ́iɛ,
\q1 aà wɛ̃ni kuluũ, ìliↄ ku yãkelesaio.
\q1
\v 2 Ì pia lán lávuwa, ì giigaga,
\q1 ì gɛ̃zɛa lán uenawa, ìli gɛ̃gɛ̃o.
\q1
\v 3 Gbɛ̃́ bee taa ↄ̃ ńyↄ̃ wɛdↄɛ̀
\q1 ǹ yã́kpalɛkɛaànↄa?
\q1
\v 4 Gbɛ̃́ gbãlɛa a fↄ̃ nɛ́ gbãlɛsai io,
\q1 baa do.
\q1
\v 5 N gbɛ̃nazĩna gↄↄ dìlɛɛ̀,
\q1 aà mↄ dasilɛ dɛ n yã́ ũɛ,
\q1 n aà wɛ̃ lɛ́ dàɛ̀, a fↄ̃ vĩao.
\q1
\v 6 Wɛwowà ǹ aà to we,
\q1 e aà gↄↄ pa lán gbɛ̀winawa.
\b
\q1
\v 7 Baa lí ì saasɛ,
\q1 asa tó wa zↄ̃̀, ì ɛa vlãpaɛ,
\q1 mɛ́ a vlã̀ dafupi lí golɛo.
\q1
\v 8 Baa tó a zĩ́na zikũ̀ tↄↄlɛ guu,
\q1 mɛ́ a miↄna gà tɛ̃́ɛnau,
\q1
\v 9 tó à í gĩmà, a bↄlɛɛ,
\q1 a gↄ̃nakɛ̃ lán lí pↄ́ wa bàwaɛ.
\q1
\v 10 Tó gbɛ̃́ gà sↄ̃, ìↄ wúlɛa tèlele,
\q1 ì tá, ìliↄ ku lↄo.
\q1
\v 11 Lá ísida'i ì lao,
\q1 mɛ́ swa'i ì ba à gɛ̃zɛa,
\q1
\v 12 màa gbɛ̃nazĩna ì wúlɛ, ìli fɛlɛ lↄo.
\q1 E luabɛ gɛ àↄ kuo, a vuo,
\q1 a vu ń ipioo.
\q1
\v 13 Ńyↄ̃ ma ulɛ bɛdauo lé?
\q1 Ńyↄ̃ ↄkumala e n pↄ wèeao lé?
\q1 Gↄↄ dilɛmɛɛ we, ma yã́ i gbasa dↄngu.
\b
\q1
\v 14 Tó gbɛ̃́ gà, a ɛa àↄ kua?
\q1 Tó màaɛ, ma wɛ́ aↄ dↄ ma vuai
\q1 ma dɛ̃ɛkaa guu gↄↄpiiɛ.
\q1
\v 15 Ńyↄ̃ lɛzumazi, mí wema,
\q1 ńyↄ̃ n pↄkɛa ea nidɛ.
\q1
\v 16 Tia ńlɛ wɛ́tɛ ma yãkɛaↄi,
\q1 gↄↄ bee ńyↄ̃ ma duuna yãda lↄo.
\q1
\v 17 Ńyↄ̃ ma tàaeↄ ka bↄ̀ↄu, ní ye ǹ dilɛ,
\q1 ńyↄ̃ kã́n'ↄ lɛ́ ma vãikɛapiↄwa.
\b
\q1
\v 18 Lá gbɛ̀sĩsĩ ì gboo à yↄ́ↄlɛ,
\q1 mɛ́ sĩ̀sĩ musu gbɛ̀ gbɛ̃̀nɛ ì sↄ̃,
\q1
\v 19 lá swa'i ì gbɛ yↄↄ,
\q1 mɛ́ í ì bùsu sɛ́lɛ taò,
\q1 màa ni to tãmaa gbɛ̃nazĩna nɛ́.
\q1
\v 20 Ni gbãamↄɛ̀, ↄ̃ ì tá, ìli su lↄo,
\q1 ni to aà ã́nuato, aà wɛ́ ì lilɛ.
\q1
\v 21 Tó aà nɛ́ↄ gↄ̃̀ gbɛ̃́ gbiaↄ ũ, a mao,
\q1 tó gbɛ̃́ yãfũnaↄnɛ sↄ̃, aↄ dↄ̃o.
\q1
\v 22 Wãwã ↄ̃ aↄ ma ado,
\q1 aàzĩa ↄ́ ↄ̃ aↄ dↄ.
\c 15
\s1 Vãikɛna lí bↄ pão
\p
\v 1 Ɔ̃ Temani gbɛ̃́ Ɛlifaza wèwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 Ɔ̃nↄna a yãpã gii bee taa oa?
\q1 A lɛ́ ɛlɛ yã́ↄ bↄlɛwà yã̀?
\q1
\v 3 A lɛkpaakɛ yã́ àisai musua?
\q1 A yã́ kã́fĩasai oa?
\q1
\v 4 Mpi sↄ̃ ńlɛ vĩakɛa Luaɛ bãdɛ sa,
\q1 ńlɛ kpá gbɛ̃́ↄnɛ aa làasookɛwà.
\q1
\v 5 Vãi pↄ́ ń kũa mɛ́ dↄ n lɛ́u,
\q1 kↄ̃nide lɛ́ mɛ́ dↄma.
\q1
\v 6 N lɛ́ mɛ́ n dayãu, i kɛ mámɛo,
\q1 n lɛ́ mɛ́ n kalikɛ̃̀.
\b
\q1
\v 7 Gbɛ̃nazĩn sɛ̃́ian n ũa?
\q1 Wà n i e wàↄ gɛ́ gbɛ̀sĩsĩↄ kɛia?
\q1
\v 8 N Lua lɛkpaaĩa ń a gbɛ̃́ↄ màa?
\q1 Ḿmɛ ń ↄ̃nↄ vĩ ndoa?
\q1
\v 9 Yã́ kpele ń dↄ̃ mɛ́ wá dↄ̃o ni?
\q1 N wɛzɛ̃ dɛwála yã̀?
\q1
\v 10 Gbɛ̃zↄ̃ↄↄ ń mikãpuadeↄ kúwanↄ,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ an zↄ̃ↄ dɛ n maelaↄ.
\q1
\v 11 Lua ye n nↄ̀sɛ níninɛ,
\q1 ↄ̃ à kɛ̀nɛ fɛ̃́nɛũa?
\q1 Wálɛ yã'onɛ busɛbusɛo lé?
\q1
\v 12 Bↄ́mɛ n sↄ̃ blèi?
\q1 Bↄ́yãi ńlɛ wá gwa ń wɛpãsĩoi?
\q1
\v 13 N pↄ paa Luazi,
\q1 ↄ̃ yã́ dasi ì bↄlɛ n lɛ́u.
\q1
\v 14 Bↄ́n gbɛ̃nazĩna ũ kɛ́ àↄ ku gbãlɛsaii?
\q1 Gbɛ̃́ pↄ́ nↄɛ aà ì aↄ maaa?
\q1
\v 15 Lá Lua ì a malaikaↄ náaikɛo,
\q1 mɛ́ aà bɛ i kɛɛ̀ gbãlɛsaio,
\q1
\v 16 wa gbɛ̃nazĩna pↄ́ o lↄe?
\q1 A bɛ̃̀ɛ, a ↄ̃̀ↄkpaa, ì yãvãi mi lán íwa.
\b
\q1
\v 17 Má yã'onɛ, swã́sɛi!
\q1 Má yã́ pↄ́ ma swã́ mà sɛ́lɛ mà siunɛ.
\q1
\v 18 Ɔ̃nↄnaↄ mɛ́ bↄ̀ ń yã́pio,
\q1 aai yã́ pↄ́ an deziↄ ò kee ulɛwɛ̃ɛo.
\q1
\v 19 Aamɛ ń bùsu vĩ ńtɛ̃ɛ,
\q1 zĩ̀loe i zↄ̃lɛ ń guuo.
\q1
\v 20 Gbɛ̃vãi ìↄ ku dɛ̃ɛu e a wɛ̃ni lɛ́uɛ,
\q1 gbɛ̃́ pãsĩ gↄↄ lɛ́ kuɛ.
\q1
\v 21 Kↄ̃fĩ iwãakampↄade ìↄ dↄ aà swã́u,
\q1 aà aafia gↄↄ gbãamↄnɛdeↄ ì lɛ́lɛwà.
\q1
\v 22 A ɛa bↄa gusiau náai vĩ lↄo,
\q1 dɛa ń fɛ̃ndao mɛ́ lɛ́ aà dã́.
\q1
\v 23 Ìↄ liaaliaa, ìↄ mɛ blɛ ku má ni?
\q1 A dↄ̃ kɛ́ a kua bɛda gusiau kãikũ̀.
\q1
\v 24 Taasi ń yeelɛao ìↄ aà vĩakũ,
\q1 a daaàla lán kía pↄ́ a lɛ́lɛama sↄu màwa.
\q1
\v 25 Asa à ↄsɛ̀ Luaziɛ,
\q1 à kuabìi Gbãapiidewaɛ.
\q1
\v 26 À sùwà ń waakĩba bↄbↄawào
\q1 ń a sɛ̀ngbao gèele kↄdeo.
\q1
\v 27 Baa kɛ́ aà oa nísi bↄa,
\q1 mɛ́ a mɛkpaa, aà gbↄ̃u lɛ̀ɛlɛ,
\q1
\v 28 a zↄ̃lɛ uazĩ pↄ́ wìli gɛ̃uoↄ guu,
\q1 wɛ̃́lɛ pↄ́ wa wì, a kpɛ́ↄ gↄ̃̀ wɛ̀ɛwɛɛↄu.
\q1
\v 29 Aà àizɛɛ a gↄↄplakɛo,
\q1 aↄ dɛ ↄde ũo,
\q1 pↄ́ pↄ́ a vĩoↄ ligua lↄo.
\q1
\v 30 A e bↄ gusiauo,
\q1 tɛ́lɛpiↄ a aà vlãpaa sãsã,
\q1 Lua lɛ́'ĩana i aà sɛ gɛò zɛ́a.
\q1
\v 31 Asu pↄ́ gia náaikɛ à azĩa sã́são,
\q1 asa pↄ́ gia mɛ́ aↄ aà asea ũ.
\q1
\v 32 Yã́pi a aà le e aà gↄↄ àↄ gɛ́ pai,
\q1 aà gↄ̃naↄ e ↄtao.
\q1
\v 33 A gↄ̃ lán kuli pↄ́ a vú wòlowaɛ,
\q1 lán vɛ̃ɛli pↄ́ a nɛsoena wòlowa.
\q1
\v 34 Luayãdansaiↄ gãli a báaa kɛo,
\q1 tɛ́ a kũ gbagusaɛdanaↄ kpɛ́wa.
\q1
\v 35 Aaì yãkele nↄsi, aaì nɛ'i yã'ĩa ũ,
\q1 mↄafili mɛ́ ì bↄ ń nɛasakpɛu.
\c 16
\s1 Má seelade vĩ luabɛ
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu mɛ̀:
\q1
\v 2 Ma yã́ bee taa mà à dasikũ̀,
\q1 gbɛ̃nↄsɛnininaↄn á ũ wea?
\q1
\v 3 Á zɛ á lɛ́'ĩanagbaaɛ bↄɛ ni?
\q1 Bↄ́ yã́ mɛ́ lɛ́ ↄ̃wá, ↄ̃ álɛ yã́zãsiai?
\q1
\v 4 Tó ámɛ á kú ma kuawa yãa,
\q1 má yã'o lááwa sↄ̃ɛ,
\q1 mí á dɛ ń yã'oo,
\q1 mí a mi kɛɛ́ déũdeũ.
\q1
\v 5 Kási ma yã́ a á gbãa kã́fĩɛ́ɛ,
\q1 ma lɛdama a á nↄ̀sɛ níniɛ́ɛ.
\b
\q1
\v 6 Tó málɛ yã'o, ma wãwã a láao,
\q1 tó má nílɛ sↄ̃, a kpálɛe?
\q1
\v 7 Lua, ń tò ma gↄ̃ gbãasai sa,
\q1 n ma gbɛ̃́ↄ dɛ̃ↄnzↄ̃ píi.
\q1
\v 8 Ń tò ma gↄ̃ yooyea seela ũ,
\q1 ma ibabaa gↄ̃̀mɛɛ seela bɛ̃̀ɛ ũ.
\q1
\v 9 Lua ì fɛlɛmanↄ ń pↄfɛ̃o,
\q1 ì ma zↄ̃ɛzↄ̃ɛ,
\q1 ìↄ a swaa lↄlↄmɛɛkↄ̃wa,
\q1 ma ibɛɛpi ì wɛbiibiia.
\q1
\v 10 Wì lɛ́'ɛ'ɛa, wì yãzↄ̃zↄ̃mɛɛ,
\q1 wì ma sãnkɛkɛ, wì fɛlɛmanↄ píi.
\q1
\v 11 Lua ma na faasaideↄnɛ ń ↄzĩ,
\q1 à ma zu gbɛ̃vãiↄ ↄu.
\q1
\v 12 Ma a kuanankɛ kílikiliɛ,
\q1 ↄ̃ à mↄ̀ yãyìaa.
\q1 À ma kũ ma waa kpɛ
\q1 à ma pã pↄ́wa,
\q1 à ma kɛ a pↄdɛa ũ.
\q1
\v 13 Aà kàzunaↄ lìamazi,
\q1 à ma papaò ma pↄawa ma wɛ̃nagwasai,
\q1 ma sɛtɛ̃na wì, a í lɛ́ fã́ɛ tↄↄlɛ.
\q1
\v 14 Ìↄ pũnaa ń pↄkũmao mↄ̀ↄmↄↄ,
\q1 ì sↄ̃́ daa lá nɛgↄ̃na ì kɛwa.
\b
\q1
\v 15 Ma zwã̀nkasaↄ nàminami má kàkamala,
\q1 ma a mi sↄ̀lↄ bùsuu.
\q1
\v 16 Ma ↄ́ↄlↄ̀ e ma wɛ́ wò,
\q1 ma wɛ́ tà loũloũ.
\q1
\v 17 Kási ma ↄ ku yãpãsĩe guuo,
\q1 mɛ́ ma wabikɛa Luawa mↄafili vĩo.
\b
\q1
\v 18 Bùsu, ńsu ka ma auao,
\q1 ma wii su kpálɛo.\f + \fr 16.18 \fr*\ft Daa 4.10\ft*\f*
\q1
\v 19 Baa tia má seelade vĩ luabɛ,
\q1 ma zɛnnↄde ku musu we.\f + \fr 16.19 \fr*\ft Yob 19.25\ft*\f*
\q1
\v 20 Ma gbɛ̃napi mɛ́ ma kↄ́ↄ ũ
\q1 gↄↄ pↄ́ málɛ wɛ́'i bↄ Luaɛ.
\q1
\v 21 A zɛmanↄ Lua aɛ,
\q1 lá gbɛ̃́ ì zɛ ń a gbɛ̃naowa.
\q1
\v 22 Asa ma gɛa gɛ́kĩi wɛ̃ i gↄ̃ bílao,
\q1 gu pↄ́ wìli gɛ́u wà sù lↄopi.
\c 17
\s1 Yobu wɛ́ dↄ pↄei lↄo
\q1
\v 1 Ma nisĩna lɛ́ gɛ̃zɛa,
\q1 ma gↄↄ lɛ́ mↄ pai,
\q1 mia'ɛ lɛ́ ma dã́.
\q1
\v 2 Gbɛ̃́laanikɛnaↄ kálɛmazi,
\q1 ma wɛ́ ì ma lɛwɛnapiↄ e.
\q1
\v 3 Lua, ǹyↄ̃ dɛ ma kↄ́ↄ ũ.
\q1 N bàasio, démɛ a zɛmanↄi?
\q1
\v 4 Lá ń tò aa gↄ̃̀ nↄ̀sɛsaideↄ ũ,
\q1 ńsu to aa tidↄmalao.
\q1
\v 5 Gbɛ̃́ pↄ́ ì a gbɛ̃na kpámá pↄ́ yã́i,
\q1 aà nɛ́ↄ wɛ́ aↄ dↄ pↄ́i e an wɛ́ woɛ.
\b
\q1
\v 6 Lua tò gbɛ̃́ↄ yãadàmanↄ,
\q1 ma gↄ̃ gbɛ̃́ pↄ́ wì lɛ́'ikakawà ũ.
\q1
\v 7 Pↄsia tò ma wɛ́ lɛ́ gu'e lↄo,
\q1 ma guↄ gↄ̃̀ záazaannↄ.
\q1
\v 8 Ma yã́ dì gbɛ̃maaↄwa,
\q1 tàaesaideↄ nↄ̀sɛ fɛ̀lɛ luayãmansaiↄ yã́ musu.
\q1
\v 9 Gbɛ̃maa a gɛ àↄ kú ń a yãkɛaↄ,
\q1 yãesaide gbãa aↄ dɛdɛɛ.
\q1
\v 10 Ápiↄ sↄ̃ à ɛa na yã́wa lↄ ápii,
\q1 mi á gbɛ̃e e ↄ̃nↄna ũo.
\b
\q1
\v 11 Ma gↄↄ pà,
\q1 yã́ pↄ́ ma a zɛ́ kàlɛ kɛ̀ fama,
\q1 yã́ pↄ́ ma pↄ dↄmápiↄ.
\q1
\v 12 Aaìↄ e gwãasĩnaá fãanɛɛ,
\q1 tó gu lɛ́ gɛ̃kↄ̃u,
\q1 aaì mɛ guwɛ lɛ́ kɛ̃ɛ.
\q1
\v 13 Tó bɛda ↄ̃ ma wɛ́ dↄi,
\q1 mɛ́ ma a pɛ kpàlɛ gusiau,
\q1
\v 14 tó má ò mia'ɛ mɛ́ ma de ũ,
\q1 mɛ́ má ò kↄ̀ↄↄ mɛ́ ma da ń ma dãeↄ ũ,
\q1
\v 15 bↄ́ ma wɛ́ aↄ dↄi lↄi?
\q1 Wa ma e ń gweao lↄi?
\q1
\v 16 Tãmaa aↄ ma nɛ e bɛdau nɛe?
\q1 Wá si tɛ̃́ɛnau sãnu yã̀?
\c 18
\s1 Bai ì vãikɛna kṹ
\p
\v 1 Ɔ̃ Sua gbɛ̃́ Bilidada yã́zãsìwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 Ńyↄ̃ n yã́ midɛ bↄɛ ni?
\q1 Su n laaiwa, wí gbasa faaibo.
\q1
\v 3 Bↄ́yãi ńlɛ wá gwa lán pↄtuoↄwai?
\q1 N wá dílɛ sↄũↄ ũ yã̀?
\q1
\v 4 N gbɛ̃́ pↄ́ ni to n pↄfɛ̃ nzĩa taitaiɛ,
\q1 dṹnia a gↄ̃ bɛzia ũ n yã́i nɛe?
\q1 Gbɛsi a sↄ̃ n yã́ musu nɛe?
\b
\q1
\v 5 Gbɛ̃vãi gupua ì láa,
\q1 aà tɛ́vua ì midɛ.
\q1
\v 6 Aà kpɛ́ gupua ì li gusia ũ,
\q1 filia pↄ́ kú aà saɛ ì ga.
\q1
\v 7 Aà táa'oa ń sↄ̃o dilɛa ì gↄ̃ sea tá ũ,
\q1 aà yã́zɛkalɛa ì aà fuangba.
\q1
\v 8 Aà tá ì aà kpa baia,
\q1 aà gbá ì si balɛtãu.
\q1
\v 9 Mↄ ì aà kũ a kɛ̀sɛwoũ lɛ́u,
\q1 baipi ì kúlɛwà búlu.
\q1
\v 10 Ba kpaa aà aɛ tↄↄlɛu,
\q1 kúsɛ lɛ́ aà dã a táa'ozɛu.
\q1
\v 11 Kìsia ì koezↄ̃aàzi,
\q1 àlɛ aà gbɛsɛlɛ.
\q1
\v 12 Nↄana ì aà gbãa kↄ'ɛ,
\q1 músi ìↄ aà kpaa gua dã́.
\q1
\v 13 Ì aà mɛ̀ gueↄ ble,
\q1 gagyã ì aà mɛguↄ yↄ́.
\q1
\v 14 Wì aà ga wà bↄ kpɛ́ pↄ́ a kuu aafiau,
\q1 wì aà gálɛ gɛò pↄ́ pↄ́ ì to vĩa ń kṹↄ mideɛ.
\q1
\v 15 Aà kpɛ́ gↄ̃̀ gii,
\q1 ĩatɛ̃gbↄ̃ lì aà uaa.
\q1
\v 16 Aà zĩ́naↄ i giigaga tíu,
\q1 aà gↄ̃naↄ i imi musu.
\q1
\v 17 Aà yã́ i sã́ńgu dṹniau,
\q1 aà tↄ́ i midɛ tↄↄlɛ.
\q1
\v 18 Wi aà ya gupuau wà aà kpa gusiau,
\q1 wi ↄzↄ̃aàzi aà ã́nuato.
\q1
\v 19 A nɛ́ ge buie to a gbɛ̃́ↄ guuo,
\q1 aà bɛ gbɛ̃e a bↄo.
\q1
\v 20 Yã́ pↄ́ aà lè dì bɛ'aɛdeↄwa,
\q1 gukpɛdeↄ kãsì aà yã́ musu.
\q1
\v 21 Yã́ pↄ́ ì faasaide ua len we,
\q1 luadↄ̃nsai gwean we.
\c 19
\s1 Ma mìsina a mↄ gbɛzã
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu wèwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 E gↄↄ ũma áↄ ĩadaa
\q1 àↄ ma nↄ̀sɛ ↄ̃̀ↄkpamɛɛi?
\q1
\v 3 A ma sↄ̃sↄ̃ à kɛ̀ gɛ̃n kwi sa,
\q1 i ma taiinkɛ, wí lí á kũo.
\q1
\v 4 Tó ma sãsã sĩana,
\q1 ma tàae dɛ mazĩa yã́ ũɛ.
\q1
\v 5 Tó a gi lɛ́ ázĩa maabo dɛmala,
\q1 mɛ́ álɛ ma duuna kamɛɛ ma ↄzĩ,
\q1
\v 6 àↄ dↄ̃ kɛ́ Lua mɛ́ ma yã́ fuangba,
\q1 à filifilimbakpàmɛɛ à ma kũ.
\q1
\v 7 Mi a taiinakɛa ↄ́ↄlↄ, gbɛ̃e lí weao,
\q1 mi suaba wiilɛ, yã́zɛde kuo.
\q1
\v 8 Lua zɛzↄ̃̀mɛɛ, dↄikĩi kuo,
\q1 à gusia dà ma zɛ́a.
\q1
\v 9 À ma kpɛbↄ̀,
\q1 à ma fùa gò.
\q1
\v 10 Ì ma dɛɛlɛmpa gupiiu e mà láa,
\q1 ì to tãmaa ma nɛ lán lí bilɛawa.
\q1
\v 11 Ì a pↄkũmabↄbↄa,
\q1 ì ma gwa a ibɛɛↄ do ũ.
\q1
\v 12 Aà zĩgↄ̃ↄ ì sↄ̃mazi sãnu,
\q1 aaì koezↄ̃mazi, aaì bòokpa lia ma kpɛ́i.
\b
\q1
\v 13 A tò ma gbɛ̃́ↄ lí kãaamanↄ lↄo,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ ma dↄ̃ↄ lɛzↄ̃ tàmalɛ.
\q1
\v 14 Ma daɛↄ fùa,
\q1 ma yã́ sã̀ ma gbɛ̃naↄgu.
\q1
\v 15 Ma gↄ̃ nibↄ ũ ma bɛ zĩkɛnaↄnɛ,
\q1 ma gↄ̃nɛ́ lán bui zĩ̀lowa.
\q1
\v 16 Tó ma a ziia sìsi, ìli wea lↄo,
\q1 baa kɛ́ ma awakpàɛ̀, à bↄ̀ ma lɛ́wa.
\q1
\v 17 Ma lɛ́'ĩana ì kɛ ma naɛ gbↄ̃ↄ gĩ ũɛ,
\q1 ma vĩ̀iↄ ń ma dãunaↄ yemazi lↄo.
\q1
\v 18 Baa nɛgↄ̃ɛnaↄ ì sakamagu,
\q1 tó málɛ mↄ́, aaìↄ ma kɛ pↄ́ↄpↄↄ.
\q1
\v 19 Ma kpàasiaↄ ye ma gĩyãio,
\q1 ma gbɛ̃́ yenzideↄ bↄ̀ ma kpɛ.
\q1
\v 20 Ma gↄ̃ wá ń báao ũ,
\q1 à gↄ̃̀ lɛɛ mà gaɛ.
\b
\q1
\v 21 À ma wɛ̃nagwa ma gbɛ̃naↄ,
\q1 à ma wɛ̃nagwa, asa Lua ↄtↄ̃̀aɛ.
\q1
\v 22 Bↄ́yãi i pɛ́lɛmazi lán Luawai?
\q1 Ili kpasa ń ma kɛ̃́kɛ̃akↄ̃ɛoa?
\q1
\v 23 Má ye wà ma yã́ↄ kɛ̃́,
\q1 má ye wà dalau.
\q1
\v 24 Wà kɛ̃ gbɛwa ń lákɛ̃bↄo,
\q1 wi bɛↄma kpálɛu àↄ ku gↄↄpii.
\q1
\v 25 Mapi, má dↄ̃ kɛ́ ma mìsina ku,
\q1 a fɛlɛ zɛ tↄↄlɛ gbɛzã.
\q1
\v 26 Ma bↄa sↄuɛ bee gbɛa,
\q1 má wɛsi Lualɛ mɛsai.
\q1
\v 27 Má wɛsiaàlɛ mazĩa,
\q1 mazĩa wɛ́ɛ, i kɛ gbɛ̃pãle no.
\q1 Málɛ a nidɛ ma nↄ̀sɛ guu.
\q1
\v 28 A mɛ̀ kpelewa á kɛ à kãaamazi,
\q1 kɛ́ à e yã́pi sã́asã ma ma lɛ́u.
\q1
\v 29 À vĩakɛ fɛ̃ndaɛ.
\q1 Lua a pↄkũmabↄbↄò vãikɛnaↄwaɛ,
\q1 í dↄ̃ kɛ́ yã́kpalɛ lɛ́ á dã́.
\c 20
\s1 Vãikɛna ì yã'ↄ̃ma e
\p
\v 1 Ɔ̃ Naama gbɛ̃́ Zofaa yã́zãsìwà à mɛ̀:
\q1
\v 2 Yã́ pↄ́ ń ò ↄ̃̀a,
\q1 ma mɛ wã̀ mà wema.
\q1
\v 3 N ma lele n ma kpɛbↄ̀,
\q1 má wema ma wɛzɛ̃ guu.
\q1
\v 4 Ń dↄ̃ lá a dɛ za zio lé?
\q1 Za gↄↄ pↄ́ Lua gbɛ̃nazĩna kɛ̀ dṹniau,
\q1
\v 5 vãikɛna kúkuakɛa lí gɛ̃gɛ̃o,
\q1 luayãdansai pↄnakɛaá gↄↄpla yã́ɛ.
\q1
\v 6 Baa tó aà ĩ́andãa zↄ̃̀ luawa,
\q1 mɛ́ aà mi kã̀ luabɛpuanawa,
\q1
\v 7 a gɛ̃zɛa lá azĩa bĩ́ikpɛwaɛ,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ aa aà è yãaↄ mɛ:
\q1 A ku má ni?
\q1
\v 8 A sãalɛ lán nanawa, wa aà e lↄo,
\q1 a gɛ̃lɛ lán wɛ́pungu'eawaɛ.
\q1
\v 9 Gbɛ̃́ pↄ́ wɛsìaàlɛ yãaↄ aà e lↄo,
\q1 aà bɛdeↄ aà wɛ́pa lↄo.
\q1
\v 10 Aà nɛ́ↄ awakpa taasideↄnɛ,
\q1 aai aà àizɛɛ sↄaanɛ́.
\q1
\v 11 Aà ɛ̀waasogↄↄ gbãa pↄ́ a vĩ yãa
\q1 a gɛ̃aànↄ tɛ̃́ɛnau.
\b
\q1
\v 12 Baa kɛ́ yãvãi ìↄ na aà lɛ́ɛ,
\q1 mɛ́ ìↄ ulɛa aà lɛ́na zíɛ,
\q1
\v 13 baa kɛ́ à gì ↄkpaii,
\q1 mɛ́ ìↄ dↄ aà lɛ́u,
\q1
\v 14 blɛ pↄ́ a blè a li aà nↄ̀sɛu,
\q1 i gↄ̃ aà mɛu mlɛ̃̀ sɛwɛ ũ.
\q1
\v 15 A blɛ níside pↄ́ a gbɛ̃̀ pisi,
\q1 Lua mɛ́ a to à bↄlɛ aà gbɛɛu.
\q1
\v 16 Pↄ́ pↄ́ àlɛ mi a gↄ̃ɛ̀ mlɛ̃̀ sɛwɛ ũ,
\q1 i aà dɛ lán sↄ̀gbala swaawa.
\q1
\v 17 Zↄ́ ń vĩfãaio aↄ diaàzi lán íwa
\q1 lá aà wɛ́ dↄiwao.
\q1
\v 18 A pↄ́ pↄ́ á sìmáↄ sↄaanɛ́ɛ,
\q1 a e pↄnakɛ ń a laata'aioo.
\q1
\v 19 Asa à gbãamↄ̀ taasideↄnɛ à ń tó giiɛ,
\q1 à ń kpɛ́ↄ sìmá, ↄ̃mɛ dↄ̀ sↄ̃o.
\q1
\v 20 Aà yea pↄ́i lí to à ĩ́ampakĩi èo,
\q1 pↄ́ pↄ́ aà pↄ dↄwàpiↄ lí aà bↄo.
\q1
\v 21 À pↄ́pii è, pↄe kpɛ́ lↄo,
\q1 ń beeo aà nama a la ń lao leo.
\q1
\v 22 Aà pↄdekɛ guu a gↄ̃ yooyeaɛ,
\q1 ń aà ↄniɛkɛo taasi a ↄgbagoɛ̀ɛ.
\q1
\v 23 Gↄↄ pↄ́ à kã̀ a làa,
\q1 Lua a pↄkũmabↄbↄwà pãsĩpãsĩ,
\q1 a wɛ́tɛ̃amↄɛ̀, i dↄ̃ a mɛwa.
\q1
\v 24 Baa kɛ́ à bàalɛ̀ mↄsi gↄ̃kɛbↄɛ,
\q1 mↄgotɛ̃ ka mɛ́ a aà pá.
\q1
\v 25 A kapi wo a kpɛsɛa,
\q1 i kà lɛ́ tɛkɛapi wo a pↄawa,
\q1 ga vĩa i aà kṹ.
\q1
\v 26 Gusia yã́ i aà àizɛɛ le,
\q1 tɛ́ pↄ́ gbɛ̃e mɛ́ kào i kũwà,
\q1 tɛ́pi i pↄ́ pↄ́ gↄ̃̀ aà kpɛ́uↄ sãsã.
\q1
\v 27 Luabɛdeↄ aa aà tàaeↄ bↄ gupuau,
\q1 zĩ́lɛdeↄ bↄ aà kpɛ.
\q1
\v 28 Aà bɛpↄↄ gusikɛ píi,
\q1 aa gɛ̃lɛ luapↄkũmagↄↄ.
\q1
\v 29 Fĩa pↄ́ Lua a boɛ̀n we,
\q1 baa pↄ́ gbɛ̃vãi ì e Lua kĩ́in we.
\c 21
\s1 Vãikɛna ì namable
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu mɛ̀:
\q1
\v 2 À swã́kpa à ma yãma,
\q1 ↄ̃mɛ a ma nↄ̀sɛ nínimɛɛ.
\q1
\v 3 À mɛnakɛmɛɛ mà yã'o,
\q1 ma yã'oa gbɛa í ma àlafiikɛ.
\q1
\v 4 I kɛ gbɛ̃nazĩna málɛ zↄakaio.
\q1 Ma pↄyaa zɛvĩo lé?
\q1
\v 5 À ma gwa, yã́pi i diwá,
\q1 í ↄku á lɛ́wa.
\q1
\v 6 Tó ma làasookɛ̀ ma yã́wa,
\q1 gili ì gɛ̃magu, mi lualua.
\b
\q1
\v 7 Àkɛa vãikɛnaↄ ìↄ ku,
\q1 aaì zi kṹ, an gbãa ìↄ kã́fĩi?
\q1
\v 8 An nɛ́ↄ ì zĩ́napɛlɛ ń wáa,
\q1 aaì wɛsi ń buiↄ gbãakũalɛ.
\q1
\v 9 An bɛdeↄ ìↄ ku aafia,
\q1 vĩa lí ń kũo, Lua lí gotↄ̃máo.
\q1
\v 10 An gáaeↄ ì ku zudaↄwa, aali fuao,
\q1 an zudapiↄ lí nↄbↄlɛo, aaì nɛ'i.
\q1
\v 11 Aaì ń nɛ́ↄ gbaɛ kↄ̃̀ↄ'oi lán sã kpàsawa,
\q1 an nɛ́fɛ̃nɛnaↄ ì vĩvĩ lán blenɛↄwa.
\q1
\v 12 Aaì lɛsi ń gã̀ao ń mↄↄnao,
\q1 aaì kↄ̃̀ↄ'o ń kulɛpɛao.
\q1
\v 13 Aaì zikũ ń namao,
\q1 aaì ta bɛdau niɛniɛ.
\q1
\v 14 Kási aaì o Luaɛ: Gowála,
\q1 wá ye wàↄ bɛ n zɛ́uo.
\q1
\v 15 Démɛ Gbãapiide ũ wà zↄbleɛ̀i?
\q1 Tó wa kulɛkɛ̀ɛ̀, bↄ́ ài wá ei?
\q1
\v 16 Kási an nama lɛ́ bↄ ń kĩ́io.
\q1 A yã́i mi gbɛ̃vãiↄ lɛdama bee sio.
\q1
\v 17 Vãikɛnaↄ filia ì gamá mↄ̀ↄmↄↄe?
\q1 Lua pↄkũma lí tó músi ń lé dasio.
\q1
\v 18 Ĩana ì ń sɛ́lɛ lán ése ṹawae?
\q1 Zàa'ĩana ì ń waa lán sɛ̃wae?
\q1
\v 19 Lua ì vãi pↄ́ gbɛ̃́ kɛ̀ wi aà nɛ́ↄ musuɛ.
\q1 Lua fĩabo adeɛ gↄ̃̀ↄ, aà dↄ̃!
\q1
\v 20 Aà wɛsi azĩa ↄ̃̀ↄkpaalɛ!
\q1 Gbãapiide pↄkũma imibↄ dↄɛ̀ aà mi!
\q1
\v 21 Yã́ pↄ́ a aà bɛdeↄ le aà gaa gbɛa,
\q1 ìli a kã̀akɛo.
\q1
\v 22 Lá Lua ì yã́gↄ̃gↄ̃ musudeↄnɛ,
\q1 wa fↄ̃ yãdaɛ̀e?
\b
\q1
\v 23 Gbɛ̃eↄ ì ga ń àizɛɛ zↄ̃ↄo,
\q1 aa namablè bɛ́lɛbɛlɛ.
\q1
\v 24 Vĩ ìↄ di, an taↄ pai yɛlɛlɛ,
\q1 an wá ìↄ gbãa, aaìↄ mɛkpaa maamaa.
\q1
\v 25 Gbɛ̃eↄ ì ga ń nↄ̀sɛyaao,
\q1 zaa aa ku, aai pↄmaa e wa blèo.
\q1
\v 26 Aaì wúlɛ gudoũ tɛ̃́ɛnauɛ,
\q1 aaì kↄ̀ↄka ḿpla ḿpii.
\b
\q1
\v 27 Á èa? Má á làasooↄ dↄ̃
\q1 ń kↄ̃ni pↄ́ álɛ kɛmɛɛo.
\q1
\v 28 Asa i mɛ: Gbɛ̃zↄ̃ↄ bɛ kú má saɛ?
\q1 Vãikɛnaↄ ua gↄ̃̀ bɛzia ũ.
\q1
\v 29 Ili yãlala wɛ̃́lɛgɛnaↄwao lé?
\q1 Á yã́ pↄ́ aaì o fãn vĩo lé?
\q1
\v 30 Gbɛ̃vãi ì bↄ músikɛgↄↄ,
\q1 pↄe lí aà le taasikɛgↄↄo.
\q1
\v 31 Démɛ ì zↄadↄwài?
\q1 Démɛ ì fĩaboɛ̀ aà yãkɛawai?
\q1
\v 32 Wì aà sɛ wà gɛò gɛvĩkĩi,
\q1 wì itɛ̃kɛ aà mia dↄngubↄwa.
\q1
\v 33 Swa saɛ bùsukↄ̃ↄtɛ̃ↄ ì kɛɛ̀ na,
\q1 gbɛ̃́pii tɛaàzi we, mɛ́ wì dↄaaɛ̀ dasi.
\b
\q1
\v 34 Á fↄ̃ ma nↄ̀sɛ níni ń á yãpãoe?
\q1 Yã́ pↄ́ álɛ weaá zĩbↄnkpɛ yã́ɛ.
\c 22
\s1 Yobu tàae vĩ
\p
\v 1 Ɔ̃ Temani gbɛ̃́ Ɛlifaza mɛ̀:
\q1
\v 2 Gbɛ̃nazĩna a fↄ̃ àↄ ài vĩ Luaɛe?
\q1 Baa ↄ̃nↄde kã́fĩa vĩɛ̀e?
\q1
\v 3 Baa tó n yã́ na,
\q1 ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ Gbãapiide pↄ kɛ nae?
\q1 Baa tó ń kú tàaesai,
\q1 bↄ́ ài a vĩ Luaɛi?
\q1
\v 4 Ńlɛ e àlɛ zↄadↄma àlɛ bↄbↄnnↄ
\q1 kɛ́ ń dɛ aà yãmana ũ yã́i nɛe?
\q1
\v 5 N vãikɛa zↄ̃ↄo lé?
\q1 N duuna lɛ́ vĩo.
\q1
\v 6 N tↄ̀ↄmasì n gbɛ̃́ↄwa pã,
\q1 n gbɛ̃́ↄ pↄkasaↄ wòlomá, aa gↄ̃̀ puizi.
\q1
\v 7 Ni í kpá yɛ̃̀ɛɛsaideↄwa aa mìo,
\q1 n nↄandɛnaↄ tɛ̃̀ blɛ.
\q1
\v 8 Ḿmɛ ń gbãade ũ, ń tↄↄlɛ vĩ,
\q1 ń dɛ n bùsu bɛɛɛde ũ.
\q1
\v 9 Ɔ̃ n gyaa gbɛ̃andoↄ yà ↄgii,
\q1 n tonɛ pↄ́ gwana vĩoↄ gbãa mìdɛ.
\q1
\v 10 Bee yã́i músi dasi n le,
\q1 ásoo kɛ̀ma kã́ndo.
\q1
\v 11 A yã́i gu sìma, ńlɛ gu'eo,
\q1 í kũ̀aama à dànla.
\b
\q1
\v 12 Lua ku musu a bɛo lé?
\q1 Saanaↄ pɛ́kĩi gwa, lá à zã̀!
\q1
\v 13 Ɔ̃ ńlɛ o: Bↄ́ Lua dↄ̃i?
\q1 Kua luabɛpuana kpɛle a fↄ̃ yã́gↄ̃gↄ̃wɛ̃ɛe?
\q1
\v 14 Lousisia kpaaɛ̀, àlɛ wá eo,
\q1 ìↄ bɛ musumusu weɛ.
\q1
\v 15 Zɛ́ pↄ́ gbɛ̃vãiↄ bɛu à gɛ̃̀gɛ̃
\q1 ↄ̃ ń ye ǹ sɛ sↄ̃a?
\q1
\v 16 Wà gɛ̃̀ńnↄ zɛ́a kpóo,
\q1 í dàńla à tà ń ń zĩ́mpɛlɛo.
\q1
\v 17 Aa ò Luaɛ: Gowála!
\q1 Bↄ́ Gbãapiide a kɛwɛ̃ɛi?
\q1
\v 18 Kási ↄ̃mɛ ń ká pↄmaawa ń ua.
\q1 Mi gbɛ̃vãiↄ lɛdama bee sio.
\q1
\v 19 Tó gbɛ̃maaↄ yã́ pↄ́ ń lé è, an pↄ ì kɛ na,
\q1 tàaesaideↄ ì ń láanikɛ aaì mɛ:
\q1
\v 20 Wá ibɛɛↄ mìdɛ bɛ!
\q1 Tɛ́ kũ̀ pↄ́ pↄ́ dińziↄwa.
\b
\q1
\v 21 Misiilɛ Luaɛ, níↄ naaànↄ,
\q1 ní gbasa nama e.
\q1
\v 22 Yã́ pↄ́ àlɛ onɛ ma,
\q1 ní da n sↄ̃u.
\q1
\v 23 Tó n ɛa n su Gbãapiidewa,
\q1 mɛ́ ń tò vãi kɛ̃̀ n uawa zã̀,
\q1 a ń zɛdↄ.
\q1
\v 24 Tó n n mↄ̀ bɛɛɛdeↄ kↄ̀lɛ bùsuu,
\q1 mɛ́ n n vua maaↄ vũ̀aa swa'ɛ gbɛↄ guu,
\q1
\v 25 Gbãapiide a gↄ̃ n mↄ̀ bɛɛɛde ũ,
\q1 aↄ dɛnɛ n pↄeã ã́nusu ũ.
\q1
\v 26 N pↄ i gbasa kɛ na Gbãapiidewa,
\q1 n wɛ́ iↄ pɛ Luawa.
\q1
\v 27 Ní wabikɛwà, i sinnↄ,
\q1 ní lɛ́gbã pↄ́ ń dↄ̀wà fĩabo.
\q1
\v 28 Yã́ pↄ́ n zɛò i zɛkɛɛ,
\q1 n zɛ́ i pu.
\q1
\v 29 Lua ì ĩ́andãnaↄ fu,
\q1 ì gbɛ̃́ pↄ́ an mi gↄ̃̀ pɛ́lɛaↄ suaba.
\q1
\v 30 Baa tàaede, Lua a aà misi.
\q1 A n misi n ↄbↄlɛa vãi guu yã́i.
\c 23
\s1 Yobu yea kↄ̃'ea ń Luaoi
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu mɛ̀:
\q1
\v 2 Baa e tia málɛ yã́kũtɛ̃ka wɛ̃nannↄ,
\q1 Lua ↄtↄ̃̀a gbã́ugbãu, málɛ aaukɛ.
\q1
\v 3 Tó má dↄ̃ gu pↄ́ má aà eu,
\q1 dↄ̃ ma gɛ aà kĩ́i.
\q1
\v 4 Má a yã́ↄ dↄdↄɛ̀,
\q1 má lɛkpaakɛaànↄ,
\q1
\v 5 mí ma lá a wea,
\q1 míↄ yã́ pↄ́ a omɛɛ tàasi kũa.
\q1
\v 6 A sòlekɛmanↄ a gbãa pua lɛ́u nɛe?
\q1 Aawo! A íbɛlɛsɛmanↄo.
\q1
\v 7 Wekĩi gbɛ̃maa a e yã'ouɛ̀,
\q1 ma yã́kpalɛkɛnapi i ma kɛ̃ e gↄↄpii.
\b
\q1
\v 8 Tó ma gɛ gukpɛ oi, a ku weo,
\q1 tó bɛ'aɛɛ sↄ̃, mili aà e weo.
\q1
\v 9 Tó àlɛ zĩkɛ gugbãntoo oi, mili wɛsiaàlɛo,
\q1 tó à lìlɛ gɛↄmidↄkĩi oi, mili aà wɛ́pao.
\q1
\v 10 Ãma a zɛ́ pↄ́ má sɛ̀ dↄ̃,
\q1 tó à ma yↄ̃, má bↄ lán vuawaɛ.
\q1
\v 11 Ma aà kɛ̀sɛ kũ̀,
\q1 ma aà zɛ́ sɛ̀, mi lilɛo.
\q1
\v 12 Mi bↄ aà yãdilɛaↄ kpɛo,
\q1 yã́ pↄ́ bↄ̀ aà lɛ́u kɛ̀mɛɛ na dɛ ma pↄbleaa.
\b
\q1
\v 13 A ku ado, démɛ a fↄ̃ zɛ giɛ̀i?
\q1 Yã́ pↄ́ kàaàgu ↄ̃ ì kɛ.
\q1
\v 14 A zĩkɛ yã́ pↄ́ a dìlɛmɛɛwa,
\q1 mɛ́ a yã́ↄ kũa a nↄ̀sɛu dasi lↄ.
\q1
\v 15 Bee yã́i gili ì gɛ̃magu aà aɛ,
\q1 tó ma làasookɛ̀wà, iwãa ì ka ma pↄaɛ.
\q1
\v 16 Lua ma kãdɛ̀,
\q1 Gbãapiide vĩadàdamazi.
\q1
\v 17 Gusia kù ma wɛ́a,
\q1 ãma i to ma nilɛo.
\c 24
\s1 Lua ì vãikɛnaↄ to we
\q1
\v 1 Bↄ́yãi Gbãapiide ĩadamagↄↄ dilɛao ni?
\q1 Gↄↄpi lí ká aà dↄ̃naↄnɛo bɛ!
\q1
\v 2 Gbɛ̃́ↄ ì kↄↄↄ sɛ wà sↄ̃ò,
\q1 aaì pↄtuoↄ kpã́i'o aaↄ dã́.
\q1
\v 3 Aaì tonɛ pↄ́ gwana vĩo zàa'ĩna síwà,
\q1 aaì gyaa gbɛ̃ando zu tↄ̀ↄmasi.
\q1
\v 4 Aaì yɛ̃̀ɛɛsaideↄ yá zɛ́u,
\q1 ↄ̃ bùsu taasideↄ ì ńzĩa kpagui.
\q1
\v 5 Taasidepiↄ ì bɛbɛbɛbɛ sɛ̃u
\q1 lán sɛ̃̀a zàa'ĩnaↄwa,
\q1 aaìↄ blɛ wɛɛlɛwɛɛlɛ ń laaio,
\q1 aaìↄ blɛ kpálɛkɛ sɛ̃u ń nɛ́ↄnɛ.
\q1
\v 6 Aaì tàaa kɛ̃ bugbɛ ziu,
\q1 aaì vɛ̃ɛ kↄ̃nwɛ gbɛ̃vãiↄ vɛ̃ɛbuu.
\q1
\v 7 Aaì i bṹu kɛ́ aa pↄkasa vĩo yã́i,
\q1 aa zwãa vĩ wà kúńla tó ĩ́ana bↄ̀lɛo.
\q1
\v 8 Lou ì ń gbɛ̃ gbɛ̀sĩsĩ musu,
\q1 aa ulɛkĩi vĩo, ↄ̃ aaì na gbɛwa.
\q1
\v 9 Wì nɛ́ desai sí a dawa,
\q1 wì taaside nɛ́ sí tↄ̀ↄma ũ.
\q1
\v 10 Aa pↄkasaↄ vĩo, ↄ̃ aaìↄ bɛ bṹu,
\q1 ń ń pↄ́ bàaa sɛ́sɛanɛ́kɛo, nↄa ì ń dɛɛ.
\q1
\v 11 Aaìↄ nísi zↄ̃nɛ́ ń kaau,
\q1 aaìↄ ↄ̃zↄ̃nɛ́ vɛ̃ɛwa,
\q1 kási imi ìↄ ń dɛɛ.
\q1
\v 12 Gbɛ̃́ pↄ́ lɛ́ gaↄ lɛ́ aaukɛ wɛ̃́lɛu,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ kɛ̀'ĩaↄ lɛ́ wiilɛ,
\q1 kási Lua lí gbɛ̃e tàae eo.
\b
\q1
\v 13 Gbɛ̃eↄ ku aa ye gupua yã́io,
\q1 aa a gbadↄ̃o, aai a zɛ́ sɛo.
\q1
\v 14 Gbɛ̃dɛna ì fɛlɛ gufɛ̃nɛ,
\q1 ì wɛ̃nadeↄ ń taasideↄ dɛdɛ,
\q1 ìↄ gusia yeyewa lán kpã́iwa.
\q1
\v 15 Gbãsĩkɛna ìↄ gubeebee dãɛ,
\q1 ìliↄ e gbɛ̃e a a eo,
\q1 ↄ̃ ì pↄ́ku a oaa.
\q1
\v 16 Gbɛ̃́ↄ ì kpɛ́ gboo gusiai,
\q1 aaì ńzĩa sↄlↄ kpɛ́u fãanɛ,
\q1 aa gupua dↄ̃o.
\q1
\v 17 Gusia níinii mɛ́ ń fãanɛ ũ,
\q1 aa kↄ̃ dↄ̃̀ ń gwãasĩn pↄ́ↄ.
\b
\q1
\v 18 Aa gbiao lán í fùlawa,
\q1 wà lɛkɛ̀ ń tↄↄlɛɛ,
\q1 ↄ̃ aali ń vɛ̃ɛbu kↄↄ sɛ lↄo.
\q1
\v 19 Lá tↄↄlɛ gii ì imi guantɛ̃na,
\q1 màa bɛda ì duunkɛnaↄ mↄ́mↄ.
\q1
\v 20 An yã́ ì sã́ ń da'iaↄgu,
\q1 aa gↄ̃̀ kↄ̀ↄↄ blɛ ũ.
\q1 Faasaidepiↄ yã́ lí dↄ gbɛ̃egu lↄo,
\q1 aa gↄ̃̀ kálɛa lán yàamiↄnaↄwa.
\q1
\v 21 Gbɛ̃́piↄ ì fĩiↄ pↄ́ↄ símá,
\q1 aali yãmaakɛ gyaa gbɛ̃andoↄnɛo.
\q1
\v 22 Lua ì gbɛ̃vãipiↄ gálɛ táńnↄ ń a gbãao,
\q1 baa tó aa zɛ̀dↄ, an kua náai vĩo.
\q1
\v 23 Ì to aaↄ dↄdↄa aaↄ ńzĩa náai vĩ,
\q1 ↄ̃ ìↄ wɛ́tɛ an yãkɛaↄzi.
\q1
\v 24 Aaì tↄbↄ gↄↄpla, ↄ̃ aaì sãalɛ,
\q1 aaì wulɛ ga lán gbɛ̃́piiwa,
\q1 aaì mipɛlɛ lán ése sáowa.
\q1
\v 25 Tó màan sↄ̃o, démɛ a ma ɛɛboi?
\q1 Démɛ a yã́ pↄ́ má ò dilɛ pãi?
\c 25
\s1 Luaá Gbãapiideɛ
\p
\v 1 Ɔ̃ Sua gbɛ̃́ Bilidada mɛ̀:
\q1
\v 2 Lua ì a bɛ gwa musu we yãkelesai,
\q1 kíakɛ dɛ aà yã́ ũ, à kà wà vĩakɛɛ̀.
\q1
\v 3 Aa zĩgↄ̃ↄ lɛ́ vĩe?
\q1 Ali gupu gbɛ̃́piiɛo lé?
\q1
\v 4 Kpelewa gbɛ̃́ a fↄ̃ bↄ maa Luaɛi?
\q1 Kpelewa gbɛ̃́ pↄ́ nↄɛ kùlɛ ì a fↄ̃ àↄ ku gbãsĩsaii?
\q1
\v 5 Lá mↄvua lí tɛkɛ iwesasaio,
\q1 mɛ́ saanaↄ pípiaɛ̀o,
\q1
\v 6 wa gbɛ̃nazĩna pↄ́ dɛ kↄ̀ↄbii
\q1 ge kↄ̀ↄtɛ̃ ũ yã'o lↄe?
\c 26
\s1 Yobu dↄ̃ Luaá Gbãapiideɛ
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu mɛ̀:
\q1
\v 2 N dↄ yɛ̃̀ɛɛsaidelɛn wee?
\q1 N ↄdà gbãasaidewan wea?
\q1
\v 3 N lɛdà ↄ̃nↄsaidewan wee?
\q1 N bↄ ń wɛzɛ̃ zↄ̃ↄon wee?
\q1
\v 4 N yã́pi ò ń dé gbãao ni?
\q1 Démɛ dↄ̀aanɛ n yã́ bee òi?
\b
\q1
\v 5 Gyaadeↄ lɛ́ pelembo
\q1 ísia ń pↄ́ pↄ́ kú a guuↄ zíɛ.
\q1
\v 6 Bɛda yãe ulɛa Luaɛo,
\q1 pↄe daaɛ̀ gɛↄbɛlao.
\q1
\v 7 Ì gugbãntoo musu kpálɛ bàlumaa,
\q1 a tò dṹnia gola síiↄ̃ looa pↄewao.
\q1
\v 8 Ì í ye a bɛ puanau.
\q1 Ń ípi gbiakɛo luabɛpuanapi lí pũnao.
\q1
\v 9 Ì pↄ́ku mↄvuala,
\q1 ì luabɛsiana na azĩai.
\q1
\v 10 À iadà ísiaɛ gu'ea lɛ́ zɛlɛu,
\q1 a dɛ kↄↄ ũ gupua ń gusiao zãnguo.
\q1
\v 11 Tó Lua pũ̀na, gu ì dee,
\q1 tó à kã̀a, ì bↄ ń saɛ.
\q1
\v 12 À ísia yà ń a gbãao,
\q1 à kwãsa wìwi ń a dↄ̃ao.
\q1
\v 13 A tò gu wèe ń a lɛ́'ĩanao,
\q1 à mlɛ̃̀ kↄ̃̀nikↄ̃ni bàwãade zↄ̃̀ɛ ń ↄo.\f + \fr 26.13 \fr*\ft Isa 27.1\ft*\f*
\q1
\v 14 Aà yãkɛaeↄn we,
\q1 a yↄↄna wálɛ ma we.
\q1 Wá fↄ̃ wà aà gↄ̃sakɛyãↄ gbadↄ̃ píio.
\c 27
\s1 Yobu yãnakpaa azĩawa
\p
\v 1 Yobu ɛ̀a pɛ̀ a yã́lɛ lↄ à mɛ̀:
\q1
\v 2 Lua ku! À gì yãnakpáia,
\q1 Gbãapiidepi tò ma pↄ yà.
\q1
\v 3 Gↄↄ pↄ́ Lua ĩ́an wɛ̃nide ku ma mɛu,
\q1 e ma wɛ̃ni lɛ́u,
\q1
\v 4 yãfaasai a bↄ ma lɛ́uo,
\q1 máↄ mↄafili vĩo.
\q1
\v 5 Kai! Má o á yã́ mɛ́ kú bauo.
\q1 E mà gɛ gaò má zɛ ń ma yãnakɛoɛ.
\q1
\v 6 Ma maakɛ ↄ̃ ma zɛò, má bↄ a kpɛo,
\q1 ma làasoo a ma dayãuo e ma wɛ̃ni lɛ́u.
\b
\q1
\v 7 Lua to gbɛ̃́ pↄ́ íbɛlɛsɛ̀manↄ gↄ̃ lán gbɛ̃vãiwa,
\q1 aà to gbɛ̃́ pↄ́ fɛ̀lɛmanↄ gↄ̃ lán faasaidewa.
\q1
\v 8 Tó Lua tò a yãmansai ã́nuatò,
\q1 bↄ́ aà wɛ́ aↄ dↄii?
\q1
\v 9 Lua a swã́sɛ aà wiilɛai
\q1 gↄↄ pↄ́ wɛ́tɛ̃a aà lèe?
\q1
\v 10 Aà pↄ a kɛ na Gbãapiidewae?
\q1 Aↄ Lua sisi mↄ̀ↄmↄↄe?
\q1
\v 11 Má Lua gbãa yã́ bↄↄlɛkɛɛ́,
\q1 má Gbãapiide yãkɛae ulɛɛ́o.
\q1
\v 12 Ápii á è lá a dɛ.
\q1 Bↄ́yãi álɛ yãpã bↄlɛi?
\b
\q1
\v 13 Baa pↄ́ Lua dìlɛ gbɛ̃́ pãsĩɛn kɛ,
\q1 zia pↄ́ Gbãapiide dìlɛ gbɛ̃vãiɛ.
\q1
\v 14 Baa tó aà nɛ́ↄ dasi,
\q1 wa ń dɛdɛ ń fɛ̃ndaoɛ,
\q1 blɛ ali mↄ́ aà buiↄwao.
\q1
\v 15 Gagyã a aà nɛ́ pↄ́ gↄ̃̀ aà kpɛↄ sɛ́lɛ,
\q1 aà gyaaↄ nɛ́piↄ ga ↄ́ↄlↄ.
\q1
\v 16 Baa tó à ã́nusu kã̀aaazi lán bùsuwa,
\q1 mɛ́ à pↄkasa nↄ̀nↄaaazi lán bɛ̀lɛ zɛwa,
\q1
\v 17 gbɛ̃maaↄ mɛ́ aa aà pↄ́piↄ da,
\q1 yãesaideↄ mɛ́ aa aà ã́nusupiↄ kpaalɛkↄ̃ɛ.
\q1
\v 18 Kpɛ́ pↄ́ a dↄ̀ dɛ lán dã̀nsakpɛwaɛ,
\q1 lán gudↄ̃ana kolakpɛwa.
\q1
\v 19 A wúlɛ ↄde ũ, ãma a fɛlɛ lↄo,
\q1 tó aà wɛ́ wɛ̃̀, a e á kú ã́nuau lↄo.
\q1
\v 20 Pↄ́ pↄ́ ì to vĩa ń kṹↄ daaàla lán íwa,
\q1 zàa gwãasĩna a aà sɛ́.
\q1
\v 21 Gukpɛ ĩ́ana a aà sɛ gɛ̃ò zɛ́a,
\q1 i aà go a tía.
\q1
\v 22 Lua a kakpálɛwà aà wɛ̃nagwasai,
\q1 gbɛ̃vãipi i tílɛ àↄ bↄ Lua ↄzĩ.
\q1
\v 23 Wì ↄtaakãaawà,
\q1 wìↄ fionadadawà e aà go a tía.
\c 28
\s1 Ɔ̃nↄ sáaukpaa
\q1
\v 1 Ãnusuyↄ̃kĩi kú,
\q1 vuabaasakĩi kú lↄ.
\q1
\v 2 Wì mↄsi bↄ tↄↄlɛu,
\q1 wì mↄgotɛ̃ bↄ gbɛu.
\q1
\v 3 Gbɛ̃nazĩna ì gusia yá,
\q1 ì tↄↄlɛ yↄɛ e a lɛ́ lɛ́u,
\q1 ì gbɛ pↄ́ kú gusia níiniiu wɛɛlɛ.
\q1
\v 4 Wì ɛyↄ̃ tↄↄlɛ nↄnau wà zɛbↄ we,
\q1 gu pↄ́ gbɛ̃e lí bɛbɛ à kauo.
\q1 Ba wì loowà wà gɛ̃ò ɛpiu.
\q1
\v 5 Blɛ ì bↄlɛ tↄↄlɛwaɛ,
\q1 ↄ̃ gbɛ̃nazĩna ì tↄↄlɛ títiu lilɛ
\q1 lá tɛ́ ì pↄ́ lilɛwa.
\q1
\v 6 Safii ku a gbɛↄ guu,
\q1 vua ku a bùsuti guu.
\q1
\v 7 Bã nↄ̀ↄsonaↄ a zɛ́ dↄ̃o,
\q1 bleaa lí wɛsi zɛ́pilɛo.
\q1
\v 8 Sɛ̃̀a nↄ̀bↄ tↄdeↄ lí zɛ́pi sɛo,
\q1 nↄ̀ↄmusuↄ lí bɛbɛuo.
\q1
\v 9 Gbɛ̃nazĩna ì gbɛkão wíwi we,
\q1 ì gbɛ̀sĩsĩↄ zĩ́lɛ sↄ.
\q1
\v 10 Ì zɛ́ da gbɛu we,
\q1 ì wɛsi gupi pↄ́ bɛɛɛdeↄlɛ píi.
\q1
\v 11 Ì zɛzↄ̃ swa'iɛ,
\q1 ì bↄ ń pↄ́ pↄ́ ulɛaↄ gupuau.
\b
\q1
\v 12 Ɔ̃nↄ sↄ̃, wì e má ni?
\q1 Dↄ̃a kúkĩin mái?
\q1
\v 13 Gbɛ̃nazĩna a bɛɛɛ dↄ̃o,
\q1 wìli e dṹnia guuo.
\q1
\v 14 Ísi ì mɛ á vĩo,
\q1 ísia ì mɛ a ku a kĩ́io.
\q1
\v 15 Wa fↄ̃ lú ń vua maaoo,
\q1 wa fↄ̃ a lɛũkpakɛ ń ã́nusuoo.
\q1
\v 16 A bɛɛɛ dɛ Ofii bùsu vuaa
\q1 ge safii gbɛ bɛɛɛde ge onisi.
\q1
\v 17 Wa fↄ̃ lɛɛũ ń vuao ge bĩsãgbɛo,
\q1 wa fↄ̃ a fĩabo ń vua tɛ̃ɛtɛ̃ɛ pↄ́oo.
\q1
\v 18 Wa ↄpua ge gbɛdii yã'o lↄe?
\q1 Ɔ̃nↄkũa bɛɛɛ dɛ òsowɛɛlɛaa.
\q1
\v 19 Wa fↄ̃ lɛɛũ ń Etiopi bùsu topazaoo,
\q1 wa fↄ̃ lú ń vua maaoo.
\b
\q1
\v 20 Ɔ̃nↄ ì bↄ má ni?
\q1 Wɛzɛ̃ kúkĩin mái?
\q1
\v 21 A ulɛa pↄ́piiɛ,
\q1 baa bã pↄ́ ì vua musu lí a wɛ́pao.
\q1
\v 22 Kaalɛ ń gao ì mɛ,
\q1 wá swã́ a feena màɛ.
\q1
\v 23 Lua mɛ́ a zɛ́ dↄ̃,
\q1 aàpi mɛ́ a kúkĩi dↄ̃.
\q1
\v 24 Asa ì gugwa e dṹnia lɛ́waɛ,
\q1 ì pↄ́ pↄ́ kú zĩ́lɛ e píi.
\q1
\v 25 Kɛ́ Lua gbãa dìlɛ ĩ́anaɛ,
\q1 mɛ́ à ísia í lɛ́ dàɛ̀,
\q1
\v 26 kɛ́ à lou ikoyã dìlɛ,
\q1 mɛ́ à zɛbↄ̀ loupilɛaɛ,
\q1
\v 27 zĩbeezĩ à ↄ̃nↄ laai gwà à a maabò,
\q1 a dìlɛ, ↄ̃ à a sáaukpà.
\q1
\v 28 Ɔ̃ a ò gbɛ̃nazĩnaↄnɛ:
\q1 Vĩakɛa Diiɛ mɛ́ ì mↄ́ ń ↄ̃nↄo,
\q1 mikɛ̃a yãvãiwa mɛ́ ì ń wɛ́ kɛ̃́.\f + \fr 28.28 \fr*\ft Soũ 111.10, Yaa 1.7, 9.10\ft*\f*
\c 29
\s1 Yobuá bɛɛɛdeɛ yãa
\p
\v 1 Yobu ɛ̀a pɛ̀ a yã́lɛ à mɛ̀:
\q1
\v 2 Tó má e màↄ ku ma kua yãa
\q1 gↄↄ pↄ́ Lua lɛ́ ma dↄ̃́awa lé!
\q1
\v 3 Gↄↄ bee aà filia ìↄ dia ma mi'aɛwaɛ,
\q1 ↄ̃ miↄ bɛ aa gupuau gwã́.
\q1
\v 4 Gↄↄ bee má kú ma gↄↄ soplawa,
\q1 Lua gbɛ̃naↄn wá ũ ma ua.
\q1
\v 5 Gↄↄ bee Gbãapiide kumanↄɛ,
\q1 ma nɛ́ↄ liaamazi.
\q1
\v 6 Gↄↄ bee vĩ dimaziɛ,
\q1 mɛ́ ma gu gbɛde ku bↄ̀, nísi dìɛ.
\b
\q1
\v 7 Tó ma gɛ wɛ̃́lɛ bĩ́ibↄlɛu,
\q1 ge ma zↄ̃lɛkĩi kũ̀ gãaɛ,
\q1
\v 8 tó málɛ mↄ́, ɛ̀waasoↄ ì gubↄmɛɛɛ,
\q1 maezↄ̃ↄↄ ì fɛlɛ aaↄ zɛaɛ.
\q1
\v 9 Gbɛ̃zↄ̃ↄↄ ì kɛ kyↄ̃́,
\q1 aaì ↄku ń lɛ́wa.
\q1
\v 10 Dↄaanaↄ yã'o ì busa,
\q1 an lɛ́ ì gↄ̃ kpaaũa.
\b
\q1
\v 11 Gbɛ̃́ pↄ́ swãsɛ̀ ma yã́i ì ma tↄnasi,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ wɛsìmalɛ ì ma sáaukpa.
\q1
\v 12 Asa ma taaside pↄ́ wiilɛ̀ mìsi
\q1 ń tonɛo ń gbɛ̃́ pↄ́ ↄdamade vĩoo.
\q1
\v 13 Gbɛ̃́ pↄ́ kú ga lɛ́zĩ samaa'òmɛɛ,
\q1 má tò gyaa gbɛ̃ando guladↄ̀a.
\q1
\v 14 Ma yãkɛa a zɛ́wa dà pↄkasa ũ,
\q1 maakɛa dɛmɛɛ ulada ũ fùa ũ.
\q1
\v 15 Vĩ̀aↄ wɛ́n ma ũ,
\q1 ɛɛↄ gbán ma ũ,
\q1
\v 16 taaside maen ma ũ.
\q1 Kɛ́ wàlɛ yã́gↄ̃gↄ̃ ń nibↄo, ma lɛdau.
\q1
\v 17 Ma faasaideↄ kãnkãnaↄ ɛ̀'ɛ,
\q1 ma gbɛ̃́ pↄ́ kpá aà lɛ́zĩ gà má bↄ̀.
\b
\q1
\v 18 Ɔ̃ ma mɛ̀ ma gↄↄ aↄ dasi lán ũfãawaɛ,
\q1 mí ga niɛ guu ma bɛ.
\q1
\v 19 Ma zĩ́na a í le,
\q1 fíi iↄ kpa ma gↄ̃naↄwa gwã́.
\q1
\v 20 Ma gawi aↄ diadiɛ,
\q1 ma sá iↄ naa ma ↄzĩ dafudafu.
\b
\q1
\v 21 Wì zɛ wà swãdↄ ma yã́i,
\q1 wì kɛ kílikili wà ma lɛdama ma.
\q1
\v 22 Ma yã'oa gbɛa gbɛ̃e lí yã'o lↄo,
\q1 ma yã́ mɛ́ ì tↄ̃́má.
\q1
\v 23 An wɛ́ ìↄ dↄmazi lá an wɛ́ ìↄ dↄ louziwa,
\q1 aaìↄ lua ma yã́i lá wìↄ lua káabuan louziwa.
\q1
\v 24 Tó ma yamↄsɛkpàmá, ì bↄ ń saɛ,
\q1 ma oa weeama ì kɛnɛ́ na,
\q1 gbɛ̃e lí fↄ̃ tò ma oosìsio.
\q1
\v 25 Ma zɛmikũ̀nɛ́,
\q1 má kú ń guu dↄaana ũ.
\q1 Má dɛ pↄsiadeↄ nↄ̀sɛninina ũ
\q1 lá kía ìↄ kú ń a ìwaↄwa.
\c 30
\s1 Yobuá bɛɛɛsaideɛ sa
\q1
\v 1 Tiasa ma gↄ̃ pↄ́ yáalↄa ũ gbɛ̃́ pↄ́ aai kamawaoↄnɛ,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ an maeↄ bɛɛɛ i ka aa yãalɛ ń ma gbɛ̃ↄo.
\q1
\v 2 Bↄ́ gbɛ̃́piↄ wòmɛɛi?
\q1 Aa yɛ̃̀ɛɛ vĩ lↄo.
\q1
\v 3 Aa gↄ̃̀ kóũkoũnnↄ nↄana ń pↄ́kɛ̃sãmao yã́i,
\q1 aaì blɛ wɛɛlɛwɛɛlɛ gugiiu,
\q1 aaì i gugbaigbaiu.
\q1
\v 4 Aaì libɛↄ wɛɛlɛ sɛ̃u,
\q1 lízĩna mɛ́ ń pↄblea ũ.
\q1
\v 5 Wà ń yá ń gbɛ̃́ↄ guuɛ,
\q1 wà wiidↄ̀má lá wì kɛ kpã́iɛwa.
\q1
\v 6 Aaìↄ ku swa gbã́oↄ guu
\q1 ń tↄↄlɛ ɛↄ ń gbɛ̀'ɛↄ.
\q1
\v 7 An wii ìↄ dↄ lákpɛu,
\q1 aaì fĩfĩkↄ̃wa sɛ̃ zíɛ.
\q1
\v 8 Gbɛ̃pãↄnɛ, tↄsaideↄnɛ,
\q1 wà ń yá ń bùsuuɛ.
\b
\q1
\v 9 Tiasa ma yã́ mɛ́ gↄ̃̀nɛ́ lɛ ũ,
\q1 ma gↄ̃nɛ́ láanipↄ ũ.
\q1
\v 10 Aa ye ma gĩyãio, aaì bↄmɛɛ zã̀,
\q1 an lɛ́'ikaaa líↄ kpaagui vĩo.
\q1
\v 11 Za gↄↄ pↄ́ Lua ma sá ìlo à ma busa,
\q1 aaìↄ ma yã'o ma wáaɛ.
\q1
\v 12 Gbɛ̃vãipiↄ fɛ̀lɛmanↄ ma ↄplaai,
\q1 aaìↄ gbá zↄ̃zↄ̃mɛɛ,
\q1 ma kaaũa zɛ́ ↄ̃ aaìↄ wɛɛlɛ.
\q1
\v 13 Aaì zɛzↄ̃mɛɛ,
\q1 aaì dɛ̃ɛka wà e ma bↄlia,
\q1 an gbɛ̃e bàa kú ń dↄamalɛoo.
\q1
\v 14 Aa gufↄ̃̀ wàu, aalɛ mↄ́,
\q1 aa dↄ̀dↄkↄ̃wa gu pↄ́ aa yàapiu.
\q1
\v 15 Sↄ̃ kɛ̃̀magu, ma bɛɛɛ gɛ̃̀zɛa ń ĩ́anao,
\q1 ma kuana sã̀alɛ lán luabɛpuanawa.
\b
\q1
\v 16 Tiasa ma wɛ̃ni lɛ́ gɛ̃zɛa,
\q1 ma si wɛ́tɛ̃au sa.
\q1
\v 17 Wãwã ìↄ ma wá wí gwãasĩna,
\q1 wãwãpi ìↄ swaa kĩkĩa kã́mabosai.
\q1
\v 18 Lua ma pↄkasa kã̀aa a kũ̀ gbã́ugbãu,
\q1 ↄ̃ ma ulatao lɛ́ ma kòlo wí.
\q1
\v 19 À ma zu bɛ̀lɛau,
\q1 ma gↄ̃ lán bùsuti ge túfuwa.
\b
\q1
\v 20 Lua, mi wiilɛnzi, nili weao,
\q1 mi fɛlɛ zɛ, wɛ́ ni ma gwaò.
\q1
\v 21 Ni liaamanↄ pãsĩpãsĩ,
\q1 ni fɛlɛmanↄ ń n gã̀sa gbãao.
\q1
\v 22 Ni ma sɛ ǹ ma gbaɛ ĩ́anau,
\q1 ni to ma sãalɛ zàa'ĩanau.
\q1
\v 23 Má dↄ̃ kɛ́ ńyↄ̃ ma kpa gaiɛ.
\q1 Gbɛ̃́pii bɛɛ!
\q1
\v 24 Gbɛ̃́ pↄ́ wìwi lí ↄdↄnzio lé?
\q1 Gbɛ̃́ pↄ́ sì wɛ́tɛ̃au ì wiilɛnziɛ.
\q1
\v 25 Mi ↄ́ↄlↄ gbɛ̃́ pↄ́ yã́ ń léↄnɛo lé?
\q1 Mi pↄsia kɛ wɛ̃nadeↄnɛo lé?
\q1
\v 26 Kɛ́ ma wɛ́ dↄ maai, ↄ̃ ma vãi è.
\q1 Málɛ gupua dã́, ↄ̃ gusia mↄ̀a.
\q1
\v 27 Ma nↄ̀sɛ líↄ daa doũo,
\q1 wɛ́tɛ̃a miↄ e'e lá gu lɛ́ dↄ.
\q1
\v 28 Miↄ bɛ sínkpaũkpaũ,
\q1 i kɛ ĩatɛ̃ yã́i no.
\q1 Mi fɛlɛ zɛ bíla guu mà wiilɛ.
\q1
\v 29 Ma gↄ̃ kↄ̃gbɛ̃ ũ ń gbɛ̃gbonaↄ,
\q1 taataaↄ gbɛ̃nan ma ũ.
\q1
\v 30 Ma mɛbaa siakũ̀, àlɛ bↄ sↄu,
\q1 ma mɛ lɛ́ pí, àlɛ pusu bↄ.
\q1
\v 31 Ma mↄↄna gↄ̃̀ pↄsiakɛbↄ ũ,
\q1 ma kulɛ'ↄ dàkↄ̃i ń ↄↄlↄnaↄ.
\c 31
\s1 Yobu zɛa ń a tàaesaidekɛo
\q1
\v 1 Má dìlɛ ma wɛ́ɛ
\q1 asu àↄ biibiia wɛ̃́ndiaↄwao.
\q1
\v 2 Lua kua za musu, ài kpele wì ewài?
\q1 Asea kpele Gbãapiide ì kɛnɛ́i?
\q1
\v 3 Faasaide lí wɛ́tɛ̃a eo lé?
\q1 Kìsia lí vãikɛna leo lé?
\q1
\v 4 Lua lɛ́ ma yãkɛaↄ eo lé?
\q1 A ma gbásɛa lɛ́ dↄ̃o lé?
\b
\q1
\v 5 Miↄ bɛ ń mↄafilio yã̀?
\q1 Ma kɛ̀sɛ lɛɛũ ń gbɛ̃sãsãao yã̀?
\q1
\v 6 Lua, ma yↄ̃ a zɛ́wa ǹ ma gwa,
\q1 tó má kú tàaesai.
\q1
\v 7 Tó ma pãzɛa,
\q1 mɛ́ pↄ́ pↄ́ ma wɛ́ lɛ́ eↄ lɛ́ ma sↄ̃ ble,
\q1 ge tó ma ↄ ku yãvãie guu,
\q1
\v 8 to gbɛ̃pãleↄ pↄ́ pↄ́ má tↄ̃̀ↄ ble,
\q1 aai pↄ́ pↄ́ má bàↄ bilɛbilɛ.
\b
\q1
\v 9 Tó ma nↄɛ bĩikɛ̀ ma sↄ̃u,
\q1 tó ma a gbɛ̃́dee kpɛɛlɛ baa vĩ̀vĩ aà nↄ yã́i,
\q1
\v 10 to gbɛ̃pãleↄ gbada ma nawa,
\q1 to aàↄ kĩna kɛ gbɛ̃pãleɛ.
\q1
\v 11 Asa tó ma yã́pi kɛ̀, dↄ́ɛ'ĩiɛ,
\q1 duuna pↄ́ kà wà a yã́gↄ̃gↄ̃ɛ.
\q1
\v 12 Yã́piá tɛ́ pↄkaalɛnaɛ,
\q1 dↄ̃ à kũ̀ ma buapↄ́ↄwa, i ma pↄ́ↄ bilɛbilɛ.
\b
\q1
\v 13 Tó ma gↄ̃ɛ ge nↄɛ zĩkɛna yãvĩmanↄ,
\q1 tó mi gↄ̃́gↄ̃ a zɛ́wao,
\q1
\v 14 kpelewa má kɛ, tó Lua fɛ̀lɛmanↄ yã́pi yã́ii?
\q1 Tó à mↄ̀a, kpelewa má oɛ̀i?
\q1
\v 15 Lua pↄ́ ma ikàsa nɛasakpɛu mɛ́ ade ikàsa sↄ̃o lé?
\q1 Lua doũpi mɛ́ wá baade kɛ̀ a da nↄ̀sɛuo lò?
\b
\q1
\v 16 Tó ma gi pↄ́ pↄ́ taaside lɛ́ a nidɛ kpáiwà,
\q1 tó ma gi gyaa gbɛ̃ando wɛgwai,
\q1
\v 17 tó ma blɛblè ma a ta sã̀sã,
\q1 mɛ́ mi kpa tonɛ pↄ́ gwana vĩowao, tↄ̀ↄ!
\q1
\v 18 Aawo! Za ma ɛ̀waasogↄↄ tonɛↄ maen ma ũ.
\q1 Za gↄↄ pↄ́ ma bↄ ma da nɛasakpɛu
\q1 gyaa gbɛ̃andoↄ dↄnlɛden ma ũ.
\q1
\v 19 Tó ma gbɛ̃e è, ĩ́ana lɛ́ aà dɛ,
\q1 ge ma wɛ̃nade è, a zwãa vĩ à kualao,
\q1
\v 20 mɛ́ mi a sãↄ kã́ pↄkasa kuaàla
\q1 aà mɛ kɛ̀ lↄ́ↄlↄↄũ à gbàsa samaa'òmɛɛo,
\q1
\v 21 tó ma gbãamↄ̀ nɛtonɛɛ,
\q1 kɛ́ má dↄ̃ wa zɛmanↄ yã́i,
\q1
\v 22 Lua to ma gãu golɛ à lɛ́lɛ,
\q1 ma gã̀sĩ i wo a pɛ́kĩi.
\q1
\v 23 Má Lua ĩadama vĩa vĩ,
\q1 aà zↄ̃ↄkɛ yã́i má fↄ̃ yã́ bee taa kɛo.
\b
\q1
\v 24 Tó vua ma gbãa'èwà,
\q1 tó ma mɛ̀ vua tɛ̃ɛtɛ̃ɛ má a náai vĩ,
\q1
\v 25 tó ma àizɛɛ zↄ̃ↄ ma pↄ dↄwà,
\q1 ↄda pↄ́ gɛ̃̀ ma ↄzĩpi,
\q1
\v 26 tó ĩatɛ̃ tɛkɛa ma wɛpɛ̀wà,
\q1 ge mↄvua táa'oa ń a kɛfɛnkɛo,
\q1
\v 27 ↄ̃ an yã́ lɛ́ ma sↄ̃ ble tɛɛtɛɛ,
\q1 tó ma lɛpɛ̀ ma ↄwa ma fↄkpàomá,
\q1
\v 28 beeá duuna pↄ́ kà wà a yã́gↄ̃gↄ̃ɛ,
\q1 mↄafilikɛa Lua Musudeɛn we.
\b
\q1
\v 29 Mi pↄnakɛ ma zangude músi'ea yã́ musuo,
\q1 mi aà yáalↄ kɛ́ yã́ aà lè yã́io.
\q1
\v 30 Mi we ma duunakɛ̀ ma aà kào.
\q1
\v 31 Démɛ pìlaa, i nↄ̀ↄ so à kã̀o ni?
\q1 Ma bɛdeↄ mɛ́ ma seeladeↄ ũ.
\q1
\v 32 Ma bɛ zɛ́ ìↄ wɛ̃a nibↄↄnɛ,
\q1 mili we gɛ̃zɛa ì gãaɛo.
\q1
\v 33 Ma lakà ma tàaeↄla lán Adamuwae?
\q1 Ma a duuna ùlɛ yã̀?
\q1
\v 34 Bíla zↄ̃̀lɛa, ↄ̃ vĩa ma kũ ma fua yã'oe?
\q1 Mi gí bↄi kpɛ́u sakaamagu yã́io.
\b
\q1
\v 35 Ée! Démɛ a ma yã́ɛ maai?
\q1 Ma zɛò. Gbãapiide yã́pi zã́sia sa.
\q1 Lua pↄ́ yãvĩmanↄpi aà kɛ̃ láu.
\q1
\v 36 Má lápi da ma gã̀uɛ,
\q1 mí kpá fùa ũ,
\q1
\v 37 mí gɛowà mà yã́ pↄ́ má kɛ̀ↄ dau mà siuɛ̀ píi,
\q1 mí sↄ̃aàzi lán kíawa.
\b
\q1
\v 38 Tó ma bú lɛ́ wiilɛa,
\q1 mɛ́ a gbaanaↄ lɛ́ ↄ́ↄlↄmɛɛ,
\q1
\v 39 tó mi tↄↄlɛpi fĩaboo mɛ́ ma a blɛ blè,
\q1 ge tó ma gbɛ̃́ pↄ́ aa vĩ yãaↄ dɛ̀dɛɛ,
\q1
\v 40 Lua to lɛaa bↄlɛ mase gɛ̃ɛ ũ,
\q1 papaa sↄ̃ ése gbɛu.
\b
\m Yobu yã́ lɛ́n we.
\c 32
\s1 Ɛlihu yã'oa
\p
\v 1 Ɔ̃ gbɛ̃ↄn àaↄ̃piↄ kã́mabò, aai yã́zãsi Yobuwa lↄo, asa à azĩa dìlɛ gbɛ̃maa ũɛ. 
\v 2 Ɔ̃ Buzu gbɛ̃́ Balakɛli nɛ́ Ɛlihu, Laũ bui pↄ pà. Aà pↄ pà Yobuzi, asa à yãnakpà azĩawaɛ, i kɛ Lua no. 
\v 3 Aà pↄ pà Yobu gbɛ̃na gbɛ̃ↄn àaↄ̃ↄzi lↄ, asa aa aà tàae èɛ, ãma aai fↄ̃ yã́zãsìwào. 
\v 4 Ɛlihu lɛ́ ń dã́ e aa yã'ò wa làa, kɛ́ an zi dɛaàla yã́i. 
\v 5 Kɛ́ a è gbɛ̃ↄn àaↄ̃piↄ i fↄ̃ yãe wè Yobuwa lↄo, ↄ̃ aà pↄ pà 
\v 6 à mɛ̀:
\q1 Ɛ̀waason ma ũ, gbɛ̃zↄ̃ↄↄn á ũ,
\q1 bee yã́i ma azĩa bùsaiɛ́,
\q1 vĩa ma kũ, mi e ma a dↄ̃a òɛ́o.
\q1
\v 7 Ma mɛ̀ a maa gbɛ̃zↄ̃ↄↄ yã'oɛ,
\q1 à kũ̀ gbɛ̃ ziↄ ↄ̃nↄ danɛ́ɛ.
\q1
\v 8 Ãma Lua Nisĩna mɛ́ ì gbɛ̃́ wɛ́ kɛ̃ɛ̀,
\q1 Gbãapiide lɛ́'ĩanapi ì aà gba ↄ̃nↄ.
\q1
\v 9 I kɛ gbɛ̃zↄ̃ↄↄ mɛ́ ↄ̃nↄ ńtɛ̃ɛo,
\q1 i kɛ gbɛ̃ ziↄ mɛ́ líↄ yã́zɛde dↄ̃o.
\b
\q1
\v 10 Bee yã́i ma mɛ̀ à ma yãma sa,
\q1 mapi, má a dↄ̃a o sↄ̃.
\q1
\v 11 Ma sↄ̃aázi gↄↄ pↄ́ álɛ yã'o,
\q1 ma swãkpà á ↄ̃nↄyãi
\q1 gↄↄ pↄ́ álɛ yã́zãsikↄ̃wa.
\q1
\v 12 Ma laaidↄ̀ á yã́wa maamaa,
\q1 ãma á gbɛ̃e i Yobu ɛɛboo,
\q1 i e yã́zãsìwào.
\q1
\v 13 Ásu àↄ mɛ á ↄ̃nↄ kào,
\q1 sema Lua aà fu, i kɛ gbɛ̃nazĩna no.
\q1
\v 14 Lá Yobu i a yã́ dↄdↄmɛɛo,
\q1 má wewà lá á òɛ̀wao.
\b
\q1
\v 15 Aa bílikɛ̀, aalɛ wewà lↄo,
\q1 aa yãe vĩ wà oɛ̀ lↄo.
\q1
\v 16 Aalɛ yãe oo, máↄ sↄ̃́ańzi lↄo,
\q1 aa zɛa we, aa kùa yã'okĩiwa.
\q1
\v 17 Mapi, má a pↄ́ o sↄ̃,
\q1 mámɛ má a dↄ̃a o sↄ̃.
\q1
\v 18 Asa má yãvĩ dasi mà o,
\q1 yã́piↄ lɛ́ ma nↄ̀sɛ pũna.
\q1
\v 19 Aa ku ma guu lán vɛ̃ɛ pↄ́ kú tùu bũu guuwa,
\q1 má ye pũna lán vɛ̃ɛ tùu dafuwa.
\q1
\v 20 Sema mapi mà yã'o, ma mɛ i su,
\q1 sema mà fɛlɛ mà wewà.
\q1
\v 21 Má gbɛ̃́ bↄbↄ'ↄsio,
\q1 má gbɛ̃́ kɛkɛ ń lɛ́oo.
\q1
\v 22 Tó má gbɛ̃kɛkɛa ń lɛ́o dↄ̃,
\q1 ma Kɛna a ma sɛ tamanↄ gↄ̃̀ↄɛ.
\c 33
\s1 Lua ì gbɛ̃nazĩna gba laai
\q1
\v 1 Ma yãma sa Yobu,
\q1 swã́kpa ma yã'oai.
\q1
\v 2 Gwa, ma bↄ ń yã́o sa,
\q1 a dↄ ma lɛ́u.
\q1
\v 3 Ma yã́ↄ lɛ́ bↄ ma nↄ̀sɛmaa guuɛ,
\q1 málɛ yã́ pↄ́ má dↄ̃ o ń nↄ̀sɛmɛndoo.
\q1
\v 4 Lua Nisĩna ma kɛ,
\q1 Gbãapiide lɛ́'ĩanapi ma gba wɛ̃ni.
\q1
\v 5 Tó ńyↄ̃ fↄ̃́, yãwea,
\q1 sↄukɛ, ní yã́zãsia.
\q1
\v 6 Má kɛ́, má doũnnↄ Luaɛɛ,
\q1 à gĩtↄ̀ à ma kɛò sↄ̃ɛ.
\q1
\v 7 Ńsu vĩakɛmɛɛo,
\q1 má ↄtↄ̃ma gbãao.
\b
\q1
\v 8 Ń ò ma swã́ mà,
\q1 má mà n yã'ò n mɛ̀,
\q1
\v 9 ń tàae vĩo, ń zɛ̃a,
\q1 ń kú gbãsĩsai, ń yãvãi vĩo.
\q1
\v 10 Ɔ̃ Lua íbɛlɛsɛ̀nnↄ,
\q1 à n dilɛ a wɛ̀lɛ ũ.
\q1
\v 11 Ì galakpanɛ,
\q1 ìↄ n tàasika n yãkɛa píi guu.
\b
\q1
\v 12 Málɛ onɛ, n yã́ bee nao,
\q1 asa Lua zↄ̃ↄ dɛ gbɛ̃nazĩnaa.
\q1
\v 13 Bↄ́yãi ńlɛ zↄadↄ Luawa
\q1 kɛ́ ìli yã́zãsi gbɛ̃nazĩnawao ni?
\q1
\v 14 Lua ì yã'o gɛ̃n doɛ,
\q1 ìli a gbɛsisio.
\q1
\v 15 Ì yã'onɛ́ wɛ́pungu'ea ge nana guu gwã́,
\q1 gↄↄ pↄ́ i niazĩde kpà gbɛ̃́ↄla,
\q1 aalɛ ipi o ń wúlɛkĩi.
\q1
\v 16 Ɔ̃ ì yã'o ń swã́u,
\q1 ì to vĩa ń kṹ ń ĩadama yã́o,
\q1
\v 17 kɛ́ gbɛ̃́ↄ e mikɛ̃ yãvãiwa,
\q1 mɛ́ aasu ĩ́anadão.
\q1
\v 18 Ì gínɛ́ màa aa ta miau,
\q1 ì kpánɛ́ wà ń dɛdɛ ń fɛ̃ndao.
\q1
\v 19 Ì gbɛ̃́ toto ń wawãwão aà wúlɛkĩi,
\q1 ì ĩakpaaàzi kã́mabosai,
\q1
\v 20 ↄ̃ pↄblea ì kɛɛ̀ bↄlↄ ũ,
\q1 ìliↄ ye a pↄeã blɛi seo.
\q1
\v 21 Aà mɛ ì ibaba,
\q1 aà wá pↄ́ ulɛa yãa ì bↄ gupuau sa,
\q1
\v 22 e aà wɛ̃ni kãikũ ń miao,
\q1 àlɛ sↄ̃ malaika gbɛ̃dɛnaↄzi.
\b
\q1
\v 23 Ń beeo tó a malaika vĩ kↄ́ↄ ũ,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ dɛ gbɛ̃ↄn ↄ̀aa sↄoↄla,
\q1 a yã́ pↄ́ zɛvĩ ↄlↄɛ̀,
\q1
\v 24 i sùuukɛaànↄ à onɛ́:
\q1 Ásu to aà ta miauo,
\q1 ma aà misia zɛ́ è.
\q1
\v 25 Aà mɛ i dafukũ lán nɛ́tɛ̃nawa,
\q1 iↄ tɛkɛ lán ɛ̀waasowa,
\q1
\v 26 i wabikɛ Luawa, i kɛaànↄ na.
\q1 Tó a è Lua a wɛgwà, a kúkuakɛ,
\q1 Lua i ɛa to aàↄ naanↄ.
\q1
\v 27 A gɛ́ gbɛ̃́ↄ kĩ́i, i mɛ:
\q1 Ma duunakɛ̀ ma yã́zɛde fuangbà,
\q1 ↄ̃ Lua i a fĩabomɛɛo.
\q1
\v 28 À ma mìsi, mi ta miauo,
\q1 málɛ pↄnakɛ aà gupuau sa.
\b
\q1
\v 29 Ń èa? Lua ì yã́ beeↄ kɛ píi,
\q1 ì kɛ gbɛ̃́ɛ gɛ̃n pla, baa gɛ̃n àaↄ̃.
\q1
\v 30 Ì aà si gawa,
\q1 kɛ́ gupua wɛ̃nide e biiwà.
\q1
\v 31 Swã́kpa ǹ ma yãma, Yobu,
\q1 ǹyↄ̃ n lɛ́ kpaaũ, mapi má yã'o.
\q1
\v 32 Tó ń yã'oa vĩ sↄ̃, o,
\q1 asa má ye mà yãnakpama.
\q1
\v 33 Tó ń vĩ sↄ̃o, ma yãma.
\q1 Nílɛ mà ↄ̃nↄ danɛ.
\c 34
\s1 Ɛlihu Yobu tàae'ea
\p
\v 1 Ɛlihu pɛ̀ a yã́lɛ à mɛ̀:
\q1
\v 2 Á ↄ̃nↄnaↄ, à ma yãma!
\q1 Á yãdↄ̃naↄ, à swã́kpa à ma!
\q1
\v 3 Asa swã́ ì yã́ dↄ̃kↄ̃ɛ,
\q1 lá lɛ́ ì blɛ dↄ̃kↄ̃ɛwaɛ.
\q1
\v 4 Wà zɛ ń yã́zɛdeo,
\q1 wíↄ yãmaa dↄ̃ wá zãnguo.
\b
\q1
\v 5 Yobu lɛ́ mɛ á tàae vĩo,
\q1 ↄ̃ Lua lɛ́ gí a yãnakpáiwà.
\q1
\v 6 À mɛ̀ ń a yã́ nao,
\q1 Lua lɛ́ a dilɛ ɛɛde ũɛ,
\q1 ń a tàaesaidekɛo a bↄá fↄ̃naɛ.
\q1
\v 7 Démɛ kú lán Yobuwa
\q1 dↄ́ɛa ń Luao ìↄ dɛ aà imia ũi?
\q1
\v 8 À gbɛ̃kpà ń duunkɛnaↄ,
\q1 à bɛ̀bɛ ń vãikɛnaↄ.
\q1
\v 9 Asa ì mɛ̀
\q1 gbɛ̃́ wɛɛlɛa a yã́ ká Luagu ài vĩo.
\b
\q1
\v 10 Á nↄ̀sɛdeↄ, à ma yãma!
\q1 Yãdↄↄsai i kↄ̃'e ń Luaoo,
\q1 Gbãapiide lí yãvãikɛo.
\q1
\v 11 Ì fĩabo baadeɛ a yãkɛawaɛ,
\q1 gbɛ̃́pii zĩa yã́ ↄ̃ ì wiɛ̀ a musu.\f + \fr 34.11 \fr*\ft Soũ 62.13\ft*\f*
\q1
\v 12 Lua lí yãdↄↄsai kɛo fá!
\q1 Gbãapiide lí yã́zɛde fuangbao.
\q1
\v 13 Démɛ aà dìlɛ dṹnia kía ũi?
\q1 Démɛ dṹnia bṹu nàɛ̀ aà ↄzĩi?
\q1
\v 14 Tó à zɛ̀ò
\q1 à nisĩna ń ĩ́an wɛ̃nideo si baadewa,
\q1
\v 15 gbɛ̃́pii a gaga gↄ̃̀ↄɛ,
\q1 gbɛ̃nazĩna i ɛa gɛ̃ tíu.
\b
\q1
\v 16 Yobu, tó n ↄ̃nↄ kà, yã́ɛ bee ma,
\q1 swã́sɛ ma yã́i.
\q1
\v 17 Gbɛ̃́ pↄ́ ye yã́zɛdeio a kɛ dↄaana ũe?
\q1 Lua zↄ̃ↄ mɛ́ a maa, ↄ̃ ńyↄ̃ yãdaaàlaa?
\q1
\v 18 Luapi ì o kíaↄnɛ, pↄ́ giaↄ,
\q1 ì o kíabuiↄnɛ, gbɛ̃vãiↄ.
\q1
\v 19 Ìli kíaↄ dilɛ ńdoao,
\q1 ìli zɛ ń ↄdeↄ à bↄ̀ taasideↄ kpɛo,
\q1 asa ampiiá aà pↄkɛaↄnɛ.
\q1
\v 20 Aaì gaga kã́ndo wɛɛdo,
\q1 aaì gbãsĩlɛ aa gɛ̃zɛa,
\q1 zɛdeↄ ì ã́nuato gbɛ̃nazĩna ↄ sai.
\b
\q1
\v 21 Lua ì wɛ́tɛ gbɛ̃nazĩnaↄ yãkɛai,
\q1 lá aalɛ gbásɛ, ìↄ e píiɛ.
\q1
\v 22 Gusia ge gusisie ku
\q1 kɛ́ vãikɛna ulɛuɛ̀o.
\q1
\v 23 Lua lí gbɛ̃́ lala yã́i
\q1 à gbasa yãdaaàlao.
\q1
\v 24 Ì zɛdeↄ wíwi yã́gↄ̃gↄ̃ańnↄ sai,
\q1 ↄ̃ ì gbɛ̃pãleↄ dilɛ ń gbɛu.
\q1
\v 25 Kɛ́ ìↄ ń yãkɛaↄ e yã́i,
\q1 ì ń fuangba gwãasĩna à ń wíwi.
\q1
\v 26 Ì ń wɛtã ń vãi yã́i gupuau,
\q1
\v 27 kɛ́ aa bↄ̀ aà yã́ kpɛ,
\q1 aai laaidↄ aà yã́wao yã́i.
\q1
\v 28 Aa tò pↄesaideↄ wii Lua lè,
\q1 ↄ̃ à wɛ̃nadepiↄ wii mà.
\b
\q1
\v 29 Lua nílɛa kpɛ̃́, démɛ a fↄ̃ aà tàae ei?
\q1 À azĩa kpàgui, démɛ a bↄwài?
\q1 A iko vĩ bui píiwa ń baadeo,
\q1
\v 30 kɛ́ luayãdansai su kpalable,
\q1 i kↄ̃nikɛ gbɛ̃́ↄnɛo yã́i.
\q1
\v 31 Tó gbɛ̃́ ò Luaɛ tàaeden a ũ,
\q1 á yãdↄↄsai kɛ lↄo,
\q1
\v 32 yã́ pↄ́ á dↄ̃o Lua dadaɛ,
\q1 tó a duunakɛ̀ yãaɛ, á kɛ lↄo.
\q1
\v 33 Lua a ĩadawà yã̀?
\q1 N Lua tàae è, ń è kpelewa ni?
\q1 Lá ńlɛ e, o, n yã́ɛ, i kɛ mámɛo.
\b
\q1
\v 34 Nↄ̀sɛdeↄ òmɛɛ,
\q1 ↄ̃nↄna pↄ́ aa ma yãmàↄ mɛ̀,
\q1
\v 35 Yobu lɛ́ yã́ pↄ́ á dↄ̃o o,
\q1 aà yã'oa dↄ̀ↄ vĩo.
\q1
\v 36 Yobu ĩadama aↄ gɛɛ,
\q1 asa àlɛ yã́zãsi lán gbɛ̃vãiwaɛ.
\q1
\v 37 Àlɛ tàae kã́fĩ duunaa,
\q1 àlɛ ↄtaalɛ wá guu,
\q1 àlɛ lɛnakasa Luaɛ.
\c 35
\s1 Yobu zↄadↄa Luawaá pãɛ
\p
\v 1 Ɛlihu ɛ̀a pɛ̀ a yã́lɛ à mɛ̀:
\q1
\v 2-3 Kɛ́ n mɛ̀ Lua a yãnakpama,
\q1 ↄ̃ n ɛa n mɛ̀ bↄ́ ài kua duunasai vĩi,
\q1 ge bↄ́ má sɛ́lɛ a guui,
\q1 ńlɛ e yã́ pↄ́ ń bɛopi maa yã̀?
\q1
\v 4 Mpi ń n gbɛ̃́ↄ, má yã́zãsiwá.
\q1
\v 5 Wɛ́sɛ ǹ luabɛ gwa,
\q1 gwa lá luabɛpuana zã̀nnↄ mɛ̀!
\q1
\v 6 Tó n duunakɛ̀, bↄ́ a wo Luawai?
\q1 Tó n tàae lɛ́ diadi, bↄ́ a biwài?
\q1
\v 7 Tó ń kú n dↄ̀ↄwa, bↄ́ ńlɛ aà gbai?
\q1 Bↄ́ àlɛ emai?
\q1
\v 8 N gbɛ̃́deeↄ ↄ̃ n vãikɛa ì pↄ́ womá,
\q1 n gbɛ̃nazĩn deeↄ ↄ̃ n maakɛa ì àikɛnɛ́.
\b
\q1
\v 9 Gbãamↄanɛ́ pãsĩ ì to wà wiilɛ
\q1 wà mɛ wá sí gbɛ̃́ taiinkɛnaↄwa.
\q1
\v 10 Ãma an gbɛ̃e lí mɛ Lua a Kɛna ku máɛo.
\q1 Ɔ̃mɛ ì to wàↄ lɛtɛ̃ dↄ gwã́,
\q1
\v 11 ì yãdawɛ̃ɛ dɛ nↄ̀bↄↄla,
\q1 ì wá gba ↄ̃nↄ dɛ bãↄla.
\q1
\v 12 Tó wà wiilɛ̀wà, ìli yãmamáo,
\q1 kɛ́ gbɛ̃vãipiↄ ìↄ dↄ́ɛwà yã́i.
\q1
\v 13 Wii pãɛ! Lua lí swã́sɛio,
\q1 Gbãapiide lí ń yãdao.
\b
\q1
\v 14 Baa kɛ́ n mɛ̀ ni wɛsiaàlɛo,
\q1 n yã́ aà kĩ́i lè, sↄ̃́aaàzi.
\q1
\v 15 Kɛ́ àlɛ pↄkũmabↄbↄmá tia kɛ́wao
\q1 ↄ̃ ńlɛ e àlɛ tàae pↄ́ wa kɛ̀ↄ yãdaoɛa?
\q1
\v 16 Beewa Yobu yãpã ò,
\q1 à yã́ pↄ́ á a gbadↄ̃o bↄ̀lɛ.
\c 36
\s1 Wi taasikɛ wá bↄa maa yã́iɛ
\p
\v 1 Ɛlihu ɛ̀a pɛ̀ a yã́lɛ à mɛ̀:
\q1
\v 2 Mɛnakɛ yↄↄ, mí ɛa onɛ
\q1 yã́ pↄ́ tò Lua yã́ mɛ́ kú.
\q1
\v 3 Mí bↄnɛ ń ma dↄ̃a pↄ́ i bↄ kãioo,
\q1 mí yãnakpa ma Kɛnawa.
\q1
\v 4 Ǹyↄ̃ dↄ̃ sã́asã kɛ́ ma yã́ ɛɛ vĩo,
\q1 ma ↄ̃nↄpaɛmade má kunnↄ.
\b
\q1
\v 5 Lua zↄ̃ↄ, kási ìli saka gbɛ̃eguo,
\q1 a zↄ̃ↄ, yã́ pↄ́ à zɛ̀ò lilɛa vĩo.
\q1
\v 6 Ìli gbɛ̃vãi to aàↄ kuo,
\q1 ì yã́gↄ̃gↄ̃ wɛ̃nadeↄnɛ a zɛ́waɛ.
\q1
\v 7 Aà wɛ́ lí go gbɛ̃maaↄwao,
\q1 ì ń kpá kpalau ń kíaↄ sãnu,
\q1 ì to aaↄ kible gↄↄpii, aai tↄbↄ.
\q1
\v 8 Tó wà gbɛ̃́ↄ yèye ń mↄdaonaↄ,
\q1 tó wà wɛ́tɛ̃a ba kã̀nɛ́,
\q1
\v 9 Lua ì yã́ pↄ́ aa kɛ̀ↄ onɛ́,
\q1 ↄ̃ aai dↄ̃ kɛ́ wà dↄ̀ɛwà, wà tàaekɛ̀ɛ̀.
\q1
\v 10 Ì ń swã́ busanɛ́,
\q1 kɛ́ aa e yãma yã́i,
\q1 ì dilɛnɛ́ aa mikɛ̃ yãvãiwa.
\q1
\v 11 Tó aa aà yãmà mɛ́ aa zↄblèɛ̀,
\q1 aa láa maa, aai ká ń gↄↄwa ń namao.
\q1
\v 12 Tó aa gì mai,
\q1 wa ń dɛdɛ ń fɛ̃ndaoɛ,
\q1 aa kpagua dↄ̃a kɛ̃́sãma yã́i.
\b
\q1
\v 13 Luayãdansaiↄ ìↄ ĩ́ikũa ń sↄ̃u,
\q1 baa tó Lua ń yé ń mↄdaonaↄ,
\q1 aali awakpaɛ̀o.
\q1
\v 14 Aaì ɛɛ wà gaga ń ɛ̀waasogↄↄ
\q1 lán gↄ̃ɛ káaluaↄ gaawa.
\q1
\v 15 Lua ì to wɛ̃na gbɛ̃́ le kɛ́ à aà bↄ yã́iɛ,
\q1 ì to wà gbãamↄ gbɛ̃́ɛ, kɛ́ aà swã́ e busa.
\b
\q1
\v 16 Màa àlɛ n sisi à n bↄ n yooyeau,
\q1 i gɛnnↄ dɛ̀ɛpookĩi, ní gↄ̃ nzĩaɛ dↄdↄa,
\q1 n táabũnu aↄ fòona vĩo ń blɛ maaↄ.
\q1
\v 17 Lua tàae'ea lán gbɛ̃vãiwa lɛ́ í sima,
\q1 n aà tàae è, ↄ̃ àlɛ n swãgaga.
\q1
\v 18 Laaika kɛ́ àizɛɛ su n wɛ́ bleo,
\q1 ńsu to gbagusaɛ zↄ̃ↄ n làasoo liaao.
\q1
\v 19 N wiilɛa a fↄ̃ n bↄ taasiue?
\q1 Baa ń dɛ̃ɛ sa pↄ́ ńlɛ kao píi.
\q1
\v 20 Ńsu gwãasĩna nidɛo,
\q1 gbɛ̃nazĩna ã́nuatoa gↄↄpi.
\q1
\v 21 Laaika zɛa ń vãioi,
\q1 asa wãwãpi n le kɛ́ ǹ kɛ̃ vãiwa yã́iɛ.
\s1 Lua mɛ́ gbãa vĩ
\q1
\v 22 Lua dɛ pↄ́piia a gbãa yã́i.
\q1 Démɛ yãdanɛde ũ laaàwai?
\q1
\v 23 Démɛ aà yãkɛaↄ zɛ́ kàlɛɛ̀i?
\q1 Démɛ a fↄ̃ oɛ̀ à vãikɛ̀i?
\q1
\v 24 To aà zĩ maaboa àↄ dↄngu,
\q1 aà yã́ pↄ́ wà lɛdàò wì sipiↄ.
\q1
\v 25 Gbɛ̃́pii wɛsì aà pↄkɛapiↄlɛ,
\q1 baade lɛ́ gwa kãaa.
\q1
\v 26 Lua dɛ pↄ́piia,
\q1 aà zↄ̃ↄkɛ dɛ wá dↄ̃ala,
\q1 wa fↄ̃ wà aà wɛ̃ dↄdↄ wà a lɛ́ dↄ̃o.
\b
\q1
\v 27 Ì í pusu gálɛ suowa,
\q1 ↄ̃ ì to à ma lou ũ à ɛa ta swai.
\q1
\v 28 Ì to lou sisi à kwɛ
\q1 à í zↄ̃ↄ bↄ gbɛ̃nazĩnaↄnɛ.
\q1
\v 29 Démɛ lousisia daa gua yáasi dↄ̃i?
\q1 Démɛ aà kↄ̃fĩ gbãa bↄkĩi gbadↄ̃i?
\q1
\v 30 Gwa! Ì to loupilɛa dagua,
\q1 a gupua ì kúlɛ ísiaa e títiu.
\q1
\v 31 Ì kibleò bui píiwa,
\q1 ì blɛ kpaomá àↄ dińzi.
\q1
\v 32 A loupilɛa naa a ↄzĩ,
\q1 ↄ̃ ì pↄ́ pↄ́ a yei aà suwà oɛ̀.
\q1
\v 33 Aà kↄ̃fĩ ìↄ aà baokpa,
\q1 baa pↄtuoↄ ì dↄ̃ kɛ́ à kà kãi.
\c 37
\q1
\v 1 Zàa'ĩana ì to sↄ̃ kɛ̃magu,
\q1 ìↄ vĩ kpòkpokpo.
\q1
\v 2 À swã́kpa à aà lↄↄ ma, àlɛ pũna,
\q1 louvĩa lɛ́ bↄ aà lɛ́u.
\q1
\v 3 Ì loupilɛa gbaɛ musu gupiiu,
\q1 ì pílɛpilɛ e dṹnia lɛ́wa.
\q1
\v 4 A gbɛa ì pala gbã́ugbãu,
\q1 ì pũna ń a zↄ̃ↄkɛ lↄↄo.
\q1 Tó aà lↄↄ dↄ, ìli a pílɛa zùukɛo.
\q1
\v 5 Lua pũnaaá yãbↄnsaɛɛ,
\q1 ì yãzↄ̃ↄkɛ, wá fↄ̃ a gbadↄ̃o.
\q1
\v 6 Ì o lougbɛɛ aà kwɛ dṹniau,
\q1 ì o louɛ aà ma ń gbãao.
\q1
\v 7 Ì tó gbɛ̃́pii go azĩa gĩa,
\q1 kɛ́ baade e dↄ̃ ámɛ álɛ zĩkɛ we.
\q1
\v 8 Sɛ̃̀a nↄ̀bↄↄ ì tá ń tòou,
\q1 aaↄ ye ń ulɛkĩi.
\q1
\v 9 Zàa'ĩana ì bↄ a kpɛ́u,
\q1 ì to ĩ́an niɛ bↄlɛ.
\q1
\v 10 Lua lɛ́'ĩanapi ì to í i,
\q1 í pↄ́ kálɛ nài i gↄ̃ lán lougbɛwa.
\q1
\v 11 Ɔ̃mɛ ì í aso di luabɛpuanaɛ,
\q1 ↄ̃ ì to lou àↄ pílɛpilɛ a guu.
\q1
\v 12 Lousisia ìↄ bilɛbilɛkↄ̃u lá a dìlɛɛ̀wa,
\q1 ↄ̃ ì da dṹniaa píi lá a òwa.
\q1
\v 13 Ì mↄ́ ń a píio gotↄ̃ama ũ
\q1 ge tↄↄlɛ nínia gbɛ̃kɛkɛaɛ ũ.
\b
\q1
\v 14 Yã́ɛ bee ma Yobu,
\q1 zɛ ǹ Lua dabudabuↄ gwa.
\q1
\v 15 Ń dↄ̃ lá Lua ì yãdilɛ pↄ́piↄnɛa?
\q1 Ń dↄ̃ lá ì to lou pílɛa?
\q1
\v 16 Ń dↄ̃ lá lousisia ìↄ looa musua?
\q1 Lua dↄ̃apaɛmade mɛ́ dabudabupi kɛ̀.
\q1
\v 17 N gbɛ̃́ pↄ́ niↄ yↄ n pↄkasaↄ guu,
\q1 tó guantɛ̃na lɛ́ mɛ'ↄ̃ tↄↄlɛwa,
\q1
\v 18 ńyↄ̃ fↄ̃ ↄli musuu laaàwaa?
\q1 Luabɛpi gbãaɛ lán mↄ̀ díiwa.
\b
\q1
\v 19 Yã́ pↄ́ wá o Luaɛ dawɛ̃ɛ.
\q1 Wá yã́zɛkalɛa dↄ̃o wá wɛ́sia yã́i.
\q1
\v 20 Wa oɛ̀ má ye mà yã'oɛ̀ yã̀?
\q1 Gbɛ̃e a we o wà a dɛ tiaa?
\q1
\v 21 Ĩana fɛ̀lɛ luabɛpuana yà,
\q1 ĩatɛ̃ bↄ̀ musu sa, wɛ́ lɛ́ dↄwào,
\q1 a gbãa kɛ̀ zài.
\q1
\v 22 Luabɛtɛ̃ana bↄ̀ gugbãntoo oi,
\q1 à gawi zↄ̃ↄ dà Luaɛ.
\q1
\v 23 Wá fↄ̃ Gbãapiide leo,
\q1 aà iko zↄ̃ↄ, ìↄ yãkɛ a zɛ́wa,
\q1 ìli yã́zɛde fuangbao.
\q1
\v 24 Ayãmɛto gbɛ̃nazĩna ì vĩakɛɛ̀,
\q1 asa ìli ↄ̃nↄnaↄ yãdao.
\c 38
\s1 Dii yã́zãsia Yobuwa
\p
\v 1 Ɔ̃ Dii yã́zãsì Yobuwa zàa'ĩana guu à mɛ̀:
\q1
\v 2 Démɛ lɛ́ ↄ̃nↄ ↄ̃̀ↄkpa
\q1 ń yãfaasai oaoi?
\q1
\v 3 Sↄukɛ lán gↄ̃sawa,
\q1 má n la yã́i, ní wea.
\s1 Lua mɛ́ dṹnia kɛ̀
\q1
\v 4 Kɛ́ ma dṹnia kàlɛ, ń kú má ni?
\q1 Tó ń a dↄ̃a vĩ, omɛɛ.
\q1
\v 5 Démɛ a kↄↄlɛ̀i?
\q1 Démɛ ba yↄ̃̀wài? Ń dↄ̃ nolo?
\q1
\v 6 Wà a gbá pɛ̀lɛ bↄ́wa ni?
\q1 Démɛ a ɛ̃ dàalɛ,
\q1
\v 7 gↄↄ pↄ́ gudↄlɛia saanaↄ lɛ́ gulakɛ,
\q1 mɛ́ luabɛ gbãadeↄ\f + \fr 38.7 \fr*\ft Yob 1.6\ft*\f* kúkua dↄ píii?
\q1
\v 8 Kɛ́ ísia bↄ̀ a da gbɛɛu,
\q1 démɛ kaa lìai à a zùukɛ̀i?\f + \fr 38.8 \fr*\ft Zel 5.22\ft*\f*
\q1
\v 9 Ma luabɛpuana dàɛ̀ pↄkasa ũ,
\q1 ma sua fĩ̀wà ulada ũ.
\q1
\v 10 Ma a zɛkĩi lɛ́ dàɛ̀,
\q1 ma zɛtàɛ̀ ma gbã́a dàu.
\q1
\v 11 Má òɛ̀: Nìli mↄ́ la, ńsu vĩao,
\q1 n ikooa zↄ̃ↄↄ zɛ la.
\b
\q1
\v 12 N yãdìlɛ kↄↄɛ yãae?
\q1 N bↄkĩi ↄ̀lↄ gudↄaɛa?
\q1
\v 13 Gudↄa ì dṹnia kṹ a gola síiↄ̃wa,
\q1 ì vãikɛnaↄ kpoɛ.
\q1
\v 14 Ì dṹnia lilɛ lán oo pↄ́ wà seelakɛ̀wàwa,
\q1 sĩ̀sĩↄ ì bↄ gupuau lán ula kpóũkpoũna kɛawa.
\q1
\v 15 Ì gi vãikɛnaↄnɛ aa ń gusiayã kɛ,
\q1 ì ń ↄ pↄ́ aa sɛ̀ musu ɛ́'ɛ.
\b
\q1
\v 16 N gɛ e za ísia nibↄnaↄ kĩ́ia?
\q1 N bɛbɛ ísipi nↄnau yãae?
\q1
\v 17 Wà ga gãmↄ ↄ̀lↄnɛa?
\q1 N bɛda bĩ́ibↄlɛↄ èa?
\q1
\v 18 N dṹnia yàasa lɛ́ tàasikàa?
\q1 Tó ń yã́ beeↄ dↄ̃ píi, omɛɛ.
\b
\q1
\v 19 Gupua bɛn mái?
\q1 Ń gusiakukĩi dↄ̃e?
\q1
\v 20 Ńyↄ̃ fↄ̃ gɛ́ńnↄ ń bùsuua?
\q1 Ń ń bɛ zɛ́ dↄ̃o lé?
\q1
\v 21 Ń dↄ̃, asa wà n i gↄↄ bee nolo?
\q1 N wɛ̃ lɛ́ vĩo nolo?
\b
\q1
\v 22 N gɛ̃ làasi pↄ́ ma guniɛ kàlɛua?
\q1 N ma lougbɛ dↄ̃ èa?
\q1
\v 23 Miↄ kũa taasikɛgↄↄ pↄ́ ũɛ,
\q1 mi gbaɛ zĩkagↄↄ.
\q1
\v 24 Gupua ì ligua kpelewa ni?
\q1 Ĩana ì bↄ à li tↄↄlɛa kpelewa ni?
\q1
\v 25 Démɛ ì loukwɛa dazɛwai?
\q1 Démɛ ì zɛbↄ loupilɛaɛi?
\q1
\v 26 Ì to lou ma tↄↄlɛ pↄ́ gbɛ̃e kuou,
\q1 baa sɛ̃gbãu gu pↄ́ gbɛ̃nazĩna vĩo.
\q1
\v 27 Ì bɛzia ń tàaao níni,
\q1 ì to sɛ̃ bↄlɛ we.
\q1
\v 28 Lou de'ia vĩe?
\q1 Démɛ dɛ sua pↄ́ ì kpa mae ũi?
\q1
\v 29 Dé nɛasakpɛ lougbɛ ì bↄui?
\q1 Démɛ ì fíi i, ↄ̃ i gbasa kpai?
\q1
\v 30 Démɛ ì to í fee lán gbɛwa
\q1 à to ísia musu gbãakũi?
\b
\q1
\v 31 Ńyↄ̃ fↄ̃ saana pↄ́ kãaaoↄ kãaaa?
\q1 Ńyↄ̃ fↄ̃ Saan kífɛ̃nɛnaↄ kɛ̃kↄ̃waa?\f + \fr 38.31 \fr*\ft Amↄ 5.8\ft*\f*
\q1
\v 32 Ńyↄ̃ fↄ̃ Saan nↄ̀ↄ'imina bilɛ a gↄↄwaa?
\q1 Ńyↄ̃ fↄ̃ bↄ ń Saan ko nɛadeo ń a nɛ́ↄa?
\q1
\v 33 Ń musupↄↄ ikoyã dↄ̃a?
\q1 Ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ ń kpá kpalau tↄↄlɛa?
\q1
\v 34 Ńyↄ̃ fↄ̃ lɛzu louzi à sisi
\q1 à ibↄ à n gbɛ̃a?
\q1
\v 35 Ni loupilɛaↄ gbaɛ aa dazɛu nɛe?
\q1 Aaì mↄ onɛ wa làa yã̀?
\q1
\v 36 Démɛ ↄ̃nↄ dà kpↄbↄ'ilɛnaɛi?
\q1 Démɛ dↄ̃a kpà kosawai?
\q1
\v 37 Dé ↄ̃nↄ mɛ́ kà à lounaaↄ naoi?
\q1 Démɛ a fↄ̃ musu olaↄ yɛɛlɛi?
\q1
\v 38 Tó a ibↄ̀lɛ, bùsu giina ì gↄ̃ bɛ̀lɛ ũ,
\q1 bùsukↄ̃ↄtɛ̃ↄ ì nanakↄ̃wa.
\s1 Lua mɛ́ nↄ̀bↄↄ kɛ̀
\q1
\v 39-40 Gↄↄ pↄ́ nↄ̀ↄmusuↄ naalɛa ń tòou,
\q1 ge aalɛ nↄ̀ↄ kpakpa dào guu,
\q1 ḿmɛ ni toekanɛ́a?
\q1 Ḿmɛ ni to an nɛ́ↄ kãaa?
\q1
\v 41 Tó gbagbaa nɛ́ↄ lɛ́ liaaliaa,
\q1 aalɛ lɛzumazi blɛkɛ̃sãama yã́i,
\q1 démɛ ì pↄblea kpámái?
\c 39
\q1
\v 1 Ń tue nɛ'igↄↄ dↄ̃e?
\q1 N bana è gↄↄ pↄ́ àlɛ nɛ'ia?
\q1
\v 2 Ni ń nↄ mↄ dↄdↄe?
\q1 Ni ń nɛ'igↄↄ dↄ̃e?
\q1
\v 3 Aaì kúlɛ aa nɛ'iɛ,
\q1 ↄ̃ an nɛ'iwãwã ì kpálɛ.
\q1
\v 4 An nɛ́ↄ ì gbãakũ sɛ̃u, aaì pɛ́lɛ,
\q1 aaì gɛ̃zɛa, aali su ń daↄwa lↄo.
\b
\q1
\v 5 Démɛ tò sɛ̃̀a zàa'ĩna gↄ̃̀ azĩaɛi?
\q1 Démɛ aà pòlo gbàɛi?
\q1
\v 6 Ma sɛ̃sao dìlɛɛ̀ aà bɛ ũɛ,
\q1 ma tↄↄlɛ wiside kɛ̀ɛ̀ aà kúkĩi ũ.
\q1
\v 7 Ì wɛ̃́lɛ súu kɛ pↄ́ↄpↄↄɛ,
\q1 ìli gbãamↄnɛdeↄ zↄa mao.
\q1
\v 8 Ìↄ sĩ̀sĩↄ kɛɛlɛ àↄ sɛ̃ wɛɛlɛ,
\q1 ìↄ kpálɛkɛ pↄ́ ísinaↄi píi.
\b
\q1
\v 9 Zùsɛ̃lɛ a we zĩkɛnɛe?
\q1 A we i n tàaakalɛkĩie?
\q1
\v 10 Ńyↄ̃ ba dↄwà aà sa panɛe?
\q1 Ńyↄ̃ zuudaɛ̀ aà kpase kɛ̃nɛe?
\q1
\v 11 Ńyↄ̃ aà náaikɛ aà gbãa zↄ̃ↄ yã́ie?
\q1 Ńyↄ̃ wei ǹ n zĩ toɛ̀e?
\q1
\v 12 Ńyↄ̃ aà náaikɛ,
\q1 aà n pↄ́wɛna sɛ́sɛ suonɛ zɛue?
\b
\q1
\v 13 Taataa ì a gã̀sĩa poo ń pↄnao,
\q1 a muaa ń wàaliana gã̀sĩa kã́oo.
\q1
\v 14 Ì gbeda zĩ́lɛ,
\q1 ì to ũfãa gbepiↄ wã à pipi.
\q1
\v 15 Kɛ́ wa su kɛ̀sɛpɛlɛwà à wíwi,
\q1 ge sɛ̃̀anↄbↄↄ ↄ̃zↄ̃wà líↄ dↄaàguo.
\q1
\v 16 Ìↄ pãsĩ ń a nɛ́ↄ,
\q1 ńyↄ̃ↄ dↄ̃ se aàzĩa nɛ́ↄ no,
\q1 zĩ pã kɛa lí kɛɛ̀ yãe ũo.
\q1
\v 17 Asa mi aà gba ↄ̃nↄo,
\q1 mi aà baa da faadeↄ guuo.
\q1
\v 18 Ãma tó à pòo à bↄ̀ ń bao,
\q1 ì sↄ̃́ kɛ̃ɛ, ↄ̃ ì sↄ̃́pi dikpɛna yáalↄ.
\b
\q1
\v 19 Ḿmɛ ni to sↄ̃́ àↄ gbãaa?
\q1 Ḿmɛ n bã́ngasa pɛ̀pɛɛ̀ aà waawaa?
\q1
\v 20 Ḿmɛ ni to aàↄ vĩvĩ lán kwawaa?
\q1 Aà pↄbↄa a níu kↄ̃fĩ ì to vĩa ń kṹ.
\q1
\v 21 Ì a gbá pã́lɛpãlɛ guzulɛu,
\q1 ì pↄnakɛ a gbãa yã́ musu,
\q1 ↄ̃ ì gɛ́ dai zĩgↄ̃ↄlɛ.
\q1
\v 22 Ì pↄ́ pↄ́ wì vĩakɛɛ̀ yáalↄɛ,
\q1 sↄ̃ lí kɛ̃aàguo,
\q1 ìli pↄ̀ↄbↄzãkɛ fɛ̃ndaɛo.
\q1
\v 23 Ka ìↄ kↄ̃fĩkɛ gbàlau aà musu,
\q1 sↄ̃mpɛpɛɛ ń sↄ̃n gésedeo ì tɛkɛ.
\q1
\v 24 Tó wà zĩ̀mↄ pɛ̀,
\q1 ìliↄ azĩa dakĩi dↄ̃o,
\q1 ìↄ tↄↄlɛ gbɛ̃ ìↄ vĩvĩ,
\q1 ìↄ kɛ sɛ̀ɛsɛɛsɛɛ.
\q1
\v 25 Tó wà kuupɛ̀,
\q1 ì pↄbↄ a níu à mɛ̀ ɛ̃hɛ̃ɛ!
\q1 Ìↄ zĩ ĩ́anasɛsɛ za zã̀zã
\q1 ń dↄaanaↄ kↄ̃fĩ gbãao ń kúkuakɛao.
\b
\q1
\v 26 N ↄ̃nↄ mɛ́ tò bleaa ì vua
\q1 à a gã̀sĩa poo à gɛ́ gɛↄmidↄkĩi oia?
\q1
\v 27 Ḿmɛ ń dìlɛ yãamusuɛ
\q1 aàli yàakpa, i a sakpɛ da musua?
\q1
\v 28 Ìↄ ku gbɛ musu, we ì iu,
\q1 ì pɛ gbɛ̀ misonawa a aafia'ekĩi ũ.
\q1
\v 29 Za we ìↄ pↄblea gwagwau,
\q1 ì pↄ́ↄ wɛ́pa kãaa.
\q1
\v 30 Au mɛ́ aà nɛ́ↄ pↄblea ũ,
\q1 gu pↄ́ pↄgɛ kuu, ìↄ ku weɛ.\f + \fr 39.30 \fr*\ft Mat 24.28, Luk 17.37\ft*\f*
\c 40
\s1 Gbɛ̃nazĩna lí fↄ̃ Lua bɛ̃̀ɛbòo
\p
\v 1 Ɔ̃ Dii ɛ̀a ò Yobuɛ:
\q1
\v 2 Ma Gbãapiide,
\q1 ńyↄ̃ ma tàae e ǹ ma gba laaia?
\q1 Luabɛ̃ɛbona, yã́zãsia sa.
\b
\m
\v 3 Ɔ̃ Yobu wèwà à mɛ̀:
\q1
\v 4 Má pↄe ũo, kpelewa má wemai?
\q1 Sema mà ↄku ma lɛ́wa bàasio.
\q1
\v 5 Ma yã'ò gɛ̃n doɛ, má ɛa o lↄo,
\q1 má ò gɛ̃n pla se, má a zã́si lↄo.
\b
\m
\v 6 Ɔ̃ Dii ɛ̀a yã'ò Yobuɛ zàa'ĩana guu à mɛ̀:
\q1
\v 7 Sↄukɛ lán gↄ̃sawa,
\q1 má yãlalama, ní wea.
\q1
\v 8 Ńyↄ̃ láka ma yãkɛa a zɛ́waa yã̀?
\q1 Ń ye ǹ yã́'ĩikpaa, n yãna bↄ yã̀?
\q1
\v 9 N gã̀sa gbãa kàmawaa?
\q1 N lↄↄ a fↄ̃ gu dee lamawaa?
\q1
\v 10 Zↄ̃ↄkɛ ń kíakɛo da nↄamblebↄↄ ũ,
\q1 gawi ń bɛɛɛo da ulada ũ.
\q1
\v 11 Ǹ n pↄfɛ̃bↄbↄmá,
\q1 waladeↄ gwa ń wɛpãsĩo, widamá.
\q1
\v 12 Waladeↄ gwa ń wɛpãsĩo, ní ń lao,
\q1 ↄ̃zↄ̃má gu pↄ́ aa kuu,
\q1
\v 13 ní ń vĩlɛ tɛ̃́ɛnau píi,
\q1 ní pↄ́ fĩ ń oawa miau,
\q1
\v 14 mí gbasa mà n sáaukpa,
\q1 kɛ́ n fↄ̃ n zĩblè ń n ↄplaao yã́i.
\s1 Dalagↄ̃ↄ
\q1
\v 15 Dalagↄ̃ↄ gwa,
\q1 mámɛ ma aà kɛ̀ lá ma n kɛwa.
\q1 Ì sɛ̃ ble lán zuwaɛ.
\q1
\v 16 Aà yɛ̃̀ɛɛ ku aà wokpɛɛ,
\q1 aà gbãa ku aà kutɛlɛnawaɛ.
\q1
\v 17 Ì a vlã́ poo lán sɛdɛ líwa,
\q1 aà gbala kĩ dɛ lán bataɛawaɛ.
\q1
\v 18 Aà wáↄ dɛ lán mↄgotɛ̃wa,
\q1 aà mɛguↄ dɛ lán mↄ̀ gowa.
\q1
\v 19 Aà zↄ̃ↄ mɛ́ dɛ pↄ́ bɛ̃́ɛ pↄ́ má kɛ̀ↄla,
\q1 mapi aà Kɛna ma fɛ̃nda kɛ̀ɛ̀.
\q1
\v 20 Gbɛ̀sĩsĩↄ mɛ́ aà blɛ'ekĩi ũ,
\q1 we sɛ̃̀anↄbↄↄ ì kↄ̃̀ↄ'ou píi.
\q1
\v 21 Ì wúlɛ íu kↄ̀lↄwɛɛ zíɛ,
\q1 ìↄ ye feeu dã̀na guu.
\q1
\v 22 Kↄ̀lↄwɛɛ ue ì daaàla,
\q1 swagbalalaↄ ì kákaaàla.
\q1
\v 23 Baa tó swa gbakàka, ìli leelekɛo,
\q1 tó Yuudɛ̃ isukaa lɛ́ aà lɛ́ lé, ìli deeo.
\q1
\v 24 Ńlɛ e wa fↄ̃ wà aà wɛ́ wíwi, wi aà kũ nɛe?
\q1 Ńlɛ e wa e kↄ̃nikɛɛ̀, wi aà ní fↄ̃́ yã̀?
\c 41
\s1 Kwãsa
\q1
\v 1 Ńyↄ̃ fↄ̃ kwãsa kṹ ń kokoao ǹ gálɛ ǹ bↄòe?
\q1 Ńyↄ̃ fↄ̃ ba dↄ aà lɛ́nawae?
\q1
\v 2 Ńyↄ̃ fↄ̃ bà lɛɛna ká aà níue?
\q1 Ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ aà lɛtã zíɛ fↄ̃́ ń kúlaoe?
\q1
\v 3 A awakpakpanɛe?
\q1 A yã́ nana onɛe?
\q1
\v 4 A lɛdoũkɛnnↄ
\q1 ǹ a sɛ n zↄ ũ e a wɛ̃ni lɛ́u nɛe?
\q1
\v 5 Ńyↄ̃ kↄ̃̀ↄ'oò lá wì o ń bãowae?
\q1 Ńyↄ̃ ba dↄwà ǹ kpa n nɛnↄɛnaↄwae?
\q1
\v 6 Laatanaↄ kwãsapi tↄɛmáe?
\q1 Laayianaↄ aa aà tↄ̃nↄnakɛkↄ̃ɛe?
\q1
\v 7 Ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ aà pápa ń saao ǹ aà báa fↄ̃́e?
\q1 Ńyↄ̃ fↄ̃ ǹ aà mi kɛ yáiyai ń sↄ̃naoe?
\q1
\v 8 Wɛɛlɛ ↄkãwà ǹ gwa!
\q1 Dɛ̃ɛpi a sãnguo,
\q1 ńyↄ̃ si a sìawa lↄo.
\q1
\v 9 Tó ńlɛ e ńyↄ̃ aà kũɛ,
\q1 ńlɛ nzĩa sãsãɛ,
\q1 tó n wɛsìaàlɛ, ńyↄ̃ gↄ̃ zɛ sã̀iiɛ.
\q1
\v 10 Lá gbɛ̃e wↄ́ↄ i ka à to aà go a tíao,
\q1 démɛ a fↄ̃ zɛ ma aɛ sↄ̃i?
\q1
\v 11 Démɛ a fↄ̃ ma le à o ma fĩaboɛi?
\q1 Pↄ́ pↄ́ kú dṹniau píiá ma pↄ́ɛ.
\b
\q1
\v 12 Má gí kwãsapi gbáↄ yã'oio
\q1 ge aà gↄ̃sakɛ ge aà kɛfɛnkɛ.
\q1
\v 13 Démɛ a fↄ̃ à aà tɛɛ woloi?
\q1 Démɛ a we ã̀asĩna kaɛ̀i?
\q1
\v 14 Démɛ a we à aà lɛ́ wɛ̃aai?
\q1 Aà swaa aà lɛ́ pà mɛ́ a kai vĩ.
\q1
\v 15 Aà tɛɛ dɛ lán sɛ̀ngbaoↄwa aà kpɛsɛa,
\q1 a daaĩa sàlala fòonasai dↄ̀ↄdↄↄ.
\q1
\v 16 Aà tɛɛpiↄ nanaakↄ̃waɛ,
\q1 baa ĩ́ana lí gɛ̃kĩi euo.
\q1
\v 17 Aa pɛ́pɛakↄ̃wa gíũgiũɛ,
\q1 aa kɛ̃aaakↄ̃wa vĩo.
\q1
\v 18 Tó à nisã̀, gu ì puɛ,
\q1 aà wɛ́ dɛ lán ĩatɛ̃ bilɛa kↄↄkↄↄwa.
\q1
\v 19 Tɛ́vua ì pípi aà lɛ́u,
\q1 tɛkↄna ìↄ bↄlɛu.
\q1
\v 20 Súɛlɛ ìↄ bↄlɛ aà níu
\q1 lán lá ísi tɛ́ pↄ́ wà oo dìwà súɛlɛwa.
\q1
\v 21 Aà lɛ́'ĩana ì to sĩsĩↄna tɛ́sɛ,
\q1 tɛ́lɛpiↄ ì bↄ aà lɛ́u.
\q1
\v 22 Aà gbãa ku aà waauɛ,
\q1 gbɛ̃́ pↄ́ kpàaũaànↄ píi ì tolootolooboɛ.
\q1
\v 23 Aà báasi ì didikↄ̃a,
\q1 ì nawà gbã́ugbãu, ìli deeo.
\q1
\v 24 Aà kùa gbãa lán gbɛwa,
\q1 lán wísilↄgbɛdawa.
\q1
\v 25 Tó à fɛ̀lɛ, sↄ̃ ì kɛ̃ nɛgↄ̃naↄguɛ,
\q1 aaì kpákpakↄ̃a aaìↄ kua gɛ́kĩiwa.
\q1
\v 26 Fɛ̃nda pↄ́ wa lɛ̀ò píi, ìli bↄwào
\q1 ge sↄ̃na ge ka ge saa.
\q1
\v 27 Ì mↄsi dilɛ lán gàwatonawaɛ,
\q1 mↄgotɛ̃ ìↄ dɛɛ̀ lán lí mùaawa.
\q1
\v 28 Ìli bàalɛ kaɛo,
\q1 gbɛma gbɛ ìↄ dɛɛ̀ lán ésemisinawaɛ.
\q1
\v 29 Ìↄ go gwa lán sɛ̃̀ giiwaɛ,
\q1 sↄ̃na kↄ̃fĩ ìↄ dɛɛ̀ yaalↄyã ũɛ.
\b
\q1
\v 30 Aà gbɛɛ tɛɛ dɛ lán zàkologbawaɛ,
\q1 a ia ìↄ tɛ bɛ̀lɛau lán zusoon guwibↄwa.
\q1
\v 31 Ì í bilɛ títiu lán í piaoouwa,
\q1 ì ísipi ya lán nísi ikpaawa.
\q1
\v 32 Í seena ìↄ tɛ aà kpɛɛ,
\q1 ísipi ì ya aà kpɛ púuu.
\q1
\v 33 Aà sáa kú dṹnia guuo,
\q1 ma pↄkɛaↄ guu ↄ̃mɛ vĩa vĩo.
\q1
\v 34 Ì pↄ́ pↄ́ aalɛ e wa kaↄ dilɛ pãɛ,
\q1 ↄ̃mɛ nↄ̀ↄ tↄdeↄ kía ũ.
\c 42
\s1 Yobu misiilɛa Luaɛ
\p
\v 1 Ɔ̃ Yobu ò Diiɛ à mɛ̀:
\q1
\v 2 Má dↄ̃ kɛ́ ńyↄ̃ fↄ̃ yã́pii kɛ,
\q1 nili fu yã́ pↄ́ ńlɛ yáwao.
\q1
\v 3 N mɛ̀ démɛ lɛ́ zɛzↄ̃ ↄ̃nↄɛ dↄ̃saii?
\q1 Sĩanaɛ, ma yã́ pↄ́ má a gbadↄ̃o ò,
\q1 yãbↄnsaɛ pↄ́ dɛ ma dↄ̃ala.
\q1
\v 4 N mɛ̀ mà swã́kpa, ńyↄ̃ yã'o,
\q1 ńyↄ̃ yãlalaa, mí wema.
\q1
\v 5 Ma n yã́ mà ń swã́o yãaɛ,
\q1 tiasa ↄ̃ ma wɛsìnlɛ.
\q1
\v 6 Ayãmɛto ma sakà mazĩagu,
\q1 ma nↄ̀sɛlìlɛ zↄ̃lɛa bùsuu tufua.
\s1 Dii ɛa Yobu zɛdↄa
\p
\v 7 Dii yã́ beeↄ oa gbɛa à yã'ò Temani gbɛ̃́ Ɛlifazaɛ à mɛ̀: Ma pↄ pànzi ń n gbɛ̃́ gbɛ̃ↄn plaↄ, asa i ma yã'o a zɛ́wa lán ma zↄ̀blena Yobuwao. 
\v 8 À zuswana sɛ mɛ̀n sopla ń sãsakaoo mɛ̀n sopla, à gɛò ma zↄ̀blena Yobu kĩ́i, í sa pↄ́ wì a pↄ́ kátɛu à tɛ́kũ oò, ma zↄ̀blena Yobu i wabikɛɛ́. Má aà wabikɛa sí, má kɛɛ́ á sↄũkɛwao. I ma yã'o a zɛ́wa lán ma zↄ̀blena Yobuwao. 
\v 9 Ɔ̃ Temani gbɛ̃́ Ɛlifaza ń Sua gbɛ̃́ Bilidadao ń Naama gbɛ̃́ Zofaao gɛ kɛ̀ lá Dii ònɛ́wa, ↄ̃ Dii Yobu wabikɛanɛ́ sì.
\p
\v 10 Yobu wabikɛa a gbɛ̃naↄnɛ gbɛa Dii tò à sù a pá ziu. À ɛ̀a à pↄ́ pↄ́ a vĩ yãa kã̀fĩɛ̀ lɛɛ pla. 
\v 11 Aà vĩ̀i ń aà dãunaↄ mↄ̀ aà kĩ́i píi ń aà gbɛ̃́ dↄ̃aↄ píi. Aa pↄblèaànↄ a bɛ, aa sósobi kɛ̀aànↄ, aa aà nↄ̀sɛ nìniɛ̀ yã́ pↄ́ Dii yìawà píi musu. Ɔ̃ an baade aà gbà ã́nusu ń vua tãanao mɛ̀ndodo.
\p
\v 12 Dii ɛ̀fãaikɛ̀ Yobuɛ gbɛzã dɛ a káaua. A sãↄ vĩ mɛ̀n ↄ̀aasↄsↄo lɛɛ gɛ̃o mɛ̀ndosai (14.000), yiongoↄ ↄ̀aasↄsↄo lɛɛ soolo (6.000), zuↄ ↄ̀aa kwi (2.000) ń zàa'ĩnaↄ ↄ̀aa sↄo (1.000). 
\v 13 À nɛgↄ̃ɛ ì gbɛ̃ↄn sopla ń nɛnↄɛↄ gbɛ̃ↄn àaↄ̃ lↄ. 
\v 14 Aà nɛnↄɛ sɛ̃́ia tↄ́n Yemima,\f + \fr 42.14 \fr*\ft Bee mɛ̀ felena.\ft*\f* a plaade tↄ́n Kasia,\f + \fr 42.14 \fr*\ft Lí gĩnana tↄ́.\ft*\f* a àaↄ̃de tↄ́n Kɛlɛnafu.\f + \fr 42.14 \fr*\ft Bee mɛ̀ kiopɛ̃na.\ft*\f* 
\v 15 Bùsupi guu píi nↄɛe ku a maa kà Yobu nɛnↄɛpiↄwao. An mae ń túbi dìlɛnɛ́ ń ń dãↄↄɛ.
\p
\v 16 Yobu taasikɛa gbɛa à kɛ̀ wɛ̃̀ basoplaɛ, à wɛsì a tↄũnaↄ ń a sĩ́wɛnaↄ ń a sↄ̃kpaɛↄlɛ. 
\v 17 À zikũ̀ táotaoɛ, ↄ̃ à gà.